PRIJATELJ TRANSFER ELEKTRONIK

Nehruova 51, tel. + 381 11 318 40 46, delatnost : knjigovodstvo i računovodstvo


недеља, 20. март 2016.

SHOSHIN NAGAMINE



   Majstor Nagamine, 10 dan je osnivač Matsubayashi-ryu-a, jednog od 3 velika stila današnjeg Shorin-ryu-a. On je predsednik Okinawa Ken Karate Do Renmei, federacije čiji je sekretar Yuchoku Higa. I obrnuto Shoshin Nagamine je sekretar Okinawa Karate Kobudo Renmei, federacije čiji predsednik nije niko drugi do Yuchoku Higa! Ova dva velika majstora su i izvanredni prijatelji.
   Sensei Nagamine nas je primio u svom dođou u centru Nahe. Razgovoru prisustvuje i njegov sin Takayoshi, 38g. glavni instruktor Matsubayashi-ryu-a.
   Shoshin Nagamine je rođen 15. jula 1906.g. u Tomari, koja je danas predgrađe Nahe. Kao dečak je bolovao od neke bolesti creva koju tradicionalna medicina nije mogla da izleči. Kada je imao 17g. odlučio je da se bavi karateom da bi poboljšao zdravlje. Uzimao je časove kod Choshin Chibane koji je stanovao blizu njegove kuće.

TVRD BOR
   Dve godne kasnije, Nagamine, koji se sve bolje oseća, postaje učenik Taroa Shimabuke, majstora Shuritea. Karate je već prava strast ovog čvrstog momka kojeg su drugovi zvali Chippaii Matsu (tvrd bor). Kao kapiten ekipe svoje škole, on se priprema za jedan nastup pod palicom slavnog Kadatsi Iha-e, učenika velikog majstora tomaritea – Kasakue Matsumure.
   Uz Shimabukove preporuke, Shoshin postaje učenik Ankichi Aragakija, koji je bio poznat kao jedan od najboljih karatista svoje generacije. On će otkriti Nagamineu duh karatea. Aragaki je umro u svojoj 30-oj godini od posledica izlivanja čira u stomaku.
   1928.g. u svojoj 21-oj godini, Nagamine služi vojni rok u Kini. Po povratku na Okinavu zapošljava se u policiji da bi češće mogao da vežba karate. 1931.g. je premešten u stanicu policije u Kadenu, gde će mu do 1935.g. slavni Chotoku Kyan biti instruktor. Dok je 1936.g. bio na praksi u policijskoj školi u Tokiju, Nagamine je imao priliku da vežba pod nadzorom Choki Motobue kojeg su zvali “Motobu majmun” zbog njegove okretnosti.
   Maja 1940.g., 35-godišnji Shoshin Nagamine uspešno polaže testove za instruktora karatea i dobija naziv Renshi (kvalifikovanog profesora). Takođe dobija 3 dan u kendou.
   Za vreme rata, Nagamine će predvoditi pasivnu odbranu Nahe. 27. juna 1945.g. feldmaršal Ushijima, komandant japanskih snaga na Okinavi je izvršio hara-kiri ostavivši jednu kratku pesmu koja glasi: “Iako je žuto lišće stvoreno da opada u jesen, nadam se da će ponovo izrasti kada se proleće vrati na ostrva.” Tada su se Japanci predali američkoj armiji.

MATSUBAYASHI-RYU
   Posle rata su se mnogi mladi ljudi osećali izgubljenima, pa je porasla maloletnička delikvencija. Shoshin Nagamine je tada – odlučio da otvori dojo kako bi pomogao svojim sugrađanima. 1951.g. je postao nadupravitelj policijske stanice u Morobuu, a njegova džudo ekipa će pobediti na jednom šampionatu ostrva. 1953.g. Nagamine daje ostavku u policiji i otvara svoj dojo u Nahi pod imenom “Kodokan Karate-do i Kobujutsu Dojo”. Sensei Nagamine je u principu imao tri profesora: Ankichi Aragaki, Chotoku Kyana i Choki Motobuu. Kyan je bio učenik Sokon Matsumure, majstora shuritea, a Motobu je bio učenik Nabe Matsumure, majstora tamaritea.. Kako se stil majstora Nagaminea zasniva na učenju sensei Kyana i sensei Motobue i on se smatra predstavnikom treće generacije Sokon Matsumure i Nabe Matsumure. U njegovu čast je Shoshin Nagamine 1947.g. odlučio da svojoj školi da ime Matsubayashi-ryu. Matsu znači bor, a bayashi – šuma, što zajedno daje ime: borova šuma.

POPULARIZACIJA KARATEA
   1945.g. po završetku rata američke okupacione snage su zabranile praktikovanje džudoa i kenda jer su smatrali da oni razvijaju imperijalistički duh Japanaca. Ali, zato su karate i aikido doživeli nezapamčeni razvoj. Osim toga, u razrušenom Japanu, ove dve discipline nisu zahtevale nikakvu skupu opremu.
   Međutim popularnost karatea je naročito porasla sa pojavom takmičenja. Prvi šampionat u karateu na nivou celog Japana se odigrao 1. decembra 1963.g. (All Japan Karate-Do Championship). Taj turnir koji se odigrao u Tokiju je bio veoma uspešan. Tada su se pojavila i prva pravila takmičenja, pravila koja i dan danas važe u Japanu. Jednom rečju, zabranjene su opasne tehnike, a kontrola lica mora biti apsolutna.
   Sensei Nagamine smatra da je sistem takmičenja imao loš uticaj na razvoj karatea u Japanu: “Na univerzitetima je usvojeno divlje treniranje da bi se mogao pobediti protivnik na takmičenju. U našim klubovima je odnos seniora  prema juniorima bio kao odnos oficira prema vojnicima u nekadašnjoj japanskoj armiji gde je preovladavala brutalnost. Mogu vam dati i jedan primer. 18. jula 1970.g. u Tokiju je jedan karataista hteo da napusti svoj klub pa je na treningu bio smrtno izubijan. To je potpuna negacija karate-do duha. Po mom mišljenju ova deformacija je logična posledica uvođenja takmičenja.

-MOŽETE LI NAM TO MALO BOLJE OBJASNITI?
   S.N.: Naravno. Kendžicu i Džudžicu su se pretvorili u sport iz dva osnovna razloga: u džudou i kendu nema opasnosti od povreda. I lako se može videti ko je pobedio, a ko izgubio. Međutim, ova dva faktora ne postoje u karateu. Veoma je teško kontrolisati tehniku kada se protivnik pomera. Zato se često i mišljenja sudija razlikuju.
   Ja lično preporučujem učenje i praktikovanje karatea kao borilačke veštine, a ne kao sporta. KARATE NI SENTE NASHI: U KARATEU NEMA PRVOG NAPADA. Ova rečenica pokazuje suštinu okinavljanske borilačke veštine.

Deo teksta:
Karate sa Okinave – čuvari tradicije (4)
MATSUBAYASHI-RYU;
Shoshin Nagamine, 10 dan
 potpisan inicijalima R.P. objavljen u časopisu
KARATE RING
JUGOSLOVENSKI ČASOPIS ZA
BORILAČKE SPORTOVE
decembar 1988., br. 19, strana 6-7

Slika preuzeta sa adrese:




Нема коментара:

Постави коментар