.

.

.

MI VOLIMO IZAZOVE!

SA NAMA ĆETE POMERITI

SVOJE GRANICE I CILJEVE.

OSU!

.

.

adresa : Beograd, SC Vračar, Sjenička 1 kontakt telefon : 064 / 319 78 79

mail adresa :
karatecrvenizmaj@gmail.com termini treninga : ponedeljak, sreda, petak od 21,30

operativni trener kjokušinkaia

Velimir Velja Matijević

PRIJATELJ KLUBA TRANSFER ELEKTRONIK

Nehruova 51, 11077 Beograd, tel. + 381 11 318 40 46, delatnost : knjigovodstvo i računovodstvo



субота, 17. август 2013.

ISTINSKA STAZA MAČA



Ispričaću vam priču o samuraju koji je došao da vidi legendarnog učitelja Mijamoto Musašija i zamoli ga da ga nauči istinsku stazu mača. Učitelj se složio. Pošto je postao njegov učenik samuraj je sve svoje vreme provodio, prema uputstvima svog učitelja, u seči i donošenju drveća i vode sa dalekog izvora. Radio je tako svaki dan – mesec, dva, godinu, tri godine. Danas bi svaki učenik pobegao od ovakvog učenja za nedelju dana, ili čak za par sati. Ali samuraj je istrajavao, i tokom ovakvog postupka on je izgradio snažno telo. Međutim, posle tri godine umorio se, više nije mogao da izdrži pa je postavio pitanje svom učitelju : “Kakvo je to znanje koje mi prenosiš? Nisam ni pipnuo mač od kako sam došao ovde. Sve svoje vreme proveo sam u seči drveća i nošenju vode. Kako ćeš me uputiti?”

“Dobro, važi,” odgovorio je učitelj. “Pošto želiš tako, sada ću te podučavati pravoj tehnici.”

Potom mu je naložio da ode u dođo i da tamo, od jutra do mraka, hoda oko spoljašnje ivice tatamija, kruži nogu pred nogu oko sale, a da pritom ni za tren ne posustane.

I tako je učenik hodao po rubu tatamija jednu godinu. Po isteku tog vremena on se ponovo odvažio da se obrati učitelju : “Ja sam samuraj, imam dugogodišnje iskustvo u mačevanju, sretao sam i druge učitelje kendoa. Nijedan me nije učio tako kao ti. Molim te da me konačno naučiš istinskoj stazi mača.”

“Vrlo dobro”, reče učitelj. “Pođi za mnom.”

Odveo ga je daleko u planine na mesto čiji prizor je izazvao vrtoglavicu, gde je jedno deblo ležalo preko dubokog ambisa na čijem dnu je vijugala rečica.

“Tu”, reče učitelj, “moraš da pređeš.”

Samuraj nije mogao da dokuči šta njegov učitelj smera; kada je pogledao dole, ustuknuo je i nije mogao da pređe.

A onda je iznenada iza sebe začuo nekakvo tapkanje, zvuk koji je stvarao štap jednog slepog čoveka.

Slepac je, ne obračajući pažnju, prošao kraj njih i odlučno prešeo preko bezdana, držeći štap pred sobom.

“Aha”, pomisli samuraj, “počinjem da shvatam. Ako slepac može tek tako da pređe, i ja bih morao da budem sposoban za to.”

A njegov učitelj mu je rekao : “Čitavu godinu si morao da hodaš oko ivice tatamija, koja je mnogo uža nego ovo deblo, prema tome trebalo bi da možeš da ga pređeš.”

Shvatio je njegovu poruku i odvažnim korakom prešao na drugu stranu.

Njegov trening bio je okončan : za tri godine on je izgradio snažno telo, za godinu dana razvio je moć koncentracije ponavljajući jednu akciju (hodanje), i na kraju, prilikom suočenja sa smrću na ivici bezdana, on je primio konačnu obuku duha i uma.






Priča preuzeta iz knjige :

ZEN I BORILAČKE VEŠTINE
Taisen Dešimaru
BABUN, Beograd 1999



Slika preuzeta sa :



1 коментар: