Chotoku Kyan je rođen 1870. u
veoma bogatoj i uglednoj porodici. Njegov otac Chofu bio je jedanaesti potomak
po direktnoj liniji nekadašnjeg vladara Ryukyua, kralja Shosia (što je u to vreme bilo veoma bitno, s
obzirom na strogu podeljenost japanskog društva na kaste). Iako je Chotoku
bio veoma slabe građe i dosta bolešljiv, otac je, zahvaljujući svom staležu,
uspeo da mu omogući učenje kod tadašnjih najboljih majstora u kenphou: Sokan Matsamurae i Ankho Itosua iz Shuria (stare
prestonice Okinave) i Pechin Oyadomoria iz Nahe.
Kroz niz godina intezivnog i
predanog vežbanja, a pod instrukcijama pravih učitelja, Chotoku Kyan je postao
jedan od najvećih majstora dva tada najpoznatija stila: “Shuri te” i “naha te”.
Kako je svoju veštinu sagledavao uvek sa praktične strane, Chotoku je (zbog svoje slabe konstitucije), naročitu
pažnju posvečivao uvežbavanju kata, eskivaža i kontra-udaraca, na način koji mu
je omogućavao da bude uspešan i protiv mnogo snažnijeg protivnika.
Sa reformama koje je sprovodila
japanska vlada u periodu Meiji (“era prosvećenja”), porodica Kyan je
bila proterana iz Shuria, pa se Chotoku sa svojima povukao na jug Okinave u
selo Yonitan, gde su imali izvesna dobra. Ovde je nastavio da predano vežba
svoju tehniku i kata forme. Od majstora po imenu Yara, koji je živeo u ovoj
oblasti, on je naučio još jednu formu, tzv. katu Kusanku, koja je pored onih koje je izuzetno cenio: Shinon, Chinto i Passai,
postala njegovo savršenstvo.
Početkom ovog veka, a naročito
30-tih godina, javne borbe bile su upriličene na Okinavi. No, Chotoku Kyan se
borio samo jednom, ali je to bilo dovoljno da njegova već uspostavljena
reputacija dostigne nivo legende, pa je u skladu sa tim i dobio nadimak “CHAN MI-GWA” (“Chuan sitnih očiju”), zbog svoje kratkovidosti.
Jedina njegova javna borba
odigrala se kada je već zašao u drugu polovinu šezdesetih godina života. Bio je
izazvan od 40 godina mlađeg majstora borenja Matsude, koji je javno obećavao da
će ga naučiti da je “...realna borba
jedno, a udaranje u prazno (verovatno je mislio na kate) druga stvar”. Borba se odigrala na obali
reke Hija. Chotoku je bio leđima okrenut reci i stajao je veoma opušteno,
čekajući napad. Matsuda, mlad i siguran u svoju snagu, smatrajući da pred sobom
ima samo jednog izlapelog dedicu, želeo je da sve okonča brzo i krenuo je
snažno. Chotoku je u mestu, veoma lako eskivirao napad, udarivši ga istovremeno
nogom u leđa, bacivši ga u reku. Tako je borba bila završena i pre nego li je
praktično i počela.
Chotoku Kyan je često govorio da majstorstvo u karate-dou ne zavisi od
godina pojedinca i njegove fizičke konstitucije, već od stalnog i predanog
vežbanja i duhovne čvrstine. On je u tome bio najbolji primer. Umro je 21.
septembra 1945. u 75-oj godini života, ostavivši iza sebe pečat Duha karate-doa
i nekoliko učenika koji su nastavili sa tradicijom njegove umetnosti.
Deo
teksta OKINAVA KARATE-DO
Vladimira Popovića objavljenog u
časopisu
za borilačke veštine i unutrašnji put
SENSEI, broj 2, strana 23
Постови
Нема коментара:
Постави коментар