“Jednim udarcem
razbijam ogledalo od tridest i sedam godina discipline. I veliki put postaje
čist.”
Hođo Tokijori (Hojo Tokiyori)
Jedan od najatraktivnijih prizora koji se može videti
u borilačkim veštinama predstavlja test tamešivari.
Ovaj test, treba naglasiti, je karakterističan
prvenstveno za veštine udarca, gde se u prvom redu podrazumevaju veštine
karate, tekvondo, kung-fu, a manje ili nimalo je prisutan u veštinama hvata
(đudo, aikido itd.). Tamešivari, kao vrlo naočita disciplina, ima za cilj
demonstraciju snage, brzine i prodornosti udarca. Uvežbanim tehnikama i
ojačanim udarnim površinama, sa maksimalno usmerenom pažnjom, borilački
eksperti demonstiraju izuzetne, natprosečne sposobnosti veštine borenja. Na
primer, čuveni majstor karatea Masutacu Ojama (Masutatsu Oyama) je zapanjio
javnost demonstrirajući snagu i brzinu svog šuto udarca, tako što je jednim
zamahom “odsekao” biku rog. Drugom prilikom, pokazao je kako tim istim udarcem
odseca vrh pivske boce, dok se ona samo blago zaljuljala.
Čuveni su i drugi primeri uspešnog tamešivarija, gde
majstori demonstriraju svojim udarcima lomljenje po nekoliko ploča leda,
probijanje lubenice prstima dok je ona u letu (nukite), razbijanje cigli,
crepova, dasaka, kamenja isključivo golim i nezaštićenim delovima ekstremiteta.
Gore pomenuti učitelj karatea, Ojama, u analizi odnosa karatea i tamešivarija,
poručuje da karate koji zapostavlja test tamešivari podseća na biljku koja ne
donosi plod. Zaista, tamešivari predstavlja bitan test u karateu. Za njegovo
uspešno sprovođenje, treba da budu ispunjeni odgovarajući zahtevi.
Da bi smo stekli sposobnost da jednim udarcem slomimo
dasku ili probijemo nekoliko crepova, ne moramo da poznajemo karate. Dovoljno
je da smo uporni, da neko vreme uporno vežbamo i ako iskreno to želimo, sigurno
ćemo uspeti. Dakle, za to nam nije potrebno naročito poznavanje karatea.
Međutim ako želimo u taj vid obuke da uđemo dublje i kompletnije, onda nam je
praktikovanje karatea neophodno. Stvoriti jake i brze udarce, tehnički
izbalansirane i precizne, uslovi su za uspešan tamešivari.
Iza tako složene obuke moraju da stoje godine upornog
treninga. ponavljanje udaraca u “prazno”, zatim vežbanje na makivari
(makiwara), uvežbavanje koncentracije i drugih vidova mentalnih aktivnosti su
samo segmenti koji moraju biti u odgovarajućem momentu, dok se izvodi
tamešivari, sabrani u jednu celinu. Ako, na primer, odlučimo da polomimo
nekoliko naslaganih crepova ili dasku putem mentalne vizuelizacije, potrebno je
da unapred misaono doživimo ceo tok tamešivarija. Moramo da osetimo i pre
fizičkog proboja kako prolazimo kroz postavljeni predmet i dolazimo do samog
dna. Jasan osećaj prolaza i sečenja materije mora biti u nama. Taj osećaj mora
biti iskren, potpun i stvaran, duboko doživljen unutar nas i nadasve siguran. U
čistoti mentalne sabranosti, bez afekta i remetećih misli, bez elemenata lične
sumlje u poduhvat, nastavljamo započeto. U stvari, već smo probili predmet
našeg tamešivarija i završili akciju. Sve je već odrađeno u nama, unutar uma.
Tek onda zadajemo konačan udarac.
Test tamešivari, kao što primećujemo, radi se snagom
duha. To je snaga koja probija, cepa i deli na pola postavljeni predmet. To je
snaga samopouzdanog karaktera unutar nas samih, koja se manifestuje kroz pokret
ruke ili noge. Istina, da bi duh trijumfovao i ostvario kompletnu viziju, telo
mora biti funkcionalno spremno da isprati ceo događaj.
U karate-dou, test tamešivari predstavlja majstorstvo
i iskustvo kroz koje vidimo kako se granice psihičkih i fizičkih mogučnosti
čoveka mogu pomeriti putem progresivnog treninga.
Samopouzdanje, hrabrost, odlučnost i upornost su
suštinska baza.
Iz knjige NenadaSimića
Tekst preuzet iz
magazina za
borilačke veštine,
rekreaciju i zdravlje
BUSHIDO
januar 2007. broj 1,
str. 17
Постови
Нема коментара:
Постави коментар