Hironori Otsuka se rodio 1. juna 1892. g. u oblasti
Ibaragi. Sa 6 godina je počeo da uči džiu-džicu pod nadzorom svoga oca. Sa 13.
g. je postao učenik majstora Nakajame u školi džiu-džice Joshin-ryu. Nasuprot
mnogim drugim školama ova škola je insistirala na atemistima (predpostavljam da
se misli na udarce rukom) i udarcima nogama. Sa 19. g. Otsuka se upisuje na
univerzitet u Wasedi. Nastavljajući džiu-džicu, on počinje da uči i Kempo. Ali,
ubrzo mu umire otac i on mora da napusti univerzitet i zapošljava se u jednoj
banci. U svojoj 29-oj godini dobija diplomu Mekyo Kaiden i to lično iz ruke
majstora Nakajame, kao i naziv majstora Shihana što se veoma retko dodeljuje
tako mladom čoveku. Time je postao Nakajamin naslednik na čelu Joshin-ryu.
Godinu dana kasnije, mladi majstor Otsuka je slučajno
pročitao u nekom nedeljnom listu članak o poseti koju je princ-predstolonaslednik
Hiro-Hito učinio Okinavi. Članak je spomenuo da je Princ tom prilikom
prisustvovao demonstraciji jedne lokalne borilačke veštine, potpuno nepoznate,
koja se zove Karate i da se čovek po imenu Funakoshi upravo nalazi u Tokiju da
bi Japancima predstavio ovu veštinu. Otsuka je odlučio da ode da ga poseti i ne
znajući da će mu taj mali događaj izmeniti čitav život. Tako je jula meseca
1922. g. Hironori Otsuka upoznao Gichin Funakoshia. Majstor iz Okinave ga je
primio raširenih ruku i Otsuka je postao jedan od njegovih najtalentovanijih
učenika. Malo po malo, Funakoshi je prepuštao Otsuki da posreduje u organizovanju
demonstracija, jer karate dobija sve više pristalica. Otsuka je više insistirao
na kumite tehnici koja je zapravo bila primena dela kate u dvoje. Od 1928. g.
Otsuka je počeo da se udaljava od Funakoshia. Otvorio je školu pod svojim
imenom na stomatološkom koledžu u Tokiju.
Hironori Otsuka je smatrao da je karate iz Okinave
pomalo ograničen. Smatrao je da džiu-džica može obogatiti tu veštinu i osigurati
joj bolju perspektivu u budućnosti. Jednom rečju, prigovarao je karateu što
razdvaja tehniku na dva dela: odbranu (najčešće blokadama) i napad. Međutim, u
japanskim borilačkim veštinama, odbrana i napad nisu razdvojeni. Odbrana čak
često liči na napad. Otsuka-mlađi to ovako objašnjava: Go no sen – napadamo čim se protivnik pokrene, ali pre nego nas je
njegov napad stigao; Sen no sen – napadamo
u trenutku kada protivnik misli na svoju tehniku a pre njegovog pokreta
(predviđanje). Koristeći ova dva principa majstor Otsuka je razvio jedan
originalan metod u karateu, a to je da se radije koristi eskiviranje nego
blokiranje.
U Wado-ryu veštini postoje tri tipa eskiviranja: Nagasu (upijanje kao voda), Inasu (propuštanje) i Noru (uvijanje). Eskivažu uvek prati
atemi udarac pesnicom ili stopalom u vitalne tačke i najčešće se završava padom
protivnika. Upravo u tome se ogleda uticaj džiu-džice: “Wado-ryu nije sport.
Prevashodni cilj se sastoji u tome da se protivnik onesposobi za dalju borbu.
Upravo zato napadi uvek ciljaju vitalne tačke”.
Hironori Otsuka
je kao i mnogi drugi majstori bio renomiran lekar. U njegovom stilu nalazimo
prirodno i harmonično uvežbavanje gde telo nikada nije zapostavljeno. “Treba
uvek misliti na fizičke i mentalne mogučnosti vežbača, nastava se mora
prilagoditi svakoj osobi” – kaže sin velikog učitelja.
Zbog svoje gipkosti i pokretljivosti Wado-ryu možda
više nego ma koji drugi stil odgovara duhu modernih takmičenja. On je doživeo
ogroman uspeh, a pogotovo na univerzitetima. I danas 1/4 japanskih karatista
praktikuje metod majstora Otsuke. Wado-ryu Karate Do Renmei okuplja oko 150
zemalja što je dokaz svetskog značaja ove škole.
Wado je zvanično oformljen 1934. g. i bio je prvi
karate stil koji je institucionalizovan. Majstor Hironori Otsuka je za života
primio mnoge trofeje koji odaju počast njegovoj veštini. Ali, najsjajniji je
onaj kojeg mu je japanski Imperator lično dodelio 29. aprila 1966. g. To je kung goto diploma koja je još više
istakla njegovu ulogu u popularnosti karate-doa.
Ovenčan slavom stari majstor je napustio ovaj svet u
svojoj 90-toj godini, 29. januara 1982. g. Mogao je mirno otići jer je znao da
će njegov sin Jiro Otsuka preuzeti barjak Wado-ryua. Put slave se neće
prekinuti.
Delovi teksta “Naslednik
wado-ryu-a” objavljenog u časopisu:
KARATE RING
JUGOSLOVENSKI ČASOPIS
ZA
BORILAČKE SPORTOVE
oktobar 1988., br.
17, strana 26-27
Slika preuzeta sa
adrese:
Постови
Нема коментара:
Постави коментар