Hodajući preko polja čovek nabasa na tigra. Uplašen dade se u trk, ali tigar mu je neprestano bio za petama. Trčeći tako kao bez glave nađe se na ivici provalije gde ne razmišljajući dohvati granu divlje loze koja je tu rasla i baci se u ponor. Loza je bila dovoljno jaka i on ostade da visi čvrsto se držeći za nju. Tigar ga je sa visine gledao razočaran što mu je ulov za malo izmakao, ali nije odlazio. Prestravljen situacijom u kojoj se našao čovek pogleda prema dole i ugleda drugog tigra na dnu provalije kako čeka njegov pad otvorenih čeljusti. Kada je podigao pogled prema gore shvatio je da njegovoj lošoj sreći nema kraja. Dva mala miša, jedan beli i drugi crni, grickala su granu o kojoj je visio. Tada primeti pored sebe plod zrele crvene jagode. Čvrsto se držeći jednom rukom, drugom ubra jagodu. Kako je samo bila slatka!
U periodu od 01. do 08. jula 2010. u organizaciji Kyokushinkai Saveza Srbije u nacionalnom memorijalnom Kyokushinkai centru “Branislav Branko Vasiljevic”, Zdravka Čelara 12 Beograd, održan je Uchi deshi program. Za one koji ne znaju to je celodnevni boravak u Dojou sa spavanjem. Raspored je napravljen tako da obuhvata najmanje dva treninga dnevno, teoretsku nastavu i brigu o higijeni prostora u kome se boravi. Polaznici su članovi više klubova koji se međusobno upoznaju tako da kada se kasnije sretnu na takmičarskom borilištu nisu samo sportski rivali već i dobri drugovi. Treninzi su organizovani tako da ih drži više trenera kako bi se polaznici upoznali sa različitim načinima pristupa vežbanju. Velika pažnja se poklanja tome da polaznici ponesu što više praktičnog i teoretskog znanja kako bi svojim primerom i stečenim znanjem uticali u svojim klubovima da drugi pored njih brže napreduju. Sve vreme boravka su ne samo na treninzima i predavanjima već i u slobodnom vremenu u kontaktu sa starijim takmičarima koji imaju zapažene rezultate na velikim međunarodnim takmičenjima. Sadašnji šampioni tako utiču pričama o svom Kyokushin putu da se mlađi ugledaju na njih i izbore za svoje mesto među najboljima. .
Članovi Kyokushinkai kluba Crveni zmaj koji su učestvovali na Uchi dashi programu sa Sempai Dmitri Nikiforovim u sredini. Stoje Rajko Pačarek, Stefan Briševac, Stefani Spasić koja zbog bolesti nije mogla da završi program, Marija Petrović, Lana Novković, Petar Babić, Stefan Spasić i Andreja Marković
.
Petar Babić daje izjavu za SOS kanal. U tekstu ispod pročitajte njegove utiske.
.
Zovem se Petar Babić, imam 13 godina i braon pojas (1. Kyu). Kyokushin sam počeo da treniram od svoje 7. godine u Vrčinu po nagovoru svojih roditelja. Da zavolim Kyokushin zaslužan je moj trener Velimir Velja Matijević sa kojim se družim od prvog dana od kako sam obukao kimono. Moji takmičarski rezultati su :Prvak Beograda, drugo mesto na internacionlanom takmičenju za pionire, drugo mesto na prvenstvu Srbije 2009., treće mesto na turniru “Branislav Branko Vasiljević”, drugo mesto na IX Večeri borilačkih veština.
Za odluku da odem na Uchi deshi seminar bila je odlučujuća preporuka mog trenera. Rekao nam je da će mosteći nova iskustva, ovladati bolje tehnikom, ojačati svoje psihofizičke sposobnosti i upoznati neke nove drugove, a možda i prijatelje za ceo život.
Prvog dana smo imali samo večernji trening koji je vodio Sensei Žarko Petković Irac. Ostalih dana smo imali po dva treninga dnevno od kojih je većinu održao Sempai Dmitriy Nikiforov. Pored njega po jedan trening su nam održali Sempai Miloš Stanković, Sempai Ivan Marušić, Sempai Milan Perić i Marina Vuković. Treninzi su bili veoma naporni, trajali su 1,5 – 2 sata. Dan je počinjao trčanjem u7,30 od oko 3 kilometra. Na jutarnjim treninzima od 8 časova kod Sempai Dmitriya Nikiforova, rađena je osnovna tehnika (kihon). Na večernjim treninzima od 19 časova radila se borbena tehnika, vežbe snage i sparinzi. Posle jutarnjih treninga imali smo uobičajene dnevne aktivnosti na sređivanju Dojoa, a zatim kratak odmor. Svakog dana u 12 časova imali smo razgovore sa našim šampionima i trenerima ili teoretska predavanja. Daniel Milićević, Marina Vuković, Duško Basrak kao iSempai Dmitriy Nikiforov pričali su nam kako su počeli da treniraju Kyokushin, o svojim trenerima, treninzima i koje su uspehe postigli. Svako od njih je ljubazno odgovarao na sva pitanja koja smo imali da im postavimo. Moj trener Velimir Velja Matijević nam je održao dva teoretska predavanja na kojima nam je pričao o zvanjima i hijerarhiji u Kyokushinu, udarnim površinama i životu Masutacu Oyame. Posle ručka sve do 19 časova imali smo slobodne aktivnosti. Vreme između predavanja i treninga koristili smo na različite načine: odmor (spavanje), igrice Play Station, lako sparingovanje, vežbanje u teretani u okviru Dojoa itd. Ja lično, sam slobodno vreme koristio za vežbanje tehnike koju nisam dobro savladao na prethodnim treninzima i za opuštanje, na već pomenutim igricama.
Na kraju mogu da kažem da je za mene ovo bilo jedno veliko iskustvo koje ću pamtiti ceo život, pre svega zato što je prvo ovakve vrste i što je bilo neponovljivo. Želeo bih da se zahvalim svom treneru što je uticao na mene da učestvujem na Uchi deshiu. Mogu reći da sam naučio puno toga u smislu tehnike, izdržljivosti i kondicije i da je ovo samo jedan korak dalje u mojoj karijeri.
Osu!
.
Andreja Marković daje izjavu za SOS kanal. U tekstu ispod pročitajte njegove utiske.
.
Zovem se Andreja Marković i imam 16 godina. Kyokushin treniram godinu dana, a nedavno sam položio za 8. Kyu. Kao i prošle godine i ove je Kyokushinkai Savez Srbije organizovao Uchi deshi program - život u Dojo-u. Trener mi je preporučio da idem i steknem nova znanja i iskustva. Pogledao sam na blogu kluba utiske klupske drugarice Marije Petrović sa prošlogodišnjeg Uchi deshija, zainteresovalo me je, i bez mnogo razmišljanja odlučio sam da idem.
Program se sastojao iz treninga i teoretskih predavanja, a učenici su bili dužni i da održavaju higijenu u Dojo-u. Mesto za spavanje je bio tatami, što je ponekad znalo da bude jako teško, ali ipak sam izdržao tih sedam dana. Prvi trening je održao Sensei Žarko Petković uz asistenciju Sempai Dmitriy Nikiforova koji nam je održao najviše treninga, uglavnom jutarnjih. Na njima smo trčali 20 minuta, a zatim radili Kihon i dosta vežbi snage. Treninzi su bili naporni, trajali su po sat i po, nekad i dva. Nakon jutarnjih treninga, održavana su teoretska predavanja, za koja sam mislio da će biti veoma dosadna. Ali, tu sam naučio mnogo stvari vezanih za Karate, borilačke veštine uopšte, a bilo je i predavanja o pravilima ponašanja i ishrani. Predavanja su održali Danijel Milićević, Velimir Matijević, Duško Basrak, Marina Vuković, i drugi. Pored Dmitriya Nikoforova, koji je držao Kihon trening i dosta kondicionih vežbi, bilo je i borbenih treninga, koje su održali Miloš Stanković, Ivan Marušić, Aleksandar Dončić i Milan Perić. Jedan Kihon trening nam je držala i Marina Vuković. Svi treneri su bili dobri, ali nekako bih izdvojio Ivana Marušića i njegov trening.
Stekao sam nova i različita iskustva koja ću moći da primenjujem kasnije u svom klubu. Trudio sam se koliko god mogu da održavam higijenu, što u suštini i nije bilo toliko teško. Imali smo tri obroka dnevno koji su bili na zavidnom nivou. Druženje je bilo u redu i meni se Uchi deshi svideo jer sam stekao nova iskustva i prijateljstva. Nadam se da ću i sledeće godine biti u mogućnosti da idem, jer mi je ovo iskustvo jako prijalo, i mislim da ću ga uvek pamtiti.
Osu!
.
Video klip napravljen od inserata sa prvog treninga.
.
Na ovom video klipu možete videti sve učesnike prilikom uručenja priznanja o završenom programu.
.
Članovi Kyokushinkai kluba Crveni zmaj sa priznanjima o završenom programu. Stoje : Marija Petrović, Velimir Velja Matijević, Rajko Pačarek koji drži i priznanje Lane Novković koja je bila opravdano odsutna. Kleče : Stefan Spasić, Petar Babić, Andreja Marković i Stefan Briševac.
. Najmlađi su za ovakav podvig imali podršku roditelja.
. Za kraj zajednička slika svih učesnika. U sredini je Sensei Žarko Petković Irac i moja malenkost.
Dmitrij Nikiforov, Žarko Petković Irac, Velimir Velja Matijević, Marija Petrović, Lana Novković
U borilačkoj sali Centra za fizičku kulturu Vračar u petak 11.06.2010. sa početkom u 21.30 održano je polaganje za učenička zvanja Kyokushinkai kluba Crveni zmaj u saradnji sa Kyokushinkai Savezom Srbije. Sensei Žarko Petković Irac, predsednik i Branch chief za Srbiju, bio je predsednik ispitne komisije. Pored moje malenkosti član ispitne komisije bio je i ruski trener i aktivni takmičar sa ostvarenim zapaženim rezultatima, Sempai Dmitrij Nikiforov.
Dmitrij Nikiforov, Žarko Petković Irac, Velimir Velja Matijević
Polagalo je šestoro kandidata za 10. Kyu, dva za 8. Kyu, jedan za 6. Kyu i jedan za 4. Kyu. Ispitni program je bio u skladu sa standardima Kyokushina i zahtevao je od kandidata u zavisnosti od zvanja za koje polažu sledeće : test snage, kate, kihon – osnovnu tehniku u mestu i kretanju, renraku – vezanu tehniku u kretanju kroz osnovne i borbeni stav, kumite – dogovorenu i slobodnu borbu i poznavanje teorije. Sam ispit je organizovan tako da su ispitne tehnike demonstrirale, a zatim i komadovale njihovo izvođenje moje asistentkinje i takmičarke Lana Novković i Marija Petrović. Borbe je sudio Sempai Dmitrij Nikiforov.
Svi kandidati su zadovoljili i zasluženo dobili pohvale što mene kao njihovog Učitelja izuzetno raduje i čini ponosnim. Na samom ispitu sam izdvojio Aleksandra Spasića (1966.) pa želim i ovu priliku da iskoristim da izrazim svoje zadovoljstvo što je moj učenik i što je svojim ponašanjem i zalaganjem na treninzima pravi primer svim članovima kluba među kojima su i njegov sin Stefan i ćerka Stefani.
Sempai Dmitrij Nikiforov je kandidatima uručio vrlo lepo urađene diplome Kyokushinkai Saveza Srbije.
Boban Vojnović 10. Kyu
Dejan Bajagić 10. Kyu
Marsel Pešić 10. Kyu
Stefan Biševac 10. Kyu
Stefani Spasić 10. Kyu
Ivana Racić 10. Kyu
Andreja Marković 8. Kyu
Stefan Spasić 8. Kyu
Rajko Pačarek 6. Kyu
Aleksandar Spasić 4. Kyu
Iz Japana su stigle diplome za 1.i 2. Kyu pa je ovaj ispit iskorišćen i za njihovo svečano uručenje.
Petar Babić 1 Kyu
Marko Subotić 1 Kyu
Marija Petrović 1 Kyu
Lana Novković 1. Kyu
Hteo bih da se zahvalim :
Kyokushinkai Savezu Srbije i njegovom Predsedniku Sensei Žarku Petkoviću Ircu na dobroj saradnji
Lani Novković i Mariji Petrović za pomoć u pripremi i odvijanju samog ispita
Sveti Baboviću na tehničkoj organizaciji ispita i snimljenom video materijalu
mom drugaru Saši Rendiću Rendi na lepim i mnogobrojnim fotografijama
Od osnivanja Kyokushinkai kluba Crveni zmaj 01.06.2009god. u klubu nije održano ni jedno polaganje. Ovaj vrlo važan trenutak za klub i njegove članove treba da se desi uskoro tako da su pripreme u završnoj fazi. Polaganje organizuje klub u saradnji sa Kyokushinkai Savezom Srbije čije će diplome kandidati koji prođu ispit za učenička zvanja dobiti. Predsednik ispitne komisije biće gospodin Žarko Petković Irac, Predsednik Kyokushinkai Saveza Srbije i Branch chief IKO-1 za Srbiju. Ispitni program je prilagođen standardima kyokushina i zahtevaće od kandidata u zavisnosti od zvanja za koje polažu sledeće : test snage, poznavanje teoretskog dela, kihon – osnovnu tehniku u mestu i kretanju, renraku – vezanu tehniku u kretanju kroz osnovne i borbeni stav, kate, kumite – dogovorenu i slobodnu borbu. U planu je da se polaganje održi posle Evropskog prvenstva u Kyokushinu koje se održava u Bukureštu 22. maja.
12.05. imali smo zadovoljstvo da nasna moj poziv poseti u sali za vežbanje SC Vračar gospodin Žarko Petković Irac. Odgledao je deo treninga, a zatim se obratio prisutnim kandidatima objašnjenjem šta ih očekuje na samom ispitu. Podržao ih je u naporima da program pripreme i prikažu što uspešnije, a zatim sve nas obavestio o najnovijim dešavanjima u Kykushinkai Savezu Srbije. Saznali smo da će Srbiju u Bukureštu u borbama u težinskim kategorijama predstavljati Danijel Miličević, Nikola Bajčetić i Boris Perenčević. Takođe je iskoristio priliku da naše članove pozove na Uchi deshi program i letnji kamp koji se ove godine održavaju u julu.
Velimir Velja Matijević, Pavel Baldik, Žarko Petković Irac
Zahvaljujemo se gospodinu Žarku što se ljubazno odazvao na poziv da nas poseti u sklopu priprema za polaganje, a našim reprezentativcima želimo puno uspeha u Bukureštu. O svim dešavanjima u Kyokushinkai Savezu Srbije možete da se obavestite na zvaničnom sajtu Saveza : http://kyokushinserbia.com/
Klub ima privilegiju da se dešavanja u klubu zabeleže kroz umetničke fotografije gospodje Jane Baldik, majke našeg Filipa, na čemu smo joj duboko zahvalni.
Rajko Pačarek, Dejan Bajagić, Aleksandar Spasić, Žarko Petković Irac, Boban Vojnović, Velimir Velja Matijević, Stefan Spasić, Andreja Marković, Marsel Pešić, Ivana Racić, Lana Novković, Marija Petrović, Stefani Spasić, Filip Baldik
Za kolor fotografije ovoga puta smo zahvalni Miodragu Petroviću
U Beogradu se već neko vreme u borilačkoj sali na adresi Cetinjska 22 vežbaju japanske borilačke veštine i sportovi : shoto kan karate, judo, aikido, iai do, kendo, jiyu jutsu i ninjutsu. Klubove koji ih upražnjavaju spojila je namera da se ne bave samo borilačkim veštinama i sportom kao graditeljima zdravog tela i duha već i da približe Srbiji Japan i njegovu kulturu. Na toj ideji su se po prvi put na našim prostorima ujedinili na ovakav način klubovi i osnovali Akademiju borilačkih veština. Predsednik AkademijeDušan Nikolić je izjavio za medije da imaju u planu da otvore školu japanskog jezika kao i da pokrenu niz društveno korisnih akcija od kojih će prva biti "Kimonom protiv droge". Trenutno imaju oko 200 polaznika među kojima su deca predškolskog uzrasta kao i oni koji su zašli u treće doba. Ono na čemu su izuzetno ponosni je to da kod njih treniraju i osobe sa invaliditetom.
Svečano otvaranje rada Akademije borilačkih veština
Demo tim Kyokushinkai saveza Srbije
17.04.2010. japanski ambasador u Srbiji Tošio Cunozaki svečano je otvorio zvanični početak rada Akademije borilačkih veština i tim povodom u vrtu ispred borilačke sale u znak prijateljstva između naša dva naroda zasadio drvo trešnje. Na sportskom terenu u okviru dvorišta na poređanim tatamijima usledio je program prikaza japanskih veština i sportova. Klubovi, članovi Akademije, prikazali su svoje veštine i oduševili mnogobrojnu publiku. Još jednom se pokazalo da su japanske borilačke veštine i sportovi, koji kod nas imaju dugu tradiciju, izuzetno popularni.
Jiju jitsu
Iai do
Kendo
Karate
Judo
Aikido
Ninjutsu
Kyokushinkai savez Srbije je učestvovao u programu kao gost sa svojim mladim demostracionim timom pod vođstvom predsednika savezaŽarka Petkovića Irca. Petar Babić, član Kyokushinkai kluba Crveni zmaj, odradio je prikaz borbe u kategoriji pionira sa Aleksandrom Rankovićem. Pored njih u demo timu su bili Senad Kurtišević, Luka Petković, Nikola Bitić i Vanja Konvalinka. U Programu koji je trajao nešto manje od desetak minuta pokazali su zašto Kyokushin nosi epitet "The Strongest Karate" – "Najjači Karate".
Vanja Konvalinka, Nikola Bitić, Žarko Petković Irac, Luka Petković, Senad Kurtišević,Velimir Velja Matijević, Aleksandar Ranković, Petar Babić
Akademiji borilačkih veština želimo puno uspeha u radu. Osu!
U jednom malom mestu živeo je majstor borilačkih veština, koga su svi hvalili kao čoveka koji živi izuzetno čistim i poštenim životom. Susedi su ga zbog toga poštovali i cenili. Ali jednog dana se desilo nešto što je poremetilo odnos ljudi prema majstoru. U njegovom komšiluku je živela porodica koja je posedovala dućan sa namirnicama i imala mladu kćerku. Majka je sa zaprepašćenjem ustanovila da im je neudata kćerka u drugom stanju. Roditelji su se sekirali i veoma zabrinuli, kako će reagovati njihove mušterije i prijatelji kada se rodi dete. Na inicijativu roditelja, posle mnogo ubeđivanja da otkrije ko je otac deteta, devojka im na kraju reče da je to majstor koji je stanovao u njihovoj blizini. Roditelji devojke odmah odoše majstoru i u besu ga napadoše rekavši mu mnogo ružnih reči. No, na te uvrede je majstor ostao potpuno miran i nezainteresovano je, bez srdžbe i poricanja rekao : “Ma, zar zaista?” Kada se dete rodilo doneli su ga i ostavili majstoru. Zbog ovih događaja majstor je došao na vrlo zao glas, pa su svi iz susedstva izbegavali njega i njegovu kuću. Međutim, sam majstor se nije uopšte izmenio, ostao je miran i suzdržan. Vreme je prolazilo, a on je negovao dete, kako je najbolje znao i umeo. Dete je lepo napredovalo i njegova majka, devojka iz susedstva videvši ga jednog dana, nije mogla više izdržati. Otrčala je roditeljima i kroz plač im priznala istinu, da joj se majstor nije nikada ni približio. Pravi otac deteta bio je jedan mladić, koji je radio u blizini njihovog dućana. Roditelji devojke odmah otrčaše do majstora. Molili su ga da oprosti devojci i njima, plakali i žalili zbog nepravde koju su mu naneli. Nakon toga zamolili su majstora da im vrati dete. Majstor je odmah pristao. Ništa nije zamerio, osporavao ni opovrgavao, nije im držao nikakve “moralne pridike”, šta da iz ovog događaja nauče za budućnost. Samo je jednostavno doneo dete i dao ga roditeljima devojke. Sve što im je rekao bilo je : “Ma, zar zaista?”
Постови
