.

.

.

MI VOLIMO IZAZOVE!

SA NAMA ĆETE POMERITI

SVOJE GRANICE I CILJEVE.

OSU!

.

.

adresa : Beograd, SC Vračar, Sjenička 1 kontakt telefon : 064 / 319 78 79

mail adresa :
karatecrvenizmaj@gmail.com termini treninga : ponedeljak, sreda, petak od 21,30

operativni trener kjokušinkaia

Velimir Velja Matijević

PRIJATELJ KLUBA TRANSFER ELEKTRONIK

Nehruova 51, 11077 Beograd, tel. + 381 11 318 40 46, delatnost : knjigovodstvo i računovodstvo



четвртак, 17. октобар 2013.

PORAZOM DO POBEDE

U doba kada sam počinjao sa vežbanjem borilačkih veština često sam sanjario o ovoj situaciji: Moja žena i ja, prolazeći mračnom ulicom iznenada bivamo okruženi grupom siledžija. U trenutku kada me vođa grupe napada, ja ga brzo i efikasno šaljem na tlo. U nekim varijacijama ove fantazije ostali iz grupe me takođe napadaju a ja deo njih “sređujem” dok ostali beže u paničnom strahu.

Dvadeset pet godina kasnije, kada sam već imao “nekog” iskustva u raznim borilačkim veštinama, došao sam u stvarnu životnu situaciju ćiji ishod nimalo nije podsećao na moju nekadašnju fantaziju.

Tog dana upravo sam ostavio svoju suprugu na aerodromu u Los Anđelesu. U žurbi da se vratim kući, nepropisno sam izašao na prolaz kroz parking, prisilivši vozača kola koja su nailazila da se zaustavi uz strahovitu škripu guma. Istog trenutka on me je zasuo čitavom bujicom pogrda. Izvinio sam se, ali je on nastavio sa pogrdama i blokirao mi prolaz. Zatim je izašao iz kola i došao do prozora još uvek sipajući uvrede i pretnje.

Ponovo sam se izvinio, ali mi je on pretio da će me naučiti pameti. Prevaljao sam se preko suvozačkog sedišta i izašao na suprotnu stranu da bih imao kola između sebe i njega.

Kada je on zaobišao kola, ja sam ga čekao sa rukama opuštenim pored tela i otvorenim šakama. Već sam bio odlučio da ništa ne radim sve dok ne uđe u “moj krug”. Moj protivnik je zastao na oko jedan i po metar od mene posmatrajući me pretećim pogledom.

“Rekao sam da mi je žao”, kazao sam mu.

“Otkinuću ti jezik i nabiti u grlo”, rekao je on.

“A šta bi time dobio?”, zapitao sam ga mirno. “Skoro da sam dva puta stariji od tebe i očigledno je da se ne možemo upoređivati.”

Počeo je da mi se približava. Istog trenutka pomakao sam telo tako da se moja desna noga našla neznatno napred a težina centrirala. Ruke sam ukrstio preko grudi tako da mi je desna ruka lagano dodirivala bradu. Moj pogled je bio usmeren na njega ali tako da nije bio fokusiran, dok sam istovremeno bio svestan celog njegovog tela. Bio sam zauzeo klasičnu”spremnu” poziciju iz koje sam mogao trenutno da dejstvujem. Moj um bio je miran, otvoren i relaksiran a ja sam bio siguran u svoju sposobnost da nađem izlaz iz bilo kakve situacije.

“Morao sam kočnicu da pritisnem do daske da te ne bih udario”, rekao je nešto manje agresivno.

“Bila je to moja krivica”, složio sam se.

“Pa, dobro u redu je”, rekao je i vratio se u svoja kola.

Iako sam stajao siguran i spreman na sukob, bilo je to nepotrebno. Izvinjavajući se za ono što je zaista bila moja greška, ja sam otupio njegovo neprijateljstvo. A kako se nisam ponašao agresivno, uklonio sam njegovu potrebu da bilo šta dokazuje napadom na mene. Pobedio sam gubeći.

Ed Parker kaže: “Jedini uzrok zbog koga se ljudi tuku je zato što su nesigurni. Čoveku ne treba da se dokazuje da je bolji ili jači od drugoga. Čovek koji je siguran u sebe nema potrebe da dokazuje bilo šta silom. On može napustiti sukob sa dostojanstvom i ponosom. On je pravi umetnik borbe – čovek toliko jak unutra da nema potrebe da demonstrira svoju snagu.

Smisao postizanja savršenstva u borilačkim veštinama jeste da budete u stanju da odete, radije nego da se dokazujete pobedom u borbi. Ali, vi ćete otići nadignutih ramena i ponosnim hodom, znajući koji bi ishod borbe bio da ste želeli da se u nju upustite. A ovaj stav pouzdanja dopreće do vašeg protivnika, koji će shvatiti da je izbegao siguran poraz”.

Kineska reč za ovu vrstu samopouzdanja je sai, što se takođe može definisati kao “prisutnost”. Ona se može zapaziti u bilo kojoj situaciji. Umetnici borenja koji su sigurni u svoje sposobnosti ispoljavaju je u određenim situacijama kao i bilo koja osoba koja je ekspert na nekom polju.

Biti odvažan, ipak ne znaći biti ne promišljen. Nedavno, na televiziji, zapitali su me, šta bih učinio ako bi mi neko prislonio nož na rebra i zatražio novčanik. Odmah sam odgovorio: “Dao bih ga bez razmišljanja”. Kao što Džim Lau kaže:”Postoji vreme kad treba da se borite i vreme kada treba da odmaglite”. Ja ne znam nijednog praktičara borilačkih veština kome je novčanik draži od života.


Joe Hyams


Tekst preuzet iz časopisa:
"Karate bilder" br 12 '87
U potpisu: Džo Hiems (Joe Hyams)


Slika preuzeta sa:



Нема коментара:

Постави коментар