Zenkai, sin samuraja, doputovao
je u Edo gde postade pratilac jednog visokog službenika. Zaljubi se u
službenikovu ženu i bi otkriven. U samoodbrani, usmrti službenika, a zatim
pobeže sa ženom.
Oboje kasnije postadoše kradljivci.
Ali žena beše toliko pohlepna, da se Zenkaiu poče gaditi. Na kraju, ostavivši
je, otputova daleko, u pokrajinu Bizen, gde postade lutajući prosjak.
Da bi se iskupio za svoju
prošlost, Zenkai odluči da u svom životu učini neko dobro delo. Znajući za
opasni put koji se pružao nad jednom liticom, a uzrok smrti i povreda mnogih
ljudi, on odluči da probije tunel kroz planinu.
Dok je danju prosio, Zenkai je
noću kopao tunel. Kada je prošlo trideset godina, tunel je bio 684 metara dug,
6 metara visok i 9 metara širok.
Dve godine pre nego što je posao
bio gotov, sin službenika koga je usmrtio, a koji beše iskusan mačevalac,
pronađe Zenkaia i dođe da ga iz osvete ubije.
“Daću ti rado svoj život”,
reče Zenkai. “Samo mi dopusti da završim ovaj posao. Onoga dana kada bude
gotov, možeš me ubiti.”
Tako mladić sačeka na taj dan. Nekoliko meseci prođe, a Zenkai
je i dalje kopao. Mladić se umori ne radeći ništa i poče da mu pomaže u
kopanju. Pomažući mu godinu dana, poče se diviti Zenkaievoj čvrstoj volji i
karakteru.
Najzad tunel beše završen i ljudi mogaše da ga bezbedno koriste.
“Sada mi odseci glavu”, reče Zenkai. “Moj posao je obavljen.”
“Kako mogu
odseći glavu svom sopstvenom Učitelju?”, upita mladić sa suzama u očima.
Iz knjige “ZEN PRIČE”
Izbor, prevod i
komentar Vladislav Bajac
treče izdanje
Beograd 1984.
Slika preuzeta sa :
Постови
