.

.

.

MI VOLIMO IZAZOVE!

SA NAMA ĆETE POMERITI

SVOJE GRANICE I CILJEVE.

OSU!

.

.

adresa : Beograd, SC Vračar, Sjenička 1 kontakt telefon : 064 / 319 78 79

mail adresa :
karatecrvenizmaj@gmail.com termini treninga : ponedeljak, sreda, petak od 21,30

operativni trener kjokušinkaia

Velimir Velja Matijević

PRIJATELJ KLUBA TRANSFER ELEKTRONIK

Nehruova 51, 11077 Beograd, tel. + 381 11 318 40 46, delatnost : knjigovodstvo i računovodstvo



среда, 30. јул 2014.

SLEPI KUMITE




Džek predoseti udarac, delić sekunde pre nego što ga je zahvatio po stomaku. Ustuknuo je, boreći se za vazduh. Upinjao se da očuva ravnotežu. Čuo je pokret levo od sebe. Okrenuo se licem prema neprijatelju.

Problem je u tome što ništa nije video. Tama ga je okružila sa svih strana. Čuo je Kazukijev smeh u pozadini i zvuk užurbanih nogu. Na osnovu toga je procenjivao pravac sledećeg napada.

Čuo je da palica leti kroz vazduh. Odnekud se ustremila ka njegovoj glavi. Bacio se u stranu i izbegao udarac, više zahvaljujući sreći nego veštini. Široko je zamahnuo na nevidljivog napadača. Promašio ga je i zateturao se.

Dobio je udarac po cevanicama, pre nego što je stigao da reaguje. Pokušao je da se otkotrlja van domašaja palice, ali je izgubio svaku orijentaciju. Jauknuo je kad je ramenom udario po kamenom tlu.

Jame!“, dreknuo je sensej Kano i zaustavio borbu.

Džek skide povez sa očiju. Žmirkao je pod jarkim, podnevnim suncem. Kazuki je klečao u vrsti s učenicama. Uživao je u Džekovom porazu.

„Izvini, Džek“, reče Jamato. Skinuo je povez i pružio ruku palom prijatelju „Nisam hteo da te udarim tako jako. Da sam mogao da vidim gde si…“

„Ne brini, dobro sam“, mrštio se Džek, dok je ustajao.

„Dobro ste se borili“, komentarisao je sensej Kano. Sedeo je na izlizanim stepenicama hrama Kompon Ču-do.

Sensej Kano ih je ponovo u zoru poveo na planinu Hijej, na čas boa. Smatrao je da je duga šetnja dobra za kondiciju i da planinski vazduh pogoduje vežbanje.
„Čuo sam da ste izbegli tri napada. Ti si, Jamato-kune, bio veoma svestan okoline. Dva napada na metu su veliko postignuće za prvi pokušaj slepe kumite. Molio bih te da sledeći put bolje kontrolišeš snagu. Čuo sam da je Džek-kun dobio prilično jak udarac. Nek se spreme sledeća dva učenika.“

Džek je s olakšanjem predao povez za oči drugom učeniku i kleknuo u vrstu između Jorija i Akiko. Masirao je bolno rame. Zastenjao je kad je napipao modricu.

„Da li si se ozbiljno povredio?“, pitala ga je Akiko. Nije joj promakao Džekov bolni izraz.

„Nisam. Dobro mi je… ali još nisam siguran zašto učimo da se borimo s povezom preko očiju“, odgovori Džek tiho, „kad svi lepo vidimo.“

„Kao što sam već objasnio, Džek-kune“, prekinuo ga je sensej Kano. Njegov istančani sluh mu je dozvolio da čuje razgovor na drugom kraju dvorišta. „Videti samo očima, znači ne videti. Na mojim časovima ćete naučiti da se pri odbrani ne oslanjate samo na očinji vid. Čim otvorite oči, počinjete da grešite.“
„Ali, zar neću činiti manje grešaka, ako mogu da vidim šta neprijatelj radi?“, pitao je Džek.

„Nećeš, mladi samuraju. Ne zaboravi da su oči prozori uma“, objasnio je sensej Kano. „Dođi do ovih stepenica i stani ispred mene, pa ću ti pokazati šta sam imao na umu.“

Džek ustade i stiže do stepenica.

„Gledaj u moja stopala“, naložio mu je sensej.

Džek je gledao učiteljeve sandale s otvorenim prstima. Iznenada je dobio udarac po glavi bo palicom.

„Izvini. Slep sam, i ponekad nespretan“, reče sensej Kano. „Molim te, vodi računa o mojoj palici.“

Džek je pogledom pratio vrh bele palice da bi izbegao novi udarac.

Sensej Kano ga je snažno šutnuo u cevanicu.

„Uhhh!“, uzviknu Džek, i ustuknu.

Učenici su se cerekali iza njega.

„Podučavanje je gotovo“, reče sensej Kano. „Da li si me razumeo?“

„Ne baš, senseju…“, reče Džek trljajući cevanicu.

„Razmisli o tome! Ako gledaš protivnikova stopala, tvoja pažnja će biti usmerena na njih. Ako posmatraš njegovo oružje, tvoja pažnja će biti usmerena na njega. Iz toga sledi, da kad gledaš levo, zaboraviš na desno, i kad gledaš desno, zaboraviš na levo.“

Sensej Kano je sačekao da poruka stigne do cilja. Pokazao je na svoje slepe oči.

„Ne smeš da dopustiš da se tvoje namere ogledaju u očima. Neprijatelj će znati da to iskoristi. Da bi se borio bez odavanja sopstvenih namera, moraš da naučiš da se boriš bez oslanjanja na očinji vid.“



Tekst i slika preuzeti iz knjige Krisa Bredforda:

MLADI SAMURAJ
Put mača

postavljene na adresi:








Нема коментара:

Постави коментар