MAJSTOR I DETE

U jednom malom mestu živeo je majstor borilačkih veština, koga su svi hvalili kao čoveka koji živi izuzetno čistim i poštenim životom. Susedi su ga zbog toga poštovali i cenili. Ali jednog dana se desilo nešto što je poremetilo odnos ljudi prema majstoru.
U njegovom komšiluku je živela porodica koja je posedovala dućan sa namirnicama i imala mladu kćerku. Majka je sa zaprepašćenjem ustanovila da im je neudata kćerka u drugom stanju. Roditelji su se sekirali i veoma zabrinuli, kako će reagovati njihove mušterije i prijatelji kada se rodi dete. Na inicijativu roditelja, posle mnogo ubeđivanja da otkrije ko je otac deteta, devojka im na kraju reče da je to majstor koji je stanovao u njihovoj blizini.
Roditelji devojke odmah odoše majstoru i u besu ga napadoše rekavši mu mnogo ružnih reči. No, na te uvrede je majstor ostao potpuno miran i nezainteresovano je, bez srdžbe i poricanja rekao : “Ma, zar zaista?”
Kada se dete rodilo doneli su ga i ostavili majstoru.
Zbog ovih događaja majstor je došao na vrlo zao glas, pa su svi iz susedstva izbegavali njega i njegovu kuću. Međutim, sam majstor se nije uopšte izmenio, ostao je miran i suzdržan. Vreme je prolazilo, a on je negovao dete, kako je najbolje znao i umeo. Dete je lepo napredovalo i njegova majka, devojka iz susedstva videvši ga jednog dana, nije mogla više izdržati. Otrčala je roditeljima i kroz plač im priznala istinu, da joj se majstor nije nikada ni približio. Pravi otac deteta bio je jedan mladić, koji je radio u blizini njihovog dućana.
Roditelji devojke odmah otrčaše do majstora. Molili su ga da oprosti devojci i njima, plakali i žalili zbog nepravde koju su mu naneli. Nakon toga zamolili su majstora da im vrati dete.
Majstor je odmah pristao. Ništa nije zamerio, osporavao ni opovrgavao, nije im držao nikakve “moralne pridike”, šta da iz ovog događaja nauče za budućnost. Samo je jednostavno doneo dete i dao ga roditeljima devojke. Sve što im je rekao bilo je : “Ma, zar zaista?”

Priča preuzeta iz knjige :

NAPREDNI KARATE praktična primena I

Borislav Vujić, Beograd, 1987.

Slika preuzeta sa :

http://clydeslyoldriverblog.blogspot.com/