Jedan od najvećih majstora karatea danas, osnivač
stila kjokušinkai-karate, Masutatsu Oyama** postao je legenda još za života i
najzagonetnija ličnost ovog sporta. Priča njegovog života je slična pričama o
drevnim samurajima, pa je teško razlikovati šta je istina a šta legenda o
Ojami.
Rođen je 1923. godine*** u Kinjeeu, Koreja. Njegovo pravo,
korejsko ime je Hyung Yee. Imao je petoro braće i jednu sestru, a njegov otac,
Hyung Sun je bio veoma imućan zemljoposednik, tako da je mali Ojama dosta
lagodno živeo za razliku od mnogih svojih vršnjaka čiji su roditelji grcali pod
okupatorskom vlašću japanskih gospodara.
Vema rano se upoznao sa borilačkim veštinama i zavoleo
ih je pokušavajući još tada da pronađe nešto što će biti najrealnije i
najefikasnije. Kineski boks, koji je tada trenirao nije mu davao samopouzdanje
najjačeg.
Radi studija, otputovao je u Japan gde je radio
najraznovrsnije poslove da bi opstao, jer niko nije mnogo mario za jednog
Korejca.
Upoznao je judo i usavršio ga u čuvenom “Kodokanu”.
No, presudan je bio susret sa Gičinom Funakošijem, majstorom nove borilačke
veštine koju je ovaj doneo sa Okinave i koju je nazvao: karate. Mladi Ojama je
osetio da je to ono što je tražio i ubrzo je karate postao njegov životni put.
Bio je jedan o najboljih učenika Funakošija i njegovih sinova. No, ni šotokan
kojim se sada aktivno bavi, ne zadovoljava Ojaminu glad za usavršavanjem. Sreće
Cho Hyuang Jea, majstora koji trenira gojuryu karate koji se znatno razlikovao
od onog što je učio kod Funakošija.
U Japanu ga zatiče i rat kada zamire aktivnost mnogih
klubova, što se posebno odražava posle okupacije Japana od Amerikanaca koji
zabranjuju svaku aktivnost klubova koji vežbaju borilačke sportove.
Temperamentan i pravedan, Ojama dolazi u sukob sa
jednim oficirom američke vojske iz kojeg Amerikanac izlazi pretučen i ponižen,
a Ojama završava u zatvoru. To je samo još više očvrslo njegov duh i ojačalo
njegovu volju. Znao je da će izdržati i iz svega izaći još jači i čvršći. Po
skidanju zabrane treniranja karatea, 1946. održava se prvo svejapansko karate
prvenstvo na kojem uzimaju učešće svi karate majstori koji su nešto značili
tada u Japanu. Pobednik je Ojama koji je lako savladao sve protivnike i tako
postao poznat širom Japana.
Malo posle toga odlazi u planinu da živi sam u kolibi
iznad jednog sela, a jedina veza sa svetom bio mu je jedan prijatelj koji mu je
donosio hranu iz grada. Živeći sam, vežbao je tokom celog dana i razmišljao o
sebi, životu, karateu koji je u stvari postao njegov život.
Prozvali su ga “vrag sa planine”. Kada se vratio
objavio je da od sada trenira po svom stilu koji je nazvao kjokušinkai. Od tada
taj stil je zaživeo i danas predstavlja jedan od najrazvijenijih stilova u
svetu koji organizuje svoja posebna prvenstva po pravilima koja su drugačija od
ostalih stilova.
Nekoliko neverovatnih, ali istinitih događaja su
stvorili legendu o Ojami. Prvi je svakako borba sa bikom teškim preko 620 kg
održana u japanskom gradu Tatejama 1954. Iako ranjen od oštrih rogova
razjarenog bika, Ojama je uspeo da snažnim udarcem pesnice baci bika na zemlju.
Taj događaj je postao tema godine u Japanu izazivajući nevericu među ljudima
koji nisu poznavali Ojamu. Borba sa bikovima je postala redovan deo njegovih
demonstracija kjokušinkaja. Dokazao je da goloruk, uvežban i snažan čovek može
oboriti i takvu životinju kakva je razjareni bik.
Drugi događaj koji je odjeknuo kao bomba među
poznavaocima borilačkih sportova je pobeda Mas Ojame nad šampionom u
tajlandskom boksu poznatim pod nadimkom Crna kobra. Meč je održan na Tajlandu
1954., a tajlandski šampion je pred svojom publikom napustio ring sa frakturom
lobanje.
Kjokušinkai karate je najbliži izvornom karateu. Borba
traje bez prekida i bez kontrole udaraca. Jedino je zabranjeno udarati rukom u
glavu. Jednostavno, radi zaštite takmičara, ali zato svi moraju pre takmičenja
proći test “tamešivari” (razbijanje dasaka, leda i sl.) da bi pokazali da su
spremni zadati snažan udarac koji bi, kada bi pogodio protivnika u glavu bio
poguban za njega. Borci se odlikuju fizičkom pripremljenošću koja je slična
tajlandskim bokserima, a slične su i pripreme, jer se potpuno vežba
očvršćivanje potkolenica koje služe kao oružje u borbi. Potkolenice očvršćuju
udaranjem u vreće, tvrde predmete pa čak i lomeći bezbol palice o potkolenice.
Niski nožni udarci čine ovaj stil veoma opasnim i efikasnim. Takođe su
dozvoljeni i udarci kolenima u telo i glavu, tako da nespremni borci nemaju šta
tražiti na takmičenjima. Uostalom, oni otpadnu na testu snage pre početka
takmičenja. Borbe u ovom stilu odlikuje velik broj visokih nožnih udaraca u
glavu.
Mas Ojama je putovao po čitavom svetu šireći svoj stil
karatea. Kao rezultat toga, danas preko milion i po karatista vežba kjokušinkai
karate u Americi, Evropi, Australiji, Aziji. Redovno se održavaju svetska
prvenstva u ovom stilu kao i drugi međunarodni turniri.
* u originalnom tekstu naslov je:
“MAS OJAMA”
** u originalnom tekstu stoji: “Ojama”
*** u originalnom tekstu stoji:
“pre 64 godine”
Preuzeto iz časopisa:
KARATE RING
JUGOSLOVENSKI ČASOPIS
ZA
BORILAČKE SPORTOVE
februar 1987., br. 2,
strana 29-30
Постови
Нема коментара:
Постави коментар