Najatraktivniji deo
karatea je lomljenje cigli. Tvrda šaka daje samopouzdanje i u sportskj borbi.
Neophodan je i vrlo stručan učitelj, jer povrede mogu biti vrlo teške.
Pokretna sila u čitavom univerzumu je energija. Ona
struji telom i pruža mu život i sledeći te puteve energije karatista može da
usavrši tehnike svoje borilačke veštine. Zauzdavanje energije jeste suštinska
stvar u isšin-rju karateu.
Tok energije brzog širenja i skupljanja mišića uz
primenu tehnika bitni su uslovi za vrhunski razvoj. Uz dinamiku i tenziju
disanja, kada se energetski tok primeni na jednu tehniku, on sprečava da dođe
do deformacije šake. Ako je šaka nepravilno oblikovana, gubi se koncentracija i
brzina. Štaviše, za dobre tehnike lomljenja potrebna je disciplina i odlučnost,
progresivan trening i pozitivan stav.
Iz kata
(formi ili osnova) karatea proizilaze mnoge grane, kao kumite (sparing), slobodna borba i preuređeni sparing. Makivara (stub za udaranje) trening
dovodi do sposobnosti lomljenja dasaka, crepova, betona, stakla i cigala. Ova
vrsta treninga nije za svakoga i mora se obavljati pod nadzorom iskusnog
instruktora da bi se sprečile povrede.
Uvežbavanje šake tiče se svih njenih delova. Ako se ne
pazi dovoljno zglobovi na prstima mogu postati neosetljivi i sa otvrdlinama i
mogu se javiti prekinuća krvnih sudova. Ako dođe do ovoga poslednjeg, u pukotinama
i krvi plivaju koštane krhotine. Potrebne su godine vežbanja i procesa
izgradnje šake pre nego što ona bude u stanju da udara u tvrde predmete
razornom snagom. Udaranje malim delom tela u veliku površinu neživog objekta
utiče na razvijanje tih unutrašnjih procesa.
Na primer, kada se vrškom prsta udari u pazuh, udarac
se prenosi na glavnu arteriju i centralni nervni sistem. To pogađa čitavo telo.
Suprotno se događa kada veća udarna površina, kao što je stopalo ili peta,
udari u malu površinu, kakva je solarni pleksus. Tada dolazi do neposrednog
šoka, a protivnik odmah podleže udarcu.
Razvijanje kondicije ruku i drugih delova tela kojima
se mogu zadavati udarci, čini te delove krajnje efikasnim u borbi sa
protivnikom. Što je više tačaka za udaranje, to ima manje šansi za povredu, a
tehnika biva efikasnija.
Intenzivan trening stvara tvrde tačke za udaranje.
Udarci u nežive tvrde predmete su apsolutan test za kondiciju šake i njene
razorne mogućnosti. Udarac tako razvijenom šakom može proburaziti čovekovo
telo. Kako iskaljeno mesto za udaranje ostaje konstantno, izgledi da će se onaj
koji udara povrediti vrlo su mali. Otvrdnjavanje doprinosi samopouzdanju karatiste
i pruža mu veću sigurnost za vreme borbe. Što je tvrđi deo tela kojim se udara,
to je potrebna manja brzina za prolazak kroz neki objekat.
Primena tehnike lomljenja prethodno zahteva hiljade
ponavljanja vežbe uz stručni nadzor. Što je više udaraca to je potrebnije duže
vreme za odmor i oporavak. Mnogi delovi tela mogu poslužiti za udaranje, a
svaki od tih delova tela zahteva različite tehnike za uvežbavanje, a takođe se
i odgovarajući periodi uvežbavanja međusobno razlikuju. To je zbog toga što se udarne
tačke razlikuju po veličini i strukturi. Bez obzira koji deo tela se uvežbava,
proces vežbanja pratiće bol. Ako je taj bol mučan i dugotrajan uvežbavanje šake
mora se prekinuti jer može da ošteti zdravlje. Upotreba treninga na makivari
omogućava da se krajnje precizno slomi sloj od nekoliko cigala. Takva slamanja
mogu se izvršiti prodorom vrškovima dvaju prsta (ova tehnika se primenjuje za
lomljenje dve cigle), pesnicom (za lomljenje pet cigala), pomoću šake-noža (za
dvanaest cigala) i povratnim udarcem (za tri cigle).
Makivara će ojačati žile, tetive, rskavice i vitalne
telesne organe. Na primer, energija koja se prenosi na tehnike kakva je
“gvozdeni dlan”, u priličnoj meri će oštetiti svaki objekat. Ako postavite četiri
cigle na tvrdi pod i udarite jednim dlanom po njima, cigla na dnu će se
polomiti, dok će ona na vrhu ostati ne oštećena. To demonstrira kontrolu i
pokazuje unutrašnju štetu koja se može naneti protivniku, a da to ne bude
primetno spolja.
Sledeći primer je lomljenje preko stomaka. Žiža
unutrašnje energije stomačnih mišića koncentriše se na centar cigala. Dve cigle
postavljene na trbušne mišiće koje se čvrsto drže mogu biti prepolovljene.
Dugotrajan fizički i duhovni trening omogučava da se to postigne.
Otvrdnjavanje stranica šaka može se vršiti za
različite vrste udaraca. Na primer, uvežbani čovek će moći da zabije dvadeset
eksera u drvo. Šaka mora biti tvrda bukvalno kao čelik.
Da zaključimo, u treniranje šake za lomljenje
uključeni su mentalni, duhovni i fizički aspekti. Za uspeh su nužni uporan rad
i vođstvo stručnjaka.
CRNI POJAS
časopis za karate,
borilačke veštine i
kulture istoka
br. 14, septembar
1987., strana 18-19
Постови
Нема коментара:
Постави коментар