LANA TREĆA NA OTVORENOM PRVENSTVU ŠPANIJE

Desetog marta 2012. god. u Barseloni je održano Otvoreno prvenstvo Španije u Kyokushinu. Organizator takmičenja bio je novi IKO Branch Chief za Španiju, Shihan Daniel Lorente. Učestvovalo je 147 takmičara iz Kazahstana, Srbije, Kostarice, Rusije, Francuske, Poljske, Mađarske i naravno Španije. U reprezentaciji Srbije pored naše Lane Novković, koja se takmičila u katama, bili su borci : Saša Stošić, Miloš Miljković i Radivoje Mirković.

“Oko 15 časova već smo bili u sali. Sat vremena do početka turnira. Tribine  su bile pune, četiri tatamija, gomila učesnika. Kada sam videla toliku količinu ljudi u kimonima, mislila sam da se neće završiti taj dan, ali sve je bilo odlično organizovano. Bio je veliki broj onih koji su bili zaduženi da turnir prodje bez problema. Podelili su nas u grupe, dali instrukcije za prvi izlazak i ceremonija je počela. Ubrzo je krenulo takmičenje i kao i uvek, prvi su nastupali kataši. Nakon završenog prvog kruga i uradjene eliminacione kate, sačekali smo rezultate. Četiri devojke su išle dalje. Sensei Žarko Petković mi je prišao i rekao : ”Dobro nam je krenulo takmičenje, spremi se za finalnu katu”. Ja sad mogu da dodam, odlično se i završilo. Uvek ima prostora da se uči i da se mnogo napreduje, ali ja sam zadovoljna izvodjenjem Kanku kate i osvojenim trećim mestom. Kate su bile gotove i počele su borbe. Od naših momaka učestvovali su Saša Stošić, Miloš Miljković i Radivoje Mirković. Za njih imam samo pohvale. Radili su perfektno, i za našu zemlju osvojili tri zlata. Bravo momci! Na prvom treningu, posle turnira, slavili smo i jeli španske čokoladice. Hvala svima na podršci, na čelu sa našim trenerom Velimirom Matijevićem, koji je maksimalno posvećen tome da mi radimo, učimo i napredujemo. Idemo dalje. Osu!”  

Lana je osvojila treče mesto sa minimalnom razlikom u oceni od drugoplasirane takmičarke od, zamislite, celih 0,2. Očigledno je da njeno izvođenje sazreva i da je tek očekuju velika takmičenja i uspesi. Osu!

Kyokushinkai Savez Srbije, vesti

Foto album : 

LANA NOVKOVIĆ - OTVORENO PRVENSTVO ŠPANIJE 10.03.2012.

PROTIV TAJFUNA

.

Funakoši Gičin

“Nebo iznad bejaše crno, a iz daljine je pristigao vetar koji je zavijao i nosio sve što bi mu se našlo na putu. Velike grane su kidane poput grančica sa ogromnog drveća, a prašina i šljunak su leteli kroz vazduh bolno udarajući u lice jednog čoveka.

Okinava je poznata kao ostrvo tajfuna, a žestina njenih tropskih oluja je neopisiva. Kuće na Okinavi su niske i građene na najčvršći mogući način kako bi odolele naletima vetrova koji redovno svake godine u vreme olujnih sezona opustoše ostrvo : okružene su visokim kamenim zidovima, a krovovi su prekriveni crepovima od škriljca učvršćenih malterom. Ali, vetrovi su toliko jaki (ponekad dostižu brzinu blizu 160 kilometara na sat) da se kuće, uprkos svih mera sigurnosti, tresu i podrhtavaju.

Sećam se da su se u vreme jednog tajfuna svi stanovnici Šurija uvukli u svoje kuće moleći da tajfun prođe, a da ne izazove neku veću štetu. Ne, pogrešio sam kada sam rekao da su se svi stanovnici Šurija uvukli u svoje domove; na krovu svoje kuće u Jamakava-čo se nalazio jedan mladić koji je čvrsto odlučio da se bori sa tajfunom.

Svaki onaj koji bi se osvrnuo na tu osamljenu pojavu bez sumlje bi zaključio da je ovaj poludeo. Ogrnut samo oko slabina, stajao je na klizavim crepovima krova držeći sa obe ruke tatami (slamnata asura) kao da želi da se zaštiti od vetra koji je urlao. Mora da je pao s krova više puta, jer je njegovo skoro nago telo svuda bilo umazano blatom.

Mladić je bio dvadesetih godina ili čak i mlađi. Bio je niskog rasta, jedva nešto viši od 150 santimetara, ali njegova ramena su bila široka, a bicepsi nabrekli. Kosa mu je bila očešljana kao u sumo rvača, sa perčinom i malom srebrnom iglom, nedvosmislenim pokazateljima da pripada šizoku klasi.

Ali sve je to od male važnosti.Ono bitno je bio izraz njegovog lica : širom otvorene oči koje su caklile čudnim sjajem, široko čelo i koža boje bakra. Stežući zube pri naletima vetra, zračio je oko sebe fluid neizmerne snage. Neko je mogao da pomisli da je on jedan od Deva – kraljeva zaštitnika.

Mladić na krovu je zauzeo nizak stav, držeći slamnatu asuru visoko podignutu prema pobesnelom vetru. Stav koji je zauzeo je bilo nešto najimpresivnije, jer je stao u pozu kao da jaše na konju. U stvari, svako ko poznaje karate je lako mogao da opazi da je mladić zauzeo jahači stav, najstabilniji od svih karate stavova, koristeći urlajući tajfun kao sredstvo za usavršavanje svoje tehnike i za dalje čeličenje svoga duha i tela. Vetar je punom snagom udario u asuru i mladića, ali je on ostao na mestu ne pomerivši se.”

Odlomak iz autobiografske knjige Gičin Funakošija

KARATE-DO MOJ ŽIVOTNI PUT

Beograd, 1988

Slika preuzeta sa :

http://www.karatebyjesse.com/?p=4165

OTAC MODERNOG KARATEA GICHIN FUNAKOSHI

GICHIN FUNAKOSHI

RODONAČELNIK KARATEA

ZAOSTAVŠTINA GICHIN FUNAKOSHI-a

NAKAYAMA O FUNAKOSHI-ju

PROTIV TAJFUNA
NIJU KUN

ONI SU STVARALI ISTORIJU KARATEA

CHOJUN MIYAGI 1

CHOJUN MIYAGI 2

CHOJUN MIYAGI 3

GOGEN YAMAGUCHI 1

GOGEN YAMAGUCHI 2

CHOKI MOTOBU 1

CHOKI MOTOBU 2

TERUO HAYASHI 1

HIRONORI OTSUKA 1

MASATOSHI NAKAYAMA 1

HIDETAKA NISHIYAMA 1

TETSUJI MURAKAMI 1

TETSUJI MURAKAMI 2

SEIKICHI TOGUCHI 1

CHOTOKU KYAN 1
KANBUN UECHI 1

UVEK IMA PROSTORA ZA NAPREDAK

.

Od jednog starog učitelja mačevanja čuo sam sledeće :

“Obuka samuraja traje čitav život, i odvija se prema utvrđenom redu. Na najnižem stupnju obuke, iako vežbate, čini se kao da ne napredujete; znate da ste nevešti i isto verujete za druge. Tada, nepotrebno je reći, ne služite korisno svog gospodara. Na srednjem nivou i dalje niste od stvarne koristi svom gospodaru, ali ste svesni svojih mana, počinjete da uviđate nedostatke u drugima. Kada samuraj dostigne najviši nivo, sposoban je da raspolaže bilo kojom situacijom na osnovu svoje mudrosti tako da ne mora više da sledi učenja drugih; on tada stiče samopouzdanje u svoje sposobnosti, raduje se kada ga pohvale, i žali nad neuspehom drugih. Takav samuraj, možemo slobodno reći, korisno služi svog gospodara. Ima onih koji su iznad ovog nivoa – njihov izraz lica nikada ne otkriva šta misle, niti izvode svoju veštinu – zapravo, prave se da su neznalice i nesposobnjakovići. Štaviše, takvi ljudi poštuju veštinu drugih. U većini slučajeva pretpostavljam da je ovo najbolje čemu se može težiti.

Ali, na još višem nivou nalazi se krajnje carstvo koje premašuje veštinu običnih smrtnika. Osoba koja duboko pronikne u Put ovog carstva shvata da nema kraja njenom usavršavanju i ona nikada nije zadovoljna koliko je napora uložila u vežbu. Stoga, samuraj mora da je dobro upoznat sa svojim nedostacima i da provodi život u vežbi, i bez da se ikada oseća da je postigao dovoljno. Naravno, on nikada ne sme imati previše samopouzdanja, ali ni da se oseća inferioran u odnosu na druge.”

Izvor :

Jukio Mišima

SAMURAJSKA ETIKA I MODERNI JAPAN

o delu Hagakure

Beograd, 2009.

Slika preuzeta sa :

http://beholders.org/body/martial-arts/48-bushido.html

SANCHIN

- Yoi dachi

- Musubi dachi / Mokuso
- Otvori oči i glasno izgovori naziv kate

- Heiko dachi / IBUKI

- Iskorak prema napred – Migi Sanchin dachi / usporeno Morote Chudan Seiken Uchi uke IBUKI (prlikom izvođenja desna ruka je ispred leve)

- U mestu usporeno leva pesnica nazad na poziciju iznad levog kuka

- U mestu usporeno Hidari Chudan Seiken Gyaku tsuki IBUKI

- U mestu usporeno Hidari Chudan Seiken Uchi uke IBUKI

- Iskorak prema napred – Hidari Sanchin dachi

- U mestu usporeno desna pesnica nazad na poziciju iznad desnog kuka

- U mestu usporeno Migi Chudan Seiken Gyaku tsuki IBUKI

- U mestu usporeno Migi Chudan Seiken Uchi uke IBUKI

- Iskorak prema napred – Migi Sanchin dachi

- U mestu usporeno leva pesnica nazad na poziciju iznad levog kuka

- U mestu usporeno Hidari Kake tsuki IBUKI (leva pesnica završi ispod desnog lakta)

- Pogled preko levog ramena nazad, okret za 180° – Hidari Sanchin dachi / Hidari Chudan Seiken Uchi uke (istovremeno se desna pesnica vrati nazad u poziciju iznad desnog kuka, pokret suprotne ruke izvođenja - Hikite)

- U mestu usporeno Migi Chudan Seiken Gyaku tsuki IBUKI

- U mestu usporeno Migi Chudan Seiken Uchi uke IBUKI

- Iskorak prema napred – Migi Sanchin dachi

- U mestu usporeno Hidari Kake tsuki IBUKI (leva pesnica završi ispod desnog lakta)

- Pogled preko levog ramena nazad, okret za 180° – Hidari Sanchin dachi / Hidari Chudan Seiken Uchi uke (istovremeno se desna pesnica vrati nazad u poziciju iznad desnog kuka, pokret suprotne ruke izvođenja - Hikite)

- U mestu usporeno Migi Chudan Seiken Gyaku tsuki IBUKI

- U mestu usporeno Migi Chudan Seiken Uchi uke IBUKI

- Iskorak prema napred – Migi Sanchin dachi

- U mestu usporeno leva pesnica nazad na poziciju iznad levog kuka

- U mestu usporeno Hidari Chudan Seiken Gyaku tsuki IBUKI

- U mestu usporeno Hidari Chudan Seiken Uchi uke IBUKI

- U mestu usporeno desna pesnica nazad na poziciju iznad desnog kuka

- U mestu usporeno Migi Chudan Seiken Gyaku tsuki IBUKI

- U mestu usporeno Migi Chudan Seiken Uchi uke IBUKI

- U mestu usporeno leva pesnica nazad na poziciju iznad levog kuka

- U mestu usporeno Hidari Chudan Seiken Gyaku tsuki IBUKI

- U mestu usporeno Hidari Chudan Seiken Uchi uke IBUKI

- U mestu što brže ispružimo ruke sa otvorenim šakama prema napred u visini grudi tako da su nadlanice okrunute jedna prema drugoj (u krajnjem položaju se dodirnu), bez pauze što brže formiramo pesnice koje povučemo sebi na pozicije iznad kuka

- U mestu usporeno Chudan Morote Yonhon nukite IBUKI

- U mestu što brže ispružimo ruke sa otvorenim šakama prema napred u visini grudi tako da su nadlanice okrunute jedna prema drugoj (u krajnjem položaju se dodirnu), bez pauze što brže formiramo pesnice koje povučemo sebi na pozicije iznad kuka

- U mestu usporeno Chudan Morote Yonhon nukite IBUKI

- U mestu što brže ispružimo ruke sa otvorenim šakama prema napred u visini grudi tako da su nadlanice okrunute jedna prema drugoj (u krajnjem položaju se dodirnu), bez pauze što brže formiramo pesnice koje povučemo sebi na pozicije iznad kuka

- U mestu usporeno Chudan Morote Yonhon nukite IBUKI

- U kretanju u nazad u stav  Hidari Sanchin dachi brzo izvedemo Mae mawashi uke (u pripremi leva ruka ispod desne)

- U mestu usporeno Morote Shotei uchi (Migi Jodan / Hidari Gedan) IBUKI

- U kretanju u nazad u stav  Migi Sanchin dachi brzo izvedemo Mae mawashi uke (u pripremi desna ruka ispod leve)

- U mestu usporeno Morote Shotei uchi (Hidari Jodan / Migi Gedan) IBUKI

- Desna noga do leve - Musubi dachi / Mokuso

- Naore

.

KYOKUSHIN SIMBOL

Praktičari i poštovaoci karatea danas prepoznaju dva simbola kyokushina. Njihova samostalna pojava ili njihov grafički spoj simbol su škole karatea čije se osobenosti u mnogome razlikuju od drugih škola. Prvi je Kanku i on jeste u pravom smislu simbol jer njegova celina, kao i svaki deo posebno imaju svoje skriveno značenje. Drugi je “samo” umetnička kaligrafija koju čini spoj tri japanska pisana znaka za reči koje čine složenicu : Kyokushinkai.

Da bi ste bolje razumeli značenje samog naziva kyokushinkai i simbola Kanku kratkim crtama ću vas podsetiti na istoriju nastanka samog karatea i kyokushina za koji se smatra da je jedna od njegovih najpopularnijih škola sa ogromnim brojem učenika širom sveta.

Većina istoričara karatea smatra da je indijski monah Bodidarma početkom VI veka u kineskom manastiru Shaolin stvorio zaokruženi sistem golorukog borenja iz koga je kasnije nastao karate. Svrha Bodidarminog dolaska u Kinu bila je širenje budističkog učenja koje je prilagodio kineskom narodu i tako stvorio novu školu budizma – zen budizam. Kako su potekli od istog tvorca karate i zen su i danas u neodvojivoj vezi.

Sistem borenja je tokom vremena doživljavao transformacije šireći se zemljama Dalekog istoka. Pod njegovim uticajem na ostrvu Okinawa nastaje sistem golorukog borenja koga su ostrvljani krajem devetnaestog veka zvali Kinesta ruka. Majstor Funakoshi Gichin je izvršio njegovu reformu i 1916. ga preneo u Japan nastanivši se u Tokiju. Naziv je promenio u Prazna ruka, nama svima poznatu japansku reč - Karate. Inače pun naziv koji je predložio bio je Dai Nipon Kempo Karate Do što u prevodu znači : “Veliko japansko pesničenje, Put prazne ruke”, gde je “Put” filozofska odrednica.

KARATE DO u prevodu znači : “Put prazne ruke”

Masutatsu Oyama (27. Jul 1923. - 26. April 1994.) rođen je u Južnoj Koreji pod imenom Yong I Choi. Od malena se izdvajao od svojih vršnjaka izuzetnom snagom i hrabrošću. Imao je devet godina kada je prešao da živi na jug Kine gde je kod učitelja Yi-a učio kinesku borilačku veštinu Kempo do svoje dvanaeste godine. Sa petnaest godina (1938-me) odlučuje da ode u Japan gde za sebe uzima ime  Masutatsu Oyama. Namera mu je bila da postane pilot u čemu ne uspeva. Privukao ga je Shoto kan karate koji trenira kod Gichin Funakoshia i već sa 17 godina poseduje zvanje 2. Dan, a sa 20 godina 4.dan. Pored karatea trenira i druge borilačke veštine među kojima boks u kome je bio visoko rangiran takmičar u velter kategoriji. Judo trenira kod majstora  Masahiko Kimure i osvaja 4. Dan. Trenira i Daito-ryu Aiki-jujutsu kod majstora Yoshida Kotaroa koji mu dodeljuje Menkyo kaiden – staru formu sertifikata o majstorstvu. Posle Drugog svetskog rata uči Goju ryu karate kod So Nei Chua koji je vodio dojo zajedno sa čuvenim Gogen Yamaguchiem. Rezultat učenja je osvojeni 8. Dan.

Poraz Japana u Drugom svetskom ratu loše utiče na Mas Oyamu i on upada u teško psihičko stanje. So Nei Chu, koji je pored toga što je bio karatista bio i uman čovek, pomogao mu je da povrati psihičku i fizičku snagu.  Na njegov nagovor odlučuje da život posveti borilačkim veštinama. Poslušao je njegov savet i u dvadeset trećoj godini života (1946-e) odlazi u planinu sklanjajući se od sveta u samoću kako bi usavršio svoj duh i telo. Od So Nei Chua Oyama je naučio da je religija usko povezana sa borilačkim veštinama.

Veliki uticaj na Oyamu imali su Eiji Yoshikawa i njegova knjiga “Mijamoto Musashi” koja govori o životu najpoznatijeg japanskog mačevaoca. Autor i knjiga su mu pomogli da nauči i razume Bushido – nepisani kodeks samuraja. Po uzoru  na Musashia, Mas Oyama je odlučio da postane najbolji u Japanu u veštini karatea. Ova želja mu se ispunjava već 1947-me godine kada na Svestilskom nacionalnom prvenstvu osvaja titulu apsolutnog šampiona Japana.

U želji da testira svoju borilačku veštinu Oyama se 52 puta borio sa bikovima. Tri bika je usmrtio svojim udarcima dok je ostalima shuto udarcem odsecao rogove. Na mnogobrojnim putovanjima po Japanu i širom sveta imao je 270 borbi sa ljudima koji su želeli da isprobaju njegovu veštinu i snagu. Nijedna od tih borbi nije trajala duže od tri minuta, a većina se završila samo posle nekoliko sekundi jednim Oyaminim udarcem. Slava koju je stekao pročula se na daleko, a on je postao poznat po nadimku koji mu je savršeno pristajao – Božja ruka.

Kao što se može videti Mas Oyama je bio uspešan u svakoj veštini borenja koju je trenirao. Međutim ni jedna od njih nije zadovoljavala njegovu snažnu potrebu za dokazivanjem. Iz tog razloga stvara sopstvenu školu karatea čiji je cilj efikasnost u realnoj borbi. Stvara nove tehnike i preuzima najefikasnije iz drugih borilačkih veština kao što su Shoto kan karate, Goju ryu karate, Chinese & Korean Kempo, Judo, boks i još nekih. Akcenat je na napornim fizičkim vežbama koje jačaju telo i duh u pripremi za borbu bez zaštite sa punim kontaktom do nokauta u kojoj nije dozvoljen udarac rukom u glavu. Filozofska ideja vodilja Mas Oyami bila je samurajska izreka “Ichi geki hissatsu” – “Jedan udarac, sigurna smrt” pa je zbog toga u borbi koristio jednostavne tehnike.

1964-te godine zvanično je registrovan  kyokushin pod punim nazivom – Kyokushinkai kan što je složenica reči KYOKU = KRAJNJE, KONAČNO, SHIN = ISTINA, STVARNOST, KAI = UDRUŽENJE, DRUŠTVO i KAN = ŠKOLA,GRAĐEVINA. Iste godine počinje sa radom i International Karate Organization – IKO. Zadatak obe ove organizacije je promocija i popularizacija karate do-a.

Mas Oyama je postigao veliki uspeh time što je uspeo da u pravoj meri spoji tradicionalno karate učenje koje se oslanja na zen filozofiju i moderan sistem takmičenja. Naporne fizičke vežbe imaju za cilj jačanje borbenog duha koji će omogućiti da se ne odustanete već nastavi dalje i u trenucima kada mislimo da smo došli do krajnjih granica. Svakim treningom upoznajemo bolje sami sebe što nam omogućava da postanemo bolji ljudi i živimo u harmoniji sa svetom koji nas okružuje. Da se škola zasniva na Budo tradiciji Japana jasno je iz naziva koji joj je dao sam osnivač Mas Oyama.

KYOKUSHIN se kod nas najčešće prevodi kao “Krajnja istina” ili “Apsolutna istina”. Mogu se sresti i literalni prevodi kao : “Traganje za konačnom istinom”, “Put konačne istine” ili “Susret sa konačnom istinom”. 

KYOKUSHINKAI u prevodu znači : “Udruženje konačne istine”. Literalni prevod može da glasi : “Udruženje koje traži  konačnu istinu”. 

KYOKUSHINKAI KARATE DO u prevodu znači : “Udruženje konačne istine, Put prazne ruke”. Literalni prevod može da glasi : “Udruženje koje traži  konačnu istinu na Putu prazne ruke”.

KYOKUSHINKAI KAN se prevodi kao : “Škola udruženja konačne istine”. Literalni prevod bi glasio : “Škola udruženja koje traži  konačnu istinu”.

Ovako je nastao KANJI

Pravilo je da se na prednjoj levoj strani gornjeg dela zvaničnog kimona za vežbanje nalazi izvezena forma japanskog stilizovanog pisma za reč KYOKUSHINKAI koja se zove Kanji (japansko pismo sa karakterima kineskog porekla). Originalni Kanji naslikao je Haramotoki Sensei, majstor kaligrafije i prijatelj Mas Oyame.

U nastojanju da dođe do ideje kako da izgleda logo – simbol škole karatea koju je osnovao, inspiraciju je pronašao u majstorskoj kati Kanku, odnosno u položaju koje ruke formiraju u prvom pokretu njenog izvođenja. Naziv kate Kanku je sastavljen iz dve reči : KAN = POGLED i KU = UNIVERZUM,VAZDUH, PRAZNINA. Literalni prevod je : “Kata izlazećeg sunca” ili “Kata pomnog posmatranja neba”. U tom prvom pokretu ruke se kružno podižu do visine nešto iznad glave tako da se na kraju pokreta vrhovi palčeva i kažiprsta spoje dok su otvorene šake dlanovima okrenute od nas. Na taj način šake formiraju otvor kroz koji onaj što izvodi katu upire pogled u dubinu univerzuma i sunce koje se rađa. Povratna energija kod vežbača budi osećanje mira, ljubavi i slobode.

Mas Oyama je dizajnirao međunarodno priznati simbol kyokushina čije ime je KANKU, po istoimenoj kati, uz pomoć svoje supruge Chiyako koja je bila umetnica. 

1. Spoj prstiju (i sa donje strane)

2. Zglob ruke (i sa druge strane)

3. Otvor koji formiraju šake

4. Krug

Gornji i donji deo simbola su tačke u kojima se spajaju vrhovi kažiprsta i palca. Predstavljaju najviše i najniže tačke našeg dostignuća u treningu i potsećaju nas da neprestano težimo većim ciljevima. Široki bočni delovi su zglobovi šaka u kojima je snaga i moć. Snaga koju steknemo kroz trening treba da pobudi skromnost u trenucima života kada nemamo problema i život nam je lep. Ta ista snaga pomoćiće nam da lakše prebrodimo periode života u kojima nam loše ide. Središnji deo je otvor koji formiraju šake. Predstavlja beskraj koji nas navodi na to da učenju i težnji da postanemo bolje osobe nema kraja. Sve gore navedeno smešteno je u krug koji navodi da se sve neprestano kreće oko izvesnih tačaka. Kao što krug nema kraja ni naš trening nema kraja, uvek se vraćamo na početak. Kyokushin karate počinje i završava sa tačkama i krugovima u kojima se rađa i živi snaga škole. Ovaj princip, tačke i kruga, zastupljen je u tehnikama kyokushina od kojih su mnoge kružne sa centralnom tačkom rotacije. Te tehnike doprinose da se kyokushin karate razlikuje od tradicionalnih škola čije su tehnike pravolinijske.

Ako analiziramo nastanak Kanku simbola kao skup krugova primetićemo da manji krug koji je u sredini okružuju na istom rastojanju četiri veća kruga. Svi oni su obuhvaćeni šestim krugom koji ova četiri seče u tačkama koje su na istom rastojanju od centra najmanjeg kruga. Ukupno ima šest krugova koji predstavljaju šest kontinenata : Аfrika, Аntartik, Еvropa, Аzija, Амеrika, Оkеаnijа. Simbolično kyokushin ih spaja i ujedinjuje.

Kyokushin karate nije samo prosto fizičko vežbanje ili još jedan sistem samoodbrane. Kyokushin karate je način života koji do kraja mogu razumeti samo oni koji su prošli kompletnu obuku. Kroz težak trening dolazi se do spoznaja koje je teško opisati rečima, a koje neminovno utiču na poboljšanje same ličnosti.

Literatura :

Nenad Simić

MASUTATSU OYAMA čovek podviga

Beograd, 2009.

Gičin Funakoši

KARATE-DO moj životni put

Beograd 1988.

http://www.shihancollins.com/nyhemsida/sosaistory.html#s6

http://www.cujickyokushin.com/kyokushinkarate.php#logos

http://en.wikipedia.org/wiki/Kyokushin_kaikan

http://www.mas-oyama.com/cgi-bin/english/siteup.cgi?category=1&page=5

http://kyokushinwla.com/index.php?option=com_content&view=article&id=24&Itemid=46&lang=en

TSUKI NO

- Yoi dachi

- Musubi dachi / Mokuso
- Otvori oči i glasno izgovori naziv kate

- Heiko dachi / IBUKI

- Pogled ostane usmeren prema napred, desnom nogom u nazad – Yon ju go Kiba dachi (45°) / Hidari Yoko Gedan    barai

- U mestu u pravcu pogleda – Migi Chudan Gyaku tsuki

- Desnom nogom iskorak napred – Yon ju go Kiba dachi (45°) / Hidari Chudan Gyaku tsuki u pravcu pogleda

- Levom nogom iskorak prema napred – Hidari Sanchin dachi / Migi Chudan Gyaku tsuki

- Desnom nogom iskorak napred – Migi Sanchin dachi / Hidari Chudan Gyaku tsuki

- Levom nogom iskorak prema napred – Hidari Zenkutsu dachi / Migi Gedan Gyaku tsuki

- Desnom nogom iskorak napred – Migi Zenkutsu dachi / Hidari Gedan Gyaku tsuki

- U mestu – Migi Chudan Tsuki

- Pogled preko levog ramena, desnu nogu privučemo sebi putanjom u levo (desna noga bude ispred leve), oslanjajući se na prednjim delovima stopala okremeno se za 180° – Hidari Sanchin dachi / Hidari Chudan Uchi uke

- U mestu – Migi Chudan Gyaku tsuki

- Usporeno desnom nogom iskorak napred – Migi Sanchin dachi / tek pošto se zauzme stav usporeno Migi Chudan Uchi uke

- U mestu – Hidari Chudan tsuki

- U mestu – Migi Chudan Gyaku tsuki

- Levom nogom iskorak prema napred – Hidari Zenkutsu dachi / Hidari Jodan Oi tsuki

- Desnom nogom iskorak napred – Migi Zenkutsu dachi / Migi Jodan Oi tsuki

- Pogled preko levog ramena, okret za 180° – Hidari Zenkutsu dachi / Hidari Gedan barai

- Leva ruka ostane u bloku, u mestu – Migi Jodan Mae geri sa vraćanjem noge u Hiki ashi

- Pogled u desno za 90°, u pravcu pogleda iskorak desnom nogom –  Kiba dachi / Migi Jun tsuki (ruka paralelna sa podom) KIAI

- Levom nogom u pravcu pogleda iskorak – Kiba dachi / Hidari Jun Tsuki (ruka paralelna sa podom)

- U mestu pogled u desno za 180°, levom otvorenom šakom simboličan pokret hvatanja u pravcu pogleda, odmah levu otvorenu šaku vratimo na poziciju iznad levog kuka, istovremeno sa vraćanjem leve - desnom rukom izvedemo Migi Yonhon nukite (ruka paralelna sa podom)

- Levom nogom u pravcu pogleda iskorak – Kiba dachi / Hidari Yonhon nukite (ruka paralelna sa podom)

- Pogled u desno za 90°, usporenim istovremenim pokretima levom nogom u nazad – Migi Zenkutsu dachi / Hidari Gedan barai & Migi Chudan Uchi uke

- U mestu usporenim pokretom desnu pesnicu postavimo u poziciju iznad desnog kuka – Migi Jodan tsuki KIAI

- U mestu – Hidari Gedan Gyaku tsuki

- U mestu – Migi Chudan Gyaku tsuki

- Desnom nogom u nazad (ostane i dalje prednja) – Migi Sanchin dachi / Mae shuto mawashi uke IBUKI

- Desna noga do leve - Musubi dachi / Mokuso
- Naore

SLEPI ČOVEK I FENJER

Japanski fenjer

Jednoga dana je slepi čovek posetio prijatelja, koji je stanovao u drugom delu grada. Dugo su pričali i kada odluči da krene kući, prijatelj mu reče da se već uveliko spustio mrak. Čuvši to slepi čovek zamoli prijatelja da mu pozajmi fenjer, kako bi lakše stigao kući. Ova molba začudi domaćina i on zapita slepog čoveka šta će mu fenjer, kada mu on ne može pomoćo da vidi, jer je slep. Na ovo pitanje domaćin dobi odgovor da se to podrazumeva, ali razlog zbog koga on traži fenjer sa sastoji u tome, što će ljudi koji mu idu u susret bolje njega videti i neće se sudarati sa njim.

U ta davna vremena nisu bile osvetljene ulice, pa su se u toku noći koristili fenjeri u kojima je gorela sveća.

Tako prijatelj dade slepom čoveku fenjer koji je bio napravljen od bambusovog šiblja i papira u čijem se središtu nalazila sveća. Oprostivši se od prijatelja slepi čovek polako pođe kući. Nije tako išao ni par minuta, kada na njega nalete jedan prolaznik. Slepi čovek posrnu i zamalo ne pade, pa ljutito upita prolaznika zašto ne pazi gde ide i zar ne vidi njegov fenjer. Na to ga prolaznik upita, zašto nije zapalio sveću u fenjeru.

*****

Učiteljeva mudrost neće svetleti u učeniku ako je ovaj sam ne zapali u sebi.

Izvor :

Borislav Vujić

NAPREDNI KARATE

praktična primena I

Beograd, 1987.

Fotografija preuzeta sa :

http://decorative-gallery.blogspot.com/2007/04/japanese-lanterns-light-characteristic.html