UVEK IMA PROSTORA ZA NAPREDAK

.

Od jednog starog učitelja mačevanja čuo sam sledeće :

“Obuka samuraja traje čitav život, i odvija se prema utvrđenom redu. Na najnižem stupnju obuke, iako vežbate, čini se kao da ne napredujete; znate da ste nevešti i isto verujete za druge. Tada, nepotrebno je reći, ne služite korisno svog gospodara. Na srednjem nivou i dalje niste od stvarne koristi svom gospodaru, ali ste svesni svojih mana, počinjete da uviđate nedostatke u drugima. Kada samuraj dostigne najviši nivo, sposoban je da raspolaže bilo kojom situacijom na osnovu svoje mudrosti tako da ne mora više da sledi učenja drugih; on tada stiče samopouzdanje u svoje sposobnosti, raduje se kada ga pohvale, i žali nad neuspehom drugih. Takav samuraj, možemo slobodno reći, korisno služi svog gospodara. Ima onih koji su iznad ovog nivoa – njihov izraz lica nikada ne otkriva šta misle, niti izvode svoju veštinu – zapravo, prave se da su neznalice i nesposobnjakovići. Štaviše, takvi ljudi poštuju veštinu drugih. U većini slučajeva pretpostavljam da je ovo najbolje čemu se može težiti.

Ali, na još višem nivou nalazi se krajnje carstvo koje premašuje veštinu običnih smrtnika. Osoba koja duboko pronikne u Put ovog carstva shvata da nema kraja njenom usavršavanju i ona nikada nije zadovoljna koliko je napora uložila u vežbu. Stoga, samuraj mora da je dobro upoznat sa svojim nedostacima i da provodi život u vežbi, i bez da se ikada oseća da je postigao dovoljno. Naravno, on nikada ne sme imati previše samopouzdanja, ali ni da se oseća inferioran u odnosu na druge.”

Izvor :

Jukio Mišima

SAMURAJSKA ETIKA I MODERNI JAPAN

o delu Hagakure

Beograd, 2009.

Slika preuzeta sa :

http://beholders.org/body/martial-arts/48-bushido.html