Naomi Ali je 1995. počela sa treninzima kyokushin karatea kod Sensei-a Mark Tyson-a. Sa osvojenim plavim pojasom preselila se u Sydney u Honbu Australian Kyokushin Karate Association. Tamo je upoznala Hanshi-a Johna Taylora, čoveka uz koga je stekla crni pojas i uspešno završila borbu sa 50, a kasnije i sa 100 ljudi.
Od prvog dana Naomi je bila posvećena treninzima i vrlo brzo se pokazala kao snažan borac i ako nije krupne građe. Niko nije mogao naslutiti veličinu uspeha koji će postići. Svakodnevno je trenirala u teretani za snagu, trčala, a u sali imala tradicionalno čvrste metode treninga kyokushin karatea. Veliku pažnju pridavala je radu na vreći za udaranje. Ovako organizovani režim treninga stvorio je čvrst temelj na kome je Naomi izgradila blistavu takmičarsku karijeru.
Hanshi Taylor 1997. odvodi Naomi na All Japan Open Kyokushin Female Full Contact Championships u organizaciji IKO-Matsushima gde je postala prva žena pobednik koja nije iz Japana. Usledile su tri Kyokushin World Full Contact titule, šest Australian Kyokushin Full Contact titula i pet International Kyokushin Full Contact titula.
Shvativši da Naomi ima instinkt borca "ubice" sa stavom da nikada ne odustaje Hanshi Taylor priprema Naomi za borbu sa 50 ljudi. Do tada ni jedna žena nije se usudila da svoju fizičku spremnost i borilačke sposobnosti proveri ovako teškim testom. 2000. Naomi se upisuje kao prva kojoj je to uspelo. Gledajući kako se disciplinovano i predano pripremala za ovaj test i svestan njenog borilačkog potencijala potvrđenog izvanrednim takmičarskim rezultatima Hanshi Taylor je predložio da je pripremi za borbu sa 100 ljudi. Uprkos težini zadatka Naomi je smatrala da bi to bio prirodni nastavak borilačke karijere koji će staviti na proveru njene duhovne i fizičke kvalitete. Pobedničkom mentalitetu svidela se pomisao da postane prva žena koja je uspešno završila borbu sa 100 ljudi čime bi zaokružila blistavu karijeru karate borca. Počeli su sa pripremama.
Naomina odluka bila je da sve borbe odradi sa muškarcima nosiocima crnog pojasa. Zbog takve odluke Hanshi Taylor je treninge usmerio na povečanje snage i izdržljivosti. Tri puta nedeljno Naomi je trenirala u teretani sa težinama i izvodila specifične pokrete za karate sa opterećenjem. Trčala je na duge staze kombinovano sa kratkim šprintevima. Tri puta nedeljno je imala klasične treninge karatea na kojima je radila i borbe. Svestan da će test trajati više sati kao dodatak redovnim treninzima uveo je 100 rundi na vreći za udaranje. Najmanje dva puta nedeljno Naomi se "družila" sa vrećom za udaranje u trajanju od oko tri i po sata.
Posle dugotrajnih priprema osvanuo je 4. juli 2004. Sve je bilo spremno da pred okupljenima počnu borbe na tatamiju Honbu-u Dojo-a Australian Kyokushin Karate Association u Sidneju, kvart Bondi Junction. Dvadeset muškaraca čekalo je da učestvuje u testu: Shihan John Taylor 8. dan, Sensei Ritchie Saunders 4. Dan, Sensei Glenn Gibbons 4. Dan, Sensei Jim Sklavos 3. Dan, Sensei Robert Lauretti 3. Dan i još 15 drugih crnih pojaseva. Sedamnaestoro od njih imalo je više od 60kg koliko je Naomi tada imala. U vazduhu se osečala napetost kao posledica učestvovanja u događaju koji može biti upisan u istoriju borenja.
Shihan Gary Viccars bio je službeni sudija. On je vodio računa da svi borci budu upoznati sa I.K.O. pravilima borenja, da borbe ne budu nameštene već žestoke, da runde traju po minut i po, da nema nepotrebnih ili preteranih prekida, da sledeći borac čeka spreman i da Naomi ima odgovarajuće vreme za hidrataciju.
Bez zaštitne opreme, čak i bez štitnika za grudi, Naomi Ali tačno u 13:02 započinje prvu borbu. Iskustvo iz borbi sa 50 ljudi olakšao joj je početak testa jer je znala šta je očekuje. Prvih trideset borbi su imale brzi tempo. Prisutni su u tom prvom delu testa bila prilično tihi. Naomi se dobro snalazila i ako su je protivnici stalno potiskivali. Kako su se borbe dalje odvijale sve su je glasnije ohrabrivali povicima. Posle 50. borbe dobila je 2 minuta da znojem nakvašeni karate gi (kimono) zameni. Ovu pauzu Shihan Gary Viccars iskoristio je da okupljenima saopšti da borbe koje slede prevazilaze granicu koju do sada nijedna žena nije prešla.
U sledećim borbama Naomi je prolazila kroz krizu koja je bila posledica umora i udaraca koje je primila. To je bio težak period za nju. Imala je problema sa kretanjem jer je odrala kožu sa stopala. Kasnije je utvrđeno da je slomila nekoliko nožnih prstiju. Među prisutnima pojavila se sumnja u uspeh. Međutim Naomi nije odustala već je nošena na talasu želje da ne odustane našla snage u telu i srcu da ide do kraja.
Posle 80. borbe prisutni su shvatili da se Naomi približava uspehu. Sa puno emocija glasnim povicima davali su joj podršku. Svaki put kada bi protivniku zadala udarac vikali su tražeći još. Naomi je bila u svom svetu bez pomisli da odustane.
Poslednjih 10 borbi njeno telo ostalo je bez snage, ali nesalomivi duh držao je na nogama ne dopuštajući da odustane. Uz zaglušujuće povike hrabrenja i podrške porodice, publike i boraca učesnika testa stigla je do 100. borbe. Poslednji protivnik u najtežem danu života bio joj je Shihan Taylor. I ako bez fizičke snage, krvavog kimona i u bolovima uspela je da zada nekoliko dobrih udaraca nošena željom da časno i ponosno završi test. U 16:10 Shihan Viccars posle 3 sata i 8 minuta označio je kraj. Naomi Ali uspešno je završila borbu sa 100 ljudi.
Prilično dezorjentisana, krvavog kimona, jedva se držeći na nogama, otežanog govora Naomi se našla okružena gomilom koja se bučno radovala njenom uspehu. Mnogima su suze sreće bile u očima. Zbog iscrpljenosti i povreda sa tatamija direktno su je odveli u bolnicu i to ne bez razloga. Pregled je ustanovi sledeće: oštećenje bubrega, prelom prsne kosti, slomljene prste na nogama, slomljen prst na ruci, mnogobrojne posekotine i modrice. Danima nakon testa nije mogla hodati.
Čestitke za postignuti uspeh i želje za brzi oporavak stizale su sa svih strana. Međutim javio se i mali broj onih koji su imali sumnju da žena njene građe može uspešno da se suprotstavi muškarcima težim od nje. Naomi nije imala problem sa time zato što je ceo događaj snimljen tako da nema potrebe nikome ništa da dokazuje. Smatrala je da će njen podvig mnoge nadahnuti da treniraju karate, naročito žene, i da mogu biti uspešni u svemu što požele.
Literatura:
http://the-martial-way.com/naomi-ali-100-man-fighter/
http://www.kwunion.com/interesting/hyakunin-kumite-ultimate-challenge-kyokushin-karate/
https://www.akka.com.au/newsletters/Shin200408.pdf
http://www.australiankyokushin.com/kumite.shtml
Slika preuzeta sa:
http://the-martial-way.com/naomi-ali-100-man-fighter/
Постови
