NASLEDNIK WADO-RYU-a
Prisustvujemo sledećem prizoru: dva čoveka stoje jedan
naspram drugog gotovo potpuno nepokretni. Čelično sečivo katane baca hladan,
jeziv odsjaj. Jorio Masaga steže čvrsto u ruci “tsugu” – dršku sablje. nasuprot
njemu stoji Hironori Otsuka, nenaoružan. Stopala mu skriva crna “hakama”.
Masuga pokušava sasvim neprimetno da smanji razdaljinu između sebe i protivnika
i tada odjednom uz grleni vrisak, sevnu sečivo katane. Ali Otsuka se već
izmakao i savršeno kontrolisano pogodio Masugu koji je zbog svog napada bio
sasvim van ravnoteže. Bila je to perfektna demonstracija.
TRI NAJVAŽNIJA PRINCIPA
“Upravo ste videli izvorni karate – objašnjava nam
Otsuka uz široki osmeh. “Maai” – razdaljina među protivnicima varira u
zavisnosti od njihove visine i od toga da li su naoružani sabljom ili kratkom
palicom. Razmak je veoma bitan jer ako se nalazite dovoljno daleko, protivnik
vas ne može dotaći. Nasuprot ovome postoji “mao nusumu”: ova tehnika se sastoji
u neprimetnom primicanju da bi se dostigla povoljna razdaljina za napad, a da
protivnik toga nije svestan. Postoji i “san-i-itai” tj. primena tri glavna
principa. Ti principi su: “ten-i” promena pozicije; “ten-tai” pomak celog tela;
i “ten-gi” tehnički efekat. Ova tri faktora određuju efikasnost jednog borca.”
VAŽNOST ESKIVIRANJA
U Wado-ryu veštini postoje tri
tipa eskiviranja: Nagasu (upijanje
kao voda), Inasu (propuštanje) i Noru (uvijanje). Eskivažu uvek prati
atemi udarac pesnicom ili stopalom u vitalne tačke i najčešće se završava padom
protivnika. Upravo u tome se ogleda uticaj džiu-džice: “Wado-ryu nije sport.
Prevashodni cilj se sastoji u tome da se protivnik onesposobi za dalju borbu.
Upravo zato naši napadi uvek ciljaju vitalne tačke” objašnjava majstor Otsuka.
Osnivač ove škole Hironori Otsuka
(otac) je kao i mnogi drugi majstori bio renomiran lekar. U njegovom stilu
nalazimo prirodno i harmonično uvežbavanje gde telo nikada nije zapostavljeno.
“Treba uvek misliti na fizičke i mentalne mogučnosti vežbača, nastava se mora
prilagoditi svakoj osobi” – nastavlja sin velikog učitelja.
Zbog svoje gipkosti i pokretljivosti Wado-ryu možda
više nego ma koji drugi stil odgovara duhu modernih takmičenja. On je doživeo
ogroman uspeh, a pogotovo na univerzitetima. I danas 1/4 japanskih karatista
praktikuje metod majstora Otsuke. Wado-ryu Karate Do Renmei okuplja oko 150
zemalja što je dokaz svetskog značaja ove škole.
Hironori Otsuka - mlađi
Čovek koji se ovako izražava zna sigurno o čemu govori
jer to je pedesetčetvorogodišnji Jiro Otsuka, sin Hironore Otsuke – osnivača
Wado-ryu-a. Posle smrti svog oca, januara 1982. g. Jiro je promenio svoje ime u
Hironori i nasledio svog oca na čelu Wado škole. “Put” mira nastavlja da živi u
još jednoj generaciji.
Jiro otsuka se rodio 18. februara 1834. g. u Tokiju i
od najranijeg detinjstva je živeo u duhu budoa. Još kao školarac za vreme
drugog svetskog rata je počeo da vežba Kendo. 1945. g. američke okupacione
trupe su zabranile japanske borilačke veštine. Tek 1951. g. u gimnaziji, Jiro
započinje sa džudoom. Kada je napunio 16 godina njegov otac, veliki majstor
Hironori Otsuka, odlučuje da ga nauči karateu. U isto vreme ga podučava i
džiu-džicu i kempo. Zatim tokom tri godine Jiro vežba Aikido da bi kompletirao
svoju budoku obuku. Ali, karate je ipak njegova omiljena borilačka veština. Bio
je ponos svoga oca pa ga je ovaj uzeo za svoga pomočnika. Od tada Jiro više
nikada neće napustiti osnivača Wado-ryu-a.
Narednih godina on će sa svojim ocem obići SAD i
Evropu. Biće mu partner na svim demonstracijama, ali će se takođe brinuti i o
onim praktičnim problemima (avioni, hoteli...). Sa godinama će stari majstor
prenositi na sina sve finese svoje umetnosti da bi ga ovaj jednoga dana mogao
dostojno naslediti. Zaista, posle smrti Hironori Otsuke snažna federacija Wado-Ryu
Karate Do Remnei će sasvim normalno postaviti Jira na čelo škole i tako
osigurati kontinuitet i jedinstvo stila.
Deo teksta
objavljenog u časopisu:
KARATE RING
JUGOSLOVENSKI ČASOPIS
ZA
BORILAČKE SPORTOVE
oktobar 1988., br.
17, strana 26-27
Slika preuzeta sa
adrese:
Нема коментара:
Постави коментар