.

.

.

MI VOLIMO IZAZOVE!

SA NAMA ĆETE POMERITI

SVOJE GRANICE I CILJEVE.

OSU!

.

.

adresa : Beograd, SC Vračar, Sjenička 1 kontakt telefon : 064 / 319 78 79

mail adresa :
karatecrvenizmaj@gmail.com termini treninga : ponedeljak, sreda, petak od 21,30

operativni trener kjokušinkaia

Velimir Velja Matijević

PRIJATELJ KLUBA TRANSFER ELEKTRONIK

Nehruova 51, 11077 Beograd, tel. + 381 11 318 40 46, delatnost : knjigovodstvo i računovodstvo



среда, 25. септембар 2013.

IZOLOVAN I SAM



Odlomak iz autobiografije Masutacu Ojame (10. dan)
osnivača kjokušinkai karatea

“Godine 1947. kao karate šampion Japana, odlučio sam, da pokušam, sam da stvorim novu formu samoodbrane, uspešniju od dosadašnjih. Spremao sam se na jednogodišnje progonstvo, svojevoljno, na planinu Kijosumi. Tada, svi su me smatrali ludim.

Dakle, odselio sam se na planinu. Poneo sam mačeve, koplje, nešto posuđa i knjigu čuvenog majstora mačevanja Eiđi Jošikavare.

Ustajao sam u četiri sata, u samu zoru. Prvo, kupao bih se u obližnjem potoku (voda je bila ledena), a potom radio intenzivne vežbe. Doručkovao bih rižu, pasulj i sir, pa čitao do podne. Popodne mi je bilo vreme za karate treninge, vežbao sam seikenom, ili šutoom ili nukiteom, izvedenim udarcima, kao i različite udarce nogom. I tako svaki dan.

Veče je bilo vreme za potpunu koncentraciju, kao i za vežbe fizičkog i duhovnog opuštanja. Noč mi je najteže padala. Osećao sam se užasno usamljen.

Da bih ostao dosledan sam sebi i sprečio da se vratim među ljude, odlučio sam se na surovu i jednostavnu stvar: odsekao sam jednu obrvu. Izgledao sam kao čudovište kad sam se ogledao u potoku. Sa takvim licem ne bih mogao nazad među ljude čak i kada bih to hteo. Iako zastrašujući, moj metod se pokazao efikasnim. Ponavljao sam ga svaka dva, tri meseca. Uprkos svemu, nisam se mogao izolovati od ljudi.

Pročulo se da neki divljak živi na planini (taj divljak sam bio ja). Uskoro su se pojavili brojni znatiželjci oko moje kolibe. U početku su se plašili moje užasne pojave, a kasnije su se ipak sprijateljili samnom, i stalno se muvali okolo i posmatrali moje treninge.

Posadio sam lan sa ciljem da mi služi isključivo za vežbanje. Naime, lan veoma brzo raste, i svaki dan sam po tristotine puta preskakao posađenu površinu, koja je se stalno uvećavala. Skokovi su bili iz mesta, jer se time postiže izuzetna elastičnost tela.

Jedan od posebnih izazova bila mi je jedna stena, koju sam pokušao da polomim jednim šuto udarcem. Jedne noći, posle dugotrajne koncentracije osetio sam da bih mogao da je polomim. Prvo sam je dugo posmatrao. Osećaj da mogu da je pobedim celog me ispunio. Bio sam u sasvim novom duhovnom stanju kada sam izveo šuto udarac. Razlomila se. Uspeo sam! Moja radost je bila ogromna …”


Preuzeto iz časopisa:
“Crni pojas” broj 22, jun 1988
potpisao Zoltan Nađđerđ


Slika preuzata sa :



Нема коментара:

Постави коментар