.

.

.

MI VOLIMO IZAZOVE!

SA NAMA ĆETE POMERITI

SVOJE GRANICE I CILJEVE.

OSU!

.

.

adresa : Beograd, SC Vračar, Sjenička 1 kontakt telefon : 064 / 319 78 79

mail adresa :
karatecrvenizmaj@gmail.com termini treninga : ponedeljak, sreda, petak od 21,30

operativni trener kjokušinkaia

Velimir Velja Matijević

PRIJATELJ KLUBA TRANSFER ELEKTRONIK

Nehruova 51, 11077 Beograd, tel. + 381 11 318 40 46, delatnost : knjigovodstvo i računovodstvo



субота, 06. април 2013.

KIAI




   Zadatak koji sam sebi postavio pri pisanju ovog teksta je da japanski pojam koji se u kyokushinu izražava terminom kiai (kyup na korejskom, qi he na kineskom) objasnim na način koji će čitaoca naterati da ga sagleda kroz neke nove dimenzije, njemu već poznate, ali kojima nije pridavan zasluženi značaj. Ne postoji majstor koji nije savladao umeće izvođenja kiaia pa je važno da početnici na vreme shvate njegov značaj. Ako budete pažljivo čitali tekst, razmišljali o pročitanom, diskutovali, formulisali rečima ono što mislite da već znate, doći će te do suštinskog značenja kiaia i doživeti napredak u vežbanju. Ovaj tekst nije namenjen samo onima koji treniraju kyokushin, to jest karate i srodne borilačke sportove i veštine. Izvođenjem kiaia povećavaju se fizičke i mentalne sposobnosti što su otkrili sportisti i treneri i drugih sportova. Svi gledamo tenis i osetimo veliki naboj energije kada se u tišini teniskog stadiona prolomi zvuk koji igrači ispuštaju prilikom izvođenja snažnih udaraca. Sličan takav zvuk ispuštaju i bacači na atletskim takmičenjima kao i sportisti u mnogim drugim disciplinama. Karate više nije primarni sport u kome se koristi kiai, ali karate ima tradiciju njegovog korišćenja pa bi bilo logično da mi, njegovi praktičari, pojasnimo sebi i objasnimo drugima šta to u stvari radimo kada ispuštamo taj “neartikulisani” krik. Pođimo nekim redom.
  
   Koreni kiaia sežu do praistorije čoveka. Još u periodu kada nije formiran govor korišćen je neartikulisani glas kao izraz emotivnog stanja to jest odgovor na situaciju u kojoj bi se pračovek našao. Nagon za preživljavanje uslovio je da postane lovac čija lovina su bile i zveri krupnije i jače od njega. Sa razvojem ljudske vrste dolazi do međusobne borbe za hranom, vodom, teritorijom, bogatstvom različitog oblika. Čovek je glas u borbi koristio po instinktu, da uplaši druge, sebe da ohrabri i da se raduje pobedi. Neprestani sukobi među ljudima uslovljavaju da se veštini borbe poklanja posebna pažnja. Nastaju različiti oblici borenja, sa i bez oružja, koji od spontane individualne veštine prerastaju u škole - stilove borenja. Znanja koja ti zaokruženi sistemi upotrebljavaju  tokom vremena se sistematizuju. Upotreba glasa je predmet proučavanja mnogih borilačkih veština.

   Za razliku od zapadne civilizacije koja je u svom razvoju više bila okrenuta istraživanju materije koja okružuje čoveka, istočna civilizacija je više bila zainteresovana da se bavi samim čovekom.  Tako je u Kini nastala teorija da je vibracija ljudskog glasa izvor života. Ovu ideju u devetom veku budistički monah Kukai donosi u Japan i stvara sektu Shingon - “Istinita reč”. Verovanje da snaga zvuka koji nastaje izgovaranjem reči može da izleči ali i da usmrti naziva se Kotodama. Duhovna snaga koja se nalazi u rečima, po tom verovanju, može se manifestovati kroz intonaciju reči. Zvuci obrednih reči, svete i grešne reči, magično utiču na okolinu, telo, um i dušu. Morihej Ueshiba, osnivač aikidoa, koristi Kotodamu kao duhovni temelj za svoje učenje.

   U feudalnom Japanu koji je bio spreman da prihvati mnoga mistična učenja, umetnost korišćenja kiai bila je dostupna samo posvećenima. U japanskoj umetnosti ratovanja - bu jitsu kiai je tumačen kao pražnjenje nagomilane unutarnje energije fokusirane na jedan cilj. Spoljašnji činioci u bu jitsuu kao što su tehnika i oružje bili su podređeni u odnosu na unutarnje činioce. Vodeći majstori borilačkih veština smatrali su da je unutarnja snaga i njena kontrola delotvorna i važna u borbi. Postoje indicije u doktrini bu jitsua da su zen majstori bili istaknuti učitelji kiaia. Pošto znamo da su vladali tehnikama disanja i znanjem kako da se sagleda unutrašnjost sopstvenog bića takve tvrdnje su potpuno prihvatljive.

   Mijamoto Musashi najpoznatiji mačevalac Japana u poglavlju “Knjiga vatre”, čuvene  “Knjige pet prstenova”, opisuje upotrebu glasa u borbi. Za njega on je pokazatelj energije. Situaciono upotrebljava se pre, za vreme i posle borbe. Pre borbe su povici što je više moguće glasni kako bi poremetili protivnika i tako stvorili priliku da ga posečemo. U toku same borbe povici se koriste da bi se održao ritam borbe. Nakon borbe glas objavljuje pobedu.

   Ninje, osobe obučene u drevnim japanskim borilačkim veštinama unajmljivane za špijuniranje i atentate, do današnjih dana koriste četiri osnovne vrste kiaia. Prvi je kiai napada koji se izvodi neposredno pre napada da bi zastrašio i zbunio protivnika ili se izvodi u toku samog napada. Ton je dubok, izuzetno glasan i kratak. Drugi je kiai odbrane čiji je ton dubok ali ne tako glasan. Njegov je zadatak da zbuni napadača šaljući mu poruku da iznenađenje nije uspelo i da je ninja spreman za borbu. Treći kiai je pobednički kiai koji je glasan i jasan sa dužim trajanjem. On objavljuje pobedu pražnjenjem trenutno nagomilanih emocija kao posledicu uspešno završene borbe. Četvrti kiai je kiai senke koji je neartikulisan i nije glasan. Koristi se na tajnim zadacima gde je skrivanje neophodno. Njime ninja para tišinu i kreće u akciju. 


    U borilačkim veštinama (sportovima) kiai je krik koji se koristi neposredno pre, za vreme, i neposredno posle izvođenja tehnike. Sam termin je složenica dve japanske reči. Prva je KI koja znači um, volja, duh, ali ovde ima značenje unutrašnje energije. Druga reč je AI, što je skraćenica glagola avasu sa značenjem ujediniti. Doslovno prevedeno bilo bi “ujedinjena unutarnja energija”. Japanski ideogrami kojima se piše kiai su isti ideogrami koji se koriste u pisanju prva dva sloga reči aikido (do ima značenje puta u filozofskom smislu). Dok je aiki izraz koji označava harmoniju vlastite unutarnje energije sa energijom protivnika, kiai označava harmoniju sa sopstvenom unutarnjom energijom. Zadatak kiaia je da prikupi celokupnu energiju tela, kako fizičku tako i mentalnu, i da je u eksloziji pokreta tehnike emituje preko udarne površine. U kratkoj jedinici vremena svi mišići tela su u izometričnoj kontrakciji (kontrakcija pri kojoj dužina mišićnih vlakana ostaje ne promenjena), a njihova sjedinjena snaga je usmerena ka jednom jedinom cilju. Dati celoga sebe, bez ikakvih ostataka, je ključ uspeha za bilo šta što odlučimo da uradimo. Toga su bili svesni i stari samuraji pa su to saznanje pretočili u izreku “Ichigeki Hissatsu” – “Jedan udarac sigurna smrt”. Moram da napomenem da se kiai izvodi i samostalno, bez tehnike, ali to će te već shvatiti čitajući dalje tekst.

   I ako u prethodnoj rečenici kažem da se kiai može izvesti i bez izvođenja tehnike, ipak je on samo jedan od elemenata koji zaokružuju priču o karateu (ili nekoj drugoj veštini, sportu), a svakako je tehnika ta koja je osnov izvođenja svake veštine, i osnov za koji prijanjaju svi drugi elementi. Bez dobre tehnike koja zahteva dobru fizičku pripremu nema ni dobrog kiaia. Da bi tehnika bila dobra i izvodila se kao naš prirodan pokret, da bi postala deo našeg bića, potreban je dobar Učitelj i hiljade i hiljade ponavljanja. To zahteva osobu spremnu na fizičke napore koji će dovesti do promena u samoj ličnosti. Fizičko vežbanje vremenom postaje meditacija u pokretu, a dobre karakterne osobine se učvršćuju i pojačavaju. Kada se tehnika savlada iza nje treba da stane um koji je sposoban da bude smiren kako bi prepoznao opasnost ili kako bi prepozno priliku i odreagovao u deliću vremena u kome nema mesta za bilo kakvu misao. Emocije su naš neprijatelj u borbi i zato ih treba kontrolisati i postepeno ih se osloboditi. Poboljšanje umnih sposobnosti i kontrola tokova unutarnje energije zahteva poseban trening kroz vežbe meditacije za koje je neophodan Učitelj.

   Poštujući princip postupnosti u učenju, možemo zaključiti da nam je za učenje kiaia neophodna dobra tehnika i dobar mentalni stav. Naravno da nećemo čekati da tehika postane savršena i mentalne sposobnosti budu na zavidnom nivou pa da krenemo sa uvežbavanjem kiaia. To je prosto nemoguće jer su tehnika, mentalni stav i kiai međusobno povezani i zavise jedan od drugog. Nema savršene tehnike bez dobrog kiaia niti obrnuto. Isto tako tehnika i kiai neće valjati ako iza njih ne stoji dobar mentalni stav. Ovo trojstvo je nerazdvojno i na njega treba gledati kao na celinu. Trenutak kada se počinje sa intezivnim vežbanjem kiaia je trenutak kada tehniku počnemo uvežbavati u raznim situacijama borbe sa jednim ili više partnera. Cilj vežbanja je da se oslobodimo od misli i emocija i da pokreti budu refleksni. 

   Pri izvođenju kiaia disanje mora biti usklađeno sa fizičkim pokretima jer ono bitno utiče na njihov efekat. Zato je važno od početka vežbanja učiti pravilno disanje upražnjavajući tehnike disanja (kokyu wasa). Japanski izraz “kokyu chikara” ima značenje “snaga disanja” i govori nam da disanje znatno utiče na ispoljavanje i duhovne i fizičke snage. Da bi se kiai izveo pravilno mora da mu prethodi period opuštenosti u kome se napravi snažan udisaj  pri kome se spuštanjem dijafragme unese vazduh u pluća. Donji stomak (shita hara) je centar i izvorište kiaia. Iz njega kreće kontrakcija svih mišića tela sa akcentom na mišiće abdomena. Najvažniji mišić zadužen za disanje je dijafragma koja se u torekalnoj šupljini (grudni koš u kome su plića i srce) pokreće kao klip u cilindru. Dijafragma snažno i brzo gura vazduh iz pluća koji prelazi preko glasnih žica i proizvodi zvuk. Vazduh potom izlazi kroz otvorena usta. Važno je znati da se nikada sav vazduh ne izbaci iz pluća već samo 4/5.

   U većini škola početak vežbanja izvođenja kiaia obavlja se na način da se uz tehniku glasno broji. U kasnijoj fazi vežbanja zvuk koji se proizvodi prilikom izvođenja kiaia je spicifičan za svaku osobu. Obojen je karakternim crtama izvođača. Na njega utiče temperament, građa (anatomija), boja glasa, količina izbačenog vazduha, snaga i brzina izdisaja. Možemo da ga definišemo prema jačini zvuka i dužini trajanja. Neke škole borenja tokom nastanka karatea su uzor u načinu borenja imale u životinjama, pa su i zvuci koje su ispuštali podsećali na zvuke tih životinja. Škola zmije koristi dugotrajni šištavi kiai kroz zube, škola tigra koristi glasan, prodoran kiai koji asocira na tigrov urlik itd. Savremeni kiai se obično završava grupama samoglasnika kao što su ei, oi, ea, ai, io, eo itd. U izboru zvuka se potrudite da pronađete onaj koji će vas učiniti jakim. Bez obzira kakav zvuk izaberete, on mora krenuti iz donjeg stomaka i mora biti manifestacija vašeg borbenog duha.
   Zvuk se pogrešno poistovećuje sa kiaiem ali on nije primaran u njegovom izvođenju. On je samo jedna od manifestacija kiaia zajedno sa fokusiranom fizičkom snagom, fokusiranom mentalnom snagom i dobrim disanjem. Vrednosti kiaia se mogu sačuvati i ako je zvuk tiši što su neke škole karatea prihvatile kao model izvođenja. Za one koji žele da uvežbaju prodorno glasan kiai preporučuje se trening u prirodi. Dokazano je da se dobri rezultati postižu na planini ili obali mora. Kod izvođenja glasnog kiaia treba obratiti pažnju da se usta ne otvaraju previše jer smo tada više izloženi povredama vilice i zuba.  Kod pojedinaca koji žele da ostave utisak da su nešto što još nisu, susrećemo gromoglasni kiai koji uzvikuju iz grla, a zvučni efekat pojačavaju time što “slože” baš ljutu facu. Time samo pokazuju onima koji znaju da su daleko od shvatanja suštine karatea. Zapamtite da je tumačenje kiaia samo kao krik uprošćeno i pogrešno.
   Kiai nije metod vikanja, nego tehnika disanja kojom pobuđujemo i oživljavamo energiju. Pravilnim treningom postiže se borbena sposobnost koja prevazilazi granice normalnog. Potpuni sklad disanja sa pokretima tela doprinosi očuvanju zdravlja i dugovečnosti. Kiai je usmereni napor učinjen celim bićem i ne bi trebao biti korišćen prečesto, nepotrebno ili bez značenja jer tada gubi svoj smisao. Saznanje da smo najjači kada izdišemo otkriva nam tajnu da protivnika treba napasti u trenutku kada izdisajem isprazni svoja pluća i krene ponovo da udahne.

   Pravi kiai nije svesna radnja. On nije posledica namere da ga izvedemo u određenom trenutku. On je suštinska potreba unutarnjeg bića da momentalno, bez trunke razmišljanja, spontano i bez ikakvih zadrški odgovorimo na trenutnu situaciju. Spajanjem svih naših energija stvara se sinergijski efekat. Celo naše biće usmerava se ka cilju što dovodi do toga da cilj i mi u jedinici vremena postanemo jedno. Porast energije u izvođaču prenosi se u prostor oko njega što posmatrači mogu da osete i ako nisu u neposrednoj blizini. Dobro izvedeni kiai je onaj kojeg nismo ni svesni da smo ga izveli. Kiai i kime, ruku pod ruku, čine osnov upotrebe unutarnje energije u karateu.

   Navešču primere upotrebe kiaia prema mom mišljenju, a vi razmislite da li se slažete samnom :

Samoodbrana
   U situaciji kada se neko sprema da nas napadne naš glas predstavlja problem za napadača čak i onda kada smo nemoćni da se branimo. On otkriva njegovu nameru i svima koji mogu da ga čuju upućuje poziv za pomoć. Međutim treba znati da krik koji ispustimo kada se iznenada uplašimo ili kada iznenada osetimo jak bol nije kiai. Kiai zahteva vežbu koja će u situaciji samoodbrane potencialnom napadaču preneti poruku da niste nemoćni. Osetiće izliv energije pretočenu u odlučnost da mu se suprotstavite. Verovatno ste gledali scene u kojima se dreser brani od razjarene životinje. Njegov glas je glasan, oštar, prodoran. Držanje mu je uspravno, položaj tela preteći, svaki mišić mu je napet. Njegov um je potpuno ispražnjen i fokusiran na zver. Usmerenom pažnjom prati svaki njen pokret i spontano odgovara svojim pokretima. Mnogo snažniju životinju pokorava snaga energije koja izbija iz dresera. U situaciji samoodbrane upotrebite kiai koji će napadaču pokazati da je u vama okean energije koji će ga svojim talasom jednostavno oboriti, a da je pri tome vama sve jedno jer je odluka na njemu. Ideal svake veštine borenja je borba bez borbe. Zar nije dobar kiai taj koji nas može tom idealu približiti?

Oslobađanje od stresa
   Neposredno pred borbu nije neuobičajeno da smo napeti i uznemireni naročito ako nemamo dovoljno iskustva. Razlog tome ne mora biti samo strah od ishoda, povrede, od toga da se ne pokažemo u najboljem svetlu i uopšte bilo kakav strah. Razlog može biti i preterana želja da pobedimo, nelagodnost nastupa pred publikom, osećaj da nismo dorasli protivniku i slično. Ovakvo stanje duha nije dobro jer se odražava na fizičke sposobnosti borca. Dolazi do lupanja srca, znojenja, nelagodnosti u stomaku, umanjenja fleksibilnosti, malaksalosti u mišićima. Javlja se osećaj bezvoljnosti što se manifestuje padom koncentracije. Smanjena sposobnosti opažanja onemogućava da se i jedan unapred pripremljen taktički plan sprovede. Dolazi do pada kvaliteta, jačine i preciznosti izvođenja tehnike. Izvođenje kiaia neposredno pre stupanja u borbu oporavlja unutrašnje izvore pozitivne energije i preko izdisaja (zvuka) izbacuje negativnu energiju. Nagli skok samopouzdanja učiniće da se sve naše uvećane sposobnosti usmere ka jednom cilju bez ikakvih ostataka.

Podizanje nivoa energije
   Kao što smo do sada mogli da shvatimo izvođenje kiaia dovodi do naglog skoka energije. Onaj ko izvodi kiai doživljava osećanje posedovanja velike snage i moći. To osećanje kreće iz donjeg stomaka izazvano kontrakcijom mišića abdomena i širi se telom prema ekstremitetima. U kratkoj jedinici vremena celokupna muskulatura je u izometričnoj kontrakciji, a snaga koja se pri tome dobije je znatno veća od snage bilo kojeg pojedinačnog mišića. Takođe srce jače pumpa krv koja stiže u mozak i tako pobuđuje i izoštrava njegove funkcije. Zbog svega toga udarac u borilačkim veštinama izveden sa kjaiem preko neke od udarnih površina emituje energiju koja je nezamisliva za ne uvežbanu osobu. Kada se izvodi ovakav kiai? Izvodi se u trenutku kada naše unutarnje biće prepozna da za radnju koju trebamo da izvedemo (oborimo protivnika jednim udarcem, da ga podignemo i bacimo, da ne dozvolimo da nas izbaci iz ravnoteže, da primimo izuzetno jak udarac i slično) nivo energije koji posedujemo u mišićima nije dovoljan. Zato spontano dolazi do kiaia preko koga se sva potencijalna fizička i mentalna energija usmerava ka jednom cilju. Očiti primer u kyokushinu je lomljenje tvrdih predmeta tameshiwari. Sportisti u disciplinama bacanja, dizači tegova i mnogi drugi koriste ovu tehniku radi kratkotrajnog povećanja nivoa energije.

Plašenje i dekoncentrisanje protivnika
   Jedna od osobina zvuka je da pokreće emocije. Neki zvuci mogu da nas opuste, neki nas aktiviraju na pokret, jedni dižu raspoloženje, drugi nas uozbilje, neki nam dižu moral, a neki nas plaše. Sigurno je da zvuk kiaia kojim želimo da uplašimo protivnika u borbi ne treba biti prijatan za njegove uši. Ali nije zvuk taj koji će ga uplašiti već preteća energija koja izbija iz nas. Ona je posledica čvrste odluke unutarnjeg bića da neće odustati od namere da pobedi bez obzira na visinu cene koja se mora za to platiti. To je rika razjarenog lava koji samouvereno objavljuje da je odlučio koja će mu životinja danas biti ručak i da ona u vezi toga ne može baš ništa. Takav kiai plaši i dekoncentriše protivnika stvarajući prazninu u njegovoj odbrani. Uvežbani borac može trenutno iskoristiti ranjivost protivnika i završiti borbu u svoju korist.



Zaštita od udaraca
   Kada se stupi u borbu dolazi do razmene udaraca. Trenutak kada se zadaje udarac pri kome se zaustavi disanje može biti fatalan po ishod borbe ako protivnik istovremeno izvede neočekivani precizan kontraudarac. Izostanak snažne kontrakcije abdomena koja bi izbacila vazduh iz pluća dovešče do toga da udarac “duboko” prodre u telo i tako napravi veliki pritisak na unutrašnje organe. Ako je udarac u pleksus solaris (splet nerava u srednjem delu trbuha) posledica će biti trenutna nesposobnost za nastavak borbe praćena prekidom disanja, poremećajem rada srca, pa i nesvesticom. Udarac u grudni koš dok se “drži dah” izazvaće snažan pritisak na srce usled čega će početi da drhti umesto da ritmično pumpa krv što može potencionalno prouzrokovati i smrt. Udarac u ekstremitete čiji mišići nisu u kontrakciji dovodi do njihove kontuzije što može biti razlog da se odustane od borbe. Izuzetno jak udarac može dovesti do preloma kostiju. Čest je slučaj da  kontuzija četvoroglavog mišića butine, njegove spoljašnje glave - vastus lateralis i  unutrašnje - vastus medialis, bude razlog prekida borbe u kyokushinu. Kod dobro utreniranog borca kiai stvara takvu zaštitu da ne oseti primljeni udarac niti mu on napravi štetu, već tek nakon borbe primeti na koži površinske tragove kontakta. Obezbediti prolaz vazduhu snažnim izdisajem i brzom kontrakcijom abdominalnih i drugih mišića štite se inutarnji organi. Neke škole karatea poreklom sa Okinawe smatraju da je bolje jednostavno dozvoliti protivniku da vas udari u telo i ne pokušavati da se odbranite kako bi i ruke i noge bile slobodne za kontranapad. Priroda se potrudila da ljudsko telo sačini tako da koža, mišići i kosti savršeno štite unutarnje organe. Međutim priroda nije predvidela da telo trpi izuzetno jake udarce pa se ta sposobnost stiče dugotrajno uz pomoć Učitelja. Jedna od smetnji može biti psihološka barijera prema bolu. Međutim kako vaše telo vežbanjem jača tako će se i tolerancija na bol povećavati.

Vračanje funkcije disanja
   Disanje je vitalna funkcija čovečijeg organizma. Skladno disanje obezbeđuje priliv sveže energije. U zavisnosti od radnje i načina na koji je izvodimo zavisi i način na koji dišemo. Tokom borbe zbog skoka adrenalina može doći do prekida ili “plitkog” disanja. Češći je ovaj drugi primer gde se u organizam unosi nedovoljna količina svežeg vazduha bogatog kiseonikom. Uzrok lošeg disanja sigurno je i nedostatak dobre pripreme. Za onoga ko fizički ne može da izdrži kontinuirani fizički napor i to mu se odrazi na disanje zbog čega mora da prekine aktivnost u žargonu kažemo da je “ostao bez danfa”. Zbog nedovoljne ventilacije pluća ne koristi se njihov pun kapacitet, a iz organizma se ne izbacuje štetni ugljen dioksid. U takvoj situaciji da bi se organizam izborio sa nedostatkom kiseonika pluća rade ubrzano. To je stres za organizam od koga trpe vitalni organi pluća, srce i mozak. Organ koji ima najmanju toleranciju na smanjeni dotok kiseonika je mozak. Posledica “plitkog” disanja je malaksalost mišića usled poremećaja procesa stvaranja energije za njihovo pokretanje što se odražava na kvalitet i preciznost izvođenja tehnike. Dolazi i do pada borbenog duha i borba se vrlo brzo pretvara u preživljavanje. Za razliku od drugih vitalnih funkcija organizma disanje delimično možemo da kontrolišemo. Iz tog razloga moramo da mu posvetimo posebnu pažnju tokom fizičke aktivnosti i da na vreme odreagujemo izvođenjem kiaia koji će podići nivo energije i podsetiti telo da nastavi normalno da diše i tako obezbedi dovoljan unos neophodnog kiseonika.

Čvrst oslonac tehnikama odbrane i napada      
   Jedan od principa izvođenja kyokushin tehnike je princip maksimalne kontrakcije mišića. Više grupa mišića se uključuje u pokret izvođenja tehnike, neki ranije, neki kasnije, ali u trenutku kontakta celokupna muskulatura tela je u kontrakciji. Centar maksimalne kontrakcije je donji stomak. Sila koju mišići združeno preko udarne površine emituju u kontaktu sa ciljem pokušaće da se odbije i vrati nazad. To će se i dogoditi kada se tehnika izvede samo zamahom ruke ili noge bez kontrakcije celoga tela. Kontrakcija mišića abdomena obezbeđuje čvrstu povezanost gornjeg i donjeg dela tela što obezbeđuje da se sila koju proizvedu mišići nogu prenese na udarac. Temelj udarca je svakako stav kojim ostvarujemo kontakt sa tlom. Zamislite da hoćete da gurnete auto samo snagom ruku. Pri pokušaju ramena će krenuti prema nazad i vi će te izgubiti ravnotežu. Sila vaših ruku je pomerila vas umesto auto. Sad zamislite da stanete u stav i da gurnete auto sa kiaiem. Kontrakcijom svih mišića, sa akcentom na stomak pomerićete auto i nećete izgubiti ravnotežu. Kiai je neizbežan u primeni principa maksimalne kontrakcije jer je garancija izvođenju razornih tehnika uz angažovanje čitave muskulature tela uz povećanje ispoljene sile mentalnom usmerenošću na cilj. Kiai je zaslužan za vezu donjeg i gornjeg dela tela čime stavara čvrst oslonac izvođenju tehnike.  

Objava trijunfa
   Kada se malom detetu dogodi nešto lepo svoju radost iskazuje tako što vrišti i skače od radosti. Uobičajeno je da stariji kada urade nešto uspešno stegnu podignutu pesnicu i viknu : “Yesss”. Sportisti posle uspeha viču neartikulisano na sav glas, stežu podignute pesnice dok mi zapažamo da im je celo telo u kontrakciji. U kyokushinu i drugim borilačkim veštinama i sportovima neposredno posle uspešno plasirane tehnike ili završetka borbe pobedom dolazi do spontanog pražnjenja emotivnog naboja izvođenjem kiaia. Koliko god se spremali za situaciju borbe i koliko god bili uspešni u tome da sačuvamo spoljašnji mir, naše unutarnje biće je opterećeno neizvesnošću, očekivanjima, strahovima. Neposredno posle uspešnog razrešenja razloga unutrašnjih nemira spontanim izvođenjem kiaia izbacujemo ih iz  sebe. Njihovo mesto zauzima pozitivna energija koja podiže stepen samopouzdanja. Objava trijumfa kiaiem istovremeno je upozorenje potencijalnim napadačima, to jest protivnicima, da smo spremni za njih.

Podizanje borbenog duha tokom grupnog vežbanja
   U procesu grupnog treninga kyokushina prilikom izvođenja tehnike ili nekih drugih vežbi na komandu “kiai irete” uzastopno se ponavljaju pokreti uz ispoljavanje eksplozivne snage. Svaku tehniku, to jest pokret, prati izvođenje kiaia. Ovakvim vežbanjem pored samog pokreta koji izvodimo vežbamo disanje, brzinu, snagu, preciznost, koncentraciju, kondiciju, kontrolu energije, volju da ne odustanemo. Mlađi učenici posmatraju starije i uče od njih. Stariji učenici se trude da pomere svoje granice, a energija koju ulažu preliva se na mlađe. Lica dobijaju izraz koji oslikava čvrstu nameru da se uloži maksimum kako se ne bi odustalo. Zvuk kiaia ispunjen energijom koju istovremeno ispušta svaki od vežbača osvaja prostor. Sjedinjena energija vraća se nazad svakom vežbaču uvećavajući njegove individualne sposobnosti. Stvarni osećaj da možeš bolje, više, brže, snažnije podiže nivo samopouzdanja. Kod početnika se stvara, a kod starijih pojačava osećaj pripadnosti grupi koju krase prepoznatljivi kvaliteti od kojih je nesalomivi borbeni duh na vodećem mestu.


   Kiai u tradicionalnom ili modifikovanom obliku postoji i van prakse borilačkih veština. Javlja se u situacijama usmerene koncentracije ili suženja svesti, u naglašenom ili produženom stanju afekta, u opasnim situacijama, u trenucima koji zahtevaju izuzetne napore koji prevazilaze ljudske sposobnosti. Kiai je spontani odgovor situacijama u kojima naše unutarnje biće alarmira da nam je potrebno više energije nego uobičajeno. U kratkoj jedinici vremena, jedinstvom duha i tela, mobilišu se svi energetski potencijali i usmeravaju ka cilju stvarajući efekat koji je iznad naših stvarnih sposobnosti.


“Često se misli da je kiai samo krik, ali to nije tačno. Kiai je konvergencija* sve vaše energije u jednom trenutku koja osigurava da vaš cilj bude postignut.”
Iain Abernethy (Bunkai-Jutsu)

* na latinskom convergentia znači stremljenje istom cilju, slaganje

“Moć pokliča (kiaia) ne čini jačina zvuka! Zvuk mora da krene iz hare, ne iz grla. Posmatrajte kako mačka mjauče ili kako lav riče - to je pravi kiai. Vežbajte disanje.”
T. Deshimaru (zen Učitelj)

 “Kada kiai obuzme vaše biće, vrlo intenzivno ono što radite i razmišljate će dominirati u trenutku u celosti ... Niste samo imitacija osobe u borbi ... Potpuno ste postali jedno sa vašom namerom.”
Dr. Masaaki Hatsumi (osnivač  Bujinkan Organization)

 “Kiai je umetnost savršene koncentracije celokupne energije, fizičke i mentalne, usmerene na određeni objekat sa nepokolebljivom odlučnošću, tako da onaj ko ga koristi postiže cilj.”
E.J. Harrison (iz knjige “The Fighting Spirit of Japan”)


   Kiai obezbeđuje povezanost gornjeg i donjeg dela tela što je od izuzetnog značaja za izvođenje kyokushinkai tehnike. Evo vežbe koja će vam pomoći da uz korienje kiaia razvijete i osnažite tu sposobnost :

- Lezite stomakom na pod
- Potpuno ispružite ruke ispred glave i oslonite dlanove na pod (ako ste slabije fizičke spreme raširite ruke u pravcu ramena pa kako vežbom jačate pomerajte ih prema napred)
- Ispružene noge raširite u širini ramena i oslonite prednji deo stopala na pod
- Zadatak je da u trenutku napravite kontrakciju svih mišića i odignete se od poda tako da oslonac bude samo na dlanovima i stopalima, telo je potpuno pravo

   Da bi ste shvatili važnost i efekat kiaia prvo pokušajte vežbu da izvedete bez njega. Mali broj je to u stanju da izvede, a većini stomak ostane na podu ili se samo na delić sekunde malo odigne. Zatim vežbu izvodite sa kiaiem, samo zapamtite da ovo nije fizička vežba na brojanje 1, 2, 3… Vežbu (kiai), izvodite spontano kao što bi izveli kiai u borbi. Sačekajte da izađe iz vas kao potreba unutarnjeg bića da ga izvede. Uz pravilno izvođenje kiaia većina može da izvede ovu vežbu. Ako vam je vežba laka za izvođenje probajte da se oslanjate umesto celom površinom šake samo vrhovima prstiju.




Literatura :

Dragan Janjić & Vladislav Gigov : UVOD U KARATE, treće izdanje, Beograd 1984.

D. C. Cook : POWER KARATE, volume I, Upsala 1985.

Nenad Simić : KARATE – DO veliko japansko pesničenje, Beograd 2005.

Miyamoto Musashi : A BOOK OF FIVE RINGS, translated by Victor Harris, New York

Profesor dr sc. Aleksandar De Majo – BUDO put drevne mudrosti, Beograd MMX





Slika preruzeta sa :

Нема коментара:

Постави коментар