O JAPANSKOM PISMU

Japanci se služe sa 4 pisma: hiragana, katakana, kanji i romaji. Hiragana i katakana su izvorno japanska pisma. Kanji čine znakovi direktno preuzeti iz kineskog jezika od kojih svaki ima više varijanti izgovora i čitanja. Romaji pismo koristi latinična slova.

Pravila izgovora japanskog Romaji pisma:

Ch se izgovara kao Ć

G je lagano nazalan

J kao Đ

S se uvek izgovara naglašeno

Sh kao “meko” Š

U je često slabo čujno

W slično engleskom w između našeg U i V

Y se izgovara kao j, (N+Y se izgovara kao NJ)

Z kao najobičnije Z

TS kao Z

Ne postoji L,  kod izgovara reči stranog porekla zamenjuje se  glasom R.

Samoglasnici se izgovaraju kao kratki samoglasnici u našem jeziku.

Samoglasnici koji stoje jedan kraj drugog se uvek izgovaraju pojedinačno. Jedini izuzetak je EI.

Vokali se izgovaraju kao u našem jeziku.

U japanskom jeziku akcenat je prigušen. Važnija je rečenična intonacija, visina tona i ritam.

Osnovna pravila gramatike japanskog jezika:

Struktura rečenice je “subjekat – objekat – predikat”, dok će mo mi reči: “Ko je šutnuo loptu?”, japanci će reči “Ko loptu šutnuo je?”.

Glagol biti jesam je UVEK na kraju rečenice i to pravilo je ne promenjivo.

Imenice nemaju jedninu ni množinu.

Nema prvog, drugog ni trećeg lica.

Nema razlikovanja muškog od ženskog roda.

Postoje samo 2 nepravilna glagola.

Postoje samo dva osnovna glagolska vremena: a) prošlo i b) sva ostala 

Pravila za konjugaciju glagola i prideva su relativno jednostavna i skoro uopšte nemaju izuzetaka, a deklinacije imenica ne postoje.

Problem pri učenju japanskog jezika stvara različit način ophodjenja koji je uslovljen položajem govornika i njegovih sagovornika na socijalnoj lestvici. U zavisnosti od toga da li govorite sa nadredjenima, nepoznatim osobama, prijateljima ili članovima porodice, koriste se različite reči i različiti glagolski oblici. Pošto se u Japanu smatra da su žene u odnosu na muškarce uvek na nižoj lestvici, njihov govor je uvek učtiviji. 

Podela “pristojnosti” jezika:

kudaketa – obični oblik govora pri obraćanu

keigo – pristojni oblici govora pri obraćanu:

- teineigo, jednostavni pristojni oblik

- kenjougo, napredni pristojni oblik  

- sonkeigo, počasni oblik

Teško je prevoditi sa japanskog, a doslovni prevodi su praktično nemogući.

Literatura:

http://www.furaj.ba/ostalo/kako-sam-u-ila-japanski/

http://www.anime-overdose.com/editorijali.html

http://www.life.edu.rs/index.php/japanski-jezik

http://www.jref.com/japanese/polite-japanese-language

Slika preuzeta sa adrese:

http://feross.org/japan/

KARATE REČNIK & TERMINOLOGIJA
KARATE GLOSSARY & TERMINOLOGY

KARATE REČNIK & TERMINOLOGIJA

O JAPANSKOM PISMU

A

B

C

D

E

F

G

H

I

J

K

M

N

O

P

R

S

T

U

W

Y

Z