Sve do skora filozofija na
Zapadu gotovo da nije igrala nikakvu ulogu u borilačkim veštinama. Zapadni
pristup težište stavlja na fizički aspekt vežbanja i borbe. Ali na istoku,
obuka boraca ne završava se samo na tome. Kontrola i uvežbanost uma ovde su
isto tako bitni kao i kontrola i uvežbanost tela.
Borilačke veštine
nastale su davno u istoriji čovečanstva kao sredstvo da se slabi zaštite od
jakih. Njihovim razvojem sirova fizička snaga izgubila je primat. Uvežbani borac
mogao je sa lakoćom da onesposobi ili ubije daleko jačeg protivnika. Kroz
stalnu praksu uočeno je da u sukobu dva podjednako jaka i vešta protivnika
pobeđuje onaj koji ima bolju koncentraciju i kontrolu. Samopouzdanje i kontrola
omogučavali su da borac lakše savlada tehnike borbe i iz svojih misli izbaci
strah od povrede i poraza.
Oslobođen ograničenja
koja običan čovek ima, praktičar borilačkih veština mogao je lakše da gradi
svoj odnos prema ljudima i svetu oko sebe. Strah i nedostatak samopouzdanja
nestali su kao ograničavajući faktor. Ljudima je tako omogučeno da dostignu
viši nivo harmonije između duha i tela. Borilačke veštine time su dobile jedan
viši smisao kao način čovekovog samoiskazivanja i samoispitivanja.
Zbog svega prethodno
rečenog, filozofija i meditacija su od vitalnog značaja za studente borilačkih
veština. Studije filozofije mnogi majstori preporučuju kao sredstvo za jačanje
i razvoj umnih sposobnosti. Na ovaj način student će biti u stanju da bolje
pojmi sebe i svog protivnika.
Izučavanje Zena i
sličnih filozofskih učenja ima kako psihološke tako i fiziološke efekta. Vežbe
koje se izvode kao priprema za meditaciju jačaju mišićni tonus i poboljšavaju
razgibanost, a istovremeno smanjuju tenziju i relaksiraju telo. Osim toga što
je veoma bitno, ovim vežbama se stiće svesnost o svom telu i njegovim vitalnim
područjima.
Psihološki efekti
takođe su od životne važnosti za praktičara borilačkih veština, jer mu
omogučavaju da stekne kontrolu nad svojim umom i razvije svoju ličnost. Usrdno
primenjivana meditacija dovešće do samoispitivanja a ovo, sa svoje strane, do
ponovnog otkrića humanosti. Posle meditacije čovek se vraća u svet sa osećanjem
da je deo tog sveta, ispunjen osećanjima poverenja, razumevanja, mira i
odgovornosti. Čovek time stiče uravnoteženo stanje uma i sposobnost da svu
svoju energiju usmeri ka odabranom cilju.
Za praktičara
borilačkih veština veoma je važno umeće da svoj um oslobodi od svih misli i
ideja. U trenutku sukoba pažnja mora biti usmerena samo na jedno – samoodbranu
– i ništa drugo nije važno. Ako um nije koncentrisan, čovek gubi mogućnost
korišćenja velikog dela svojih fizičkih i psihičkih potencijala. U realnoj
borbi to znači dsa vas mala nepažnja može koštati poraza ili čak života.
Meditacijom stičemo sposobnost spontanog odgovora na svaku akciju usmerenu
prema nama. Totalna predanost jednoj misli, jednom momentu, omogućava borcu da
postigne jedinstvo tela i duha. njihovo stapanje u JEDNO.
Da rezimiramo: telesni
trening, tehnike disanja i meditacija, ispravno praktikovani, ne stvaraju samo
jakog i efikasnog borca. Oni stvaraju i odgovornije i humanije ljudsko biće i
omogućavaju bolje razumevanje sebe i svog položaja u svetu. Vežbanjem ovih
tehnika ljude oko nas počinjemo da shvatamo kao prijatelje kojima treba pomoć i
sa kojima treba sarađivati u izgradnji boljeg čovečanstva.
Tekst preuzet iz časopisa:
"Karate
bilder"
br 6 / 1985. / str. 35
U potpisu: Ričard
Čun
vrhunski te kvon do majstor i predsednik
Korejske te kvon do asocijacije u Americi
Slika preuzeta sa:
Постови
Нема коментара:
Постави коментар