Šta Vi mislite, da li
je karate dosadan? Godinama se štošta pripisuje borilačkim sportovima, ali
epitet kao «dosadan» i «nezanimljiv» nisu korišćeni. Čemu onda toliki trikovi,
obmane pa i velike prevare kod demonstracija karatea pred publikom? Karate je
dovoljno zanimljiv i privlačan i bez njih!
Prvo i prvo, šta je
karate? Sačinjavaju ga kihon –
forma, razne kombinacije osnovnih tehnika, kumite
– sparingovanje, te različiti oblici samoodbrane.
Tek nakon svega ovoga, i to samo možda,
dolazi na red egzibicija, malo lomljenja drveta šakom ili nogom. Iz ovoga
proizilazi da se prilikom demonstracija karatea ide pomenutim redom i da
egzibicije dolaze na kraju. Ali – nije tako. Uglavnom!
Šta se dešava prilikom
prezentacije veštine karatea? Poznati karatista se pojavljuje pred publikom
podlaktica probijenih žicama od bicikla o koje su okačene kofe sa vodom. Ili,
nosilac crnog pojasa razbija šakom zapaljenu hrpu cigli. Još uzbudljivije,
karatista leži ispružen na dasci sa ekserima, na grudima mu hrpa užarenih cigli
koju drugi karatista razbija velikim zidarskim batom. Da pomenemo i skoro
beznačajne sitnice kao što su razbijanje i lomljenje svega i svačega, od komada
drveta, preko cigli i leda, do raznog voća.
Neki takve istupe
opravdavaju, smatrajući da jedan karatista mora, valjda, na neki način,
pokazati drugim ljudima kako se izveštio u karateu dugogodišnjim vežbanjem.
Možda i vi smatrate da su takve egzibicije zapravo demonstracije tajanstvene
moći ki, koja se uobičajenim
načinima ne može prezentirati ni pojmiti.
Niko ne osporava
postojanje unutrašnje enrgije ki.
Niko ne tvrdi da ne treba izvoditi dinamične zanimljive demonstracije karatea.
Ali, ipak, nije u redu publiku zavoditi i dezinformisati raznoraznim trikovima.
Pravi ki nesumljivo postoji i upravo
je fantastičan! Ima brojnih primera. Na primer, jedan od najstarijih nosilaca
crnog pojasa u SAD, Cutomu Ohšima, izjavio je za sebe da ume nekom zadati blagi
udarac u grudni koš, na takav jedan specijalan način, da ovaj, nakon sat vremena,
oseti neizdrživi bol u grudima.
Hirokazu Kanazava,
jedan od najvećih živih karate majstora, poznat je i po tome što je u stanju da
udari gomilu dasaka i to tako da ih polomi sve osim jedne, i to tačno one koju
je nasumice odabran gledalac, prethodno pokazao da želi da ostane čitava.
Majstor osmog stepena šotokan karatea, Terujuki Okazaki, demonstrira
fokusiranje, kime, svojim
studentima, na vrlo zanimljiv način: Student drži u visini grudi, svežanj od
tri toaletna papira. Okazaki potom, jednim udarcem, buši u sredini svežnja,
rupu veličine zglavka na šaci. Jasno je da svi ovi demonstratori pokazuju svoju
izuzetnu veštinu koja je rezultat dugogodišnje uporne prakse.
To je sve u redu, ali,
šta reći za, nazovimo ih tako, vašarske demonstracije karatea? Možemo ih
klasifikovati u dve vrste: proste prevare i naučne trikove po zakonima fizike a
s namerom da publika poveruje u nepostojeću demonstratorovu veštinu. Naravno,
neke prezentacije su mešavina koriščenja fizičkih zakona i obične obmane.
Konkretno kod
demonstracija razbijanja i lomljenja cigala, dasaka i slično mogu se koristiti
razni trikovi koji veoma olakšavaju izvođenje glavne namere. Da li ste znali da
se često koristi trik zagrevanja dasaka i drvenog materijala uopšte u rerni,
pre nego što se pristupi demonstriranju, jer drvo tako postaje krhkije i lomi
se mnogo lakše? Neki prethodno napuknu cigle ili ih na neki drugi način učine
krhkijim, a neki dobro posole vodu koju zamrzavaju u ledene blokove koje će,
potom, lakše razbiti na demonstraciji. Kod razbijanja gomie cigala ako se blago
izdigne jedan kraj gornje cigle pa se onda udari oštricom šake po gomili,
gornja cigla biva zapravo gurnuta u gomilu, pa se cigle razbijaju udarajući
jedna u drugu, a ne samim udarcem šake.
Kao primer za «trik na
naučnoj osnovi» možemo navesti koriščenje tzv. spejsera, odnosno - razmaknica.
Konkretno, radi se o drvenim kočevima ili prečkama koji se stavljaju između
slojeva dasaka, cigala ili santi leda koje nameravamo slomiti. Ovakve drvene
letvice imaju dvostruku ulogu, pošto, ne samo što olakšavaju razbijanje, već
vizuelno uvečavaju gomilu ili hrpu koja se onda čini težim izazovom! Kako
drvena letva pravi razmak od oko dva i po santimetara između svake daske ili
ledenog bloka, demonstrator ih, ustvari, razbija pojedinačno, jedna drugu
prignječe, a nikako se ne radi o jednom moćnom razbijanju cele hrpe kako se to
čini oku posmatrača.
U Japanu se već odavno
i to redovno praktikuju demonstracije razbijanja hrpe crepova. Crepovi nisu
ravni već blago izvijenog oblika što znači da već samom svojom konstrukcijom
imaju spejsere, razmaknice, kada se ređaju jedan na drugi. Jedan majstor
karatea, Japanac, demonstrirao je razbijanje hrpe takvih crepova na turniru u
Las Vegasu. Poskočivši malo pre no što je tresnuo pesnicom po hrpi crepova on
je težinom svog sopstvenog tela pomogao razbijanje crepova.
Trik probijanja ruke
žicom biciklističkog točka jeste bolan u izvesnoj meri, a «caka» je u tome da
se probije samo meso, zaobilazeći pri tome mišiće i vene. Tajne, dakle, nema,
kod izvođenja ovog trika, ali je stvarno, sasvim nejasno, zašto je i kako neko
spreman da se izloži riziku od povrede ili infekcije pri ovakvoj vrsti
demonstracije?
Kao primer još jednog
naučnog trika navodimo čuveni, strašni ležaj od eksera. Pri ovoj egzibiciji
demonstrator leži na krevetu od eksera a betonske blokove na njegovim grudima
razbijaju ogromnim čekićem. Demonstrator potom ustaje neozleđen i publici
pokazuje da mu leđa nisu iskrvavljena. Ova egzibicija nije rezultat unutrašnje
energije ki, kako to mnogi
demonstratori pokušavaju predstaviti, već se može jednostavno stručno
objasniti.
Prvo, govorimo o
ekserima. Kad bi morali da legnete na dasku iz koje bi štrčao samo jedan ekser
povredili bi leđa, pošto se celokupna Vaša težina smešta na vrh jednog eksera!
Kada imate dasku svu posutu ekserima telesna težina se ravnomerno raspoređuje
na sve njih pa možete proći čak i bez i jedne jedine ogrebotine.
Egzibicija sa betonskim
pločama i ogromnim čekićem takođe se može detaljnije objasniti. Po nezaštičenom
grudnom košu udarac ogromnim čekićem izazvao bi velike povrede, ali ako prvo na
grudi postavite betonsku ploču udarac čekićem će se preraspodeliti po većoj
površini i samim tim neće biti toliko jak. Da bi pojasnili, zamislite kako
držite ciglu u otvorenoj šaci, udarite čekićem po cigli i ona će se raspasti a
da Vam šaka ostaje nepovređena. Kao i u slućaju daske pune eksera radi se o
raspoređivanju snage udarca na što širu površinu.
Normalno je da se mogu
očekivati propratni efekti kondicionog postupka. najčešći primeri su pojava
modrica i preranog artritisa. Postoji način da se ovo izbegne pravilnim
sprovođenjem treninga i koriščenjem perioda mirovanja tokom koga se organizam
prirodnim putem oporavlja. Preporučuje se takođe i upotreba raznih lekovitih
trava nakon svake kondicione vežbe čime se pomaže i ubrzava izlečenje, odnosno
oporavak. Neke trave pomažu relaksaciju bolnih mišića, neke zatežu kožu i čine
je čvršćom i otpornijom, neke pomažu obnavljanju kostiju ili služe kao
preventiva od pojava zglobnog artritisa. Cilj ovakvih vežbi je da se ojača i
očvrsne samozaštita organizma.
Praktikant početnik
počinje egzibiciju razbijanja samo jedne drvene letve da bi postepeno povečavao
broj u zavisnosti od lične kondicione pripremljenosti. Pošto se praktikant
pokaže sposobnim da slomi barem (nikako manje) pet dasaka poređanih jednu na
drugu i pošto je pripremio organizam dodatnim kondicionim treningom može da
pređe na vežbe razbijanja cigli. Tu se preporučuje prvo nožni udarac postrance
«sečivom» stipala, pa tek onda prelazak na udarce oštricom šake.
Program kondicionih
vežbi mora se dosledno sprovoditi bez ikakvih preskakanja ili pretrčavanja
nekih vežbi ako se žele izbeći povrede kostiju i mišića. Kod samoodbrane ili
sparingovanja sa protivnikom praktikantovo telo će u kontaktu pretrpeti mnogo
manje povrede tj. kod sparingovanja protivnik će možda koristiti blokadu kom
prilikom se sudaraju podlaktice. Pripremljeni praktikant u stanju je da izdrži
takav sudar uz mnogo manje bola, a možda i bez ikakve pretrpljene povrede.
Naravno da ima onih
koji smatraju da nema nikakve svrhe razbijati cigle i lomiti daske. Ipak,
kondiciona priprema organizma za lomljenje dasaka i cigala ima za cilj da
zaštiti karatistu od jačine udaraca koji ga može snaći na treningu u sali ili,
pak, od uličnog napadača.
(Prevela: Vera Nenadov-Palčić)
CRNI POJAS
časopis za karate,
borilačke veštine i
kulture istoka
broj 62, oktobar
1991., strana 16-17
Постови
Нема коментара:
Постави коментар