Vojnik po imenu Nobusige dodje kod zen učitelja Hakuina i zapita ga:
- Postoje li zaista raj i pakao?
- Ko si ti? - upita ga Hakuin.
- Ja sam samuraj - odgovori ratnik.
- Ti vojnik? uzviknu Hakuin, koji bi to vladar tebe hteo za čuvara? Lice ti je kao u prosjaka.
Čuvši ovo Nobusige se toliko razbesni da odmah poče da vadi svoj mač, ali Hakuin nastavi:
- Pa ti imaš mač! Oružje ti je verovatno previše tupo da bi mi posekao glavu.
Kad Nobusige izvuče svoj mač, Hakuin primeti:
- Ovde se otvaraju vrata pakla!
Na ove reči samuraj shvati učiteljevu pouku, vrati svoj mač u korice i duboko se pokloni.
- Ovde se otvaraju vrata raja - reče Hakuin.
Zayu no Mei Juichi Kajo (Jedanaset pravila) kao i Dojo kun (Zakletva Dojo-u) predstavljaju osnove filozofsko etičkih principa Kyokushinkai karatea koje je napisao Sosai Masutatsu Oyama u želji da ih u razumljivoj formi prenese svojim sledbenicima. Veliki uticaj na njihovo stvaranje imalo je Oyamino druženje sa piscem Eiji Yoshikawom kao i knjiga “Mijamoto Musashi” koju je Yoshikawa napisao. Knjiga govori o životu najpoznatijeg japanskog mačevaoca i osnivača Ni ten ichi ryu (škole dva mača) koji je živeo od 1583 do 1645 god. I Zayu no Mei Juichi Kajo i Dojo kun nastali su posle 1948. god. po povratku majstora Oyame iz izolacije tokom koje je usavršavao tehniku i jačao telo i duh. Sam taj period je trajao nešto kraće od tri godine i odvijao se u dve etape na planinama Minobu i Kiyozumi u oblasti Chiba. Na planinu Minobu nije slučajno pao izbor za mesto borilačkog usavršavanja u samoći. Razlog je bio taj što je baš na njoj Mijamoto Musaši razvio svoj stil mačevanja sa dva mača. Majstor Oyama je tokom boravka na planini svakodnevno provodio dvanaest sati usavršavajući svoju veštinu kroz telesne vežbe, zen meditaciju, čitanje svetih spisa i filozofskih dela. Omiljeno štivo bila mu je knjiga “Mijamoto Musashi” u kojoj je našao inspiraciju za vežbanje želeći da postigne u domenu golorukog borenja ono što je Mijamoto Musashi postigao u borenju sa mačem. Eiji Yoshikawa je posedovao izuzetno znanje o samurajima i njihovim borilačkim umećima kao i o vremenu u kojem su živeli. Preko svog dela preneo je na majstora Oyamu borilački duh starih ratnika Japana i uveo ga u Bushido – njihov osnovni kodeks moralnih načela.
Jedanaest pravila Kyokushina
1. Put borilačkih veština počinje i završava se učtivošću. Prema tome, budi na pravi način i iskreno učtiv u svakom trenutku. 2. Slediti put borilačkih veština je kao penjanje uz liticu – nastavite prema gore bez odmora. To zahteva apsolutnu i nepokolebljivu posvećenost datom zadatku. 3. Teži da ostvariš inicijativu u svim stvarima, sve vreme se čuvajući sebičnosti, mržnje ili nepromišljenosti. 4. Čak i u borilačkim veštinama, mesto novca ne može biti ignorisano. Ipak treba biti oprezan kako ne bi nikada postao zavisan od njega. 5. Put borilačkih veština je zasnovan na stavu. Nastoj da održiš ispravan stav u svakom trenutku. 6. Put borilačkih veština počinje sa hiljadu dana, a biva savladan posle deset hiljada dana treniranja. 7. U borilačkim veštinama samoposmatranje stvara mudrost. Uvek posmatraj razmatranje sopstvenih aktivnosti kao mogućnost napretka. 8. Priroda i svrha puta borilačkih veština je univerzalna. Sve sebične želje treba da izgore u pretoploj vatri teškog treninga. 9. Borilačke veštine počinju u jednoj tačci i završavaju se u krugu. Glavne smernice proizilaze iz tog principa. 10. Prava suština puta borilačkih veština se može ostvariti samo kroz iskustvo. Znajući ovo, nauči da se nikada ne plašiš njegovih zahteva. 11. Uvek pamti: U borilačkim veštinama nagrade samouverenog i hrabrog srca su zaista obilne.
Tokom vežbanja Kyokushina nesmemo zaboraviti ova pravila. Naša obaveza je da ih iskreno usvojimo i svojim primerom prenosimo na druge.
Zayu no Mei Juichi Kajo
1. Hitotsu, bu no michi wa, rei ni hajimari rei ni owaru, yotte toko ni rei o seishi kusubeshi. 2. Futatsu, bu no michi no shinkyu wa, dangai o yoji noboru ga gotoshi, yasumu kotonaku sei susubeshi. 3. Mitsu, bu no michi ni oite wa, subete ni sente ari, shikaredomo watashi tatakanashi. 4. Yotsu, bu no michi ni oite mo kinsen wa, totoi mo no nari, shikaredomo shuchaku subekarazu. 5. Itsutsu, bu no michi wa, sugata nari nani koto ni oite mo, toko ni sugata o seishi kusubeshi. 6. Mutsu, bu no michi ni oite wa, sennichi o hatsu shintoshi, mannichi no keiko o motte kiwatosu. 7. Nanatsu, bu no michi ni okeru jiko hansei wa, toko ni rendohe no kikai nari. 8. Yatsu, bu no michi wa, taka notameni aru mo no nari, shuren ni te shishin o wasurerubeshi. 9. Kotonotsu, bu no michi ni oite wa, ten o kitoshi maru o otosu, sen wa, kore ni fuzui suru mo no nari. 10. To, bu no michi ni oite shin no gokui wa, taiken ni ari, yotte taiken o osoru bekarazu. 11. Tohitotsu, bu no michi ni oite shinrai to kansha wa, toko ni yutaka naru shukaku o eru koto o wasuru bekarazu.
The Eleven Mottos of Kyokushin
1. The Martial Way begins and ends with courtesy. Therefore, be properly and genuinely courteous at all times. 2. Following the Martial Way is like scaling a cliff - continue upwards without rest. It demands absolute and unfaltering devotion to the task at hand. 3. Strive to seize the initiative in all things, all the time guarding against actions stemming from selfish animosity or thoughtlessness. 4. Even for the Martial Artist, the place of money cannot be ignored. Yet one should be careful never to become attached to it. 5. The Martial Way is centred in posture. Strive to maintain correct posture at all times. 6. The Martial Way begins with one thousand days and is mastered after ten thousand days of training. 7. In the Martial Arts, introspection begets wisdom. Always see contemplation on your actions as an opportunity to improve. 8. The nature and purpose of the Martial Way is universal. All selfish desires should be roasted in the tempering fires of hard training. 9. The Martial Arts begin with a point and end in a circle. Straight lines stem from this principle. 10. The true essence of the Martial Way can only be realized through experience. Knowing this, learn never to fear its demands. 11. Always remember: In the Martial Arts the rewards of a confident and grateful heart are truly abundant.
Dana 31.10.2009. god. sa početkom u 14h u organizaciji Kyokushinkai saveza Srbije održan je drugi javni sparing svih reprezentativnih selekcija u sklopu priprema za Evropsko prvenstvo koje će se održati 28. novembra u Parizu. Sve je proteklo u dobrom raspoloženju uz mnogo znoja takmičara koji su imali izrazitu želju da ostave što bolji utisak.
Žarko Petković Irac ispred Kyokushinkai saveza Srbije otvara drugi javni sparing
Lana Novković iza Marine Vuković na ceremoniji otvaranja
Marina Vuković (4. mesto borbe i 4. mesto kate na All American Open-u u New York-u) takmiči će se u Parizu za našu reprenzetaciju u borbama i katama. Na ovom okupljanju najboljih boraca Lana Novković iz kluba Crveni zmaj je sa njom odradila pet sparinga u trajanju od po dva minuta. Marina nosi takmičarski broj na kimonu.
Posle završenog javnog sparinga
Ivan Marušić dodeljuje pehar i knjigu Saši Stošiću koji je izabran za najboljeg borca drugog javnog sparinga
Dana 24.10.2009. god. sa početkom u 14h u organizaciji Kyokushinkai saveza Srbije održan je javni sparing svih reprezentativnih selekcija i turnir iskustva za seniore. Povod je Evropsko prvenstvo koje će se održati 28. Novembra u Parizu. Marina Vuković nastupa u Parizu za našu reprezentaciju, a danas je radila sparing sa devojkama iz našeg Kluba : Tatjanom Matijašević, Lanom Novković i Marijom Petrović. Dana 31.10.2009. god. održaće se sledeći javni sparing na kome će kao i na ovom današnjem biti slobodan ulaz. Dođite i uživajte u sparingu vrhunskih takmičara.
Žarko Petković Irac daje Marini Vuković tekst sa Dojo kun-om koji je ona proćitala u ceremoniji otvaranja javnog sparinga. Iza Marine su : Lana Novković, Tatjana Matijašević i Marija Petrović
Lana Novković (prva), Tatjana Matijašević i Marija Petrović
Marija Petrović, Marina Vuković, Tatjana Matijašević i Lana Novković
Osu (Kanji - japansko pismo sa karakterima kineskog porekla)
Kada ste u društvu onih koji vežbaju Kyokushin najčešća reč koju možete čuti je “Osu”. Koristi se u različitim situacijama tako da za osobe sa strane može delovati zbunjujuće. Potiče od složenice “Oshi shinobu” koja u prevodu znači “Izdržati pod pritiskom”. To podrazumeva spremnost da se izdrži pod bilo kakvim pritiskom na granice naše izdržljivosti.
Oshi Shinobu Oshi shinobu
Reč “Osu” ima višestruko značenje koje može biti : strpljenje, poštovanje, odlučnost, istrajnost, zahvalnost, razumevanje, upornost.
Učenje Kyokushina je vrlo naporno i zahteva dug vremenski period. Potrebne su godine da se savladaju osnovne tehnike koje se ponavljaju hiljadama puta (“Renma” – “Poliranje”) kako bi pokreti postali refleksni i oslobođeni misli (“Mushin” – “Ne um”). Ponavljaćete istu stvar opet i opet i učiniće vam se da ne napredujete uopšte ili da je napredak vrlo spor. Strpljenje će vam pomoći da ostanete na Putu (Do). Strpljenje je Osu! Jaki treninzi razvijaju tvoje telo i duh što govori o tome da vodiš računa o sebi. Voditi računa o sebi je izraz samopoštovanja koje se preliva u poštovanje prema drugim osobama. Kada sretnete Učitelja (Sensei) ili kolegu sa treninga naklonite se i recite “Osu”. Kada ulazite ili izlazite iz sale (Dojo) naklonite se i recite “Osu”. Na takmičenju pre i posle borbe okrenite se prema napred (Shomen), prema sudiji (Sushin) i prema protivniku (Otogai) i uz naklon recite “Osu”. Uz svaki pozdrav prilikom koga izražavate poštovanje prema osobi ili mestu recite “Osu”. Kada vam vaš partner na času u toku vežbanja slobodne borbe (Jiyu kumite) zada dobar, jak udarac recite “Osu” iz poštovanja prema njegovoj veštini. Poštovanje je Osu! Početnici u vežbanju kod starijih učenika i majstora mogu da uoče pozitivan uticaj Kyokushina ne samo u fizičkom smislu nego i u mentalnom, duhovnom i emotivnom. Svest o tome utiče na njih da donesu odluku da ne odustanu sa Kyokushin Puta i da stalno pomeraju granice svojih mogućnosti. Odlučnost je Osu! Tokom vežbanja doći će te do gronica svojih fizičkih mogućnosti. Tada naterajte sebe da idete dalje. Telo će početi da otkazuje ali vaš um ne sme dozvoliti da stanete. Kada um ne bude više mogao da podnese toliki napor i odustane vaš duh treba da nastavi dalje. Trpećete bol i istrajati. Jedna od misli Masutatsu Oyame je “Sekijou juunen” što u prevodu znači “Deset godina na steni”. Simbolizuje potrebu da se istraje u svakom trenutku. Istrajnost je Osu! Za vreme vežbanja dajte sve od sebe. Kada se završi čas okrenite se Učitelju i uz naklon recite “Osu” kao zahvalnost na trudu, vremenu i spremnosti da svoje znanje prenese na vas. Takođe se poklonite i drugovima sa kojima ste vežbali i recite “Osu” kao izraz zahvalnosti što su vežbali sa vama. Zahvalnost je Osu! Na pitanje gde se očekuje pozitivan odgovor umesto “Da” ili “Razumem” recite “Osu”. Kada Učitelj na času izda naredbu recite “Osu” kao potvrdu da ste razumeli šta treba da uradite. Razumevanje je Osu! Vežbanje Kyokushina nas višestruko nagrađuje. Kroz usavršavanje tehnika, kata i borbe usavršavamo ne samo telo već i naše unutrašnje biće. Učimo se da savladavamo prepreke ne samo na treningu već i svakodnevnom životu izvan sale. Obučenog karateku životne nevolje ne mogu tako lako uzdrmati. Mobilisaće sve svoje vrednosti i neće odustati dok ne savlada izazove života. Upornost je Osu! Reč Osu kroz svoje značenje oslikava šta Kyokushin može da ponudi. Karateka koji je u stanju da zaista ispolji duh Osu-a kroz svoje reči, misli i postupke može se smatrati mudrim i hrabrim. Kada učenici grupno izgovaraju Osu to doprinosi razvoju borbenog duha i osećaju pripadnosti grupi koja poseduje zavidne osobine.
Snaga karaktera koja se razvija kroz naporan trening poznata je kao “Osu no seishin” (Duh Osu-a). Apsolutna privrženost potrebi da živite na Kyokushin način je Osu.
Centar za permanentno usavršavanje kadrova u oblasti fizičkog vaspitanja i sporta
Kurs za sticanje zvanja "Operativni trener"
seminarski rad iz predmeta
TEORIJA I PRAKSA SPORTSKE GRANE
KYOKUSHINKAI TEHNIKA
JODAN UKE
Mentor : Autor :
Prof. Dr. Srečko Jovanović Velimir Matijević br. dosijea 6 II / 2012
Jodan uke
je visoki uzdižući blok podlakticom koji spada u osnovne blokove. Koristi se
za odbranu od udaraca u glavu, vrat i ramena. Efikasan je isključivo kod
odbrane od napada koji se izvode direktno prema napred ili putanjom odozgo
prema dole. Osim od napada rukom ili nogom primenu nalazi i u odbrani od motke,
noža i slično. Izvodi se u dve varijante. Jedna je sa stisnutom pesnicom –
Seiken Jodan Uke, druga je sa ispruženom šakom – Shuto Jodan Uke. Varijanta sa
ispruženom šakom se po programu uči kasnije. Pretpostavka njenog izvođenja je
da se posle odbrane uhvati ruka napada što otvara veće mogućnosti za primenu
kontri. Hvat se koristi u tehnikama smoodbrane – Goshin Jutsu, gde se vezuje za
tehnike čiji je cilj remećenje ravnoteže, bacanje, primena poluga, gušenja i
slično. Napad rukom u glavu po pravilima takmičenja u kjokušinkaiu nije
dozvoljen, međutim u realnoj borbi je skoro neizbežan. Iz tog razloga bloku
jodan uke mora se posvetiti posebna pažnja.
Učenje
započinje gledanjem izvođenja bloka u celosti. Posle toga, da bi učenici bolje
shvatili njegovu primenu, priredi se demonstracija dogovorenog napada gde
napadač izvodi visoki direktni udarac rukom prema glavi, a onaj koji se brani
izvede jodan uke. Posle vizuelne spoznaje kako se blok izvodi i kako se njime
brani prelazi se na izvođenje pokreta. Da bi se pokreti lakše prihvatili izvode se
usporeno iz stava Heiko dachi.
Početni
položaj :
Stopala su paralelna i u širini ramena. Raspored težine je 50-50%.Kolena su blago povijena. Telo i glava su u
prirodnom uspravnom položaju. Pesnica ruke koja treba da izvede blok je u
poziciji iznad kuka sa nadlanicom okrenutom prema dole. Suprotna ruka je
ispružena ispred tela sa pesnicom, čija je nadlanica okrenuta prema gore, u
visini chudan-a.
Izvođenje bloka : Pesnica ruke bloka kreće ka suprotnoj strani tela putanjom prema gore (kao da hoćemo protivnika koji je blizu, ispred nas da udarimo u bradu). Prsti pesnice i unutrašnja strana podlaktice su okrenuti prema telu. Pokret vodi pesnica koja je iznad lakta koji se ne odaljava od tela. Kada pesnica dostigne visinu lica lakat se snažno izbaci prema gore, a podlaktica i pesnica rotiraju tako da ivica podlaktice u pravcu malog prsta bliže zglobu šake bude izložena kao površina kojom se ostvaruje kontakt. Sinhrono sa pokretima ruke bloka suprotna ruka se pesnicom povlači na poziciju iznad kuka koji rotira oko vertikalne ose tela prema nazad povlačeći za sobom i rame. Pesnica je nadlanicom okrenuta prema dole.
Završni položaj : Ruka bloka je unutrašnjom stranom podlaktice
okrenuta prema napred. Stegnuta pesnica je u direktnom nastavku podlaktice i sa njom čini
čvrstu celinu. Ona u određenoj meri prelazi liniju suprotnog uha. Podlaktica je
odaljena od čela za oko dve širine pesnice (15 do 20 cm). Lakat je otprilike u
visini obrva. Ugao lakta je obavezno veći od 90º to jest 95º do 105°. Druga
ruka je pesnicom u poziciji iznad kuka. Njen lakat je maksimalno privučen kičmi
tako da kada blok izvodimo ispred ogledala netreba da ga vidimo. Telo i glava
su u uspravnom položaju, a pogled usmeren prema napred u visini očiju. Ramena
su opuštena. Rame i kuk ruke bloka su istureni prema napred. Raspored težine,
položajkolena i stopala ostao je ne
promenjen. Trenutak završetka bloka praćen je kontrakcijom mišića celog tela
čime se stvara snažan oslonac bloku.
Naizmenično
izvođenja bloka : Ruka koja je u poziciji bloka pokret počinje laktom koji
se spušta dole prema sredini tela. Pesnica i podlaktica rotiraju tako da se
prsti okrenu prema telu. Pesnica prolazi ispred lica diagonalno od čela prema
bradi i tako štiti glavu između dva bloka. Suprotna ruka sinhrono kreće u
poziciju bloka već opisanom putanjom, ispred ruke koja se spušta. U jednom
trenutku podlaktice budu ukrštene.
Kada se
blok izvodi kretanjem u stavu Zenkutsu dachi (ili nekom drugom) pokreti nogu i
ruku moraju biti sinhronizovani. Trenutak kada se završi stav je trenutak kada
se završi i blok. Pažnju treba obratiti da se suprotan kuk i rame od strane
bloka u završnoj fazi izvođenja rotiraju oko vertikalne ose tela u nazad tako
da gornji deo tela zauzme ugao od oko 45° u odnosu na osu kretanja. Osim što se
kretnjom kukova pojačava efekat (snaga) bloka, izlaže se i manja površina tela
za protivnikove napade. Istovremeno se zauzima povoljnija pozicija za
maksimalnu primenu rotacije kukova u kontra napadu koji je najčešće Gyaku
tsuki.
Važno je u
završnom pokretu izvođenja pravilno rotirati pesnicu i podlakticu. Tako
omogućavamo da se kontakt sa protivnikovom rukom napada rasporedi na veću
površinu. Ako se rotacija ne izvrši uopšte ili preuranjeno doći će do “sudara”
u jednoj tačci podlaktice ruke bloka koji može izazvati bol ili povredu
Kao i kod
svih drugih tehnika mora se obratiti pažnja na disanje kojim se kontrolišu
tokovi energije. Sam pokret mora biti eksplozivan jer mu nije cilj da podmetne
ruku koju će protivnik udariti. Cilj je da mi udarimo protivnikovu ruku napada
i povredimo je. Razmišljajući na ovakav način jodan uke može da se primeni i u
napadu. Tada se protivnikova prednja ruka garda udara ovim blokom i podiže
praveći prostor nekom udarcu.
U
tradicionalnom karateu korektnost bloka se proverava bokenom ili štapom.
Učitelj, slobodnim padom, upućuje udarac prema učenikovoj glavi putanjom odozgo
prema dole. Ako boken odskoči u nazad, blok nije dobar. Kada sklizne niz ruku
bloka, Jodan uke je dobar. Postoje i moderni rekviziti za vežbanje ovoga bloka
u obliku specijalnih namenskih fokusera koji se prave od motke čiji je jedan
kraj slobodan za držanje dok je ostali veći deo obložen mekom materijom.
Vežbanje sa njime je potpuno bezbedno.
Važno je
da učenici shvate i zapamte redosled pokreta kako bi mogli ispravljati sami
sebe. Početno učenje mora biti oslobođeno težnje da se pokreti izvode brzo i
snažno. Tek kada se pokreti prihvate treba od učenika zahtevati brzinu i snagu.
Početnici
obično prave sledeće greške : pogledom prate ruku i tako remete prirodan
položaj glave, podižu i grče ramena, telo naginju napred, pesnicu ne drže
dovoljno stegnutu, pesnicu drže pod izvesnim uglom u odnosu na podlakticu,
lakat suviše izbace u stranu, podlakticu postavljaju preblizu ili predaleko od
glave, prenisko ili previsoko, ne rotiraju kukove i ramena, rotaciju podlaktice
i pesnice ne urade uopšte ili je izvrše pre vremena, naprave premali ili
prevelik ugao lakta, zaustave disanje, ne naprave kontrakciju tela, u kretanju
završe izvođenje pre ili posle zauzimanja stava.
Demonstrator na fotografijama : Damjan Knežević Demonstratori na videu sleva na desno : Andreja Marković, Ilić Nenad, Lana Novković, Marija Petrović, Petar Babić i Filip Baldik
Tajima Kozo-a, majstora Chado-a (ceremonijalno pripremanje čaja), izazvao je bez pravog razloga na dvoboj bahati, bespoštedni ronin ubeđen da će lako pobediti. Majstor nije mogao odbiti dvoboj bez da izgubi čast, te prihvati izazov i ako svestan da zbog ne poznavanja veštine mačevanja to znači njegovu sigurnu smrt. Ne želeći da sramno izgubi život zamoli komšiju, majstora mačevanja, da ga poduči osnovnim potezima kako bi umro na dostojanstven način. “Tvoje namere su hvale vredne i rado ću ti pomoći. Pre toga ljubazno bih te zamolio da mi pripremiš šolju čaja.” Reče mu majstor mačevanja. Tajima je bio oduševljen što mu se pružila prilika da vežba svoju veštinu, verovatno posljednji put, te odmah pristade. Potpuno zaokupljen ceremonijom pripreme čaja zaboravio je šta ga čeka. Majstor mačevanja ga je iznenađeno posmatrao zadivljen smirenošću kojom je pripremao čaj u tako teškom trenutku. “Nema potrebe da te učim kako da umreš”, rekao mu je kada je čaj bio gotov. “Tvoja moć koncentracije je tolika da se možeš suočiti s bilo kojim majstorom mačevanja. Kada kucne čas dvoboja i ronin stane ispred tebe, zamisli da se pripremaš da napraviš gostu čaj. Uljudno ga pozdravi. Skini ogrtač, pažljivo ga složi i stavi lepezu na vrh, baš kao što si i sada uradio. Tada izvuci svoju katanu i podigni je iznad glave, spreman da zamahneš kada protivnik napadne i budi koncentrisan samo na to." Tajima mu zahvali na savetu i uputi se na dogovoreno mesto za borbu. Kada se ronin pojavio najljubaznije ga je pozdravio. Ne pridajući mu više pažnju sledio je uputstvo majstora i potpuno se udubio u misao kao da se sprema da pripremi čaj prijatelju. Skinuo je ogrtač sa sebe, pažljivo ga složio da se ne izgužva i preko njega položio lepezu. Tada se okreno prema roninu, izvadio mač i visoko ga podigao iznad glave. Smirenost je zračila iz njega. Ronin pred sobom vide osobu sasvim drugačiju od one koju je izazvao na dvoboj, osobu bez straha i slabosti, čvrstu kao stena. Uplašen izgubi volju za borbom, odbaci mač od sebe i baci se na zemlju tražeći od Tajime oproštaj za svoje ponašanje.
Постови
