U doba kada sam počinjao sa
vežbanjem borilačkih veština često sam sanjario o ovoj situaciji: Moja žena i
ja, prolazeći mračnom ulicom iznenada bivamo okruženi grupom siledžija. U
trenutku kada me vođa grupe napada, ja ga brzo i efikasno šaljem na tlo. U
nekim varijacijama ove fantazije ostali iz grupe me takođe napadaju a ja deo
njih “sređujem” dok ostali beže u paničnom strahu.
Dvadeset pet godina kasnije, kada
sam već imao “nekog” iskustva u raznim borilačkim veštinama, došao sam u stvarnu
životnu situaciju ćiji ishod nimalo nije podsećao na moju nekadašnju fantaziju.
Tog dana upravo sam ostavio svoju
suprugu na aerodromu u Los Anđelesu. U žurbi da se vratim kući, nepropisno sam
izašao na prolaz kroz parking, prisilivši vozača kola koja su nailazila da se
zaustavi uz strahovitu škripu guma. Istog trenutka on me je zasuo čitavom
bujicom pogrda. Izvinio sam se, ali je on nastavio sa pogrdama i blokirao mi
prolaz. Zatim je izašao iz kola i došao do prozora još uvek sipajući uvrede i
pretnje.
Ponovo sam se izvinio, ali mi je on pretio da će me naučiti pameti.
Prevaljao sam se preko suvozačkog sedišta i izašao na suprotnu stranu da bih
imao kola između sebe i njega.
Kada je on zaobišao kola, ja sam ga čekao sa rukama opuštenim pored tela i
otvorenim šakama. Već sam bio odlučio da ništa ne radim sve dok ne uđe u “moj
krug”. Moj protivnik je zastao na oko jedan i po metar od mene posmatrajući me
pretećim pogledom.
“Rekao sam da mi je žao”, kazao
sam mu.
“Otkinuću ti jezik i nabiti u
grlo”, rekao je on.
“A šta bi time dobio?”, zapitao
sam ga mirno. “Skoro da sam dva puta stariji od tebe i očigledno je da se ne
možemo upoređivati.”
Počeo je da mi se približava.
Istog trenutka pomakao sam telo tako da se moja desna noga našla neznatno
napred a težina centrirala. Ruke sam ukrstio preko grudi tako da mi je desna
ruka lagano dodirivala bradu. Moj pogled je bio usmeren na njega ali tako da
nije bio fokusiran, dok sam istovremeno bio svestan celog njegovog tela. Bio
sam zauzeo klasičnu”spremnu” poziciju iz koje sam mogao trenutno da dejstvujem.
Moj um bio je miran, otvoren i relaksiran a ja sam bio siguran u svoju
sposobnost da nađem izlaz iz bilo kakve situacije.
“Morao sam kočnicu da pritisnem
do daske da te ne bih udario”, rekao je nešto manje agresivno.
“Bila je to moja krivica”, složio
sam se.
“Pa, dobro u redu je”, rekao je i
vratio se u svoja kola.
Iako sam stajao siguran i spreman
na sukob, bilo je to nepotrebno. Izvinjavajući se za ono što je zaista bila
moja greška, ja sam otupio njegovo neprijateljstvo. A kako se nisam ponašao
agresivno, uklonio sam njegovu potrebu da bilo šta dokazuje napadom na mene.
Pobedio sam gubeći.
Ed Parker kaže: “Jedini uzrok zbog koga se ljudi tuku je
zato što su nesigurni. Čoveku ne treba da se dokazuje da je bolji ili jači od
drugoga. Čovek koji je siguran u sebe nema potrebe da dokazuje bilo šta silom.
On može napustiti sukob sa dostojanstvom i ponosom. On je pravi umetnik borbe –
čovek toliko jak unutra da nema potrebe da demonstrira svoju snagu.
Smisao postizanja savršenstva u borilačkim veštinama jeste
da budete u stanju da odete, radije nego da se dokazujete pobedom u borbi. Ali,
vi ćete otići nadignutih ramena i ponosnim hodom, znajući koji bi ishod borbe
bio da ste želeli da se u nju upustite. A ovaj stav pouzdanja dopreće do vašeg
protivnika, koji će shvatiti da je izbegao siguran poraz”.
Kineska reč za ovu vrstu samopouzdanja je sai, što
se takođe može definisati kao “prisutnost”. Ona se može zapaziti u bilo kojoj
situaciji. Umetnici borenja koji su sigurni u svoje sposobnosti ispoljavaju je
u određenim situacijama kao i bilo koja osoba koja je ekspert na nekom polju.
Biti odvažan, ipak ne znaći biti ne promišljen. Nedavno,
na televiziji, zapitali su me, šta bih učinio ako bi mi neko prislonio nož na
rebra i zatražio novčanik. Odmah sam odgovorio: “Dao bih ga bez razmišljanja”.
Kao što Džim Lau kaže:”Postoji vreme kad treba da se borite i vreme kada treba
da odmaglite”. Ja ne znam nijednog praktičara borilačkih veština kome je
novčanik draži od života.
Joe Hyams
Tekst preuzet iz časopisa:
"Karate
bilder" br 12 '87
U potpisu: Džo Hiems (Joe Hyams)
Slika preuzeta sa:
Постови
Нема коментара:
Постави коментар