Manifestacija “Šta treniraš?” održana je na Adi 25.07.2009. Inicijatori su bili “Koka kola sistem” i ADFOR – Dečiji forum, uz podršku Ministarstva omladine i sporta, nacionalnih sportskih saveza i Republičkog zavoda za sport, kao i brojnih partnera poput Sportskog saveza Srbije, Narodne kancelarije, JP „Ada Ciganlija“ i Unicef-a. Njihov zajednički cilj je da se motivišu mladi ljudi, ali i starije generacije, da se uključe u rekreativno-sportske aktivnosti. Predstavljeno je oko 50 različitih vrsta sportova za rekreaciju i trening. Pored opšte poznatih, zastupljeni su bili i oni malo poznati kao što su softbol, skajbol, korfbol i itd. Sportske organizacije su imale svoje štandove na kojima su izložile reklamni materijal u cilju upoznavanja posetilaca sa sportom kojim se bave. Takođe su imale i svoj termin da prikažu po svom izboru ono što karakteriše njihov sport. Prisutan je bio veći broj ličnosti iz javnog života koje su dale podršku redovnom bavljenju rekreacijom i sportom ukazavši da je to jedan od preduslova zdravog načina života. Osim upoznavanja karakteristika različitih sportova mogla je da se proveri kondicija i zdravstveno stanje, i na osnovu toga čuju saveti o aktivnostima primerenim za trenutno stanje fizičke pripremljenosti. Ova manifestacija je bila i mesto gde su zainteresovani mogli da saznaju nešto više o ishrani kao i da dobiju korisne savete u vezi nje. Ministarstvo sporta i omladine, Coca-Cola Sistem, organizacija ADFOR – Dečiji Forum i ostali partneri planiraju da sprovedu čitav niz ovakvih akcija kako bi širom Srbije motivisali sve generacije, a naroćito školsku decu da se više bave rekreacijom i sportom. U okviru ove manifestacije i Kyokushinkai Savez Srbije je imao svoju prezentaciju. Članovi više klubova iz Beograda, Vrčina i Smedereva zajednički su nastupili u programu koji je osmislio i organizovao Ivan Marušić. Iz Kyokushinkai kluba Crveni zmaj učestvovali su Velimir Matijević, Marija Petrović, Marko Suborić i Petar Babić. Marija Petrović je u okviru programa uspešno izvela katu Yantsu.
Velimir Matijević, Petar Babić, Marija Petrović i Marko Subotić Velimir Matijević, Marija Petrović, Marko Subotić i Petar Babić Zajednička fotografija učesnika prezentacije Kyokushina
Devetnaestog jula je završen VI LETNJI KYOKUSHINKAI KAMP u organizaciji Kyokushinkai Saveza Srbije. Glavni instruktor kampa bio je Sensei Emil Kostov. Treninzi su bili po uzoru na japansku školu Kyokushina i održavali su se tri puta dnevno. Pored Kyokushina rađeni su i elementi boksa i parterne tehnike. Atmosfera je bila odlična, a svi učesnici su dali sve od sebe da nauče nove stvari i da se dobro pripreme za predstojeća takmičenja. Kamp je održan u Sportskom centru BSK-a u Borči. Uslovi za trening, smeštaj i hrana su bili na zavidnom nivou.
Zajednička slika svih Instruktora i učesnika Kampa koja je poslata u Japan, u centralu svetske organizacije IKO KYOKUSHINKAIKAN
Iz Kyokushinkai kluba Crveni zmaj prisutni na Kampu su bili Velimir Matijević, Marija Petrović i Marko Subotić. Naučeno na kampu biče prenešeno članovima kluba na redovnim treninzima koji se održavaju tokom čitavog leta.
Marko Subotić, Marija Petrović i Velimir Matijević Marko Subotić, Marija Petrović i Velimir Matijević Marija Petrović i Velimir Matijević i članovi Kyokushinkai kluba Crveni zmaj : Nenad Ilić, Lana Novković, Rajko Pačarek
Dojo u doslovnom prevodu znači «Mesto puta». Označava salu u kojoj se trenira neka od borilačkih veština Japana (Karate do, Aikido, Judo, Kendo i sl.). Širom sveta u Dojoima, gde se vežba Karate, na zidu se nalazi Dojo kun što bukvalno prevedeno znači Dojo zakletva. Ona predstavlja skup moralnih i duhovnih načela stečenih za vreme vežbanja koja ne smeju ostati u okviru zidova Dojoa, već moraju postati sastavni deo svakodnevnog života. Škole karatea svoje različitosti iskazuju i kroz Dojo kun. Tekst Shotokan zakletve je sačinjen u pet rečenica, Goju ryua u osam itd. Pored razlika u prezentaciji moralnih načela i dubini filozofske misli sve japanske škole imaju nešto što je zajedničko. To je početak i kraj svake rečenice. Sve počinju sa Hitotsu, a zasvršavaju se sa Koto. Hitotsu u prevodu znači «jedan» ili «prvi», ima ulogu da skrene pažnju na to da je značenje svake rečenice iste važnosti sa ostalim rečenicama. Koto je reč koja znači «stvar», a u zakletvi ima zadatak da napravi vezu između rećenica. U prevodu Dojo kuna sa japanskog i tumačenju postoje razlike koje su odraz podneblja, društvenih prilika zemlje, religije, kulture, mentaliteta i itd. Kyokushin Dojo kun ima sedam rečenica. Napisao ga je sam Sosai Mas Oyama uz pomoč Eiji Yoshikawe pisca čuvenog romana «Mijamoto Musaši» (govori o največem japanskom ratniku). Svako ko trenira Kyokushin mora znati Dojo kun napamet. Po pravilu se izgovara na kraju svakog treninga. Učenici koji stoje u liniji, na komandu «Seiza» spuste se u japanski sed na petama. Ispred njih je učitelj (Shihan, Sensei, Sempai) koji im je okrenut leđima, i takođe u Seiza položaju. Učitelj komanduje «Shomen ni rei» na šta se svi poklone. Najstariji učenik po rangu u vrsti glasno izgovori «Dojo kun» kao najavu, a zatim izgovara rečenicu za rečenicom, praveći pauzu između njih za vreme koje ostali svi zajedno u jedan glas ponove izgovoreno. Kada se ponovi poslednja rečenica zakletve svi zajedno izgovore «Osu» uz naklon. Dojo kun se izgovara i prilikom ceremonije otvaranja takmičenja. Tada izabrani takmičar (onaj koji ima zasluge) izađe ispred ostalih takmičara koji su postrojeni u redovima na tatamiju i izgovara reči zakletve.
Dojo kun Treniraćemo naša srca i tela radi postizanja čvrstog i smirenog duha.
Težićemo pravom značenju puta borilačkih veština, da bi vremenom naša čula mogla biti razvijena i na oprezu.
Sa pravom snagom, težićemo da razvijemo duh samoodricanja.
Pratićemo pravila ponašanja, poštovati starije, i uzdržavati se od nasilja.
Pratićemo naše religiozne principe, i nikada nećemo zaboraviti prave vrednosti skromnosti.
Poštovaćemo i težiti mudrosti i hrabrosti, ne tragajući za drugim željama.
Tokom čitavog našeg života, kroz disciplinu karatea, težićemo da ispunimo pravi cilj Kyokushinkai puta.
Dojo kun ne treba samo naučiti napamet več o njemu treba razmišljati i razgovarati sa starijima kako bi se u potpunosti razumeo. To je odličan način da se shvati filozofija Kyokushin karatea.
Evo kratkih crta usmerenja razmišljanja: Treniraćemo naša srca i tela radi postizanja čvrstog i smirenog duha. Vrednost Karatea je što usavršavanjem tehnike kroz fizičke vežbe, koje se izvode u bezbroj ponavljanja, Karatisti usavršavaju i svoj karakter. Podizanjem nivoa uvežbanosti dolazi do povećanja samopouzdanja što jača borbeni duh. Takav duh je u stanju da lakše rešava svakodnevne probleme van sale. Potrebno je dugo vremena naporno vežbati kako bi se izgradio unutrašnji mir i razvila unutrašnja snaga. Nagrada je poboljšanje kvaliteta života.
Težićemo pravom značenju puta borilačkih veština, da bi vremenom naša čula mogla biti razvijena i na oprezu. Karate ne treba posmatrati samo kao sportsku disciplinu. Takmičarski period je vremenski ograničen i individualno različite dužine zbog uticaja različitih faktora. To je samo jedna od faza koja treba da se pređe na putu postizanja borilačke veštine. Razumevanje «Puta» podrazumeva sveobuhvatno poznavanje i razumevanje Kyokushina što vodi do stvaranja osobe duhom i telom spremne da uvek odgovori izazovima života. Sa pravom snagom, težićemo da razvijemo duh samoodricanja. Postići savršenstvo je nemoguće bez samoodricanja. Onaj ko se iz dubine duše uputi tim putem biče višestruko nagrađen. Učitelj če mu posvetiti posebnu pažnju, a njegovi rezultati biče bolji od drugih. Pratićemo pravila ponašanja, poštovati starije, i uzdržavati se od nasilja. Pravila ponašanja i poštovanje prema starijima vezana su za tradiciju Japana koja se u velikoj meri sačuvala do današnjih dana. Kada sam ja bio dete «znalo se za red» i poštovali su se stariji što više nije tako. Naša dužnost je da ove vrednosti prihvatimo i primenimo u našim uslovima bez osvrtanja na ponašanje drugih. Dugogodišnje vežbanje Kyokushina povečava fizičku snagu i razvija sposobnosti koje mogu ugroziti druge. Zato je neophodno uzdržavati se od nasilja. U narodnim pesmama našeg naroda pominje se herojstvo i čojstvo. Herojstvo je kada nekog štitimo od trećeg koji ga napada. Čojstvo je kada nekoga štitimo od nas samih, naše snage i moći. Dugogodišnjim vežbanjem razvija se stabilnost duha i unutrašnji mir koji pomaže da se sukob izbegne.
Pratićemo naše religiozne principe, i nikada nećemo zaboraviti prave vrednosti skromnosti. Pravo svakoga čoveka je izbor veroispovesti. Sve vere su ravnopravne i u svom učenju govore o ljubavi prema drugome. Voleti znači davati. Dati znači podeliti ono što imaš sa drugima. Dati može samo čovek koji je skroman. Budite iskreno skromni. Ne očekujte kada nešto date, da nešto i dobijete.
Poštovaćemo i težiti mudrosti i hrabrosti, ne tragajući za drugim željama.Čovek teži mudrosti od nastanka sveta. Moć da se izabere pravi put, pravo rešenje problema, svi bi voleli da imaju. Kada toj moći dodamo hrabrost koja je neophodna da se mudrost istera do kraja dobijamo zaokruženu celinu koja ima sposobnost da ostvari sve ostvarljivo.
Tokom čitavog našeg života, kroz disciplinu karatea, težićemo da ispunimo pravi cilj Kyokushinkai puta.Ovde mogu samo da komentarišem sa OSU!
Dojo kun
(Kanji - japansko pismo sa karakterima kineskog porekla)
Dojo kun
(Romaji - japansko pismo sa latiničnim alfabetom) Hitotsu, wareware wa, shinshin o renmashi, kakko fubatsu no shingi o kiwameru koto. Hitotsu, wareware wa, bu no shinzui o kiwame, ki ni hasshi, kan ni bin naru koto. Hitotsu, wareware wa, shitsujitsu goken o motte, kokki no seishin o kanyo suru koto. Hitotsu, wareware wa, reisetsu o omonji, chojo o keishi, sobo no furumai o tsutsushimu koto. Hitotsu, wareware wa, shinbutsu o totobi, kenjo no bitoku o wasurezaru koto. Hitotsu, wareware wa, chisei to tairyoku to o kojo sase, koto ni nozonde ayamatazaru koto. Hitotsu, wareware wa, shogai no shugyo o karate no michi ni tsuji, Kyokushin no michi o mattou suru koto.
Dojo kun
(na engleskom)
We will train our hearts and bodies for a firm unshaken spirit. We will pursue the true meaning of the martial way so that, in time, our senses may be alert. With true vigour, we will seek to cultivate a spirit of self-denial. We will observe the rules of courtesy, respect our superiors, and refrain from violence. We will follow our religious principles and never forget the true virtue of humility. We will look upwards to wisdom and strength, not seeking other desires. All our lives, through the discipline of karate, we will seek to fulfill the true meaning of the Kyokushin way. .
Veliko mi je zadovoljstvo da Vas obavestim da je član našeg kluba Marija Petrović uspešno završila Uchi deshi program koji je u organizaciji Kyokushinkai Saveza Srbije održan u nacionalnom memorijalnom Kyokushinkai centru Branislav Branko Vasiljević u ulici Zdravka Čelara 12, od 27. juna do 04. jula. O samom programu i utiscima Marija je napisala tekst koji sledi. Uchi deshi program znaći život u Dojo-u. Pored više treninga na dan, program obuhvata i teorijska predavanja o istoriji, razvoju i znaćenju puta japanskih borilackih veština. Učenici su obavezni i da obavljaju svakodnevne poslove na održavanju čistoće. U Japanu se ovakvi programi organizuju dugi niz godina. Međutim, ovo je prvi put da se Kyokushinkai Savez Srbije prihvatio organizacije kod nas. Ja sam imala sreću i čast da učestvujem, i ako to nisam planirala. Moj trener, Velimir Matijevic, pozvan je da održi trening na Uchi deshi programu. Znala sam da je tamo prisutna cela juniorska reprezentacija pa sam poželela da treniram sa njima. Pitala sam ga, a on mi je uz dogovor sa Žarkom Petkovićem (Predsednik Kyokushinkai Saveza Srbije) dozvolio. Pre treninga obojica su mi rekli da bi bilo dobro za mene da prođem Uchi deshi program. Na trenutak sam zastala, razmislila i prihvatila. Zato što sam bila jedina devojka imala sam privilegiju da posle završenih aktivnosti ne spavam na tatamiju u vreći za spavanje, što su ostali morali. Sutradan u osam sati počeo je prvi jutarnji trening. Svi zajedno, obučeni u kimona, trćali smo do Studenskog parka gde smo radili vežbe snage i eksplozivnosti : čučnjeve, skokove, brzo trčanje u paru, samostalno i slićne vežbe. Kada smo se vratili u Dojo poćeo je trening Kyokushina. Radili smo kihon – osnovne tehnike, borbene tehnike i zatim shado – borbu sa zamisljenim protivnikom. Sve u svemu nije bilo lako. Kada se trening završio mogla sam da odahnem. Oko 11 poćela su teorijska predavanja o zivotu Musaši Mijamoto-a, i mačevanju uopšte. Moram reci da mi je bilo jako teško da ostanem budna, da držim koncentraciju (neki od nas su i zaspali), ali znala sam da moram, a pre svega i da želim da čujem to što je Nenad Simić pričao. Narednih sedam jutara, manje-više bilo je isto, trčanje, vežbe snage, kihon, kate, a posle odmora teoretsko predavanje. Uveče su treninzi bili interesantniji jer se više radio Kyokushin bez kondicionog dela. Veoma mi se svidelo što je svaki trening držao drugi Majstor. Mogli smo da ”iskoristimo” po malo od njihovog znanja, da se potrudimo da upamtimo delove treninga, da bismo kasnije u svojim Dojo-ima to uvežbavali. Ne uzimajući u obzir trening koji je vodio moj učitelj Velja, najviše mi se svideo trening Milana Perića iz Smedereva. Sve u svemu, sedam dana mi je prošlo vrlo brzo i kvalitetno. Bilo je to izuzetno iskustvo i potrudiću se da i sledećih godina učestvujem jer mi se jako dopalo. Pored toga što sam se upoznala sa novim stvarima vezanim za Kyokushin, upoznala sam i dosta novih ljudi, a to mi puno znaći. Sledece godine Uchi deshi program trajaće mesec dana. Volela bih da samnom bude još neko iz Kyokushinkai kluba Crveni zmaj, a ja sam sigurna da če program biti bolji i druženje lepše. OSU!
Velimir Matijević, Petar Babić, Marija Petrović i Marko Subotić
Velimir Matijević, Marija Petrović, Marko Subotić i Petar Babić
Zajednička fotografija učesnika prezentacije Kyokushina
Постови
