Životna filozofija
Masutacu Ojame
Postoji sledeća priča: "Jednom je jedan kralj jedne male
zemlje odlučio da svako bez žuljeva na rukama ne treba da primi sledovanje
hleba. On je objavio da nedostatak žuljeva znači da ta osoba ne radi. Jedan
naučni radnik se obratio kralju govoreći: "Gospodaru, osećam da grešite.
Mnogo je teže raditi glavom, nego rukama. Zato bi trebalo da više hleba
dobijaju oni koji rade glavom od onih koji rade rukama. Rad glavom je veoma
zahtevan." To što je ovaj čovek rekao ima u sebi istinu.
Na ovo je kralj odgovorio: "U tom slučaju želim
da učite ljude kako da rade svojom glavom." Čovek se popeo na podijum i
obratio ljudima. Rekao im je kako je za njih važno da koristite svoje glave, a
ne ruke i pričao je o mnogim stvarima, U stvari, pričao je čitav dan. Nastavio
je da im se obraća i sledećeg dana. Konačno, učitelj je postao slab i gladan,
pao je sa podijuma na glavu i onesvestio se."
Ovo je luckasta
pričica, zar ne?
Razlog što sam ispričao
ovo je taj što želim da vas podsetim na nešto. U vašim karate treninzima jedno
morate uvek da znate. Pored treniranja da bi ste postali jači, ne bi trebalo da
zaboravite značaj korišćenja tela. Ne pokušavajte da zapamtita stvari samo
upotrebom mozga, već pokušajte da zapamtite stvari telom, stvarnim čelijama i
žilama. Ovo je veoma važno. Trebalo bi da trenirate dok ne naterate telo da se
seća.
Nećete doživeti
poboljšanje samo vežbajući glavom. Znaći, nije dovoljno da pokušavate samo
mentalno da shvatite koncepte. Morate trenirati sa ciljem da uvežbate tehnike
tako da to prodre do samih čelija. To je ono što sam hteo da poručim pričicom.
U tajnim analima budoa
zapisano je da čovek mora ponavljati jednu tehniku 30.000 puta. Ako ponovite tehniku 30.000 puta, ona tada postaje deo
vas. To je upamčeno u ćelijama tela.
Bilo na turniru ili u
pravoj borbi, ne možeš uraditi tehniku koju poznaješ samo glavom. Telo mora da
se pomera prirodno i instiktivno u sekundi.
Tekst preuzet iz
knjige
Karate – do
Veliko japansko pesničenje
uz odobrenje autora
Nenada Simića
Slika preuzeta sa
adrese:
Nenad Simić rođen je 1970. godine u Beogradu. Karateom
je počeo da se bavi početkom osamdesetih godina, u karate klubu Sportskog
društva “Radnički” iz Beograda. Majstorsko zvanje stekao je 1989. godine. Pored
Šotokan karatea, vežbao je Kjokušinkai, rvanje i boks. Kao član juniorske i
seniorske karate reprezentacije Jugoslavije, nastupao je na domaćim i
međunarodnim šampionatima. U tom periodu napravio je niz značajnih rezultata.
Osvajač je medalja sa šampionata Srbije, Jugoslavije i Evrope (kumite) i
pobednik je izbornog turnira za seniorsku reprezentaciju SFRJ. Godine 1989, na
apsolutnom prvenstvu SFRJ, proglašen je za najatraktivnijeg borca. Nosilac je
majstorskog zvanja 5. dan (godan, Hidetaka Nišijama – ITKF) i autor je knjiga:
tel. 063 77 27 401
Klikom na preview možete besplatno pregledati prve 42. stranice.
Постови
Нема коментара:
Постави коментар