Praktičari i poštovaoci karatea danas prepoznaju dva simbola kyokushina.
Njihova samostalna pojava ili njihov grafički spoj simbol su škole karatea čije
se osobenosti u mnogome razlikuju od drugih škola. Prvi je Kanku i on jeste u
pravom smislu simbol jer njegova celina, kao i svaki deo posebno imaju svoje
skriveno značenje. Drugi je “samo” umetnička
kaligrafija koju čini spoj tri japanska pisana znaka za reči koje čine
složenicu : Kyokushinkai.
Da bi ste bolje razumeli značenje samog naziva kyokushinkai i simbola Kanku
kratkim crtama ću vas podsetiti na istoriju nastanka samog karatea i kyokushina
za koji se smatra da je jedna od njegovih najpopularnijih škola sa ogromnim
brojem učenika širom sveta.
Većina istoričara karatea smatra
da je indijski monah Bodidarma početkom VI veka u kineskom manastiru Shaolin
stvorio zaokruženi sistem golorukog borenja iz koga je kasnije nastao karate.
Svrha Bodidarminog dolaska u Kinu bila je širenje budističkog učenja koje je
prilagodio kineskom narodu i tako stvorio novu školu budizma – zen budizam. Kako su potekli od istog tvorca
karate i zen su i danas u neodvojivoj vezi.
Sistem borenja je tokom vremena
doživljavao transformacije šireći se zemljama Dalekog istoka. Pod njegovim
uticajem na ostrvu Okinawa nastaje sistem golorukog borenja koga su ostrvljani
krajem devetnaestog veka zvali Kinesta ruka. Majstor Funakoshi Gichin je
izvršio njegovu reformu i 1916. ga preneo u Japan nastanivši se u Tokiju. Naziv
je promenio u Prazna ruka, nama svima poznatu japansku reč - Karate. Inače pun
naziv koji je predložio bio je Dai Nipon Kempo Karate Do što u prevodu znači :
“Veliko japansko pesničenje, Put prazne ruke”, gde je “Put” filozofska
odrednica.
KARATE DO u
prevodu znači : “Put prazne ruke”
Masutatsu Oyama (27. Jul 1923. - 26. April 1994.) rođen je
u Južnoj Koreji pod imenom Yong I Choi. Od malena se izdvajao od svojih
vršnjaka izuzetnom snagom i hrabrošću. Imao je devet godina kada je prešao da
živi na jug Kine gde je kod učitelja Yi-a učio kinesku borilačku veštinu Kempo
do svoje dvanaeste godine. Sa petnaest godina (1938-me) odlučuje da ode u Japan
gde za sebe uzima ime Masutatsu Oyama.
Namera mu je bila da postane pilot u čemu ne uspeva. Privukao ga je Shoto kan
karate koji trenira kod Gichin Funakoshia i već sa 17 godina poseduje zvanje 2.
Dan, a sa 20 godina 4.dan. Pored karatea trenira i druge borilačke veštine među
kojima boks u kome je bio visoko rangiran takmičar u velter kategoriji. Judo
trenira kod majstora Masahiko Kimure i
osvaja 4. Dan. Trenira i Daito-ryu Aiki-jujutsu kod majstora Yoshida Kotaroa
koji mu dodeljuje Menkyo kaiden – staru formu sertifikata o majstorstvu. Posle
Drugog svetskog rata uči Goju ryu karate kod So Nei Chua koji je vodio dojo
zajedno sa čuvenim Gogen Yamaguchiem. Rezultat učenja je osvojeni 8. Dan.
Poraz Japana u Drugom svetskom
ratu loše utiče na Mas Oyamu i on upada u teško psihičko stanje. So Nei Chu,
koji je pored toga što je bio karatista bio i uman čovek, pomogao mu je da
povrati psihičku i fizičku snagu. Na
njegov nagovor odlučuje da život posveti borilačkim veštinama. Poslušao je
njegov savet i u dvadeset trećoj godini života (1946-e) odlazi u planinu
sklanjajući se od sveta u samoću kako bi usavršio svoj duh i telo. Od So Nei
Chua Oyama je naučio da je religija usko povezana sa borilačkim veštinama.
Veliki uticaj na Oyamu imali su
Eiji Yoshikawa i njegova knjiga “Mijamoto Musashi” koja govori o životu
najpoznatijeg japanskog mačevaoca. Autor i knjiga su mu pomogli da nauči i
razume Bushido – nepisani kodeks samuraja. Po uzoru na Musashia, Mas Oyama je odlučio da postane najbolji u Japanu u
veštini karatea. Ova želja mu se ispunjava već 1947-me godine kada na
Svestilskom nacionalnom prvenstvu osvaja titulu apsolutnog šampiona Japana.
U želji da testira svoju
borilačku veštinu Oyama se 52 puta borio sa bikovima. Tri bika je usmrtio
svojim udarcima dok je ostalima shuto udarcem odsecao rogove. Na mnogobrojnim
putovanjima po Japanu i širom sveta imao je 270 borbi sa ljudima koji su želeli
da isprobaju njegovu veštinu i snagu. Nijedna od tih borbi nije trajala duže od
tri minuta, a većina se završila samo posle nekoliko sekundi jednim Oyaminim
udarcem. Slava koju je stekao pročula se na daleko, a on je postao poznat po
nadimku koji mu je savršeno pristajao – Božja ruka.
Kao što se može videti Mas Oyama
je bio uspešan u svakoj veštini borenja koju je trenirao. Međutim ni jedna od
njih nije zadovoljavala njegovu snažnu potrebu za dokazivanjem. Iz tog razloga
stvara sopstvenu školu karatea čiji je cilj efikasnost u realnoj borbi. Stvara
nove tehnike i preuzima najefikasnije iz drugih borilačkih veština kao što su
Shoto kan karate, Goju ryu karate, Chinese & Korean Kempo, Judo, boks i još
nekih. Akcenat je na napornim fizičkim vežbama koje jačaju telo i duh u pripremi
za borbu bez zaštite sa punim kontaktom do nokauta u kojoj nije dozvoljen
udarac rukom u glavu. Filozofska ideja vodilja Mas Oyami bila je samurajska
izreka “Ichi geki hissatsu” – “Jedan udarac, sigurna smrt” pa je zbog toga u
borbi koristio jednostavne tehnike.
1964-te godine zvanično je
registrovan kyokushin pod punim nazivom
– Kyokushinkai kan što je složenica reči KYOKU = KRAJNJE, KONAČNO, SHIN
= ISTINA, STVARNOST, KAI = UDRUŽENJE, DRUŠTVO i KAN =
ŠKOLA,GRAĐEVINA. Iste godine počinje sa radom i International Karate
Organization – IKO. Zadatak obe ove organizacije je promocija i popularizacija
karate do-a.
Mas Oyama je postigao veliki
uspeh time što je uspeo da u pravoj meri spoji tradicionalno karate učenje koje
se oslanja na zen filozofiju i moderan sistem takmičenja. Naporne fizičke vežbe
imaju za cilj jačanje borbenog duha koji će omogućiti da se ne odustanete već
nastavi dalje i u trenucima kada mislimo da smo došli do krajnjih granica.
Svakim treningom upoznajemo bolje sami sebe što nam omogućava da postanemo
bolji ljudi i živimo u harmoniji sa svetom koji nas okružuje. Da se škola
zasniva na Budo tradiciji Japana jasno je iz naziva koji joj je dao sam osnivač
Mas Oyama.
KYOKUSHIN se kod nas najčešće prevodi kao
“Krajnja istina” ili “Apsolutna istina”. Mogu se sresti i literalni prevodi kao
: “Traganje za konačnom istinom”,
“Put konačne istine” ili “Susret sa konačnom istinom”.
KYOKUSHINKAI u prevodu
znači : “Udruženje konačne istine”. Literalni prevod može da glasi : “Udruženje
koje traži konačnu istinu”.
KYOKUSHINKAI KARATE DO u prevodu znači : “Udruženje konačne istine, Put prazne ruke”. Literalni prevod može da glasi : “Udruženje koje traži konačnu istinu na Putu prazne ruke”.
KYOKUSHINKAI KAN se prevodi kao : “Škola udruženja konačne istine”. Literalni prevod bi glasio : “Škola udruženja koje traži konačnu istinu”.
Ovako je nastao
KANJI
Pravilo je da se na prednjoj levoj strani gornjeg dela
zvaničnog kimona za vežbanje nalazi izvezena forma japanskog stilizovanog pisma
za reč KYOKUSHINKAI koja se zove Kanji
(japansko pismo sa karakterima kineskog porekla). Originalni Kanji naslikao je
Haramotoki Sensei, majstor kaligrafije i prijatelj Mas Oyame.
U nastojanju da dođe do ideje
kako da izgleda logo – simbol škole karatea koju je osnovao, inspiraciju je
pronašao u majstorskoj kati Kanku, odnosno u položaju koje ruke formiraju u
prvom pokretu njenog izvođenja. Naziv kate Kanku je sastavljen iz dve reči : KAN
= POGLED i KU = UNIVERZUM,VAZDUH, PRAZNINA. Literalni prevod je : “Kata
izlazećeg sunca” ili “Kata pomnog posmatranja neba”. U tom prvom pokretu ruke
se kružno podižu do visine nešto iznad glave tako da se na kraju pokreta vrhovi
palčeva i kažiprsta spoje dok su otvorene šake dlanovima okrenute od nas. Na
taj način šake formiraju otvor kroz koji onaj što izvodi katu upire pogled u
dubinu univerzuma i sunce koje se rađa. Povratna energija kod vežbača budi
osećanje mira, ljubavi i slobode.
Mas Oyama je dizajnirao
međunarodno priznati simbol kyokushina čije ime je KANKU, po istoimenoj kati,
uz pomoć svoje supruge Chiyako koja je bila umetnica.
1. Spoj prstiju (i sa
donje strane)
2. Zglob ruke (i sa
druge strane)
3. Otvor koji
formiraju šake
4. Krug
Gornji i donji deo simbola su tačke u kojima se
spajaju vrhovi kažiprsta i palca. Predstavljaju najviše i najniže tačke našeg
dostignuća u treningu i potsećaju nas da neprestano težimo većim ciljevima.
Široki bočni delovi su zglobovi šaka u kojima je snaga i moć. Snaga koju
steknemo kroz trening treba da pobudi skromnost u trenucima života kada nemamo
problema i život nam je lep. Ta ista snaga pomoćiće nam da lakše prebrodimo
periode života u kojima nam loše ide. Središnji deo je otvor koji formiraju
šake. Predstavlja beskraj koji nas navodi na to da učenju i težnji da postanemo
bolje osobe nema kraja. Sve gore navedeno smešteno je u krug koji navodi da se
sve neprestano kreće oko izvesnih tačaka. Kao što krug nema kraja ni naš
trening nema kraja, uvek se vraćamo na početak. Kyokushin karate počinje i
završava sa tačkama i krugovima u kojima se rađa i živi snaga škole. Ovaj
princip, tačke i kruga, zastupljen je u tehnikama kyokushina od kojih su mnoge
kružne sa centralnom tačkom rotacije. Te tehnike doprinose da se kyokushin
karate razlikuje od tradicionalnih škola čije su tehnike pravolinijske.
Ako analiziramo nastanak Kanku
simbola kao skup krugova primetićemo da manji krug koji je u sredini okružuju
na istom rastojanju četiri veća kruga. Svi oni su obuhvaćeni šestim krugom koji
ova četiri seče u tačkama koje su na istom rastojanju od centra najmanjeg
kruga. Ukupno ima šest krugova koji predstavljaju šest kontinenata : Аfrika,
Аntartik, Еvropa, Аzija, Амеrika, Оkеаnijа. Simbolično kyokushin ih spaja i
ujedinjuje.
Kyokushin karate nije samo prosto
fizičko vežbanje ili još jedan sistem samoodbrane. Kyokushin karate je način
života koji do kraja mogu razumeti samo oni koji su prošli kompletnu obuku.
Kroz težak trening dolazi se do spoznaja koje je teško opisati rečima, a koje
neminovno utiču na poboljšanje same ličnosti.
Literatura :
MASUTATSU OYAMA čovek podviga
Beograd, 2009.
Gičin Funakoši
KARATE-DO moj životni put
Beograd 1988.
Osu! Sad znamo i to:) Hvala!
ОдговориИзбриши