Tekst profesora Tetsuji
Murakamija
Čovek po prirodi teži napretku i to je jedan od oblika
njegove snage jer bez napretka on nikada ne bi mogao da poboljša uslove života.
Ali, slabost čoveka se delimično sastoji u želji da nađe novo po svaku cenu, on
je zasenjen svačim što je novo, svačim što blista. Kroz svoj površan karakter
čovek se iz dana u dan udaljava od traženog cilja, ne zapažajući pri tome
greške. Treba, međutim, neprestano uzmicati, vratiti se na izvor stvari, ne da
bi sebe učinili nepokretnim, niti da bi se pažljivo posmatrali, već da bi bolje
napredovali bez mogućih zabluda. Veliki učitelji modernih veština – Morihej
Uešiba (aikido), Jigoro Kano (džudo), Funakoši Gičin (karate) obnovili su
borilačke veštine posmatrajući njihovo osnovno značenje. Zbog toga treba
zasnovati svoj rad i snagu tragajući u tradicionalnom karateu, da bi ga učinili
bližim današnjem životu.
KARATE - BUDO
Mnogi
poznavaoci karatea dele one koji se bave karateom u dve kategorije – sportiste
i mističare. Prvi traže efikasnost u karateu, a drugi rade karate kao ljudi
koji idu u crkvu. To je pogrešno. Samuraji su živeli u stalnoj opasnosti i
za njih nije bilo dovoljno posedovati snagu i tehniku. Samurajev život je bio
neprekidna borba. Dok je pio čaj ili išao ulicama morao je da bude spreman da
brani svoj život, da savlada jednog ili više protivnika. Za njega su bavljenje
borilačkim veštinama i borba kao utakmica sa sudijom i publikom bili van spora.
Samuraj je morao dostići efikasnost s druge strane svake tehnike. On je zato
usavršio u najvećem stepenu svoj instikt ili svoje šesto čulo. Mijamoto Musaši,
slavni samuraj, umro je u 63. godini pošto je doživeo šezdesetak borbi. Priča
se da je bio sposoban da proceni sposobnost protivnika samo po njegovom hodu
ili pijući sa njim čaj. Ne upličući se u neproverljive legende, one ipak
objašnjavaju životne podvige samuraja.
APSOLUTNA EFIKASNOST
Razvijeno šesto čulo i moć da se protivnik prozre ne
stiču se lako. U karateu se ne može dostići takav duh, ako se ne prođe preko
tela, niti se može savladati protivnik ako se ne savlada sopstveno ja. Treba
savladati samog sebe, svoje telo i duh. Najpre telo, koje treba razbiti,
oduzeti mu svaki otpor, pa ga zatim uobličavati. Za to je potrebno vrlo teško
vežbanje. Kada stvarno upoznamo sebe i
svoje osećaje (mržnju, bes, lenjost, nestrpljivost) izbegavajući “kako ću”,
tražeći teškoće, prevazilazeći sebe u naporu da pređemo granice, tada lako
pobeđujemo svoje slabosti. Kroz napor ćemo stići do produbljenog znanja o
sebi, zatim do sklada sa svetom i najzad do mira. U tom miru ćemo osetiti
protivnika, njegove namere. On će pokušati da naruši tu harmoniju. Od njegove
odluke do njegovog pokreta proći će izvesno vreme. U tom intervalu, ma koliko
da je kratak, mi ćemo delovati pre njega.
U budou borba počinje čim osetimo agresivnu nameru
protivnika, a završava se početkom našeg pokreta. Čovek koji je stvarno
superioran mora da bude savršeno miran.
PUT KROZ KARATE
Sigurno je interesantno baviti se karateom kao
sportom, ali će biti još interesantnije ako pokušamo da idemo dalje, ako
pronađemo još veću efikasnost koja će nam dozvoliti da u tom traženju upoznamo
i borimo se protiv svojih mana, da upoznamo druge i da ih volimo, da dostignemo
unutrašnje jedinstvo i da ga proširimo na spoljni svet i da doprinesemo, na
svoja način, širenju mira u svetu.
Cilj vežbanja
samuraja, japanskog ratnika, nikada nije bio tehničko savršenstvo ili brzina.
Glavno oružje samuraja spada u oblast psihologije, i to je sposobnost
koncentracije i ovladavanje osećanjima, naročito osećanjem straha od smrti.
Sve to sputava borca da se efikasnije bori. Ratnik koji misli samo na to, kako
da pobedi svog protivnika, postaje strašan protivnik. Kada se govori o duhu,
podrazumeva se da je u pitanju uspostavljanje neke vrste duhovnog kontakta sa
protivnikom ili, bolje rečeno, povezivanje naših misli sa njegovim namerama i
instiktivno reagovanje na bilo
koju radnju koja je usmerena protiv nas. Zato
se i smatra da smirenost i postojano mišljenje, skoncentrisanost, dovodi do
savršene harmonije duha i pokreta našeg tela.
EUREKA SPECIJAL / 05
CRNI POJAS
leto 1986., strana 6
Постови
