.

.

.

MI VOLIMO IZAZOVE!

SA NAMA ĆETE POMERITI

SVOJE GRANICE I CILJEVE.

OSU!

.

.

adresa : Beograd, SC Vračar, Sjenička 1 kontakt telefon : 064 / 319 78 79

mail adresa :
karatecrvenizmaj@gmail.com termini treninga : ponedeljak, sreda, petak od 21,30

operativni trener kjokušinkaia

Velimir Velja Matijević

PRIJATELJ KLUBA TRANSFER ELEKTRONIK

Nehruova 51, 11077 Beograd, tel. + 381 11 318 40 46, delatnost : knjigovodstvo i računovodstvo



понедељак, 08. јул 2013.

G - misli, citati, izreke

UVODNI TEKST :

Gabrielle "Coco" Bonheur Chanel
Gabrijela Bonur „Koko“ Šanel (883 – 1971) :
Da bi bio nezamenjiv uvek moraš biti drugačiji.
Koliko briga čovek izgubi kada oduči da bude neko a ne nešto.

Gabriel Garcia Marquez / Gabrijel Garsija Markes (rođen 1927.) :
Uvek će biti ljudi koji će hteti da vas povrede, ali trebate nastaviti verovati, samo budite oprezni.

Giacomo di Grasse / Đakomo di Gras (majstor mačevanja) :
Čvrst rad nogu je izvor iz koga izviru svi napadi i odbrane.

Gaius Iulius Cezar / Gaj Julije Cezar(100 – 44 p.n.e.) :
Bolje je umreti nenadano, nego strepeti od smrti čitav život.
Čelik u carevom maču je potreban. Čelik u carevom srcu je neophodan.
Dođoh, videh, pobedih.
Iskustvo je učitelj svih stvari.
Lakše je pronaći ljude koji će dobrovoljno umreti, nego pronaći one koji su spremni izdržati bol sa strpljenjem.
Kocka je bačena.

Gaius Plinius Caecilius Secundus /Plinije mlađi (63 – 113) :
Nijedna knjiga nije tako loša, da ne bi za nešto bila korisna.

Gaius Plinius Secundus Maior / Plinije Stariji (23 –  79) :
Treba mnogo a ne svašta čitati.
Učitelj mora da suzbija mane, ne obazirući se pritom na same ljude (koji su njima opterećeni).

Gaj Valerije Katul (oko 84.  – oko 54. p.n.e.) :
Uči, ali od učenih ljudi.

Galileo Galilei / Galileo Galilej (1564 — 1642) :
Čoveka ne možete ničemu naučiti; možete samo da mu pomognete da to pronađe u sebi.
Gde nas osečaji izdaju, razum nastupa.
Nikada nisam upoznao čoveka toliko neukog da nisam mogao ništa naučiti od njega.
Sve istine je lako razumeti nakon što su otkrivene, poenta je otkriti ih.
U najbolje godine moga života ubrajam one časove koje sam proveo u radu, neprekidno rasipajući u korist drugih ono što mi je priroda dala i što sam studioznim radom naučio.

Garry Wasson :
Najteža borba dolazi od unutrašnjeg protivnika.

General Ichida :
Dužnost samuraja je teška kao planina. Smrt samuraja je laka kao pero.

Genghis Khan / Đingis Kan (1162 – 1227) :
Akcija učinjena u ljutnji je akcija osuđena na neuspeh.
Ako moje telo umire pustite ga neka umre, ali ne dopustite da moja zemlja umre.
Ako se plašiš – ne radi to; ako to radiš –  ne budi uplašen.
Ja sam Božja kazna, da niste počinili velike grehe, Bog ne bi poslao kaznu u vidu mene.
Najveća sreća je pobediti svoje neprijatelje, goniti ih ispred sebe, opljačkati njihovo bogatstvo, videti kako gledaju svoje drage u suzama i da skončaju u krilima svojih žena i kćeri.

Georg Christoph Lichtenberg
Džordž Kristof Lihtenberg (1742 – 1799) :
Ako mnogo čitamo, postajemo ponosni i tačni, ako mnogo vidimo, postajemo mudri, razumni i korisni.
Svaka se greška čini neverovatno glupom – kada je učini drugi.
Uzmogneš li sebi zorno predočiti da niko nije potpuno sretan, to je možda najkraći put da sam postaneš potpuno sretan.

George Allen / Džordž Alen (1918–1990) :
Ljudi osrednjih sposobnosti ponekada postignu izvanredan rezultat jer ne znaju kada da prestanu. Većina ljudi uspe jer su tako odlučili.

George Bernard Shaw / Džordž Bernard Šo (1856 – 1950) :
Čovek koji sluša razum izgubljen je: razum sputava sve one čiji duh nije dovoljno snažan da mu se odupre.
Kada glup čovek radi nešto čega se stidi, on se uvek pravda da je to njegova dužnost.
Kad sam bio mlad, otkrio sam da od deset stvari devet pogrešim. Stoga sam radio deset puta više.
Ko ima volje, ima i načina.
Ljudi nisu mudri u srazmeri sa svojim iskustvom, već sa svojom sposobnosti da iskustvo prime.
Ljudi uvek traže izgovor u slučajnostima. Ja lično ne verujem u slučajnosti. Uspešni ljudi su oni koji sami stvaraju svoje šanse.
Mržnja je osveta kukavice zbog pretrpljenog straha.
Napredak nije moguć bez promene.
Naše živote ne oblikuje toliko naše iskustvo, koliko naša očekivanja.
Naučio sam davno, nikada se ne rvi sa svinjom, isprljaćeš se. Sem toga, svinji će se to dopasti.
Ne možete naučiti klizati a da ne budete smešni... Životni led je klizav.
Nikad ne odoli iskušenju: probaj sve, a čvrsto zadrži ono što je dobro.
Pitanja na koja je najteže dati odgovor jesu ona čiji je odgovor očigledan.
Potrudite se da dobijete ono što volite, jer će vas inače prisiliti da volite ono što dobijete.
Razuman se čovek prilagođava svetu oko sebe. Nerazuman uporno nastoji svet prilagoditi sebi. Stoga sav napredak čovečanstva zavisi o nerazumnim ljudima.
Razum sputava sve one čiji duh nije dovoljno snažan da mu se odupre.
Sloboda znači odgovornost. Zato je se većina ljudi boji.
Učinite se čistim i jasnim; jer vi ste prozor kroz koji morate gledati svet.
Vrlina se ne sastoji toliko u uzdržavanju od poroka, koliko u nemanju želje za njima.
Zlatno je pravilo da nema zlatnog pravila.

George Brewster :
Ako bi svi bili obučeni da se brane, možda bi neki od nasilnika u svetu dva puta razmslili o agresiji... i tako obuka mora ići dalje.

George Chapman / Džordž Čepmen (1559 – 1634) :
Da bi bio dobar učitelj, moraš i sam stalno da učiš.
Jedino su zaista veliki oni koji su zaista dobri.
Mladići misle da su starci budale, ali starci znaju da su mladići budale.

George Edward Woodberry (1855 – 1930) :
Poraz nije najgori neuspeh. Ne pokušati je istinski neuspeh.

George Eliot / Džordž Eliot (1819-1880) :
Nikada nije prekasno da budete ono što ste mogli biti.
Naša dela nas definišu, baš kao što i mi definišemo naša dela.
Prvi uslov ljudske dobrote jeste nešto voleti, a drugi – nešto poštovati.

George Gordon Byron / Džordž Gordon Bajron (1788 – 1824) :
Ko je samo pravedan, taj je i okrutan. Ko bi živio na zemlji ako bismo svima sudili pravedno.
Ko se opredeli za laž, mora da ima dobro pamćenje.
Ne plaši se neznanja, boj se lažnog znanja, jer od njega dolaze sve nesreće na svetu.
Veliki ljudi su ponosni, mali su sujetni.

George Leonard / Džordž Lenard :
Savremene borilačke veštine kao što su kendo, karate, judo i aikido potiču direktno iz braka zena i bushida, srednjovekovnog kodeksa samuraja. U svom najboljem izdanju oni postaju budo.

George Orwell / Erik Artur Bler ( 1903 –  1950) :
Najbrži način da se završi rat je da ga izgubite.
Sve životinje su rođene jednake, ali su neke jednakije od drugih.

George Stanley McGovern (1922 – 2012) :
Preko glave mi je da starci sanjaju o ratovima u kojima će mladi ljudi umirati.

George R.R. Marti (rodjen 1948) :
Neki saveznici su opasniji od neprijatelja.

George Schultz / Džordž Šulc :
U minuti kada počnete govoriti o tome šta će te učiniti ako izgubite, izgubili ste.

George Smith Patton / Djordj Smit Paton (1885 1945) :
Cilj rata nije poginuti za svoju domovinu, već naterati drugog gada da pogine za svoju.
Dobar plan sproveden danas je bolji od savršenog plana ostavljenog za neki neodređeni trenutak u budućnosti.
Hrabrost, hrabrost uvek hrabrost.
Hrabrost je zadržati strah minutu duže.
Ja sam vojnik, borim se tamo gde mi kažu i pobeđujem gde se borim.
Litar znoja će uštedeti tri litara krvi.
Moralna hrabrost je naj vrednija i obično najviše odsutna karakteristika muškaraca.
Napravite svoje planove tako da odgovaraju okolnostima.
Neka se Bog smiluje mojim neprijateljima jer ja neću.
Nikada nemojte govoriti ljudima kako da urade stvari. Recite im šta treba da urade i oni će vas iznenaditi svojom genijalnošću.
Pola litra znoja uštedeće tri litra krvi.
Posmatraj oko čega su ljudi cinični pa ćeš tako često otkriti šta im nedostaje.
Prihvatite izazove kako bi mogli osetiti uzbuđenje pobede.
Pritisak stvara dijamante. Što veći pritisak, to bolji dijamanti
Proverite svoje planove kako bi odgovarali okolnostima.
Sva slava je prolazna.
Test uspeha nije ono što činite kada ste na vrhu. Uspeh je koliko visoko možete odskočiti kada dotaknete dno.
Uspeh zahteva visoki stepen logistike i organizacionih sposobnosti.
Uvek radite sve ono što tražite od onih kojima komandujete.
Vodi me, sledi me ili mi se skloni sa puta.
Vođa je čovek koji može prilagoditi načela okolnostima.

George Walker Bush / Džordž Voker Buš (rodjen 1946.) :
Moramo prihvatiti borbu sa neprijateljem, poremetiti njegove planove i suočiti se sa najgorom pretnjom pre nego što se pojavi.
Ono što naši neprijatelji započnu, mi će mo završiti.

George Washington / Džordž Vašington (1732 – 1799) :
Biti spreman za rat je jedan od najvažnijih načina za očuvanje mira.
Bolje je biti sam nego u lošem društvu.

Georges Benjamin Clemenceau
Žorž Bendžamin Klemansoa (1841 – 1929) :
Čovek koga treba ubeđivati za neku aktivnost, nije čovek od akcije... Vi morate dejstvovati kao što dišete.
Rat je suviše ozbiljna stvar da bi se poverila vojsci.

Georges Duhamel / Žorž Diamel (1884 – 1966) :
Istina postoji; izmišlja se samo laž.

Georges Feydeau / Žorž Fejdo (1862 – 1921) :
Pred silom, razum ćuti.

George Sarlie (1633 – 1695) :
Neki ljudi izigravaju smelost koju nemaju, ali niko ne može da izigrava pamet ako je nema.
Razumeti svet i voleti ga, to su dve stvari koje je teško izmiriti.

Georges St-Pierre (rodjen 1981.) :
Neuspeh nije nedostatak veštine. Bitna je strast. Oni koji ne uspeju nisu hteli da sačekaju uspeh.

Georg Wilhelm Friedrich Hegel
Georg Vilhelm Fridrih Hegel (1770 1831) :
Bolje je boriti se i gubiti bitku nego nikada se ne izboriti.
Čovek je uvek sam.
Čovek mora da zna da se smrt s njim ne šali.
Dok sam pri mislima, ostajem pri sebi samome.
Poslušnost je početak svake mudrosti.
Poznavati svoje granice znači umeti žrtvovati se.
Pred čoveka se zaista postavljaju ogromni zadaci.

George William Ross  / Džordž Vilijam Ros(1841 – 1914) :
Zašto ne provesti neko vreme u određivanju što je vredno za nas, a onda krenuti nakon toga?

Gerald Haman / Džerald Haman (rodjen 1959.) :
Ako razmišljate o onome o čemu ste uvek razmišljali, imaćete ono što ste uvek imali.

Giacomo Leopardi /  Đakomo Leopardi (1798 – 1837) :
Dobre i plemenite obično veoma mrze, jer su redovno iskreni nazivajući stvari njihovim pravim imenom.
Koliko više vodimo računa o vremenu, toliko više očajavamo što ga nemamo dovoljno, ali koliko ga više nerazumno trošimo, toliko se čini da ga imamo napretek.
Poštovanje je nalik na cvet koji - kad ga jednom pogaze ili kad uvene - više nikad ne dobija pređašnju svežinu.
Svet ceni uspeh, a ne vrednost.
Velika je zabluda, u koju svaki dan upadaju ljudi, kad veruju da drugi neće odati njihovu tajnu.
Zanimljivo je da se jednostavno ponašaju gotovo svi ljudi koji mnogo vrede. Uz to je zanimljivo da se jednostavno ponašanje smatra znakom male vrednosti.

Gichin Funakoshi / Gičin Funakoši (1868 – 1957) :
Borba zavisi od preciznosti udarca.
Budući da je karate borilačka veština, morate vežbati s najvećom ozbiljnošću od samog početka.
Istinski Karate je kao vruća voda koja se hladi ako je stalno ne podgrevaš.
Izađi kroz vrata i suoći se sa 10 000 neprijatelja.
Jedna od stvari koju uvek govorim novim učenicima jest da onaj koji misli samo na sebe i koji je nepažljiv prema drugima, nije dorastao učiti karate-do.
Jedno od najupečatljivijih obeležja Karatea je da se njime može baviti bilo ko, mladi ili stari, jaki ili slabi, muškarci ili žene.
Kada gledate na život razmišljajte u smislu karatea. Ali zapamtite da karate nije samo karate – to je život.
Kada se dva tigra bore, jedan će sigurno biti ranjen, a drugi će umreti.
Kada treniraš karate zamišljaj svoje ruke i noge kao mačeve.
Kada učiš novu tehniku, vežbaj je punim srcem sve dotle dok je potpuno ne budeš razumeo.
Kao što sjajno uglačano ogledalo odražava sve što stoji ispred njega i kao što se u tihoj dolini može čuti i najmanji zvuk, tako i učenik karatea, mora svoju dušu učiniti praznom od sebičnosti i slabosti, da bi pravilno mogao reagovati na bilo šta s čime bi se mogao sukobiti.
Karate-do nije samo ovladavanje izvesnim borilačkim veštinama, nego takođe i učenje kako biti dobar i čestit član jednog društva.
Karate je kao kipuća voda. Da bi ključala plamen mora biti jak.
Karate je odbrambena umetnost od početka do kraja.
Karate je pomoćnik pravde.
Karate nije samo u Dojo-u.
Karate počinje i završava sa učtivošću.
Krajnji cilj karatea ne leži u pobedi ili porazu, već u usavršavanju karaktera njegovih praktičara.
Menjaj se u zavisnosti od protivnika.
Morate biti smrtno ozbiljni na treningu.
Morate ignorisati loše i usvajati dobro.
Možete da trenirate dugo vremena, ali ako samo pomerate ruke i noge i skačete gore - dole kao lutka, učenje Karatea se ne razlikuje od učenja plesa. Nikada nećete doseći do samog srca materije, nečete uspeti shvatiti srž Karate-doa.
Neka tvoj odgovor bude u skladu sa protivnikom.
Nemojte se praviti da ste veliki majstor i ne pokušavajte da pokažete svoju snagu.
Ne razmišljaj kako da pobediš, razmišljaj kako da ne izgubiš.
Nesreća nastaje zbog nepažnje.
Niko ne može postići uspeh u Karate Do-u sve dok ne shvati da je to vera, jedan način života.
Postoje mnoge vrste borilačkih veština koje na osnovnom nivou leže na istim temeljima. Nije preterano reći da je izvorni smisao Karate-Do  jednnak sa osnovama svih drugih borilačkih veština. Forma je praznina, praznina se sama od sebe formira. Kara, od reči Karate-Do znači upravo to.
Pazite na ono šta pričate jer ako ste hvalisavi stvorićete veliki broj neprijatelja.
Povezati svakodnevnicu sa Karate-om, to je magija te veštine.
Prvo ovladaj niskim, a zatim prirodnim stavovima.
Razmišljaj o svakodnevnom životu kao o Karate treningu.
Spoznaj prvo sebe a posle drugoga.
Studenti bilo koje umetnosti, uključujući i karate-do, nikada nesmeju zaboraviti da kultivišu um i telo.
Svaki čovek će nakon dovoljno vežbe, moći da postigne zapažene veštine koje demonstriraju njegovu snagu, ali on ne može da ide dalje od toga. Postoji granica ljudske fizičke snage koju niko ne može da pređe.
Svako ko olako smatra  da će nakon jednog propusta dobiti drugu priliku, retko ima mnogo uspeha u životu.
Svi koji žele naučiti karate-do moraju pronaći svoje srce.
Traganje za starim znači razumeti novo. Staro, novo pitanje je vremena. Čoveku, u svemu, sve mora biti jasno. Trening Karatea traje (obuhvata) čitav život.
Tvrdo i mek, napet i opušten, spor i brz, sve zajedno sa pravim načinom disanja.
Učenici svih borilačkih veština, uključujući i Karate-Do, nikada nesmeju zaboraviti da vežbaju svoj um i telo.
Uči da kontrolišeš duh, tada ga oslobodi beskorisnog.
Uvek razmišljaj i isprobaj novo.
Velike vrline jednog vežbača karatea su promišljenost i skromnost.
Veština duha dolazi pre veštine tehnike.
Vežbaj katu pravilno, u pravoj borbi je druga priča.
Zauzimanje stava postoji samo kod početnika, kasnije postoji samo prirodan stav.

Gillis Triplett (rodjen 1961.) :
Nikada nećete videti da ste pogrešili, kada uvek vidite da ste u pravu.
Uspeh je ograničen jedino za one koji sami sebe ograničavaju za uspeh.

Giosue Carducci / Đozue Karduči (1835 – 1907) :
Za odvažne, život je dokazivanje njegove snage u borbi.

Glatko Lice (poglavica Apača) :
Luk nikada ne spava.

Goggen Yamaguchi / Gogen Jamaguči (1909 – 1989) :
Glavno učenje Karatedo-a je postići poverenje u sebe, biti pristojan, zadržati mir i spokoj uma.
Ja ću biti srećan ako razumete da suština borilačkih veština nije snaga, nije umetnost, već ono što je skriveno duboko unutar sebe.
Karate zahteva od vas naporan trud dan i noć, pre nego što postignete razumevanje.
Morate znati da je dug put za poliranje vaše veštine, trening duha i očuvanje mirnog uma; da bi postigli oslobađanje od naših vlastitih interesa, i uradili ono što je ispravno.
Pokreći se brzo, imaj zdrav i smiren um, budi lakog tela, savladaj osnove.
Prema tome, vaš naglasak ne bi trebao biti na veštinama, već na treningu vašeg uma. Ako ste nestrpljivi, ne možete očekivati poboljšanje u svojoj veštini.
Snažan duh i snaga volje, tako da možemo prevladati vlastite interese.
Telo i um moraju biti međusobno povezan i kroz pravilno disanje i koncentraciju razumećemo suštinu Puta borilačkih veština.
Trebali bi odati počast svojim roditeljima, precima i Majstoru. Takođe bi trebali biti u harmoniji sa svojim prijateljima.
U osnovi svrha Karatedo-a je zaštitita samog sebe, ali kroz Karatedo ne treniramo samo naša tela, već i naše misli. Dakle, «Put» je da ne napadamo druge, nego da se suzdržimo, ne bismo trebali činiti zlo drugima.

Gottfried Keller / Gotfrid Keler (1819 – 1890) :
Čovek pripisuje sudbini uvek dvostruko više ono što mu nedostaje od onoga što već posjeduje.
I najskromniji čovek u duši veruje i uvek se više nada nego što se usuđuje da prizna.
Uverio sam se da samo oštro kretanje i promenjiva sudbina mogu stvoriti u svakom pogledu čestit karakter. Stoga, živeli plima i oseka, radost i žalost, sreća i nesreća.
Za smeh je uvek potrebno malo duha; životinja se ne smeje.

Gotthold Ephraim Lessing / Gothold Efraim Lesing (1729 – 1781) :
Budala ga vidi na kraju, pametan u sredini, a samo mudar vidi cilj već na prvom koraku.
I najsporiji ako ne izgubi cilj iz vida uvek ide brže od onog koji trčkara bez smisla.
Izgubljeno je samo ono čega se odrekneš.
Ko zbog nekih stvari izgubi pamet, taj je nije ni imao.
Mnogi greše iz straha da ne pogreše.
S ciljem pred očima i najsporiji napreduju brže nego oni najbrži bez cilja.
Svi veliki su skromni.

Gracian Y Morales Baltazar (1601 – 1658) :
Nema veće vlasti od one nad samim sobom i nad svojim slabostima.
Više je učinila veština nego sila i češće su umni nadvladali snažne nego obrnuto.

Grčka :
Ako si jak, izazovi poštovanje svojim znanjem i dobrotom.
Da biste uspeli potrebni su vam prijatelji. Da biste veoma uspeli, potrebni su vam neprijatelji.
Ko hoće učiti svugde nađe školu.
Mudrac sve svoje sa sobom nosi.
Pomozi sam sebi i nebo će ti pomoći.
Prvo ostvari nezavisan prihod, a zatim prikupljaj vrline.

Gruzija :
Ako hoćeš nešto reći prvo proveri ko će te slušati.
Čovek ne može da prođe a da ne ostavi trag.
Čovek pre ostavlja veru nego naviku.
I u mleku ćeš naći crne mrlje ako se u njega zagledaš.
Ko se pokorava sudbini umire kao rob.
Kozu zaobiđi spreda, konja zaobiđi straga, a čoveka - sa svih strana.
Najbolje ptice iza svih lete.
Svoji nedostaci se lako prepoznaju kod drugih.
Tamo gde jedeš so, ne razbijaj slanik.
Znanje je vrednije od novca, oštrije od sablje, moćnije od puške.

Giulio Douhet / Đulio Duet (1869 – 1930) :
Pobeda se osmehuje onima koji predviđaju promene u karakteru rata, a ne onima koji čekaju da se prilagode nakon što se one pojave.

Guro Steve :
Kada je pakao kolevka u kojoj se odmaram, sve ostalo je lako.

Guru Nanak (1469 – 1539) :
Kad su sva druga sredstva ostala bez uspeha, pravedno je potegnuti mač.
Neka niko u svetu ne živi u zabludi. Bez Gurua niko ne može preći na drugu obalu.


A     B     C     D     E         G     H

 I      J      K     L    M    N     O     P 

Q     R     S      Š     T     U     V     W 


Y     Z     Ž 



NEPOZNATI AUTORI 


I ZA KRAJ MOJE MISLI





Нема коментара:

Постави коментар