Hitoši Kijama (Hitoshi Kiyama) je rođen 9. januara 1974. godine na najjužnijem od četiri velika ostrva Japana Kjušu (Kyushu). Kao dečak nije bio posebno zainteresovan za sport. U tinejđerskom dobu od prijatelja je dobio video snimak 4. Prvenstva sveta u karateu na kome je Akijoši Macui (Akiyoshi Matsui) osvojio prvo mesto. Video snimak je probudio kod Kijame interesovanje za kjokušin (kyokushin) tako da sa 15 godina počinje sa vežbanjem kod Učitelja Take Kasuja (Kasuya). Utisci sa treninga prevazišli su sva njegova očekivanja. Kjokušin mu se toliko svideo da je vrlo brzo počeo sa svakodnevnim treninzima. Sa 16 godina počeo je da se takmiči. Posvećenost vežbanju donela mu je prve sportske rezultate, osvojio je drugo mesto na juniorskom turniru za učenike. U završnoj godini srednje škole radi povećanja snage uvodi treninge sa tegovima. Sala za vežbanje postala je centar njegovog života.
Godine 1992, Kijama se takmičio na Šampionatu Kjušu ostrva gde se lično upoznao i rukovao sa Sosai Ojamom (Masutatsu Oyama, osnivač kjokušina). Na žalost, to je bio njihov prvi i poslednji susret.
1994-te godine, godine kada je umro Mas Ojama, Kijama Hitoši je postao jedan od 16 najboljih boraca kjokušina pobedivši borce svetske klase kao što su Kijofumi Abe (Kiyofumi Abe) i Šinđi Adači (Shinji Adachi).
Stil borbe Hitoši Kijame je da na protivnike visokim stepenom aktivnosti vrši konstantni inteligentni pritisak udarcima i kretanjem sve dok ovaj ne popusti, a onda ide na nokaut. Pažnju svetske javnosti na sebe je privukao osvajanjem prvog mesta na prvom Svetskom težinskom prvenstvu 1997. godine pobedom nad atraktivnim borcem Gari O Nilom (Gary O Neill). U rodnom gradu Kagošima (Kagoshima) postao je zvezda. Zidovi zgrada bili su oblepljeni plakatima u njegovu čast, a lokalni mediji su se borili za intervju. Na žalost vrlo brzo, u jesen iste te godine, na 29-tom Otvorenom prvestvu Japana Gari O Nil se revanšira za poraz i ako je Kijama bio teži za 10kg i bio bolji u lomljenju (tamashiwari).
1998. godine, Kijama osvaja treče mesto na 30-tom Otvorenom prvenstvu Japana. To je bio dobar rezultat, ali on je smatrao da nije ispunio očekivanja ljudi koji su ga podržavali. Zato odlučuje da uloži više napora u vežbanje. Iste godine kao član tima osvaja prvo mesto na prvom Svetskom timskom kupu. Šihan Seiđi Isobe (Shihan Seiji Isobe) tada je izjavio: “Čini se da će Kijama biti sledeći Hađime Kazumi (Hajime Kazumi)”. To koliko je Šihan Isobe bio u pravu osetiće na sebi najbolji borci sveta.
1999-ta godina je bila razočaravajuća za Kijamu zbog poraza u drugom krugu 7-og Otvorenog prvenstva sveta u karateu.
2000-te godine Kijama nastupa na Europskom prvenstvu u Portugalu i osvaja prvo mesto. To je bilo prvi put da Japanci učestvuju na ovakvom takmičenju. Lokalna publika je negodovala, ali to nije moglo da baci senku na Kijamin uspeh. Iste te godine osvaja prvo mesto na 32-gom Otvorenom prvenstvu Japana.
2001. godine Hitoši Kijama učestvuje u kategoriji teškaša na drugom Svetskom težinskom prvenstvu. Spektakularnim visokim nožnim udarcima, mavaši geri i uširo mavaši geri, u kombinaciji sa ručnom tehnikom i niskim udarcima nogom eliminisao je konkurente i u finalu se sastao sa izuzetnim ruskim takmičarem Sergejem Osipovim. Kontinuiranim agresivnim pritiskom izborio je pobedu i po drugi put osvojio prvo mesto na ovom takmičenju.
2002. godine Kijama uspeva treči put uzastopno da izbori plasman u finale Otvorenog prvenstva Japana. Na njegovu žalost na putu da osvoji i treču titulu prvaka isprečio mu se Hađime Kazumi koji ga pobeđuje tesnim nadglasavanjem sudija.
2003. godine održano je 8. Otvoreno prvenstvo sveta u karateu. Svestan da ulazi u tridesete godine života smatrao je da je to možda njegova poslednja prilika za osvajanje titule prvaka sveta. Primenivši u treningu sve što je naučio do tada uspeo je da svoje fizičke sposobnosti pomeri do krajnjih granica. Naročitu pažnju posvetio je vežbama uma za postizanje mentalne snage. Međutim, nije samo on želeo titulu. Svih 240 prijavljenih takmičara iz 63 zemalja sveta želelo je i borilo se za titulu te godine u Tokiju. Njih 32-oje najspremnijih u tom trenutku izborilo je plasman za treči dan takmičenja. U tom finalnom krugu bilo je 17 boraca iz Japana, 6 iz Rusije, 5 iz Brazila, a od ostalih boraca pomenuću srpskom kjokušinu dobro poznatog Emila Kostova. Hitoši Kijama je u prvoj borbi pobedio čečenskog borca Leči Kurbanova (Lechi Kurbanov). Zatim sledi borba u polufinalu sa Brazilcem Evrton Teikseirom (Ewerton Teixeira). Kako je kasnije izjavio to je za njega bila najteža borba na prvenstvu. Udarao je krupno građenog Teikseiru visokog 187cm ali je ovaj primao udarce ne odstupajući niti za pedalj. Tek posle drugog produžetka sudije su Kijamu proglasile za pobednika. U finalu ga je sačekao Rus Sergej Plekhanov. Borba se završila u regularnom vremenu bez produžetaka odukom sudija kojom je Hitoši Kijama postao prvi svetski prvak u 21. veku.
Hitoshi Kiyama tournament history:
1997 - 1st World Weight Tournament (IKO-1) - 1st
1998 - 30th All Japan Tournament (IKO-1) – 3rd
1998 - 1st World Team Cup (IKO-1) – 1st
1999 - 7th World Tournament (IKO-1) – 3rd Round
2000 - European Championships (IKO-1) – 1st
2000 - 32nd All Japan Tournament (IKO-1) – 1st
2001 - 2nd World Weight Tournament (IKO-1) - 1st
2001 - 33rd All Japan Tournament (IKO-1) – 1st
2002 - 34th All Japan Tournament (IKO-1) – 2nd
2003 - 8th World Tournament (IKO-1) – 1st
Literatura:
Slike preuzete sa:
Постови
Нема коментара:
Постави коментар