Majstor Nagamine, 10 dan je osnivač
Matsubayashi-ryu-a, jednog od 3 velika stila današnjeg Shorin-ryu-a. On je
predsednik Okinawa Ken Karate Do Renmei, federacije čiji je sekretar Yuchoku
Higa. I obrnuto Shoshin Nagamine je sekretar Okinawa Karate Kobudo Renmei, federacije
čiji predsednik nije niko drugi do Yuchoku Higa! Ova dva velika majstora su i
izvanredni prijatelji.
Sensei Nagamine nas je primio u svom dođou u centru
Nahe. Razgovoru prisustvuje i njegov sin Takayoshi, 38g. glavni instruktor
Matsubayashi-ryu-a.
Shoshin Nagamine je rođen 15. jula 1906.g. u Tomari,
koja je danas predgrađe Nahe. Kao dečak je bolovao od neke bolesti creva koju
tradicionalna medicina nije mogla da izleči. Kada je imao 17g. odlučio je da se
bavi karateom da bi poboljšao zdravlje. Uzimao je časove kod Choshin Chibane
koji je stanovao blizu njegove kuće.
TVRD BOR
Dve godne kasnije, Nagamine, koji se sve bolje oseća,
postaje učenik Taroa Shimabuke, majstora Shuritea. Karate je već prava strast
ovog čvrstog momka kojeg su drugovi zvali Chippaii Matsu (tvrd bor). Kao
kapiten ekipe svoje škole, on se priprema za jedan nastup pod palicom slavnog
Kadatsi Iha-e, učenika velikog majstora tomaritea – Kasakue Matsumure.
Uz Shimabukove preporuke, Shoshin postaje učenik
Ankichi Aragakija, koji je bio poznat kao jedan od najboljih karatista svoje
generacije. On će otkriti Nagamineu duh karatea. Aragaki je umro u svojoj 30-oj
godini od posledica izlivanja čira u stomaku.
1928.g. u svojoj 21-oj godini, Nagamine služi vojni
rok u Kini. Po povratku na Okinavu zapošljava se u policiji da bi češće mogao
da vežba karate. 1931.g. je premešten u stanicu policije u Kadenu, gde će mu do
1935.g. slavni Chotoku Kyan biti instruktor. Dok je 1936.g. bio na praksi u
policijskoj školi u Tokiju, Nagamine je imao priliku da vežba pod nadzorom
Choki Motobue kojeg su zvali “Motobu majmun” zbog njegove okretnosti.
Maja 1940.g., 35-godišnji Shoshin Nagamine uspešno
polaže testove za instruktora karatea i dobija naziv Renshi (kvalifikovanog
profesora). Takođe dobija 3 dan u kendou.
Za vreme rata, Nagamine će predvoditi pasivnu odbranu
Nahe. 27. juna 1945.g. feldmaršal Ushijima, komandant japanskih snaga na
Okinavi je izvršio hara-kiri ostavivši jednu kratku pesmu koja glasi: “Iako je
žuto lišće stvoreno da opada u jesen, nadam se da će ponovo izrasti kada se
proleće vrati na ostrva.” Tada su se Japanci predali američkoj armiji.
MATSUBAYASHI-RYU
Posle rata su se mnogi mladi ljudi osećali
izgubljenima, pa je porasla maloletnička delikvencija. Shoshin Nagamine je tada
– odlučio da otvori dojo kako bi pomogao svojim sugrađanima. 1951.g. je postao
nadupravitelj policijske stanice u Morobuu, a njegova džudo ekipa će pobediti
na jednom šampionatu ostrva. 1953.g. Nagamine daje ostavku u policiji i otvara
svoj dojo u Nahi pod imenom “Kodokan Karate-do i Kobujutsu Dojo”. Sensei
Nagamine je u principu imao tri profesora: Ankichi Aragaki, Chotoku Kyana i
Choki Motobuu. Kyan je bio učenik Sokon Matsumure, majstora shuritea, a Motobu
je bio učenik Nabe Matsumure, majstora tamaritea.. Kako se stil majstora
Nagaminea zasniva na učenju sensei Kyana i sensei Motobue i on se smatra predstavnikom
treće generacije Sokon Matsumure i Nabe Matsumure. U njegovu čast je Shoshin
Nagamine 1947.g. odlučio da svojoj školi da ime Matsubayashi-ryu. Matsu znači
bor, a bayashi – šuma, što zajedno daje ime: borova šuma.
POPULARIZACIJA KARATEA
1945.g. po završetku rata američke okupacione snage su
zabranile praktikovanje džudoa i kenda jer su smatrali da oni razvijaju
imperijalistički duh Japanaca. Ali, zato su karate i aikido doživeli
nezapamčeni razvoj. Osim toga, u razrušenom Japanu, ove dve discipline nisu
zahtevale nikakvu skupu opremu.
Međutim popularnost karatea je naročito porasla sa
pojavom takmičenja. Prvi šampionat u karateu na nivou celog Japana se odigrao
1. decembra 1963.g. (All Japan Karate-Do Championship). Taj turnir koji se
odigrao u Tokiju je bio veoma uspešan. Tada su se pojavila i prva pravila
takmičenja, pravila koja i dan danas važe u Japanu. Jednom rečju, zabranjene su
opasne tehnike, a kontrola lica mora biti apsolutna.
Sensei Nagamine smatra da je sistem takmičenja imao
loš uticaj na razvoj karatea u Japanu: “Na univerzitetima je usvojeno divlje
treniranje da bi se mogao pobediti protivnik na takmičenju. U našim klubovima
je odnos seniora prema juniorima
bio kao odnos oficira prema vojnicima u nekadašnjoj japanskoj armiji gde je
preovladavala brutalnost. Mogu vam dati i jedan primer. 18. jula 1970.g. u
Tokiju je jedan karataista hteo da napusti svoj klub pa je na treningu bio
smrtno izubijan. To je potpuna negacija karate-do duha. Po mom mišljenju ova
deformacija je logična posledica uvođenja takmičenja.
-MOŽETE LI NAM TO MALO BOLJE
OBJASNITI?
S.N.: Naravno. Kendžicu i Džudžicu su se pretvorili u
sport iz dva osnovna razloga: u džudou i kendu nema opasnosti od povreda. I
lako se može videti ko je pobedio, a ko izgubio. Međutim, ova dva faktora ne
postoje u karateu. Veoma je teško kontrolisati tehniku kada se protivnik
pomera. Zato se često i mišljenja sudija razlikuju.
Ja lično preporučujem učenje i praktikovanje karatea
kao borilačke veštine, a ne kao sporta. KARATE NI SENTE NASHI: U KARATEU NEMA
PRVOG NAPADA. Ova rečenica pokazuje suštinu okinavljanske borilačke veštine.
Deo teksta:
Karate sa Okinave –
čuvari tradicije (4)
MATSUBAYASHI-RYU;
Shoshin Nagamine, 10
dan
potpisan inicijalima R.P. objavljen u časopisu
KARATE RING
JUGOSLOVENSKI ČASOPIS
ZA
BORILAČKE SPORTOVE
decembar 1988., br.
19, strana 6-7
Slika preuzeta sa
adrese:
Нема коментара:
Постави коментар