INTELEKTUALNI ILI MENTALNI TRENING

   U posednje vreme se sve više u treningu sportista primenjuje jedna metoda treninga, koja doduše nije novog datuma, ali je tek u modernom sportu postala predmet većeg intresovanja, kako trenera tako i sportista. Ova metoda uz pomoć sistematskog misaonog procesa pomaže uspešnijem učenju i izvođenju nekog motornog zadatka (tehnike, zahvata ili kate). Metodu u nemačkoj literaturi nazivaju mentalni trening, a u američkoj nazivaju intelektualnim treningom.

   Metoda mentalnog treninga podrazumeva plansko i sistematsko izazivanje predstave nekog pokreta, tehnike ili akcije koja se uči, a da se ceo taj pokret, tehnika ili akcija vrši kao svesno ostvarivanje unutrašnjeg doživljaja kretanja. Ovo znači da mentalnim treningom "predstava pokreta" dovodi do oživljavanja motorike na osnovu ranije skupljenih iskustava o pokretu, tako da ona postaje ideomotorni akt. Dakle, iako nema spoljašnjeg izvršenja pokreta, ideomotorni akt dovodi do pojačavanja predstave o tom pokretu, što kasnije utiče na lakše spoljašnje motorno izvođenje pokreta i njegovo brže usvajanje.

   Smatra se da se mentalnim trening može:

- kod sportiste poboljšati izvođenje sportskih veština koje su složenije i zahtevaju određeni stepen koordinacije

- da ima veće dejstvo u koliko su mentalne sposobnosti sportiste veće

- da ima manje uticaja na jednostavne veštine

- da omogučava da se brže steknu, ponovo nauče (obnove) ili stabilizuju učene veštine

- da je naričito korisno za sportiste koji su povređeni, jer sprečava zaboravljanje naučenih veština

- da je najveća korist ako se smenjuju faze praktičnog i mentalnog vežbanja, i ako su te faze kraće.

   Da bi se mentalni trening mogao sprovoditi mora da postoji informacija koja može da se javi u tri različita oblika, i to kao:

1. verbalna informacija (gde se daje tačan opis strukture sportsko-motorne veštine)

2. oservativna informacija (sačinjena od neverbalnih podataka koje se saopštavaju preko slika videorekordera ili demonstracijom)

3. sopstveno izvođenje (neverbalni podaci koji se dobijaju kroz samostalno izvođenje određene sportsko-motorne veštine).

   Pored ovih informacija postoji još jedna vrsta instrukcija koja može neposredno da utiče na mentalni trening, a javlja se takođe u trio blika:

1. subvokalne instrukcije - kada sportista sam sa sobom razgovara o određenoj veštini ili akciji

2. skrivene instrukcije zapažanja - kada sportista zamišlja sliku nekog drugog koji izvodi određenu veštinu ili akciju

3. ideomotorna instrukcija - kada sportista zamišlja sebe kako izvodi određenu veštinu ili akciju.

   Informacije i instrukcije se mogu kombinovati svaka sa svakom, pa tako dobijamo devet različitih varijanti mentalnog treninga, tako da svaki sportista može izabrati varijantu koja mu najviše odgovara.

   Da bi se mentalni trening izvodio moraju se ispuniti sledeći uslovi:

- sportista mora da ima formiranu jasnu predstavu o određenoj veštini, tehnici ili akciji

- sportista mora da vrši analizu pokreta, veštine ili akcije

- najzad, sportista mora i da verbalizuje pokret, veštinu ili akciju na osnovu uvida u njih.

   Predlažemo sledeću varijantu mentalnog treninga:

1. verbalizacija određene tehnike, kata, zahvata ili akcije

2. posmatranje savršeno izvedene tehnike, kata, zahvata ili akcije (uz koriščenje savremenih pomagala: TV, videorekorder ili uživo)

3. zamišljanje tehnike, kate, zahvata ili akcije u izvođenju drugog sportiste

4. zamišljanje tehnike, kate, zahvata ili akcije u izvođenju sportiste obračajući pažnju na sve detalje.

   Mentalni ili intelektualni trening je dobar i kao sredstvo za redukciju (smanjenje) straha i tenzije pred takmićenja, kada se sportista nalazi u stanju velike uzbuđenosti. Tada se mentalni trening može ponavljati više puta dnevno u trajanju od tri do pet minuta.

ĐORĐE DIMITRIJEVIĆ

Tekst preuzet iz časopisa:

KARATE RING

JUGOSLOVENSKI ČASOPIS ZA

BORILAČKE SPORTOVE

mart 1990., br. 34, strana 34

Slika preuzete sa internet adrese:

https://www.pinterest.com/pin/357473289156411355/