.

.

.

MI VOLIMO IZAZOVE!

SA NAMA ĆETE POMERITI

SVOJE GRANICE I CILJEVE.

OSU!

.

.

adresa : Beograd, SC Vračar, Sjenička 1 kontakt telefon : 064 / 319 78 79

mail adresa :
karatecrvenizmaj@gmail.com termini treninga : ponedeljak, sreda, petak od 21,30

operativni trener kjokušinkaia

Velimir Velja Matijević

PRIJATELJ KLUBA TRANSFER ELEKTRONIK

Nehruova 51, 11077 Beograd, tel. + 381 11 318 40 46, delatnost : knjigovodstvo i računovodstvo



четвртак, 14. фебруар 2013.

PROGRAMIRANJE OBUKE TAKMIČARA U KJOKUŠINKAI SPORTU







Univerzitet u Beogradu
Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja

Centar za permanentno usavršavanje kadrova u oblasti
fizičkog vaspitanja i sporta
Kurs za sticanje zvanja “Operativni trener”

seminarski rad iz predmeta
TEORIJA I PRAKSA SPORTSKE GRANE 



PROGRAMIRANJE OBUKE TAKMIČARA U KJOKUŠINKAI SPORTU



Mentor :                                                                           Autor :
Prof. Dr Srećko Jovanović                               Velimir  Matijević
                                                         Broj dosijea : 6 II / 2012         

  

Beograd
januar 2012.




  U Kjokušinkai klubu „Crveni zmaj“ obavljam dužnost trenera. Termin u kojem koristimo salu je u kasnim večernjim satima što nije primereno za decu i uslovljava da se u Klub upisuju oni koji su u završnom razredu osnovne škole i stariji. Takmičari koje ja pripremam su u kategoriji mlađih juniora i stariji.
   Kada me kandidati za upis u Klub prvi put kontaktiraju postavim im pitanje da li znaju šta je to kjokušinkai i da li znaju kakvi napori ih očekuju u vežbanju. Obično su to poluinformacije sa kojima raspolažu tako da ih u kratkim crtama informišem i uputim na internet adresu mog bloga gde mogu da se upoznaju sa sportom koji su izabrali, sa Klubom i da pogledaju kako izgledaju treninzi i takmičenja.
   Sledeće moje pitanje je šta žele da bude cilj njihovog vežbanja, da li je to samo rekreacija ili žele da se takmiče. U početnom delu učenja svi prolaze istu obuku bez obzira kako se izjasne, ali za mene je važno da znam ko od njih pristupa treningu sa većom motivacijom i spremnošću  na veće napore.
   Da bi od početnika postao kvalitetan takmičar potrebno je vreme od približno četiri godine što se okvirno poklapa sa vremenom koje je potrebno da se položi za zvanje Shodan (1.Dan). Talentovani takmičari će postizati uspehe mnogo ranije ali četiri godine je vreme potrebno da se prođu sve faze učenja i prođu svi nivoi takmičenja (klupsko, međuklupsko, turniri, savezno, međunarodno, evropsko i slično). Ovaj vremenski ciklus objedinjuje svih pet priprema: fuzičke, tehničke, taktičke, psihološke i teoretske pripreme čiji objedinjeni efekat kod takmičara treba da stvori realnu sliku o njegovim sposobnostima i zahtevima koji se očekuju od njega. Uspešno sprovedene i dobro savladane pripreme utiču na razvoj samopouzdanja kod takmičara što dovodi do formiranja  stabilne ličnosti sposobne da u stresnim situacijama takmičenja pruži svoj maksimum.
   Takmičenja koja se organizuju u kjokušinkaiu odvijaju se prema uzrasnim kategorijama u disciplinama KATE – forme i KUMITE – borbe. Takmičenja u lomljenju čvrstih predmeta - TAMESHIWARI organizuju se kao sastavni deo velikih takmičenja u kumite-u ili kao samostalna takmičenja. Na njima isključivo učestvuju odrasli. Proces obuke početnika do kvalitetnog takmičara podeljen je u tri faze.
   U prvoj fazi obuke takmičari uče osnovne kjokušinkai tehnike blokova, udaraca, stavova, kretanja, kate (TAIKYOKU i PINAN) i borbu. Zadatak ove faze je da postavi čvrst i stabilan temelj za kasnije složenije tehnike kroz razvijanje motoričkih sposobnosti sa insistiranjem na razumevanju principa izvođenja. Zato je ona i najvažnija. Sa još jednog aspekta ova faza je značajna. To je razvijanje ljubavi prema kjokušinkaiu kod početnika kroz osećaj prijatnosti vežbanja što utiče na donošenje odluke da se istraje u napornom vežbanju. Metod učenja zasniva se na  demonstraciji tehnike u celosti, demonstraciji primene tehnike (sa partnerom ili na spravi), demonstraciji izvođenja tehnike po detaljima, izvođenju tehnike po detaljima, sklapanju detalja u celinu, usvajanju pokreta u celini i tek na kraju ispoljavanju snage i brzine kroz tehniku. Provera naučenoga kroz rad sa partnerom i na spravama početnika puni samopouzdanjem što se pozitivno odražava na učenje sledečih tehnika. Dominantan oblik vežbanja u ovoj fazi je samostalno vežbanje bez partnera. Ono se obavlja kroz trening vežbanja tehnike u mestu – IDO KIHON i kroz trening vežbanja tehnike u kretanju – IDO GEIKO. Izvođenje kata ima za cilj usavršavanje naučene bazične tehnike i sposobnost njenog povezivanja u prostoru. Utvrđenim rasporedom izvođenja tehnika u katama jasno se naglašava princip povezanosti bloka sa udarcem (kontra udarcem). Borbene tehnike u ovoj fazi se baziraju na samostalnom uvežbavanju borbene tehnike, njihovih kombinacija i učenju pravilne upotrebe pomoćnih sprava, prvenstveno džaka i fokusera. U vežbanju sa partnerom dominantan je dogovoreni sparing i slobodni „lagani“ sparing (kontrolisani kontakt). U ovom periodu obuke važno je da početnici rade sa zaštitnom opremom i što više sa iskusnijim takmičarima koji će ih sačuvati od povreda. Pored zaštitne uloge, zadatak iskusnijih takmičara je i da budu model koji mlađi borci trebaju da imitiraju. Zadatak trenera u prvoj fazi obuke je da primeti grešku u izvođenju i odmah reaguje dok još nije došlo do automatizacije izvođenja pogrešnog pokreta. Ono što je bitno za izvođenje tehnika, kata i borbe je opšta fizička forma koja se stiče kroz vežbe fleksibilnosti, snage, brzine i izdržljivosti. Akcenat nije na obimu i intenzitetu ovih vežbi već na stvaranju svesti kod budućih takmičara da su one podloga za izgadnju dobre tehnike i uslov za kasnije takmičarsko bavljenje kjokušinkaiem. 
   Druga faza obuke takmičara zasniva se na izboru discipline u kojoj će se takmičiti. Trenerov zadatak je da u prvoj fazi priprema prepozna predispozicije sportista i njihovu veću naklonost prema jednoj od disciplina i tako im pomogne u izboru. Za izbor može biti odlučujući pol, uzrast, građa, sposobnosti, tip ličnosti. Izborom discipline počinje usmerena obuka odvojeno za takmičare u katama i odvojeno za takmičare u borbama.
    U drugoj fazi usmerene obuke u pravcu takmičenja u katama da bi se usavršilo izvođenje određene kate uvežbavaju se zasebno pojedinačne tehnike i sklopovi tehnika zastupljeni u toj kati. Pažnju treba obratiti na redosled učenja kata. Naime tehnike koje se koriste u kati koja se uči moraju da budu prethodno naučene i uvežbane (da budu u okviru plana i programa za pojas koji takmičar nosi ili sledećeg pojasa). Naročita pažnja se poklanja izvođenju kate GEKISAI SHO koja je kvalifikaciona kata na kjokušinkai takmičenjima. Prema sposobnostima i stepenu razumevanja uz pomoć trenera takmičar bira u početku dve izborne kate iz takmičarskog programa (SEIENCHIN, SUSHI HO, GARYU, KANKU, SEIPAI). Takmičar uči elemente kate koji su bitni pri ocenjivanju. To su : pravila ponašanja pre i posle izvođenja kate, tačnost redosleda izvođenja tehnika, kvalitet pojedinačnih tehnika (tu spadaju i stavovi i kretanja), razumevanje tehnika, preciznost tehnika, tačnost linija kretanja, ravnoteža, ritam, kontrola snage, kontrola disanja, pravilna upotreba kime-a i kiai-a, sklad izvođenja, koncentracija, budo duh, stepen složenosti kate. Svakom od ovih elemenata posvećuje se posebna pažnja tako što se svaki od njih posebno obradi. Da bi se smanjio uticaj treme na takmičenjima i da bi se takmičari navikli na izvođenje pred publikom organizuju se van takmičarski nastupi. Kate na tim prvim nastupima moraju biti manje zahtevne i prethodno dobro uvežbane kako bi se kod takmičara izgradila sigurnost u nastupu. Svaki nastup se snima i sa takmičarem analizira.
   Druga faza usmerene obuke takmičara u borbama zasniva se na učenju i primeni borbenih tehnika, njihovim kombinacijama i učenju načina vođenja borbe – taktici. Važan deo obuke je u cilju razvoja snage, brzine, preciznosti i borbene izdržljivosti kroz rad na spravama i rekvizitima kao što su džakovi za udaranje, fokuseri, tegovi, elastične gume, lopte medicinke i sl. Borbe u kjokušinkaiu su sa punim kontaktom u nokaut sistemu (zabranjen udarac rukom u glavu) tako da je neophodno kod takmičara oprezno i postepeno razviti toleranciju na bol specijalnim vežbama u paru i kontrolisanim jačim sparingom. U skladu sa sposobnostima na koje utiče prirodna predispozicija (rast, snaga, razgibanost) od takmičara se u ovom periodu zahteva da uvežba nekoliko “specijalki” (kombinacija nekoliko vezanih tehnika) prema kojima ima sklonost izvođenja pri čemu pruža maksimum efikasnosti. U ovoj fazi obuke “Turnir iskustva” je prva prava proba takmičara gde on i trener mogu da sagledaju kako su savladani elementi borbe, kakva je njihova efikasnost, kako stres utiče na takmičara i ono što je najvažnije, u kojoj meri takmičar ispoljava borbeni duh. Što se tiče obuke u taktici vođenja borbe, trener analizira borbe takmičara sa osvrtom na sudijska pravila i sa njima o tome diskutuje. Takmičari preko video materijala gledaju primere dobrog vođenja borbi vrhunskih takmičara čime jačaju borbeni duh i pronalaze svoj stil borbe.
   Treća faza obuke takmičara je uska specijalizacija izabrane takmičarske discipline. Ovu fazu karakterišu veća takmičenja i ispoljavanje individualnih karakteristika boraca. U okviru priprema za konkretna takmičenja, na osnovu analize prethodnih nastupa protivnika, takmičari  kroz usko usmerene pripreme utiču na uspešnost nastupa.
   Obuka takmičara u katama je usmerena na harmonično izvođenje kate u celini. Naročita pažnja je usmerena na mentalni stav. Dobrog mentalnog stava neće biti bez dobre tehnike i bez dobre fizičke pripreme. Cilj uvežbavanja tehnike je uočavanje i otklanjanje finih grešaka u izvođenju (otklanjaju se sitni suvišni pokreti). Što se tiče fizičke pripreme ona se odvija u dva pravca. Prvi je zasnovan na vežbama snage, brzine, elastičnosti, izdržljivosti, ravnoteže, koordinacije pokreta i sl. Drugi je zasnovan na ponavljanju izvođenja kate u celini, njenih delova ili samo jednog pokreta na način da se menja stepen  opterećenja i intenziteta (moguće varijante: sporo i snažno izvođenje, brzo izvođenje, sa opterećenjem na rukama i nogama, sa upotrebom elastičnih traka, izvođenje zatvorenih očiju i sl.). Takmičari u ovoj fazi obuke vežbaju kate iz takmičarskog programa koje imaju veći stepen složenosti.
   Obuka takmičara u borbama u ovoj fazi je usmerena na tehničko – taktički napredak svakog pojedinca posebno poštujući njegovu fizičku konstituciju i dostignuti tehnički nivo. Kao posledica ovako usmerene obuke kod takmičara dolazi do ispoljavanja borbene tehnike obojene ličnim pečatom. “Specijalke” se automatizuju i za takmičara postaju prirodni pokreti. Fizičke pripreme su naporne i pored okvira redovnih treninga zahtevaju dodatne treninge namenjene samo podizanju fizičke forme. Na takvim treninzima se obavezno pored drugih sprava koriste i tegovi zbog čega udarci dobijaju značajnu udarnu moć. Da bi se postigla ne samo dobra fizička forma već i  dobra borilačka forma najvažniji deo priprema je pred planirano takmičenje gde se očekivani uslovi otežavaju (umesto 2 minuta radi se sparing od 4 minuta i sl.). Dobra tehnika i dobra fizička pripremljenost bez napretka u taktičkoj obuci neće doneti željene rezultate. Zato se sa takmičarima u ovom periodu kroz sparing uvežbavaju konkretne borbene situacije sa partnerima različite konstitucije kojima trener zadaje kako da se ponašaju tokom sparinga. Na takav način takmičari pripremaju taktiku za moguće borbene situacije i moguća protivnikova ponašanja. Uvežbava se ulazak u borbu, očuvanje rezultata, izbacivanje protivnika iz borilišta, borba na liniji, kako završiti “načetog” protivnika, kako izneti borbu sa povredom, zadnjih deset sekundi i sl. Takmičaru se suprotstavljaju sparing protivnici koji su ofanzivni i kreću se napred, defanzivni i kreću se u nazad, koji su statični, koji se lako kreću u svim pravcima, koji završavaju borbe visokim nožnim udarcima, niskim nožnim udarcima, udarcima rukom, koji rade “prljave” tehnike, koji su brzi, koji su spori i jaki i sl.  Trener i takmičar diskutuju o načinu postupanja u određenim situacijama borbe, a uspešno rešavanje istih doprinosi stvaranju uzajamnog poverenja. Odnos koji se među njima razvije tokom obuke bitan je za komunikaciju trener – takmičar tokom borbe na takmičenju gde trenerova uputstva sa linije i sposobnost takmičara da reaguje na njih mogu biti presudni faktor uspešnosti. Da bi se takmičar navikao na uslove takmičenja i naučio da se nosi sa stresom koji je vezan za samu borbu, kao i dešavanja pre i posle nje, neophodno je da učestvuje na što više takmičenja kako bi njegovo iskustvo raslo.  Više iskustva dovodi do povećanja samopouzdanja što se pozitivno odražava na borilačke sposobnosti takmičara.
   Sastavni deo velikih takmičenja u borbama je i takmičenje u tameshiwari-ju. Ono se obično održava za takmičare koji su uspešno prošli eliminacione borbe, a pre finalnog dela takmičenja. Lome se daske udarnim površinama seiken, shuto, hiji i sokuto. Takmičarski rezultat je zbir polomljenih dasaka u sva četiri lomljenja. U finalnom delu takmičenja u borbama pri ponovljenom nerešenom rezultatu bolji rezultat u tameshiwari-ju određuje pobednika. Kod već iskusnih takmičara se specijalnim vežbama postepeno ojačavaju udarne površine. Sa njima se radi na pravilnom izvođenju sve četiri tehnike lomljenja u uslovima takmičenja uz poštovanje sudijskih pravila. Bitan element uspešnosti je mentalna usmerenost čiji je zadatak da prikupi maksimum energije i usmeri je preko udarne površine na predmet koji se lomi tako da se tome posebno pridaje pažnja. Priprema za tameshiwari se obavlja isključivo pod nadzorom trenera.
   U kjokušinkai sportu, kao i u drugim borilačkim sportovima poreklom sa istoka, praktikanti se dele na učenike i majstore. U kjokušinkaiu postoji 10 učeničkih rangova – kyu zvanja i 10 majstorskih rangova – Dan zvanja. Da bi se sa nižeg učeničkog zvanja prešlo na više polaže se ispit. Ispitni programi za zvanja se zasnivaju na tome da je svaki naredni složeniji od predhodnog i da je svaki prethodni neophodna osnova za savladavanje (razumevanje) sledećeg. Ispitni programi su jedinstveni kako za takmičare tako i za ne takmičare. Period koji obuhvata obuku kvalitetnog takmičara u kyokushinu pokriva vremenski period od desetog do prvog kyu-a i prvi Dan. Uslov za izlazak na ispit za 10. i 9. kyu je staž redovnog treniranja od najmanje 3 meseca. Uslov za izlazak na ispit od 8. do 2. kyu-a je staž redovnog treniranja od najmanje 4. meseca. Uslov za izlazak na ispit za 2. kyu je staž redovnog treniranja od najmanje 6 meseci. I islov za izlazak na ispit za 1. Dan je staž redovnog treniranja od najmanje godinu dana. Prema mom iskustvu prva faza obuke poklopila bi se sa periodom u kome takmičari imaju zvanje od 10. do 5. kyu-a, vreme trajanja 22 meseca.  Druga faza obuke bi se poklopila sa periodom od 4. do 2. kyu-a, vreme trajanja 14 meseci. I treča faza obuke 1. kyu i 1 Dan, vreme trajanja 18 meseci. Ispit je važan i za takmičara i za trenera jer je osmišljen da proveri uspešnost fizičke, tehničke, taktičke, psihološke i teoretske obuke za prethodni period. Međutim pripreme za polaganje  ispitnog programa su nedovoljne za zahteve takmičenja. Zato se sa takmičarima posebno radi, a njihova sportska forma se planira u skladu sa takmičarskim kalendarom. Ovakav rad sa njima dovodi do toga da brže napreduju od netakmičara i da brže savladavaju program. Ta činjenica otvara prostor treneru da im omoguči da preskoče neko zvanje, to jest da im omoguči da na jednom ispitu polažu program za dva zvanja. Ovakva nagrada za uloženi trud i postignute rezultate obično se primenuje u prvoj fazi obuke jer stimulativno deluje na takmičara. Na brzinu napretka takmičara i uspešnost obuke utiče uzrast, pol, telesna građa, mentalni sklop ličnosti, prethodno iskustvo iz nekog drugog borilačkog sporta i podrška porodice.




Нема коментара:

Постави коментар