DECA I KARATE

Savremeni tempo života u značajnoj meri negativno utiče na pravilan psihofizički razvoj dece. Sve veća opravdana odsutnost roditelja u vaspitanju dece posledica je njihovog napora da se u uslovima dugoročne krize (da li će jednom prestati?) obezbedi materijalna egzistencija za porodicu. Deca su delimično prepuštena sama sebi i tehničkim novotarijama, zbog čega se nedovoljno fizički angažuju, slabo i ne kvalitetno druže između sebe. Posledice su nepravilan fizički razvoj i socijalna neprilagođenost. Bavljenje sportom angažovaće dečije telo koje je u razvoju i pomoći mu da se pravilno formira. Pomoći će i u formiranju pozitivnih karakternih crta i razviti veštinu dobre komunikacije sa okruženjem. Deca će naučiti da pred sebe postave ciljeve i da se bore kako bi ih ostvarila. Slobodnog vremena imaće manje ali će naučiti da ga kvalitetno koriste. Vreme posvećeno sportu utrošiće korisno u prijateljskom okruženju, sklonjeni sa ulice i zla koje ona sobom nosi. U susretu sa nasiljem znaće da ga izbegnu, a ako je neizbežno i da zaštite sebe i druge.

Koreni karatea sežu do Indije i Kine. U formi kakvoj ga mi danas poznajemo nastao je u Japanu, zamlji samuraja koji su poštovali Bushido – Kodeks ponašanja, zasnovan na visokim moralnim vrednostima među kojima su čast i vernost bili na prvom mestu. Vekovima je karate bio veština koja se koristila u odbrani života i imovine od raznoraznih nasilnika. Razvojem civilizacije prestala je potreba vežbanja na takav način da udarci golim rukama i nogama onesposobe pa čak i ubiju napadača. Moderna vremena uslovila su da se iz karatea izbaci niz opasnih tehnika i uvede kontrola kontakta čime su stvoreni uslovi da od karate veštine nastane karate sport zasnovan na humanosti, fer pleju i poštovanju protivnika (vidi : “Karate od veštine do sporta”). Vremenom postao je jedan od najpopularnijih borilačkih sportova. Temelji se na uporednom razvoju fizičkih sposobnosti i pozitivnih karakternih crta ličnosti. Od vežbača se zahteva da imaju dobre higijenske navike, da su poslušni i disciplinovani.

Metod učenja karatea tradicionalno se oslanja na KIHON – osnovne tehnike, KATE – borilačke forme, KUMITE – sparing, borbu i TAMESHIWARI – lomljenje tvrdih predmeta.

Osnovni principi na kojima se zasniva karate su:

- pravovremenost - iskoristiti trenutak u kome je protivnik najranjiviji

- maksimalna koncentracija energije - istovremeno  celokupno angažovanje psihofizičke snage

- neprekidno kretanje - onemogućiti protivniku napad uz istovremeno stvaranje pogodne prilike za napad ili odbranu

- fizička i psihička ravnoteža - motoričke radnje prati psihološka sigurnost

- etički princip - ponašanje u skladu sa moralnim normama društva

Trening se obično organizuje na sledeći način:

- zagrevanje kroz lagano trčanje

- vežbe oblikovanja

- vežbe istezanja

- osnovna tehnika u mestu

- osnovna tehnika u kretanju

- vezana tehnika rukama i nogama u kretanju

- rad na rekvizitima

- dogovoreni sparing

- slobodni sparing

- kate

- samoodbrana

- razgrevanje sa istezanjem

Treningom karatisti stiču:

- eksplozivnu snagu vežbanjem sklekova, čučnjeva, trbušnjaka i drugih vežbi koristeći kao opterećenje težinu sopstvenog tela ili tegove male težine

- brzinu tako što uče da je pokret brži ako usledi posle fizičke ali i psihičke relaksiranosti i da na nju utiče dostignuti nivo tehnike, snage i fleksibilnosti

- izdržljivost kojom se odlaže pojava umora postiže se dugotrajnim: ponavljanjem pokreta, trčanjem, sparingom, radu na spravama i slično

- fleksibilnost koja je uslov izvođenja visokih nožnih udaraca postiže se vežbama istezanja koje se rade obavezno svakog treninga

- dobar osećaj za ravnotežu kao rezultat oslanjanja samo na jednoj nozi prilikom izvođenja nožne tehnike kao i kretanja u karate stavovima sa brzim promenama pravca

- dobru koordinaciju pokreta izvođenjem više istovremenih radnji

Stalnim ponavljanjem pokreta postiže se automatizacija tako da tehnika postaje prirodan pokret - deo nas. Međutim cilj dugogodišnjeg vežbanja nije samo rad na tehnikama i jačanju tela već i permanentno vaspitanje zasnovano na moralnim načelima.

Bavljenje karateom je naročito važno za dečiji uzrast jer pomaže pravilan razvoj duha i tela.

Deca koja treniraju karate:

- imaju bolju koncentraciju, jasnije razmišljaju, odlučnija su, postavljaju sebi ciljeve i imaju dovoljno hrabrosti da ih ostvare

- disciplinovana su, miroljubiva, kontrolisano agresivna, strpljiva, uporna, skromna, ljubazna, odgovorna, vredna, pravedna

- sigurna u sebe, samostalna, kreativna, poseduju samokontrolu, prilagođavaju se novonastaloj situaciji

Treniranje karatea:

- jača srce, kosti i mišiće, povećava elastičnost, telo čini otpornijim na povrede i bolesti, ubrzava razmenu materija u organizmu (poboljšava metabolizam), pospešuje eliminaciju nepotrebnih supstanci iz organizma

- efikasan je način u rešavanju lošeg držanja tela, ravnih tabana i gojaznosti

- poboljšava kvalitet života

Takmičenja kjokušin karatea se odvijaju u disciplinama borbe, kate i tameshiwari u kome se takmiče isključivo odrasli. Po pravilima borbe dozvoljeni su udarci nogama u noge, telo i glavu dok su rukom dozvoljeni udarci samo u telo. Udarci rukom u glavu nisu dozvoljeni. Odrasli se takmiče u nokaut sistemu. Njima je od zaštitne opreme dozvoljen za muškarce samo štitnik za genitalije, a za žene samo štitnik za grudi. Mala deca borbu rade pod punom zaštitom opremljena štitnicima za stopala i potkolenice, dečaci štitnikom za genitalije, rukavicama, oklopom za grudi i stomak, i zaštitnom kacigom. I pored nošenja zaštitne kacige nisu dozvoljeni udarci nogom u glavu iz sve snage, već samo blagi kontakt. Direktni udarci nogom prema glavi su zabranjeni. Prema uporednim statistikama broj povreda na karate takmičenjima je manji nego kod sportova kao što je nogomet, skijanje i neki drugi. Cilj takmičenja nije osvajanje medalja i pobeda nad protivnikom već sagledavanje dokle se stiglo u napredovanju i definisanje onoga što treba da se ispravi. Treba pobediti samoga sebe, biti bolji nego što si bio pre i na taj način pomeriti svoje duhovne i fizičke potencijale unapred. Protivnika treba pobediti veštinom, a ne da ga "olešimo" od batina. Takmičenja treba da budu zadovoljstvo, a ne trauma ukoliko se ne osvoji medalja.

Bavljenje kjokušin karateom ne predstavlja smetnju u ispunjavanju školskih obaveza. Naprotiv. Trening razvija sportsku inteligenciju koja pozitivno utiče na razvoj opšte inteligencije i kreativnosti kod dece. Kod deteta se razvija osećaj discipline i odgovornosti što predstavlja veliku pomoć pri učenju i savladavanju školskih obaveza.

Bavljenje sportom od ranog detinjstva zaslužno je za stvaranje navika koje se prenose na zrelo životno doba, a koje su zaslužne za zdrav i uravnotežen način života.  

Slika preuzeta sa:

http://www.budokai-dordrecht.nl/index.php?menu=jeugd