Zadatak koji
sam sebi postavio pri pisanju ovog teksta je da japanski pojam koji se u
kyokushinu izražava terminom kiai (kyup na korejskom, qi he na kineskom)
objasnim na način koji će čitaoca naterati da ga sagleda kroz neke nove
dimenzije, njemu već poznate, ali kojima nije pridavan zasluženi značaj. Ne
postoji majstor koji nije savladao umeće izvođenja kiaia pa je važno da
početnici na vreme shvate njegov značaj. Ako budete pažljivo čitali tekst,
razmišljali o pročitanom, diskutovali, formulisali rečima ono što mislite da
već znate, doći će te do
suštinskog značenja kiaia i doživeti napredak u vežbanju. Ovaj tekst nije
namenjen samo onima koji treniraju kyokushin, to jest karate i srodne borilačke
sportove i veštine. Izvođenjem kiaia povećavaju se fizičke i mentalne
sposobnosti što su otkrili sportisti i treneri i drugih sportova. Svi gledamo
tenis i osetimo veliki naboj energije kada se u tišini teniskog stadiona
prolomi zvuk koji igrači ispuštaju prilikom izvođenja snažnih udaraca. Sličan
takav zvuk ispuštaju i bacači na atletskim takmičenjima kao i sportisti u
mnogim drugim disciplinama. Karate više nije primarni sport u kome se koristi
kiai, ali karate ima tradiciju njegovog korišćenja pa bi bilo logično da mi,
njegovi praktičari, pojasnimo sebi i objasnimo drugima šta to u stvari radimo
kada ispuštamo taj “neartikulisani” krik. Pođimo nekim redom.
Koreni kiaia sežu do praistorije čoveka. Još u periodu kada nije
formiran govor korišćen je neartikulisani glas kao izraz emotivnog stanja to
jest odgovor na situaciju u kojoj bi se pračovek našao. Nagon za preživljavanje
uslovio je da postane lovac čija lovina su bile i zveri krupnije i jače od
njega. Sa razvojem ljudske vrste dolazi do međusobne borbe za hranom, vodom,
teritorijom, bogatstvom različitog oblika. Čovek je glas u borbi koristio po
instinktu, da uplaši druge, sebe da ohrabri i da se raduje pobedi. Neprestani
sukobi među ljudima uslovljavaju da se veštini borbe poklanja posebna pažnja.
Nastaju različiti oblici borenja, sa i bez oružja, koji od spontane
individualne veštine prerastaju u škole - stilove borenja. Znanja koja ti
zaokruženi sistemi upotrebljavaju tokom
vremena se sistematizuju. Upotreba glasa je predmet proučavanja mnogih
borilačkih veština.
Za razliku od zapadne civilizacije koja je u svom razvoju više
bila okrenuta istraživanju materije koja okružuje čoveka, istočna civilizacija
je više bila zainteresovana da se bavi samim čovekom. Tako je u Kini nastala teorija da je vibracija ljudskog glasa
izvor života. Ovu ideju u devetom veku budistički monah Kukai donosi u Japan i
stvara sektu Shingon - “Istinita reč”. Verovanje da snaga zvuka koji nastaje
izgovaranjem reči može da izleči ali i da usmrti naziva se Kotodama. Duhovna
snaga koja se nalazi u rečima, po tom verovanju, može se manifestovati kroz
intonaciju reči. Zvuci obrednih reči, svete i grešne reči, magično utiču na
okolinu, telo, um i dušu. Morihej Ueshiba, osnivač aikidoa, koristi Kotodamu
kao duhovni temelj za svoje učenje.
U feudalnom Japanu koji je bio spreman da prihvati mnoga
mistična učenja, umetnost korišćenja kiai bila je dostupna samo posvećenima. U
japanskoj umetnosti ratovanja - bu jitsu kiai je tumačen kao pražnjenje
nagomilane unutarnje energije fokusirane na jedan cilj. Spoljašnji činioci u bu
jitsuu kao što su tehnika i oružje bili su podređeni u odnosu na unutarnje
činioce. Vodeći majstori borilačkih veština smatrali su da je unutarnja snaga i
njena kontrola delotvorna i važna u borbi. Postoje indicije u doktrini bu
jitsua da su zen majstori bili istaknuti učitelji kiaia. Pošto znamo da su
vladali tehnikama disanja i znanjem kako da se sagleda unutrašnjost sopstvenog
bića takve tvrdnje su potpuno prihvatljive.
Mijamoto Musashi najpoznatiji mačevalac Japana u poglavlju
“Knjiga vatre”, čuvene “Knjige pet
prstenova”, opisuje upotrebu glasa u borbi. Za njega on je pokazatelj energije.
Situaciono upotrebljava se pre, za vreme i posle borbe. Pre borbe su povici što
je više moguće glasni kako bi poremetili protivnika i tako stvorili priliku da
ga posečemo. U toku same borbe povici se koriste da bi se održao ritam borbe.
Nakon borbe glas objavljuje pobedu.
Ninje, osobe obučene u drevnim japanskim borilačkim veštinama
unajmljivane za špijuniranje i atentate, do današnjih dana koriste četiri
osnovne vrste kiaia. Prvi je kiai napada koji se izvodi neposredno pre napada
da bi zastrašio i zbunio protivnika ili se izvodi u toku samog napada. Ton je
dubok, izuzetno glasan i kratak. Drugi je kiai odbrane čiji je ton dubok ali ne
tako glasan. Njegov je zadatak da zbuni napadača šaljući mu poruku da
iznenađenje nije uspelo i da je ninja spreman za borbu. Treći kiai je
pobednički kiai koji je glasan i jasan sa dužim trajanjem. On objavljuje pobedu
pražnjenjem trenutno nagomilanih emocija kao posledicu uspešno završene borbe.
Četvrti kiai je kiai senke koji je neartikulisan i nije glasan. Koristi se na
tajnim zadacima gde je skrivanje neophodno. Njime ninja para tišinu i kreće u
akciju.
U borilačkim veštinama (sportovima) kiai je krik koji se koristi
neposredno pre, za vreme, i neposredno posle izvođenja tehnike. Sam termin je
složenica dve japanske reči. Prva je KI koja znači um, volja, duh, ali
ovde ima značenje unutrašnje energije. Druga reč je AI, što je
skraćenica glagola avasu sa značenjem ujediniti. Doslovno prevedeno bilo bi
“ujedinjena unutarnja energija”. Japanski ideogrami kojima se piše kiai su isti
ideogrami koji se koriste u pisanju prva dva sloga reči aikido (do ima značenje
puta u filozofskom smislu). Dok je aiki izraz koji označava harmoniju vlastite
unutarnje energije sa energijom protivnika, kiai označava harmoniju sa
sopstvenom unutarnjom energijom. Zadatak kiaia je da prikupi celokupnu energiju
tela, kako fizičku tako i mentalnu, i da je u eksloziji pokreta tehnike emituje
preko udarne površine. U kratkoj jedinici vremena svi mišići tela su u
izometričnoj kontrakciji (kontrakcija pri kojoj dužina mišićnih vlakana ostaje
ne promenjena), a njihova sjedinjena snaga je usmerena ka jednom jedinom cilju.
Dati celoga sebe, bez ikakvih ostataka, je ključ uspeha za bilo šta što
odlučimo da uradimo. Toga su bili svesni i stari samuraji pa su to saznanje
pretočili u izreku “Ichigeki Hissatsu” – “Jedan udarac sigurna smrt”. Moram da
napomenem da se kiai izvodi i samostalno, bez tehnike, ali to će te već
shvatiti čitajući dalje tekst.
I ako u prethodnoj rečenici kažem da se kiai može izvesti i bez
izvođenja tehnike, ipak je on samo jedan od elemenata koji zaokružuju priču o
karateu (ili nekoj drugoj veštini, sportu), a svakako je tehnika ta koja je osnov
izvođenja svake veštine, i osnov za koji prijanjaju svi drugi elementi. Bez
dobre tehnike koja zahteva dobru fizičku pripremu nema ni dobrog kiaia. Da bi
tehnika bila dobra i izvodila se kao naš prirodan pokret, da bi postala deo
našeg bića, potreban je dobar Učitelj i hiljade i hiljade ponavljanja. To
zahteva osobu spremnu na fizičke napore koji će dovesti do promena u samoj
ličnosti. Fizičko vežbanje vremenom postaje meditacija u pokretu, a dobre
karakterne osobine se učvršćuju i pojačavaju. Kada se tehnika savlada iza nje
treba da stane um koji je sposoban da bude smiren kako bi prepoznao opasnost
ili kako bi prepozno priliku i odreagovao u deliću vremena u kome nema mesta za
bilo kakvu misao. Emocije su naš neprijatelj u borbi i zato ih treba kontrolisati
i postepeno ih se osloboditi. Poboljšanje umnih sposobnosti i kontrola tokova
unutarnje energije zahteva poseban trening kroz vežbe meditacije za koje je
neophodan Učitelj.
Poštujući princip postupnosti u učenju, možemo zaključiti da nam
je za učenje kiaia neophodna dobra tehnika i dobar mentalni stav. Naravno da
nećemo čekati da tehika postane savršena i mentalne sposobnosti budu na
zavidnom nivou pa da krenemo sa uvežbavanjem kiaia. To je prosto nemoguće jer
su tehnika, mentalni stav i kiai međusobno povezani i zavise jedan od drugog.
Nema savršene tehnike bez dobrog kiaia niti obrnuto. Isto tako tehnika i kiai
neće valjati ako iza njih ne stoji dobar mentalni stav. Ovo trojstvo je
nerazdvojno i na njega treba gledati kao na celinu. Trenutak kada se počinje sa
intezivnim vežbanjem kiaia je trenutak kada tehniku počnemo uvežbavati u raznim
situacijama borbe sa jednim ili više partnera. Cilj vežbanja je da se
oslobodimo od misli i emocija i da pokreti budu refleksni.
Pri izvođenju kiaia disanje mora biti usklađeno sa fizičkim
pokretima jer ono bitno utiče na njihov efekat. Zato je važno od početka
vežbanja učiti pravilno disanje upražnjavajući tehnike disanja (kokyu wasa).
Japanski izraz “kokyu chikara” ima značenje “snaga disanja” i govori nam da
disanje znatno utiče na ispoljavanje i duhovne i fizičke snage. Da bi se kiai
izveo pravilno mora da mu prethodi period opuštenosti u kome se napravi snažan
udisaj pri kome se spuštanjem
dijafragme unese vazduh u pluća. Donji stomak (shita hara) je centar i
izvorište kiaia. Iz njega kreće kontrakcija svih mišića tela sa akcentom na
mišiće abdomena. Najvažniji mišić zadužen za disanje je dijafragma koja se u
torekalnoj šupljini (grudni koš u kome su plića i srce) pokreće kao klip u
cilindru. Dijafragma snažno i brzo gura vazduh iz pluća koji prelazi preko
glasnih žica i proizvodi zvuk. Vazduh potom izlazi kroz otvorena usta. Važno je
znati da se nikada sav vazduh ne izbaci iz pluća već samo 4/5.
U većini škola početak vežbanja izvođenja kiaia obavlja se na
način da se uz tehniku glasno broji. U kasnijoj fazi vežbanja zvuk koji se
proizvodi prilikom izvođenja kiaia je spicifičan za svaku osobu. Obojen je
karakternim crtama izvođača. Na njega utiče temperament, građa (anatomija),
boja glasa, količina izbačenog vazduha, snaga i brzina izdisaja. Možemo da ga
definišemo prema jačini zvuka i dužini trajanja. Neke škole borenja tokom
nastanka karatea su uzor u načinu borenja imale u životinjama, pa su i zvuci
koje su ispuštali podsećali na zvuke tih životinja. Škola zmije koristi
dugotrajni šištavi kiai kroz zube, škola tigra koristi glasan, prodoran kiai
koji asocira na tigrov urlik itd. Savremeni kiai se obično završava grupama
samoglasnika kao što su ei, oi, ea, ai, io, eo itd. U izboru zvuka se potrudite
da pronađete onaj koji će vas učiniti jakim. Bez obzira kakav zvuk izaberete,
on mora krenuti iz donjeg stomaka i mora biti manifestacija vašeg borbenog
duha.
Zvuk se pogrešno poistovećuje sa kiaiem ali on nije primaran u
njegovom izvođenju. On je samo jedna od manifestacija kiaia zajedno sa
fokusiranom fizičkom snagom, fokusiranom mentalnom snagom i dobrim disanjem.
Vrednosti kiaia se mogu sačuvati i ako je zvuk tiši što su neke škole karatea
prihvatile kao model izvođenja. Za one koji žele da uvežbaju prodorno glasan
kiai preporučuje se trening u prirodi. Dokazano je da se dobri rezultati
postižu na planini ili obali mora. Kod izvođenja glasnog kiaia treba obratiti
pažnju da se usta ne otvaraju previše jer smo tada više izloženi povredama
vilice i zuba. Kod pojedinaca koji žele
da ostave utisak da su nešto što još nisu, susrećemo gromoglasni kiai koji
uzvikuju iz grla, a zvučni efekat pojačavaju time što “slože” baš ljutu facu.
Time samo pokazuju onima koji znaju da su daleko od shvatanja suštine karatea.
Zapamtite da je tumačenje kiaia samo kao krik uprošćeno i pogrešno.
Kiai nije metod vikanja, nego tehnika disanja kojom pobuđujemo i
oživljavamo energiju. Pravilnim treningom postiže se borbena sposobnost koja
prevazilazi granice normalnog. Potpuni sklad disanja sa pokretima tela
doprinosi očuvanju zdravlja i dugovečnosti. Kiai je usmereni napor učinjen
celim bićem i ne bi trebao biti korišćen prečesto, nepotrebno ili bez značenja
jer tada gubi svoj smisao. Saznanje da smo najjači kada izdišemo otkriva nam
tajnu da protivnika treba napasti u trenutku kada izdisajem isprazni svoja
pluća i krene ponovo da udahne.
Pravi kiai nije svesna radnja. On nije posledica namere da ga
izvedemo u određenom trenutku. On je suštinska potreba unutarnjeg bića da momentalno,
bez trunke razmišljanja, spontano i bez ikakvih zadrški odgovorimo na trenutnu
situaciju. Spajanjem svih naših energija stvara se sinergijski efekat. Celo
naše biće usmerava se ka cilju što dovodi do toga da cilj i mi u jedinici
vremena postanemo jedno. Porast energije u izvođaču prenosi se u prostor oko
njega što posmatrači mogu da osete i ako nisu u neposrednoj blizini. Dobro
izvedeni kiai je onaj kojeg nismo ni svesni da smo ga izveli. Kiai i kime, ruku
pod ruku, čine osnov upotrebe unutarnje energije u karateu.
Navešču primere upotrebe kiaia prema mom mišljenju, a vi
razmislite da li se slažete samnom :
- Samoodbrana
U situaciji kada se neko sprema da nas napadne naš glas
predstavlja problem za napadača čak i onda kada smo nemoćni da se branimo. On
otkriva njegovu nameru i svima koji mogu da ga čuju upućuje poziv za pomoć.
Međutim treba znati da krik koji ispustimo kada se iznenada uplašimo ili kada
iznenada osetimo jak bol nije kiai. Kiai zahteva vežbu koja će u situaciji
samoodbrane potencialnom napadaču preneti poruku da niste nemoćni. Osetiće
izliv energije pretočenu u odlučnost da mu se suprotstavite. Verovatno ste
gledali scene u kojima se dreser brani od razjarene životinje. Njegov glas je
glasan, oštar, prodoran. Držanje mu je uspravno, položaj tela preteći, svaki
mišić mu je napet. Njegov um je potpuno ispražnjen i fokusiran na zver.
Usmerenom pažnjom prati svaki njen pokret i spontano odgovara svojim pokretima.
Mnogo snažniju životinju pokorava snaga energije koja izbija iz dresera. U
situaciji samoodbrane upotrebite kiai koji će napadaču pokazati da je u vama
okean energije koji će ga svojim talasom jednostavno oboriti, a da je pri tome
vama sve jedno jer je odluka na njemu. Ideal svake veštine borenja je borba bez
borbe. Zar nije dobar kiai taj koji nas može tom idealu približiti?
- Oslobađanje od stresa
Neposredno pred borbu nije neuobičajeno da smo napeti i
uznemireni naročito ako nemamo dovoljno iskustva. Razlog tome ne mora biti samo
strah od ishoda, povrede, od toga da se ne pokažemo u najboljem svetlu i uopšte
bilo kakav strah. Razlog može biti i preterana želja da pobedimo, nelagodnost
nastupa pred publikom, osećaj da nismo dorasli protivniku i slično. Ovakvo
stanje duha nije dobro jer se odražava na fizičke sposobnosti borca. Dolazi do
lupanja srca, znojenja, nelagodnosti u stomaku, umanjenja fleksibilnosti,
malaksalosti u mišićima. Javlja se osećaj bezvoljnosti što se manifestuje padom
koncentracije. Smanjena sposobnosti opažanja onemogućava da se i jedan unapred
pripremljen taktički plan sprovede. Dolazi do pada kvaliteta, jačine i
preciznosti izvođenja tehnike. Izvođenje kiaia neposredno pre stupanja u borbu
oporavlja unutrašnje izvore pozitivne energije i preko izdisaja (zvuka)
izbacuje negativnu energiju. Nagli skok samopouzdanja učiniće da se sve naše
uvećane sposobnosti usmere ka jednom cilju bez ikakvih ostataka.
- Podizanje nivoa energije
Kao što smo do sada mogli da shvatimo izvođenje kiaia dovodi do
naglog skoka energije. Onaj ko izvodi kiai doživljava osećanje posedovanja
velike snage i moći. To osećanje kreće iz donjeg stomaka izazvano kontrakcijom
mišića abdomena i širi se telom prema ekstremitetima. U kratkoj jedinici
vremena celokupna muskulatura je u izometričnoj kontrakciji, a snaga koja se pri
tome dobije je znatno veća od snage bilo kojeg pojedinačnog mišića. Takođe srce
jače pumpa krv koja stiže u mozak i tako pobuđuje i izoštrava njegove funkcije.
Zbog svega toga udarac u borilačkim veštinama izveden sa kjaiem preko neke od
udarnih površina emituje energiju koja je nezamisliva za ne uvežbanu osobu.
Kada se izvodi ovakav kiai? Izvodi se u trenutku kada naše unutarnje biće
prepozna da za radnju koju trebamo da izvedemo (oborimo protivnika jednim
udarcem, da ga podignemo i bacimo, da ne dozvolimo da nas izbaci iz ravnoteže,
da primimo izuzetno jak udarac i slično) nivo energije koji posedujemo u
mišićima nije dovoljan. Zato spontano dolazi do kiaia preko koga se sva
potencijalna fizička i mentalna energija usmerava ka jednom cilju. Očiti primer
u kyokushinu je lomljenje tvrdih predmeta tameshiwari. Sportisti u disciplinama
bacanja, dizači tegova i mnogi drugi koriste ovu tehniku radi kratkotrajnog
povećanja nivoa energije.
- Plašenje i dekoncentrisanje protivnika
Jedna od osobina zvuka je da pokreće emocije. Neki zvuci mogu da
nas opuste, neki nas aktiviraju na pokret, jedni dižu raspoloženje, drugi nas
uozbilje, neki nam dižu moral, a neki nas plaše. Sigurno je da zvuk kiaia kojim
želimo da uplašimo protivnika u borbi ne treba biti prijatan za njegove uši.
Ali nije zvuk taj koji će ga uplašiti već preteća energija koja izbija iz nas.
Ona je posledica čvrste odluke unutarnjeg bića da neće odustati od namere da
pobedi bez obzira na visinu cene koja se mora za to platiti. To je rika
razjarenog lava koji samouvereno objavljuje da je odlučio koja će mu životinja
danas biti ručak i da ona u vezi toga ne može baš ništa. Takav kiai plaši i
dekoncentriše protivnika stvarajući prazninu u njegovoj odbrani. Uvežbani borac
može trenutno iskoristiti ranjivost protivnika i završiti borbu u svoju korist.
- Zaštita od udaraca
Kada se stupi u borbu dolazi do razmene udaraca. Trenutak kada
se zadaje udarac pri kome se zaustavi disanje može biti fatalan po ishod borbe
ako protivnik istovremeno izvede neočekivani precizan kontraudarac. Izostanak
snažne kontrakcije abdomena koja bi izbacila vazduh iz pluća dovešče do toga da
udarac “duboko” prodre u telo i tako napravi veliki pritisak na unutrašnje
organe. Ako je udarac u pleksus solaris (splet nerava u srednjem delu trbuha)
posledica će biti trenutna nesposobnost za nastavak borbe praćena prekidom
disanja, poremećajem rada srca, pa i nesvesticom. Udarac u grudni koš dok se
“drži dah” izazvaće snažan pritisak na srce usled čega će početi da drhti
umesto da ritmično pumpa krv što može potencionalno prouzrokovati i smrt.
Udarac u ekstremitete čiji mišići nisu u kontrakciji dovodi do njihove
kontuzije što može biti razlog da se odustane od borbe. Izuzetno jak udarac
može dovesti do preloma kostiju. Čest je slučaj da kontuzija četvoroglavog mišića butine, njegove spoljašnje glave -
vastus lateralis i unutrašnje - vastus
medialis, bude razlog prekida borbe u kyokushinu. Kod dobro utreniranog borca
kiai stvara takvu zaštitu da ne oseti primljeni udarac niti mu on napravi
štetu, već tek nakon borbe primeti na koži površinske tragove kontakta.
Obezbediti prolaz vazduhu snažnim izdisajem i brzom kontrakcijom abdominalnih i
drugih mišića štite se inutarnji organi. Neke škole karatea poreklom sa Okinawe
smatraju da je bolje jednostavno dozvoliti protivniku da vas udari u telo i ne
pokušavati da se odbranite kako bi i ruke i noge bile slobodne za kontranapad.
Priroda se potrudila da ljudsko telo sačini tako da koža, mišići i kosti
savršeno štite unutarnje organe. Međutim priroda nije predvidela da telo trpi
izuzetno jake udarce pa se ta sposobnost stiče dugotrajno uz pomoć Učitelja.
Jedna od smetnji može biti psihološka barijera prema bolu. Međutim kako vaše
telo vežbanjem jača tako će se i tolerancija na bol povećavati.
- Vračanje funkcije disanja
Disanje je vitalna funkcija čovečijeg organizma. Skladno disanje
obezbeđuje priliv sveže energije. U zavisnosti od radnje i načina na koji je
izvodimo zavisi i način na koji dišemo. Tokom borbe zbog skoka adrenalina može
doći do prekida ili “plitkog” disanja. Češći je ovaj drugi primer gde se u
organizam unosi nedovoljna količina svežeg vazduha bogatog kiseonikom. Uzrok
lošeg disanja sigurno je i nedostatak dobre pripreme. Za onoga ko fizički ne
može da izdrži kontinuirani fizički napor i to mu se odrazi na disanje zbog
čega mora da prekine aktivnost u žargonu kažemo da je “ostao bez danfa”. Zbog
nedovoljne ventilacije pluća ne koristi se njihov pun kapacitet, a iz organizma
se ne izbacuje štetni ugljen dioksid. U takvoj situaciji da bi se organizam
izborio sa nedostatkom kiseonika pluća rade ubrzano. To je stres za organizam
od koga trpe vitalni organi pluća, srce i mozak. Organ koji ima najmanju
toleranciju na smanjeni dotok kiseonika je mozak. Posledica “plitkog” disanja
je malaksalost mišića usled poremećaja procesa stvaranja energije za njihovo
pokretanje što se odražava na kvalitet i preciznost izvođenja tehnike. Dolazi i
do pada borbenog duha i borba se vrlo brzo pretvara u preživljavanje. Za
razliku od drugih vitalnih funkcija organizma disanje delimično možemo da
kontrolišemo. Iz tog razloga moramo da mu posvetimo posebnu pažnju tokom
fizičke aktivnosti i da na vreme odreagujemo izvođenjem kiaia koji će podići
nivo energije i podsetiti telo da nastavi normalno da diše i tako obezbedi
dovoljan unos neophodnog kiseonika.
- Čvrst oslonac tehnikama odbrane i napada
Jedan od principa izvođenja kyokushin tehnike je princip
maksimalne kontrakcije mišića. Više grupa mišića se uključuje u pokret
izvođenja tehnike, neki ranije, neki kasnije, ali u trenutku kontakta celokupna
muskulatura tela je u kontrakciji. Centar maksimalne kontrakcije je donji
stomak. Sila koju mišići združeno preko udarne površine emituju u kontaktu sa
ciljem pokušaće da se odbije i vrati nazad. To će se i dogoditi kada se tehnika
izvede samo zamahom ruke ili noge bez kontrakcije celoga tela. Kontrakcija
mišića abdomena obezbeđuje čvrstu povezanost gornjeg i donjeg dela tela što
obezbeđuje da se sila koju proizvedu mišići nogu prenese na udarac. Temelj
udarca je svakako stav kojim ostvarujemo kontakt sa tlom. Zamislite da hoćete
da gurnete auto samo snagom ruku. Pri pokušaju ramena će krenuti prema nazad i
vi će te izgubiti ravnotežu. Sila vaših ruku je pomerila vas umesto auto. Sad
zamislite da stanete u stav i da gurnete auto sa kiaiem. Kontrakcijom svih
mišića, sa akcentom na stomak pomerićete auto i nećete izgubiti ravnotežu. Kiai
je neizbežan u primeni principa maksimalne kontrakcije jer je garancija
izvođenju razornih tehnika uz angažovanje čitave muskulature tela uz povećanje
ispoljene sile mentalnom usmerenošću na cilj. Kiai je zaslužan za vezu donjeg i
gornjeg dela tela čime stavara čvrst oslonac izvođenju tehnike.
- Objava trijunfa
Kada se malom detetu dogodi nešto lepo svoju radost iskazuje
tako što vrišti i skače od radosti. Uobičajeno je da stariji kada urade nešto
uspešno stegnu podignutu pesnicu i viknu : “Yesss”. Sportisti posle uspeha viču
neartikulisano na sav glas, stežu podignute pesnice dok mi zapažamo da im je
celo telo u kontrakciji. U kyokushinu i drugim borilačkim veštinama i
sportovima neposredno posle uspešno plasirane tehnike ili završetka borbe
pobedom dolazi do spontanog pražnjenja emotivnog naboja izvođenjem kiaia.
Koliko god se spremali za situaciju borbe i koliko god bili uspešni u tome da
sačuvamo spoljašnji mir, naše unutarnje biće je opterećeno neizvesnošću,
očekivanjima, strahovima. Neposredno posle uspešnog razrešenja razloga
unutrašnjih nemira spontanim izvođenjem kiaia izbacujemo ih iz sebe. Njihovo mesto zauzima pozitivna
energija koja podiže stepen samopouzdanja. Objava trijumfa kiaiem istovremeno
je upozorenje potencijalnim napadačima, to jest protivnicima, da smo spremni za
njih.
- Podizanje borbenog duha tokom grupnog vežbanja
U procesu grupnog treninga kyokushina prilikom izvođenja tehnike
ili nekih drugih vežbi na komandu “kiai irete” uzastopno se ponavljaju pokreti
uz ispoljavanje eksplozivne snage. Svaku tehniku, to jest pokret, prati
izvođenje kiaia. Ovakvim vežbanjem pored samog pokreta koji izvodimo vežbamo
disanje, brzinu, snagu, preciznost, koncentraciju, kondiciju, kontrolu
energije, volju da ne odustanemo. Mlađi učenici posmatraju starije i uče od
njih. Stariji učenici se trude da pomere svoje granice, a energija koju ulažu
preliva se na mlađe. Lica dobijaju izraz koji oslikava čvrstu nameru da se
uloži maksimum kako se ne bi odustalo. Zvuk kiaia ispunjen energijom koju
istovremeno ispušta svaki od vežbača osvaja prostor. Sjedinjena energija vraća
se nazad svakom vežbaču uvećavajući njegove individualne sposobnosti. Stvarni
osećaj da možeš bolje, više, brže, snažnije podiže nivo samopouzdanja. Kod
početnika se stvara, a kod starijih pojačava osećaj pripadnosti grupi koju
krase prepoznatljivi kvaliteti od kojih je nesalomivi borbeni duh na vodećem
mestu.
Kiai u tradicionalnom ili modifikovanom obliku postoji i van
prakse borilačkih veština. Javlja se u situacijama usmerene koncentracije ili
suženja svesti, u naglašenom ili produženom stanju afekta, u opasnim situacijama,
u trenucima koji zahtevaju izuzetne napore koji prevazilaze ljudske
sposobnosti. Kiai je spontani odgovor situacijama u kojima naše unutarnje biće
alarmira da nam je potrebno više energije nego uobičajeno. U kratkoj jedinici
vremena, jedinstvom duha i tela, mobilišu se svi energetski potencijali i
usmeravaju ka cilju stvarajući efekat koji je iznad naših stvarnih sposobnosti.
“Često se misli da je kiai samo
krik, ali to nije tačno. Kiai je konvergencija* sve vaše energije u jednom
trenutku koja osigurava da vaš cilj bude postignut.”
Iain Abernethy (Bunkai-Jutsu)
* na latinskom convergentia znači
stremljenje istom cilju, slaganje
“Moć pokliča (kiaia) ne čini
jačina zvuka! Zvuk mora da krene iz hare, ne iz grla. Posmatrajte kako mačka
mjauče ili kako lav riče - to je pravi kiai. Vežbajte disanje.”
T. Deshimaru (zen Učitelj)
“Kada kiai obuzme vaše biće, vrlo intenzivno ono što radite i
razmišljate će dominirati u trenutku u celosti ... Niste samo imitacija osobe u
borbi ... Potpuno ste postali jedno sa vašom namerom.”
Dr. Masaaki Hatsumi (osnivač Bujinkan Organization)
“Kiai je umetnost savršene koncentracije celokupne energije,
fizičke i mentalne, usmerene na određeni objekat sa nepokolebljivom odlučnošću,
tako da onaj ko ga koristi postiže cilj.”
E.J. Harrison (iz knjige “The
Fighting Spirit of Japan”)
Kiai obezbeđuje povezanost gornjeg i donjeg dela tela što je od
izuzetnog značaja za izvođenje kyokushinkai tehnike. Evo vežbe koja će vam
pomoći da uz korienje kiaia razvijete i osnažite tu sposobnost :
- Lezite stomakom na pod
- Potpuno ispružite ruke ispred
glave i oslonite dlanove na pod (ako ste slabije fizičke spreme raširite ruke u
pravcu ramena pa kako vežbom jačate pomerajte ih prema napred)
- Ispružene noge raširite u
širini ramena i oslonite prednji deo stopala na pod
- Zadatak je da u trenutku
napravite kontrakciju svih mišića i odignete se od poda tako da oslonac bude
samo na dlanovima i stopalima, telo je potpuno pravo
Da bi ste shvatili važnost i efekat kiaia prvo pokušajte vežbu
da izvedete bez njega. Mali broj je to u stanju da izvede, a većini stomak
ostane na podu ili se samo na delić sekunde malo odigne. Zatim vežbu izvodite
sa kiaiem, samo zapamtite da ovo nije fizička vežba na brojanje 1, 2, 3… Vežbu
(kiai), izvodite spontano kao što bi izveli kiai u borbi. Sačekajte da izađe iz
vas kao potreba unutarnjeg bića da ga izvede. Uz pravilno izvođenje kiaia
većina može da izvede ovu vežbu. Ako vam je vežba laka za izvođenje probajte da
se oslanjate umesto celom površinom šake samo vrhovima prstiju.
Literatura :
Dragan Janjić &
Vladislav Gigov : UVOD U KARATE, treće izdanje, Beograd 1984.
D. C. Cook : POWER
KARATE, volume I, Upsala 1985.
Nenad Simić : KARATE
– DO veliko japansko pesničenje, Beograd 2005.
Miyamoto Musashi : A BOOK OF FIVE RINGS,
translated by Victor Harris, New York
Profesor dr sc.
Aleksandar De Majo – BUDO put drevne mudrosti, Beograd MMX
Slika preruzeta sa :
Постови
