Pripremio: Dejan
DANILOVIĆ
Nijedan
karatista nije mogao da pobedi Motobua i razorne udarce keikokena, stila koji
je Motobu razvio do savršenstva. Motobu nije ostavio neki svoj karate stil.
Možda nije uspeo da sistematizuje svoje učenje, ili je bio preterani
individualista.
Ćoki Motobu (Choki
Motobu) je rođen u Šuriju, nekada glavnom gradu Okinave, godine 1871. U
Okinavi je bio prilično slavan kao borac-snagator, ali je u japanskim
borilačkim krugovima postao poznat tek kada se 1921. godine preselio u Osaku.
Ono što je skrenulo pažnju Japanaca na Motobua bila je
zapravo njegova pobeda nad jednim bokserom, u izazivačkom meču u kome su mogli
da učestvuju svi dobrovoljci. Takve borbe održavane su u Japanu početkom ovog
veka i bile su veoma popularne. Sam Motobu je rado učestvovao u njima i bio je
bez konkurencije, najuspešniji borac. kada je Motobu pobedio razbacanog
boksera, narod je bio oduševljen, a sam Motobu svestan da je došlo vreme da
svoju snagu i veštinu proveri u Japanu.
Pošto se preselio u Japan, Motobu počinje da posećuje
u Kjotu predstave, tačnije borbe boksera protiv karatista i džudista. Jednom je
jedan bokser vrlo lako pobedio nekoliko džudista i posle toga otvoreno pozvao
“radoznale” na odmeravanje snage. Ćoki Motobu koji je sedeo u publici, ušao je
u ring i za nepun minut nokautirao nonšalantnog boksera.
MOTOBUOVI “PODVIZI”
Nema sumlje da je Ćoki Motobu bio silan borac.
Hironori Ocuka, osnivač vado-rjua bio je svedok jedne borbe između Motobua i
boksera koji se zvao Piston Horiguči. Motobu je lako blokirao sve napade
protivnika, tako da Horiguči nije mogao da zada nijedan udarac Motobuu.
Naravno, Motobu je dobio meč. Ljudi na Okinavi su pričali da on iznad svega
voli da se bori, a ni sam Motobu nije imo ništa protiv dobre tuče. Čak je 1932.
godine na nagovor grupe izgnanika sa Okinave, Motobu je otišao na Havaje da se
suoči sa tamošnjim borcima, bokserima i džudistima. Na sreću, vlasti su tada
već šezdesetogodišnjeg Motobua proglasile nepoželjnom osobom i naredile mu da
smesta napusti zemlju.
SNOVI BUDUĆEG MAJSTORA
Motobu je rođen u porodici visokog ugleda, u vreme
kada je obrazovanje bila privilegija samo najstarijeg deteta u porodici. Iz tog
razloga, kao treće dete, Motobu nije mogao da se školuje. Njegova starija braća
bili su dobri karatisti, tako da je prve lekcije naučio upravo od njih.
Mali Motobu je sanjao da postane najjači čovek na
Okinavi. Da bi svoju ambiciju ostvario, vežbao je svakodnevno podižući kamenje
i udarajući po makivari, stub za vežbanje udarca. Priča se da je ponekad udarao u makivaru i hiljadu puta dnevno
što dovoljno govori koliki je značaj Motobu pridavao vežbanju. Legenda karatea,
Šošin Nagamine seća se da je Motobu često spavao napolju, pod vedrim nebom, jer
bi u vežbaonici morao da spava na golom podu. Ako bi se u toku noći probudio on
bi ustao i počeo da udara u makivaru. Motobu je bio veoma okretan i hitar, tako
da je dobio nadimak Motobu Saru - Motobu Majmun. Ovaj nadimak Motobu je dobio
delom zbog svog arogantnog ponašanja, a malo i zbog izuzetno spretnog penjanja
na drvo.
UTICAJ KARATEA
U to vreme, negde na raskrsnici prošlog i našeg veka,
karate je tek počeo da se oslobađa vela tajantvenosti kojim je bio obavijen
tokom mnogih generacija. Stari majstori, naime, ljubomorno su čuvali svoju
umetnost. Oni su na karate gledali kao na fizičku veštinu koja razvija
zdravlje, snagu, ali i karakter i duh. Nije im se dopalo da Motobu primenjuje
jednu takvu veštinu u mračnim ulicama ozloglašenih delova grada. Ipak, dobio je
instrukcije od nekoliko vodećih učitelja karatea. Neki instruktori nisu mogli
da odbiju da daju časove Motobuu i zbog toga što je poticao iz porodice čije je
poreklo bilo čuveno.
Motobu je karate najpre učio od čuvenog Ankosa Itosua,
najboljeg majstora veštine šurite. Motobu je, međutim, smatrao da ne napreduje
dovoljno brzo, pa je odlučio da pređe kod Kosaku Macumore i majstora Sakume.
Ipak, Motobuov karate je, čini se, uvek nosio poseban pečat koji je sigurno
posledica njegovog nezavisnog karaktera i borilačkog iskustva. Motobu je uvek
insistirao na praktičnosti, tako da su se gotovo svi slagali da je Motobu
najbolji borac na Okinavi.
U karijeri Ćoki Motobua bilo je, naravno, i poraza. Na
jednom takmičenju pobedio ga je Kencu Jabu, učenik Itosua, ali sve pojedinosti
te borbe nisu precizno zabeležene. Jabu je bio nekoliko godina stariji i
iskusniji u karate borbama, dok je Matobu bio tek na početku karate karijere.
Svejedno, Motobu je na Okinavi bio poznat po svojim borilačkim sposobnostima.
Čak se u nekim izvorima tvrdi da je Ćoki Motobu bio visok 2,13 m, sa dugim
rukama i telom koje je bilo nemoguće raniti udarcima. Kasnije se pojavljivao
podatak da je Motobu bio visok tek 1,70 m. Mnogo je, dakle, mitova i priča koje
su pratile život Ćokija Motobua. Njegova ličnost i neverovatna snaga davali su
povoda najrazličitijim pričama. U narednom broju govorićemo o tehnikama koje je
Motobu dao karate veštini.
"Kada se sudare
ljudska tanad:
Velika borba između karatea i boksa."
CRNI POJAS
časopis za karate,
borilačke veštine i
kulture istoka
br. 28, decembar
1988., strana 20-21
Постови
Нема коментара:
Постави коментар