.

.

.

MI VOLIMO IZAZOVE!

SA NAMA ĆETE POMERITI

SVOJE GRANICE I CILJEVE.

OSU!

.

.

adresa : Beograd, SC Vračar, Sjenička 1 kontakt telefon : 064 / 319 78 79

mail adresa :
karatecrvenizmaj@gmail.com termini treninga : ponedeljak, sreda, petak od 21,30

operativni trener kjokušinkaia

Velimir Velja Matijević

PRIJATELJ KLUBA TRANSFER ELEKTRONIK

Nehruova 51, 11077 Beograd, tel. + 381 11 318 40 46, delatnost : knjigovodstvo i računovodstvo



понедељак, 25. новембар 2013.

BORBA SA GONNOSUKEOM 2




Seo je na stenu iznad raskrsnice i kao kobac osmatrao prolaznike.

Iznenada, neko ga pozva.

Odmah je prepoznao Gonnosukeov glas.

- Eno ga, eno ga tamo! – vikao je Gonnosuke. – hajde, Musaši siđi odatle. Znam da si predosetio moje namere i da si zbog toga otišao. Hajde, dolazi ovamo da još jedanput iskušamo svoje snage.

Musaši je stajao naslonjen između dve stene i ćutke gledao u Gonnosukea. Shvativši da Musaši ne misli da siđe na put, Gonnosuke se okrete majci koja je zadihana stizala i reče joj:

- Sačekaj me ovde, majko. Popeću se gore, kad već neće da siđe. Skinuću ga ili baciti dole.

- Stani! – Zaustavi ga majka. – Eto kako ti postupaš! Nestrpljiv si kao malo dete. Treba prvo da pročitaš misli svoga protivnika. Šta češ da uradiš ako on zgrabi neki kamen i baci ga na tebe?

Musaši je lepo mogao da čuje šta oni govore, ali mu se nije ni slušalo. Što se njega tiče, već je shvatio kako Gonnosuke drži mač i bilo mu je jasno ko je pobednik. Ipak, smetala mu je gorčina kojom je mladić želeo osvetu. On, Musaši, ni za šta nije kriv.

Posle obračuna sa ljudima iz kuće Jošioka, Musaši je shvatio da bezrazložni dvoboji ne vode nićemu i samo donose nesreću. A u ovom čoveku i njegovoj majci, koja je neobično podsečala na Matahačijevu majku Osugi, bolesno zaljubljenu u svog sina, on je već video nesreću. Ako pobedi Gonnosukea pred majkom koja tako razmišlja, osečaće se gore nego oni što gube. On se okrenu od njih i poče da se penje uz strminu.

- Stani Musaši!

To je bio glas Gonnosukeove majke. On se okrenu i vide kako starica kleči kao pri molitvi i obraća mu se.

Musaši se ukoči kad vide taj prizor. U svakoj majci on je video sopstvenu.

- Dobro samuraju – viknu ona dovoljno glasno da bi on mogao da je čuje – sramota me je što se ovako ponašam, ali moram da te molim za nešto. Ja te ne mrzim i nemam ništa protiv tebe, ali te molim da se sažališ na moga sina i prihvatiš borbu. Deset godina je on vežbao mačevanje, deset godina sam, potpuno sam, bez ijednog učitelja, bez prijatelja, bez pravih protivnika. Sad si ti naišao i dao mu lekciju koja može nečemu da ga nauči. Ali, on ne želi da ostane na toj jednoj. Učini mu uslugu i još jedanput se bori sa njim.

Musaši je ćutke slušao staricu. Nije znao šta da joj kaže.

- Moj sin se loše borio pre dva dana – nastavi starica. – Ako ne učini nešto što bi moglo da pokaže njegove sposobnosti, ni on ni ja nećemo imati obraza da se jednog dana susretnemo sa našim precima. Ovakav kakav je, on je običan seljak koji je izgubio boj! Pošto je imao sreću da naiđe na čoveka tvoje veštine i snage, bilo bi šteta da još nešto ne nauči od tebe. Zbog toga sam ga i dovela do tebe. Usliši moju molbu i prihvati njegov izazov!

Kada je završila, starica se opet duboko nakloni i u tom položaju ostade toliko dugo dok Musaši ne siđe do nje i pruži joj ruku da ustane.

- Boriću se sa tobom – reče on Gonnosukeu.

- Znači, spreman si – reče Gonnosuke osvrćući se oko sebe, već spreman da zauzme pogodan položaj za borbu.

- Da li ste spremni na najgore? – upita Musaši staricu ne gledajući njenog sina. – U ovakvim borbama sve je isto kao i u dvobojima na život  i smrt. Niko ne može da obeća da će se kontrolisati toliko da sačuva život protivnika.

- To nije bilo potrebno da mi kažeš – nasmeja se starica. – Kad je već moralo da dođe do ovoga, ne može da se uzmiče. Iako izgledaš stariji, čini mi se da si mlađi od mog sina. Ako izgubi od mlađeg od sebe, Znači da je sudbina tako htela. A to što je on moje jedino dete i naslednik porodičnog imena, nemoj da zaustavi tvoju ruku. Bori se kao da ništa ne znaš o njemu. Ako izgubi, on slobodno može da napusti mačevanje, a ako ostavi mačevanje, to je isto kao da je izgubio život.

- Ako stvarno tako mislite, u redu – reče Musaši. On uze konopac krave na kojoj je dojahala starica i upozori ih:

- Ako ostanemo na putu, okupiće se mnogo ljudi. Bolje da se odmaknemo odavde. – On pokaza na mesto oko jednog velikog drveta koje je bilo prilično ravno.

- Dobro, Gonnosuke – reče Musaši kad su stigli na mesto – pripremi se!

Gonnosuke je već stajao ispred njega sa drvenim mačem u ruci. Musaši je stajao ruku opuštenih niz telo.

- A ti, nećeš dase pripremiš? – upita ga Gonnosuke.

- Zašto?

- Zar nećeš uzeti neko oružje? Čime ćeš se boriti?

- Ja sam spreman.

- A čime se boriš?

- Moje oružje je ovde, za pojasom – reče Musaši pokazujuži svoj dugi mač. Ne znam zašto se pravi razlika između drvenog i čeličnog mača. Oba su smrtonosna ako se dobro upotrebe.

- Gonnosuke, ne pričaj mnogo, objavi svoje ime! – viknu starica

Mladić se lako nakloni i ponosno izgovori:

- Potičem od Kakumjoa, velikog ratnika iz Kisoa koji se borio pod zastavom Minamotoa Jošinake. Vekovima moji preci žive u ovom kraju. Ali su u vreme mog oca, na način koji ne nameravam da objašnjavam, izgubili svoju čast. Pred bogovima koji borave u svetilištu Ontake zakleo sam se da ću povratiti čast porodičnom imenu idući Putem samuraja. Od istih bogova, moleći se u hramu, primio sam i veštinu borenja mačem koju smatram sopstvenim stilom i zovem je «stil vizije». Zato me ljudi ponekad zovu Muso Gonnosuke.

Musaši mu uzvrati naklon.

- Ja sam jedini sin Šinmena Musašija koji je živeo u selu Mijamoto u Mimasaki. Uzeo sam ime Mijamoto Musaši. Nemam bliskih rođaka i idem Putem mača. Ako padnem pod tvojim udarcima, ne morate brinuti o mojim ostacima.

On se vrati korak, dva unazad i viknu:

- Brani se!

I Gonnosuke se odmače nekoliko koraka.

- Brani se! – viknu i on.

Jedini gledalac tog neobičnog dvoboja beše Gonnosukeova majka koja je ćutke stajala po strani.

Gonnosukeva majka je sela na jedan ravan kamen i posmatrala Musašija i sina kako stoje jedan prema drugom. Srce joj se cepalo što je izgovorila onako nemilosrdne reči, ali na licu joj se ništa od toga nije videlo. Bila je, spolja gledano, hladna kao kamen na kome je sedela. Samo su joj oči sijale pomno prateći svaki detalj borbe.

Gledajući Musašija kako stoji pred njim, Gonnosuke oseti trnce kako mu idu niz kičmu. Odjednom, on je pred sobom imao potpuno drugačijeg čoveka od onog koga je napao ispred svoje kuće. Čovek sa kojim se borio dva dana pre toga ličio je na crtež tušem na tankoj prozirnoj hartiji, tek malo naglašen. Ovaj koji je sada stajao pred njim isukanog mača bio je kao ideogram duboko urezan u ravnu i čvrstu stenu, sa veoma vidljivim linijama koje nisu davale mesta nedoumicama o njihovom obliku.

Gonnosuke nije bio spreman da se suoči sa takvim čovekom. Shvativši da ga je pogrešno procenio, on se ukoči, sa drvenim mačem visoko dignutim u vazduh.

Dva borca su se kretala u savršenoj koordinaciji, pomno posmatrajući jedan drugog i menjajući položaj tela i oružja kako bi parirali protivniku. Te promene su bile veoma brze i za njih je trebalo onoliko vremena koliko je trajao put te slike do mozga. Gonnosuke napade, ali promaši, jer je Musaši korakom u stranu izbegao udarac i odmah uzvratio svojim čuvenim udarcem koji je bio koban za sve njegove protivnike. Međutim, Gonnosuke je bio vanserijski borac, jer je uspeo da uhvati svoj drveni mač obema rukama, diže ga i zaustavi Musašijev čelični mač na nekoliko santimetara iznad svoje glave.

Mač je naleteo na drvenu palicu pod kosim uglom, tako da je silina udarca preneta na veću površinu drvenog mača. Da je udarac pao pod pravim uglom, Gonnosukeov mač bi se prelomio na pola i sečivo bi se zaustavilo u njegovoj glavi.

Zaustavljajući Musašijev udarac, Gonnosuke je spustio levo, a visoko digao desno rame. Nameravao je da, čim blokira udarac, vrhom drvenog mača udari Musašija u stomak. Ali, kad je Musašijev mač bio zustavljen, on shvati da mu nedostaje nekoliko santimetara da to učini kako treba.

Sa mačevima ukrštenim iznad Gonnosukeove glave nijedan od njih dvojice nije mogao dalje da napreduje, a ni da se povuče. Obojici je bilo jasno da svaki pogrešan pokret znači sigurnu smrt. Dok su tako stajali, Musaši shvati razliku između drvenog i čeličnog mača. Mada nije imao balčaka da štiti ruku, niti je mogao da seče, u rukama eksperta kao što je bio Gonnosuke, drveni mač je mogao da bude veoma opasan i upotrebljen čak i kao kratko koplje.

Musaši nije mogao da predvidi kakva će biti Gonnosukeova reakcija ako se povuće, a Gonnosuke je osećao koliko je njegov drveni mač koji samo blokira Musašijevo sečivo u pasivnoj ulozi. Ako bi svojim mislima dozvolio da odlutaju za samo trenutak, mač njegovog protivnika bi mu raspolutio glavu.

Gonnosukeovo lice poče da bledi, znoj mu zasija u uglovima očiju. Počeo je teško da diše i grize donju usnu.

- Gonnosuke – viknu njegova majka – kukovi ti stoje suviše visoko!

Samo to je uspela da kaže, a onda pade licem na kamen. Nešto u grlu joj je krkljalo, i izgledalo je da pljuje krv.

Činilo se da će dva borca zauvek ostati tako vezani sve dok se ne pretvore u kamen. Kad su čuli krik stare žene, obojica upreše još većom snagom, sa željom da se sve što brže završi.

Onda Musaši odluči da pokuša nešto što je često vežbao, ali nikada do sada nije primenio. On jako zari pete u zemlju i naglo, kad Gonnosuke nije očekivao, odskoči unazad preko dva metra. Gonnosukeov mač je pratio njegov pokret i to dovoljno brzo da raspoluti Musašijevu glavu, ali ma koliko ispružen beše za dlaku kratak.

Pošto se sav uneo u taj udarac kojim je mogao sve da reši, Gonnosuke nije razmišljao o tome kako će se izvući iz tog položaja. Izgubivši ravnotežu posrnuoje napred, i izložio svoja leđa Musašijevom maču. Musaši je reagovao kao kobac koji se obrušava na žrtvu. Mač sevnu, i udaren odozgo Gonnosuke pade na zemlju.

Musaši sede na travu i držeći se rukom za stomak viknu:

- Predajem se odustajem!

Gonnosuke nije davao ni glasa od sebe, a njegova majka, ne usuđujući se da izgovori ni reči, ukočeno je gledala u njegovo telo.

- Ne brinite, udario sam ga samo tupim delom mača – reče joj Musaši, ali je izgledalo da ga ona ne čuje. – Dajte malo vode, nije povređen, samo je u nesvesti.

- Štaa?! – viknu ona s nevericom u glasu, ali približivši se, shvati da na telu njenog sina nema krvi. Ona donese vode i poli ga po licu. Onda pade po njemu, tresući ga, milujući i pozivajući, sve dok se nije osvestio.

Gonnosuke je jedno vreme tupo gledao u Musašija, a onda lagano ustade i prišavši mu duboko se pokloni.

- Žao mi je – reče – suviše si dobar za mene.

- Kako možeš tako nešto da kažeš! – viknu Musaši. – Ti nisi izgubio, ova borba je tvoja, pobedio si! – On razdrlji kimono. Na grudima beše jedan veliki crveni krug. – Vidi, da si imao samo malo više prostora za udarac, ja bih sada, bio mrtav.

Glas mu je drhtao, jer dok je pokazivao povredu Gonnosukeu, shvati da ne zna kako je dobio taj udarac.

Gonnosuke i njegova majka su zurili u musašijeve grudi.

- Kaži mi sada, majko – reče Musaši zatvarajući kimono na grudima – zašto ste sinu rekli da mu kukovi stoje suviše visoko.

- Pa – reče starica – ja nisam baš neki stručnjak. Samo mi se učinilo da je celu snagu usredsredio na blokiranje tvoga mača. Učinilo mi se da će u tom trenutku, ako samo spusti kukove i ostavi ruke u istom položaju, vrh njegovog drvenog mača da te pogodi pravo u grudi. Ipak, sve se dogodilo u jednom trenutku. Posle toga više nisam znala za sebe.

Musaši se ćutke pokloni. Bio je srećan što je dobio lekciju koju nije morao da plati životom. Gonnosuke je takođe slušao s poštovanjem i izgledalo je kao da se u njemu rađaju nove ideje. I on je shvatio da je baš proputovao onom tankom linijom između života i smrti, a jegova majka ga je sad i za ubuduće naučila nečemu što će mu pomoći da preživi.

Mnogo godina kasnije, kad je Gonnosuke stvorio svoj pravi stil, po kome je postao poznat širom Japana, zapisao je tehniku koju je njegova majka otkrila za vreme njegovog dvoboja sa Musašijem. Iako je sa divljenjem pisao o tome koliko se njegova majka unela u taj dvoboj, nigde nije pomenuo da mu je Musaši priznao da je on, Gonnosuke, pobedik. I do kraja života je pričao da je izgubio borbu od Musašija i da je to bila velika lekcija za njega.





Tekst preuzet iz serijala
Borilačke veštine – MIJAMOTO MUSAŠI
Sveska 7 – NEBO
Autor – Eiđi Jošikava
Prevod sa japanskog – Dragan Milenković
Izdanje – NIRO DEČIJE NOVINE, juni 1984.



Slika preuzeta sa




Нема коментара:

Постави коментар