priredila Biljana Diković
NAJVEĆI EVROPSKI
VITEZ SVOG VREMENA
SVETI DESPOT STEFAN
LAZAREVIĆ
Slavni sin slavnih
roditelja cara Lazara i carice Milice, despot Stefan Lazarević (1377—1427)
ličnost je čije je ime zlatnim slovima upisano u istoriju srpskog naroda.
Najbolje od najboljeg i najlepše od najlepšeg sabira u sebi Stefan Visoki, kako
su ga, s pravom, takođe nazivali: veliki državnik, vešt u političkim igrama,
sjajan diplomata, hrabar i uspešan vojskovođa, izuzetno i svestrano obrazovan,
veliki pesnik, naposletku i veoma lep i snažan čovek, a sasvim sažeto — srpski
vitez u pravom smislu te reči.
Despot Stefan
Lazarević – Manastir Manasija
O njemu bi se moglo pisati naširoko, ali ćemo za ovu
priliku izdvojiti jednu priču. Posle čuvene bitke kod Angore 1402. godine,
Stefan Lazarević ponovo osamostaljuje srpsku državu. Time je uspeo da Srbiji za
vreme svoje vladavine podari neprocenjivo važno doba mira i napretka. Bio je to
zapanjujuće plodotvoran predah, i to posle Kosovske bitke, kada je Srbija
ponovo zablistala u svem svom sjaju i veličini. Upravo zahvaljujući tome
hrišćanski srpski duh uspeo je da preživi docniju viševekovnu tešku pomrčinu i
gubitak države u okviru Otomanskog carstva.
Despot Stefan Lazarević, taj vitez u pravom smislu
reči, slavu je stekao ne u pričama već u bitkama. Osnovno pravilo koje je
poštovao bilo je — pobediti, ali sa što manje ranjenih i poginulih. To je
potvrdio u mnogim slučajevima, a i u pomenutoj čuvenoj bici kog Angore. U njoj
su despotovi ratnici bili pridruženi vojsci sultana Bajazita, koji se
suprotstavio snažnom i nemilosrdnom tatarskom vojskovođi Tamerlanu. I uprkos
tome što je Bajazit tu bitku izgubio, despot Stefan je dobija! On, naime,
uspeva da dobije izgubljenu bitku, jer sa svojim srpskim crnim oklopnicima
napravio dar-mar u tatarskoj vojsci. Na kraju se sa minimalnim gubicima i
ovenčan slavom i divljenjem svog protivnika Tamerlana vraća kući. A poraženi
sultan Bajazit, na čijoj se strani naš Stefan borio, biva zarobljen i ubrzo i
umire u zarobljeništvu.
Kao državnik, despot Stefan Lazarević je posebnu pažnju
posvetio vojsci, sasvim u nemanjićkoj tradiciji. Ukinuo je feudalne, plaćeničke
odrede i uveo regularnu, stajaću vojsku. Vojne obaveze niko nije bio oslobođen.
Stefan je imao i svoju školu
borilačkih veština. Zbog toga je bio neobično cenjen, naročito u zapadnim
zemljama. Vlastelini iz Evrope hitali su u Srbiju da bi ih, eventualno, za
vitezove proglasio baš despot Stefan Lazarević.
On je bio pravi magnet, naročito za mlade plemiće
visokog roda, koji su prevaljivali dug put da bi učili u njegovoj školi i da bi
ih on, na kraju, ako zasluže, naravno, proizveo u vitezove. Već i samo to da
nekog vlastelina despot Stefan rukopoloži za viteza značilo je ogromnu slavu,
ali i plemenitu obavezu da se ponaša prema uzvišenim pravilima despotove škole:
da uvek čuva ljudske živote, neguje hrišćanske vrednosti i neumorno se bori
protiv zla.
Despot Stefan Lazarević bio je pripadnik čuvenog
evropskog Viteškog reda „Zmaja“, koji je ustanovio 1408. godine ugarski kralj
Žigmund Luksemburški. Dvadeset četiri najbolja evropska viteza bili su članovi
Prvog reda ordena „Zmaja“, a prvi među jednakima bio je naš Stefan. Prvi među
najboljima. Pripadnici ovog reda imali su pravo da na svom grbu prikažu zmaja,
koji repom drži vrat, a na sklopljenim krilima ima krst, a moći nositi takav
znak bio je, i ostao, simbol najvećeg mogućeg gospodstva.
U crkvenom kalendaru svetog despota Stefana Lazarevića
slavimo 1. avgusta (19. jula po julijanskom kalendaru).
Preuzeto sa
Постови
Нема коментара:
Постави коментар