PRIJATELJ TRANSFER ELEKTRONIK

Nehruova 51, tel. + 381 11 318 40 46, delatnost : knjigovodstvo i računovodstvo


понедељак, 16. март 2015.

SHIHAN RYU NARUSHIMA




Ryu Narushima je rođen 5. septembra 1968. godine u japanskom gradu Toyama. Njegovo ime na japanskom doslovno znači “Zmaj”. Karate je izabrao za životni put. Na tom putu je sa uspehom dokazao da je vredan svoga imena. 

Za sportsku karijeru Ryu Narishime presudnu ulogu odigralo je učešće na regionalnom takmičenju Japana održanom 1993. godine. Pobeda osvojena Ippon-om odagnala je svu njegovu nesigurnost i sumnju ustupivši mesto verovanju da može postići zapaženi rezultat u svetskim razmerama. 1994. godine na Otvorenom kategorijskom prvenstvu Japana zauzima 2. mesto da bi se sledeće godine na istom tom takmičenju popeo na pobednički tron. 

Nakon uspeha na Otvorenom prvenstvu Japana u težinskim kategorijama 1995. godine, Ryu Narushima je izabran u japanski tim za učešće na Šestom Otvorenom svetskom prvenstvu u karateu koje se održalo iste godine. Hendikepiran zbog hronične povrede zgloba kuka ipak je uspeo da prikaže sjajnu tehniku. Večinu dobijenih borbi završio je Ippon-om obarajući protivnike visokim kružnim udarcem noge – jodan mawashi geri. Spektakularni nokauti doprineli su da dobije nagradu za najbolju tehniku. Drugog dana takmičenja susreo se sa borcem iz Australije Garry O'Neill-om. Sudbina je htela da suprotstavi u borbi dva takmičara koja su oba poznata po najvišem nivou izvođenja tehnike. Izvanredna borba sa produžecima završena je nerešeno. Za pobednika je proglašen Garry O'Neill na osnovu broja polomljenih dasaka. 

Na sledećem Otvorenom svetskom prvenstvu održanom 1999. godine Ryu Narushima postiže svoj najbolji sportski rezultat. Ostaje u takmičenju do kraja i u finalnom delu osvaja odlično 8-mo mesto. Njegov uspon prema vrhu zaustavio je niko drugi nego budući svetski prvak Francisco Filho. I pored znaćajne razlike u fizićkoj građi, Brazilac je pobedu slavio sudijskom odlukom. Činjenica da je nizak i sitne građe, motivisala je Ryu Narushimu da trenira naporno uz potpunu koncentraciju. Za nedelju dana imao bi 20 treninga, što svoje pripreme , što kao instruktor. Svako jutro vežbao je Kihon 40 minuta. Svaki pkret ponavljao je po 200 puta. 

Ryu Narushima smatra da je za borce takmićare trening sa tegovima potreban. Bez takavog treninga se jednostavno ne može pobediti u borbi sa suparnikom slićnih sposobnosti jer će nedostajati snage. Međutim, za one koji nemaju visoki nivo izvođenja karate tehnike, trening sa tegovima ne može biti od presudne koristi. Posedovati veliku fizičku snagu, a biti nedovoljno tehnički pripremljen, neće dovesti do znaćajnih rezultata. Zanesenost preteranim treningom sa tegovima uvećava mišićnu masu što može dovesti do gubitka brzine i sprečiti telo da pravilno funkcioniše. Za postizanje vrhunskih rezultata potrebno je razumevanje i prava mera vežbanja sa tegovima što dolazi sa iskustvom. 

Ryu Narushimu je Međunarodna Karate Organizacija Kyokushinkaikan svrstala među 15 najboljih boraca Japana svih vremena. Ne samo da je bio takmičar sa vrhunskom tehnikom, već je zabeležio veći broj nokauta nego većina teškaša. Zbog toga su mu opravdano dali nadimak "Ichigeki" (Jedan udarac). Karate nema smisla, osim ako ne postoji nokaut jednim udarcem - “Ichigeki”. Naravno, ne može se protivnik nokautirati bukvalno jednim udarcem, mada se i to povremeno desi na borilištu. Opcija je da se kombinacija udaraca završi nokaut udarcem. Da bi se to postiglo udarac mora biti iznenadan, jak i brz uz korištenje energije celoga tela. Ryu Narushima smatra da pažnju treba usmeriti na obrnutom pokretu, bilo da su u pitanju dva udarca rukama ili kombinacija ruke – noge ili noge – ruke. Svaki udarac treba izvesti sa sto posto snage uz maksimalnu rotaciju tela, kukova i ruke, a zatim izvesti rotaciju u suprotnom smeru za drugi udarac. 

Ryu Narushima je levak. Međutim, umesto da mu je desna strana tela isturena napred u gardu, on je uvežbao da to bude jaća strana - leva. Posledica toga je to da je večinu nokauta izveo levom nogom ili levom rukom. Favorit tehnika mu je bila Mawashi geri jodan koju je izvodi najkraćom putanjom prema gore, da bi u najvišoj tačci putanja prešla u horizontalnu ravan. 

Ryu Narushima je unapređen u zvanje Shihan. U okviru Međunarodne Karate Organizacije podućava studente kyokushin karateu. 


Ryu Narushima tournament history: 

11th All Japan Weight Category Championships 1994 – 2nd Place (Lost to Kou Tanigawa) 

12th All Japan Weight Category Championships 1995 (IKO-1) – 1st Place (Defeated Takeshi Fukuda) 

6th World Open Tournament 1995 (IKO-1) – Final 32 (Lost to Gary O’Neill), Technical Award Winner 

13th All Japan Weight Category Championships 1996 (IKO-1) – 1st Place (Defeated Takeshi Fukuda) 

1st World Weight Category Championships 1997 (IKO-1) – 3rd Place (Lost to Piotr Sawicki/Defeated Yevgeny Prokhorov) 

16th All Japan Weight Category Championships 1999 (IKO-1) – 1st Place (Defeated Koji Yasuda) 

7th World Open Tournament 1999 (IKO-1) – 8th Place (Lost to Francisco Filho), Technical Award Winner


 

























Literatura : 

Slika preuzeta sa : 



KYOKUSHIN LEGENDE

KANCHO AKIYOSHI MATSUI

Објавио у Нема коментара:

субота, 14. март 2015.

MEGDAN NA VODOPADU




Uzbuđena gomila je obrazovala široki polukrug. Borilište je u svom središtu bilo omeđeno učenicima Jagju Rjua i vodopadom.
„Kad god budeš spreman!“, povika Araki. Učtivo se naklonio protivniku, kao što su običaji nalagali.
Džek mu je uzvratio naklon. Potisnuo je sve misli o Kazukiju. Araki je polako i precizno isukao katanu. Šizu oštrica se zablistala na suncu, kao kap tečnog metala.
Pokolebao se kad je shvatio da će se tući protiv sopstvenog oružja. Tek sad je spoznao strahovitu moć tih mačeva. Činilo mu se da je pobeda sadržana u samom čeliku. Znao je da je poraz samo jedan ubod daleko.
Duboko je udahnuo da bi se smirio. Isukao je oba Roninova mača. Jednim tečnim pokretom je podigao katanu ka nebu i položio kraći vakizaši preko grudi. Podsetio je sebe da je neophodno da pusti prvu krv. Ogrebotina ili posekotina biće dovoljne za pobedu u mačevalačkom ogledanju.
Arakiju se nije žurilo. Lagano je kružio oko Džeka koji ga je pratio u stopu. Pazio je da mu protivnik ne priđe bliže od dužine mača. Znao je da Araki ocenjuje njegovo umeće na osnovu rada nogu. Samuraj je stao u bočni položaj. Spustio je katanu nisko i sakrio oštricu iza tela. Na taj način je otežao protivniku da predvidi pravac napada.
Iznenada je iskoračio prednjom nogom.
Džek je odskočio unazad. Zamahnuo je da bi se odbranio od napada.
No, napad je izostao.
„Nervozan si?“, nasmejao se Araki. Ponovo je kružio kao soko oko plena.
Džek je ćutao. Samuraj se poigravao s njim, ali mu on neće pružiti zadovoljstvo odgovora. Strpljivo će čekati da protivnik povuče prvi potez.
Vrh Arakijevog mača je sunuo nagore. Uhvatio je i odrazio zrak sunca. Sev je na trenutak oslepeo Džeka. Čuo je zvižduk čelika, koji je hitao ka njemu. Pozvao se na obuku u borbi naslepo, kod senseja Kanoa. Proračunao je putanju mača i zaustavio oštricu, zadnjim delom vakizašija. Zatim se uklonio iz opasne zone.
Gomila je razočarano uzdahnula.
Araki ga je pažljivo posmatrao. Bio je zapanjen i razgnevljen činjenicom da mu prvi napad nije doneo pobedu.
„Mali broj preživi udarac lastavice“, hladno je prokomentarisao. „KJAAJJJ!“
Vrisnuo je i snažno zamahnuo preko Džekovih grudi. Mladi samuraj je skočio u stranu i odbio napad, uprkos strahovitoj snazi udarca. Pokušao je kontraubod u stomak, ali se Araki u poslednjem trenutku izvio i izmakao.
„Još manje njih preživi udarac groma“, nastavio je Araki. Trudio se da prikrije ozlojeđenost zbog još jednog neuspelog napada. „Kakvom veštinom ti raspolažeš, gajdžine?“
Spustio je gard da bi namamio Džeka. Ovaj je znao da je to zamka, ali i da neće dobiti bolju priliku. Munjevitom brzinom je zamahnuo vakizašijem ka samurajevoj glavi. Araki je krenuo da blokira udarac i otkrio levu stranu. Džek je izveo bod katanom i Araki shvati da je nadmudren. Panika mu je na trenutak sevnula u očima. Uspeo je da okrene oružje i zaustavi Džekovu katanu.
Našli su se u kratkotrajnoj pat-poziciji.
Povukao je oštricu duž Arakijevog mača. Pokušao je da je gurne u stranu i napadne srce... baš kao što ga je Masamoto učio... ali je Arakijeva katana počela da se diže i spušta kao talas, rasipajući silu uboda. Napad nije uspeo. Morao je da uzmakne kako ne bi završio na vrhu Arakijevog mača.
Samuraj se nacerio. „Veliki talas se sreo s kremenom i varnicom.“
Neki učenici Jagju Rjua su zatapšali. Araki je izvodio predstavu za svoje sledbenike. Stvarao je utisak da drži borbu pod kontrolom i da odlaže neminovni kraj da bi mučio protivnika. Džek je znao istinu. Samuraj je bio zabrinut zbog dva neba i zatečen protivnikovom mačevalačkom veštinom.
Nastavili su da se tuku. Hana ga je hrabrila, a Ronin nemo posmatrao. Gomila je bila izrazito jednostrana. Siktala je i bučala, posle svakog Džekovog uspešnog napada ili odbrane. Kazuki ga je mrko gledao, skrštenih ruku. Araki je glasno komentarisao svaku tehniku. Džek se nervirao zbog toga. Znao je da protivnik pokušava da iskaže superiornost i da vreba priliku za odlučni nasrtaj.
Dvoboj je bio sve intenzivniji. Džeku je srce divlje tuklo u grudima. Urlik vodopada se mešao s bubnjanjem u ušima. Umarao se. Znao je da svakog časa može načiniti grešku. Araki je bio tako precizan i besprekoran mačevalac da se Džek zalud trudio da pronađe način da ga pobedi. Povukao se pred naročito opasnim atakom i zagazio u reku.
Od svih elemenata, nindža treba da izabere vodu kao najbližeg saveznika...
Setio se učenja velikog majstora o pet krugova i o korišćenju prirode. Sagnuo se kad je Araki zamahnuo ka njemu.
Ni najjači ne mogu da joj se odupru... Može biti oružje za napad ili odbranu...
Povlačio se duž ivice vode. Pustio je da ga Araki goni. Protivnik je bio tehnički besprekoran mačevalac. Ako je i imao neku manu, to je bila krutost u pokretima.
Odlučio se da upotrebi znanje o krugu vode.
Namami neprijatelja u reku... Nateraj ga da se bori u vodi...
To je bila rizična strategija. Struja je mogla da ga odnese, baš kao i Arakija. Pretila je opasnost da izgubi ravnotežu i bućne u plićak. Obučavao se za borbu u vodi, s nindžama. Znao je da mora da spusti centar ravnoteže, da visoko i polako diže noge dok korača. Araki, s druge strane, nije bio savitljiv. Naći će se na negostoljubivom terenu, kad zagazi u vodu.
Ratnici su zagazili u reku. Gomila je pojurila napred. Učenici su izbili na obalu.
Potcenio je protivnika. Araki se pokazao opasnim i u vodi. Mačevi su se sudarali, dok su prilazili vodopadu. Struja je bivala sve snažnija i on se sve teže održavao na nogama. Hana i Ronin su ga posmatrali s narastajućom zabrinutošću.
„Lelujajući stubovi!“, povikala je Hana i pokazala iza njegovih leđa.
Osvrnuo se i opazio kamenje koje je virilo iz vode. Odmah je skočio na najbližu stenu. Araki nije želeo da protivnik stekne prednost višeg položaja. Popeo se na drugi kamen. Zamalo se nije okliznuo na klizavoj površini, ali je brzo povratio ravnotežu.
Džek je skočio na sledeći. Araki ga je sledio. Borili su se i skakali po neravnom kamenju, gotovo na samoj ivici vodopada. Araki je odbio Džekov napad. Odgovorio je iznenađnim, dijagonalnim zamahom. Džek je mogao da ga izbegne samo na jedan način, da se savije preko ivice ponora. Činilo se da jedva održava ravnotežu i da će ga i najslabiji udar povetarca baciti u bezdan.
Pronađi centar.
Araki je hteo da stavi tačku na mačevalačko ogledanje. Gomila je urlala:
„Ubij ga! Ubij ga! Ubij ga!“
„Vreme je da okončamo dvoboj“, obznanio je Araki i podigao mač. „Izvešću nebesa krunišu zemlju.“
„Složili smo se da ćemo se zadovoljiti prvom krvlju“, prostenjao je Džek, koji se još lelujao na ivici.
„Dogovorili smo se dok još nisam znao da si gajdžin samuraj“ odvrati Araki, sa zlobnim osmehom. „Ući ću u istoriju kao čovek koji ti je odrubio glavu!“
Oštrica se spuštala kao giljotina ka Džekovom vratu. U tom trenutku se ispravio i skočio na susedni kamen. Mač je promašio. Araki je, u želji da obezglavi Džeka, preterano snažno zamahnuo. Pao je napred a Džek je zavukao mač ispod Arakijevog obija. Zadržao ga je, pre no što je sasvim izgubio ravnotežu.
Visio je na ivici i posmatrao vodeni bezdan očima raširenim od užasa.
„A to je bila Pijana pesnica“, reče Džek. „Udari kad izgledaš najranjivije.“
Crvenilo se probijalo kroz Arakijev kimono, na mestu na kom ga je Džek posekao.
„Verujem da je to prva krv“, napomenu Džek.
„Nikako“, zareža Araki, uprkos krajnje opasnom položaju.
Pokušao je da se uspravi. Obi se klizao po katani. Čuli su zlokobno cepanje tkanine. Arakijeva sudbina je doslovce počivala na oštrici mača.
„Meni to izgleda kao prva krv“ pribrano će Džek, dok je okamenjeni Araki visio nad vodopadom. „Biće najbolje da izvadim oštricu, da bih je bolje pogledao, ako ti nisi siguran.“
„Ne! Da! Hoću reći... Slažem se, slažem se! Prva krv je pala! Pobedio si!“, povikao je Araki kad je obi počeo ponovo da se cepa.
Džek je uhvatio samuraja za okovratnik. Povukao ga je u sigurnost. Araki je drhtao od besa. Načas je izgledalo da će nastaviti borbu. Samurajski kod bušido obavezivao ga je na poštovanje date reči. Vratio je mač u korice i stao na drugi kamen. Postiđeno je pognuo glavu.



Tekst i slika preuzeti iz knjige Krisa Bredforda:

MLADI SAMURAJ
Krug vode

postavljene na adresi:
https://www.scribd.com/doc/231591413/Chris-Bradford-MLADI-SAMURAJ-05-Krug-Vode



Објавио у Нема коментара:

недеља, 8. март 2015.

PIJANA PESNICA




Stala je i nakrivila glavu da bi oslušnula neobičnu buku. I Džek je čuo neobične zvuke. Izmenjali su poglede i usmerili pažnju na Ronina. Samuraj se, na njihovo zaprepašćenje, raspevao - ako se to zavijanje moglo nazvati pevanjem. Džek je zapazio da je piće blagotvorno uticalo na Roninovo raspoloženje. Zahtevao je da kupe dve boce za put, pored hrane. Završio je prvu i načeo drugu. Blago se ljuljao u hodu.
„Da li on to igra?“ s nevericom će Hana.
Džek nije mogao da veruje sopstvenim očima, ali je Ronin, po svemu sudeći, igrao kolce. Bacao se nogama i mahao rukama. Ukrstio je pogled s Hanom. Više nije mogao da održava ozbiljan izraz lica. Zakikotali su se, posmatrajući bizaran prizor. Ronin je zaneseno igrao i pevao. Nije ih opažao.
„Retko vesela i neobična družina putnika!“
Tamna prilika je iskrsla pred njima. Bio je to muškarac bikovske građe, s kosom vezanom u perčin i širokim, spljoštenim nosem, sličnim svinjskoj njušci. Nonšalantno je vitlao drvenom palicom.
„Pijani samuraj, vesela devojčica i gajdžin!“
Ronin se njihao. Činilo se da je preneražen neočekivanom pojavom krupnog stranca. 
Šušketanje žbunja je najavilo pojavu još petorice ljudi. Prvi je nosio palicu. Bio je nizak i zdepast kao panj. Onaj najbliži Džeku je bio ćelav, s mišićavim rukama. Držao je sekiru. Pored njega je bio mladić, naoružan batinom. Četvrti je imao oštro, nazubljeno koplje. Peti im se prikrao otpozadi. Taj je bio mršav kao pritka. Cerio se na Hanu. Otkrio je veliku rupu među zubima. Mahao je nožem krvavog sečiva.
Devojčica se pribila uz Džeka, kad su ih banditi opkolili. „Mrtvi smo“, prošaptala je.
Džek se ohrabrujuće osmehnuo Hani, ne skidajući pogled s bandita. „Ne brini. Ronin je na našoj strani.“
Posmatrala ga je kao da je skrenuo pameću. „Ali, pijan je!“
„Upravo tako“, odvratio je Džek. Držao je palicu. Spremno je čekao Roninov potez.
„Morate da platite putarinu ako želite da prođete“, obznanio je vođa bandita.
Ronin je štucnuo. „Koliko?“
„Sve što imate.“
„Baš fino!“, veselo će Ronin. „Nemamo ništa... to znači da možemo da nastavimo put.“
Mahnuo je Džeku i Hani i pružio korak. Vođa je spustio ruku na samurajeve grudi.
„Neće moći. Za početak ću uzeti tu bocu.“
„Misliš na ovu?“, zaplitao je Ronin i prodrmao bocu. „Prazna je.“
Iscedio je poslednje kapi u usta da bi pokazao kako govori istinu.
„Vidim da imaš još jednu! Daj mi je ovamo...“
Ronin se zagrcnuo i ispljunuo pirinčano vino po banditovom licu. Čovek je vrisnuo kad mu je alkohol prodro u oči. Ronin se pijano nagnuo napred i udario ga glavom u nos. Vođa se zateturao unazad sa slomljenim nosom. Krv mu se slivala niz lice.
„Sredite ih!“, povikao je.
Zdepasti bandit je, istog časa, navalio na Ronina batinom. Pijani samuraj se zateturao u stranu. Vitlao je rukama, pokušavajući da povrati ravnotežu. Lako je izbegao napad i, onako usput, razbio keramičku bocu banditu o glavu. Čovek je izgubio svest pre no što je tresnuo o zemlju.
I Džek je krenuo u akciju. Zavrteo je bo i tresnuo najbližeg bandita po prstima. Ovaj je zajecao od bola i ispustio sekiru koja mu je odsekla vrh malog prsta na nozi. Bolno je skakutao, što ga je činilo lakom metom za Džekovu palicu. Udario ga je po nogama i oborio. Neće skoro ustati posle snažnog i brzog udarca u stomak.
Čuo je vrisak iza leđa. Video je kako bezubi bandit grabi Hanu.
„Sagni se!“, povikao je i zamahnuo vrhom palice na njenu glavu.
Poslušala ga je. Bo je pogodio napadača u grudi. Izbio mu je vazduh iz pluća. Pustio je devojčicu i bacio nož na Džeka. Leteo je ka njegovom grlu. Samurajska obuka ga je spasla u poslednji čas. Instinktivno je odbio nož palicom.
Gnevni bandit je jurnuo na njega i dobio udarac vrhom palice ispod brade. Ostao je bez nekoliko zuba. Džek je zavrteo palicom i tresnuo bandita, koji se onesvestio posle udarca o drvo.
Okrenuo se ka četvrtom pljačkašu, onom s palicom.
Ronin se za to vreme borio s vođom i banditom s kopljem. Hana je zevajući u čudu posmatrala kako se Ronin tetura, posrće i okreće između napadača. Ni jedan ni drugi nisu uspevali da mu zadaju makar ijedan udarac.
Bandit s kopljem je pokušao da probode Ronina, koji se kotrljao. Vrh koplja je završio u zemlji. Ronin se uspravio i prelomio držalju koplja nadvoje. Udarac pijane pesnice po grlu je okončao kratki sukob.
Noge su ga izdale posle mnoštva okreta i skokova. Pao je na tle.
„Sad si moj!“, zarežao je gnevni vođa i podigao močugu na samuraja.
Ronin je iznenada skočio. Po drugi put ga je udario nogom u lice. Bandit je stao usred zamaha i pao kao oboreno drvo.
„Ne diraj mi sake!“, rekao je Ronin. S visine je gledao izubijanog bandita. „A, mislio sam da ne možeš biti ružniji!“
Pobeđeni vođa je odgovorio slabašnim krkljanjem.
Ronin je bacio pogled na Džeka, koji se još borio s poslednjim banditom. „Požuri! Nemamo čitavu noć“, nestrpljivo je dobacio.
Naslonio se na drvo da bi gledao borbu. Džek je nedugo potom razoružao protivnika. Jedan pogled na pale prijatelje mu je bio dovoljan da se da u bekstvo.
„Ostavi ih da ližu rane“, reče Ronin. Požurio je niz put.
Džek i Hana su kaskali za njim. Devojčica je ostala bez reči, prvi put od polaska iz Kizua.
Zastali su kraj reke i pronašli bezbedno mesto za logorovanje. Džek je zapalio vatru. Okupili su se oko plamenova. Jeli su mandžu s ukusom kestena i delili pirinač iz slamnate korpice.
„Bio si čudesan!“, reče Hana. S divljenjem je posmatrala Ronina.
„Šta?“, progunđao je, s ustima punim mandžua.
Kotrljala se po tlu, imitirajući njegov način borbe. Bezuspešno je pokušala da se osovi na noge i bubnula na zadnjicu. Džek se nasmejao.
Ronin je nervozno reagovao. „Nisam to tako radio! Pijana pesnica je veoma zahtevna borilačka veština.“
„Ma ne može biti toliko teška. Čim moraš da se napiješ“, rekla je podigavši Roninovu bocu sakea.
„Daj mi je ovamo!“, zarežao je. Iščupao joj je bocu iz ruke. „Za Pijanu pesnicu nije neophodan sake, već obuka.“
„Zašto nas ne naučiš?“, predložila je Hana.
„Nisam sensej.“
„Pa, ni ja nisam učenica“, uzvratila je. „Nikad u životu nisam ništa učila. To znači da ćeš biti najbolji učitelj kog sam imala.“
Ronin je ćutke otpio gutljaj sakea.
„Pa, gde si naučio Pijanu pesnicu?“, pitao je Džek. Odavno je sumnjao da su Roninovi pokreti deo nekog borilačkog stila.
„Naučio sam je od kaluđera iz Šaolina, iz Kine. Bio je na hodočašću.
Zvao se Han Zongli.“ Sećanje na učitelja mu je izmamilo smešak. „Gledao sam kako savlađuje dvadeset ljudi. Zamolio sam ga da postanem njegov učenik.“
Posmatrao je plamenove, izgubljen u sanjarenjima. „I?“ navaljivala je Hana.
Ustao je, s bocom u rukama.
„Pijana pesnica se oslanja na obmanu“ objasnio je, blago se teturajući. „Izigravaš pijanca sa šoljicom.“ Pružio je ruku, kao da je drži. „Krećeš se okolo, meko ali snažno.“ Zaneo se. Ljuljao se i teturao na petama. „Kad posegnem za drugim pićem, to će biti udarac.“
Pružio je ruku i stao nadomak Haninog nosa. „Ili tehnika hvatanja.“ Uhvatio je devojčicu za rame. Jeknula je kad je stisnuo prste. „Gađaš tačke pritiska, ili oduzimaš ravnotežu protivniku.“
Ronin se, uprkos početnom oklevanju, zagrevao za ulogu učitelja. Hana ga je pomno posmatrala, dok je Džek pravio mentalne beleške o svemu što je video i čuo.
„Osnovna taktika je da se pretvaraš da se braniš, dok napadaš. Da izgleda kako ćeš krenuti na jednu, dok ideš na drugu stranu.“
Zateturao se udesno i izveo zapanjujući udarac u stranu drugom nogom.
„Koristio sam sve te pokrete da bih zbunio protivnika. Zbog toga sam uvek izgledao nestabilno.“ Teturao se na jednoj nozi. „Uvek sam se kontrolisao, pazio na centar ravnoteže...“
Odjednom je mahnuo rukama i pao na tle, što je bio neočekivani kraj lekcije. Trapavi završetak je izazvao buru smeha kod Hane. Džek je znao da Roninu to neće prijati. Prišao je da bi mu pomogao da ustane.
„Mislio si da sam pao“, rekao mu je Ronin.
U treptaju oka se okrenuo na leđa i poleteo nagore. Pogodio bi Džeka nogom u vilicu, da ovaj nije izbegao iznenadni napad. Sekund kasnije dobio je udarac u grudi dlanom. Poleteo je i pao preko Hane. Oboje su bili zatečeni neočekivanim napadom.
„To je bila Pijana pesnica“, ponosno će Ronin. „Kad protivnik misli da si najranjiviji... napadaš!“



Tekst i slika preuzeti iz knjige Krisa Bredforda:

MLADI SAMURAJ
Krug vode

postavljene na adresi:
https://www.scribd.com/doc/231591413/Chris-Bradford-MLADI-SAMURAJ-05-Krug-Vode



Објавио у Нема коментара:

недеља, 11. јануар 2015.

GEIKO OSAME 29.12.2014.

Објавио у Нема коментара:

среда, 7. јануар 2015.

GAJDŽIN SAMURAJ



Japan, leto 1614. godine

„Hej, stranče, sediš na mom mestu!“, zarežao je samurajski ratnik.
Džek je prestao da srče supu s rezancima. U neuglednoj krčmi u Šonou, poštanskoj stanici na putu za Tokaido, bilo je puno praznih klupa. Odlučio je da se ne protivi samuraju. Kliznuo je na drugi sto, ne dižući glavu, pokrivenu širokim slamnatim šeširom. Nastavio je da jede, pogleda uprtog u činiju vrele supe.
„Rekao sam da sediš na mom mestu“, ponovio je samuraj. Ruka mu je preteći počivala na balčaku mača. Iza njega su se pojavila još dva para sandala.
Džek se upinjao da očuva prisebnost. Stigao je do ovog drumskog svratišta bez ozbiljnijih problema. Nadao se da će tako i ostati.
Znao je da će to biti teško u ratom opustošenom Japanu. Samurajski gospodar, daimjo Kamakura nakon pobede u građanskom ratu proglasio se šogunom, vladarem Japana. Zemlja je bila puna ratobornih samuraja, pod njegovim zapovedništvom. Maltretirali su stanovništvo, a pogotovo pripadnike nižih slojeva, pijani od pobede, sakea i novostečene moći.
Džek je na prvi pogled izgledao kao skromni zemljoradnik ili lutajući hodočasnik. Nosio je neupadljivi plavi kimono, sandale i kupasti, slamnati šešir - prepoznatljivo obeležje seljaka i budističkih sveštenika. Široki obod skrivao je crte lica stranca.
„Seo si na mesto mog prijatelja.“
Saborci krupnog nasilnika su se zakikotali. Džek je shvatio da se našao u veoma nezgodnoj situaciji, iz koje se neće tako lako izvući. Biće najbolje da što pre napusti krčmu. Naći će se u velikoj nevolji, ako otkriju ko je. Kao stranac, gajdžin, bio je potencijalna meta odmazde. Šogunov prvi proglas po stupanju na vlast bio je zabrana prisustva stranaca i hrišćana na teritoriji čitave zemlje. Naređeno im je da smesta napuste Japan ili da se suoče s kaznom. Nekim preterano revnosnim samurajima činilo se da stranci ne napuštaju Japan dovoljno brzo. Na kratkom putovanju od Tobe do puta za Tokaido prošao je pored izmrcvarenog tela zlosrećnog hrišćanskog sveštenika. Visilo je s drveta i lagano trulilo na suncu.
„Brzo ću pojesti supu i odmah nastaviti put“, odvratio je Džek na besprekornom japanskom.
Bio je isuviše gladan da bi ostavio polupraznu zdelu. Štapićima je punio usta rezancima. Četiri dana od rastanka s prijateljima nije pojeo ništa toplo.
„NE MOŽEŠ! Ostavi tu supu i tornjaj se odavde!“, naredio mu je samuraj. Tresnuo je pesnicom o sto.
Činija se zakotrljala po podu. Njena sadržina se prosula po tvrdo nabijenoj zemlji. Malobrojni putnici-namernici zaždili su ka vratima. Kelnerica se svila iza šanka, pored uplašenog oca.
Džek je po prvi put podigao glavu. Bio je prinuđen da se suoči s napadačem.
Zdepasti samuraj s pacovskim brčićima i žbunastim crnim obrvama zapanjeno je zurio u dečakove plave oči i plavu kosu.
„Gajdžin!“, procedio je.
Džek je ustao. Bio je viši od velikog broja japanskih muškaraca, iako je imao samo petnaest godina.
„Odlazim, kao što sam rekao.“
Samuraj se hitro pribrao. Preprečio mu je put. „Nećeš ti nikuda. Ti si begunac i neprijatelj Japana.“
Dva ratnika su stajala iza njega. Jedan je bio mršav, uskog prćastog nosa i sitnih očiju. Drugi je bio mali i debeo kao žaba. Nosili su po dva samurajska mača - standardnu katanu i kraći vakizaši.
„Ne tražim nevolje“, odvratio je Džek i podigao ranac. Bio je spreman da se da u bekstvo. „U prolazu sam na putu do Nagasakija. Napuštam zemlju, u skladu sa šogunovim naređenjem.“
„Nije ni trebalo da dolaziš ovamo“, zarežao je mršavi. Pljunuo je pred Džekove noge. „Uhapšen si...“
Džek mu je bacio štapiće za jelo u lice, da bi mu skrenuo pažnju. Jurnuo je ka vratima.
„Drž' ga!“, naredio je njihov vođa.
Žaboliki ratnik ga je uhvatio za zglob. Napadač se začas našao na kolenima. Jaukao je od bola, posle delotvornog zahvata. Zglobni obuhvat je bio prva lekcija iz tajdžicua koju je Džek naučio u Niten Iči Rjuu, samurajskoj školi u Kjotu, u kojoj je proveo poslednje tri godine.
„Upomoć!“, zajecao je samuraj.
Vođa je isukao mač i jurnuo napred.
Džek je pustio debeljka, pre no što mu je slomio ruku. Bacio ga je pred samuraja u jurišu. Istovremeno je potegao katanu iz ranca. Čelični mač je sevnuo iz saje, dok je smrtonosno sečivo hitalo ka njegovom vratu.
Dve katane su se sudarile u vazduhu. Načas se niko nije pomerio. „Gajdžin samuraj!“, preneraženo će vođa. Oči su mu bile krupne kao tacne.
„To je taj!“, ciknuo je žaboliki ratnik, podižući se na noge. „To je gajdžin za kim šogun traga!“
„Raspisao je lepu nagradu za njegovu glavu“, dodade mršavi samuraj. I on je potegnuo mač.
Tri samuraja su okružila Džeka. Stajali su između njega i vrata. Nije imao izbora. Moraće da se izbori za slobodu.
Kelnerica, sićušno devojče s kratkom gustom crnom kosom, uplašeno je izvirila iza šanka. Ugledala je Džeka, sateranog u ćošak.
Drumska krčma za niže slojeve bila je skromno, drveno zdanje, načinjeno uglavnom od bambusa, sa zidovima od kremkastog pirinčanog papira. Oslanjala se na nekoliko drvenih stubova. Stolovi behu stari i iskrzani. Iza šanka je bilo veliko bure sakea i nekoliko kamenih posuda za služenje pirinčanog vina. Džek je načas ugledao devojčinog oca. Krčmar je užurbano sklanjao nekoliko dragocenih porculanskih činija. Klizeća vrata, najočigledniji put za bekstvo, bila su na drugom kraju prostorije, iza tri samuraja. Pitao se da li krčma ima i zadnji izlaz.
„Da li moramo da ga uhvatimo živog?“, pitao je mršavko.
„Ne moramo, šogun će se zadovoljiti njegovom glavom“, odgovorio je vođa.
Shvatio je da ih ne može pobediti jednim mačem. Isukao je vakizaši. Podigao je oba oružja u odbrambeni stav. Akiko, najbolja i najdraža prijateljica, darovala mu je dva veličanstvena mača s tamnocrvenim balčacima. Pripadali su njenom pokojnom ocu.
Dragocene mačeve je iskovao Šizu, najveći majstor za izradu mačeva koji je ikada živeo. Prvi put će ih upotrebiti u borbi. Lepo su mu ležali u ruci. Oštrice su bile savršeno uravnotežene.
Vođa je oklevao da napadne. Iznenadio ga je Džekov neobični borbeni stav. Većina samuraja je u dvobojima koristila samo katanu.
„Zna tehniku dva neba!“, kriknu žaboliki ratnik.
„Pa šta?“, prezrivo će vođa. „Nas je troje!“
Džeku nije promaklo da vrh vođine katane blago drhti, uprkos razmetljivim rečima. Tehnika dva neba je uživala strahovit ugled među samurajima. Svi su znali da samo najbolji polaznici Niten Iči Rjua dobijaju priliku da je nauče. Pričalo se da je gotovo nemoguće ovladati njome i da su retki samuraji kojima je to uspelo nepobedivi u boju. Masamoto, osnivač samurajske škole i Džekov pokrovitelj, borio se i pobedio u šezdeset dvoboja.
„Ne budi naivan, klinac samo blefira. Nijedan gajdžin ne može da ovlada tom tehnikom", reče vođa i gurnu debelog samuraja napred. „Ubij ga!“
„A zašto baš ja?“
„Zato što sam ti ja naredio!“
Samuraj je oklevajući potegao mač. Džek je bacio pogled na oštricu. Bila je čista i neokrznuta. Zaključio je da se zdepasti ratnik nikad nije ogledao u pravom dvoboju.
„P-p-predaj se, gajdžine, ili...“, promucao je.
„Ili?“, izazivao ga je Džek. Trudio se da dobije u vremenu i zauzme položaj iza stola.
„Ili ću ti... odseći glavu", neubedljivo će debeljko.
„Šta će biti ako se predam?“
Samuraj nije znao šta da odgovori. Pogledao je vođu.
„U svakom slučaju, ostaćeš bez glave“, odgovorio je vođa sa sadističkim osmehom.
Klimnuo je. To je bio signal mršavom samuraju. „U NAPAD!“
Sva trojica su navalila na Džeka.
Prevrnuo je sto. Debeljko je pao na pod i ispustio mač. Mršavi je zamahnuo prema Džekovom vratu. Vođa je ciljao stomak. Sagnuo se ispod prvog sečiva i odbio drugi napad vakizašijem.
Udario je mršavog samuraja nogom u grudi, pre no što je stigao da ponovo napadne. Poleteo je i tresnuo u stub. Drvo nije izdržalo. Slomilo se. Neugledno zdanje je zadrhtalo. Džek se okrenuo i zamahnuo katanom prema vođinoj glavi. Oštrica je zviždeći sekla vazduh. Proletela je tik iznad samurajeve glave.
„Promašio si!“, povikao je.
„Jesam li?“, rekao je Džek, dok je nasilnikov perčin padao na pod.
Samuraj, preneražen gubitkom statusnog simbola, nije čuo krckanje greda, sve dok nije bilo kasno. Džek je presekao veze koji su držali deo krova od bambusa. Debela, tvrda stabljika udarila ga je u glavu. Nestao je pod poplavom bambusa.
Mršavi samuraj ga je napao s besnim krikom. Ciljao je srce. Naterao ga je na odstupanje ka šanku. Blokirao je kišu udaraca. Protivnik je bio munjevito brz. Došao je u poziciju da mu zada opasan udarac u stomak.
Džek je u poslednjem deliću sekunde skočio u stranu. Kao brijač oštro sečivo proseklo je bure sakea. Prepolovilo ga je. Pirinčano vino se prosulo. Alkoholni vodopad je preplavio debelog samuraja, koji je klečao na podu pipajući za mačem. Idiotski osmeh mu je osvanuo na licu, kad je progutao nekoliko gutljaja sakea.
Na licu mršavog samuraja ogledao se strašan bes. Ponovo je podigao mač, rešen da dokrajči gajdžina. Kelnerica se podigla iza šaltera. Tresnula ga je glinenim krčagom po potiljku. Blago se zanjihao i pao na pod.
Džek je zapanjeno zurio u devojku.
„Neki ljudi jednostavno ne mogu da podnesu piće“, rekla je. Nevino se osmehivala, dok se debeli samuraj klizao po mulju i pirinčanom vinu.
Uspeo je da ustane. Sake mu je kapao s lica. Pogledao je pale drugove i uzmakao od Džeka.
„Ovo nije ravnopravna borba" mucao je, dok mu je mač drhtao u rukama.
„Nikad nije ni bila“, odvratio je Džek. Izveo je udarac jesenjeg lista.
Dva puta je sečivom pogodio zadnji deo protivnikovog mača. Očas posla ga je razoružao.
Samuraj je podigao ruke u znak predaje. Mrmljao je: „Nemoj da me ubiješ!“
Džek je u treptaju oka zamahnuo ka zdepastom ratniku, s oba mača. Debeljko je vrisnuo. Prodorni pisak je ubrzo prerastao u žalobni jecaj.
„Ne želim nikoga da ubijem“, poručio mu je Džek, kad je vratio mačeve u korice. „Hoću samo jedno, da se vratim kući.“
Samuraj je začuđeno spustio pogled. Bio je neozleđen, ali mu je obi pao na pod, zajedno sa sajama, inro kutijicom i niskom novčića.
Pobegao je iz krčme, užasnut Džekovom mačevalačkom veštinom.



Tekst i slika preuzetl iz knjige Krisa Bredforda:

MLADI SAMURAJ
Krug zemlje

postavljene na adresi:

https://www.scribd.com/doc/230712759/Chris-Bradford-MLADI-SAMURAJ-04-Krug-Zemlje




Објавио у Нема коментара:
Пријавите се на: Постови (Atom)