KYOKUSHINKAI

недеља, 12. март 2017.

SOKE DAVID COOK

Soke David Cook 10 Dan

1946. Dejvid Kuk je rođen u Londonu. Od rane mladosti bavio se sportom. Postigao je zapažene uspehe u plivanju i atletici. Sa 18 godina preselio se u Australiju gde je proveo naredne dve godine života. Zainteresovan za borbe krenuo je sa vežbanjem boksa.

1969. Dejvid Kuk je počeo da trenira kjokušin karate sa 22 godine. Svakodnevno vredno trenira u godinama koje slede učeći od vrhunskih majstora kjokušina kao što su Hanshi Stiv Arnel (Hanši Steve Arneil), Kančo Tadaši Nakamura (Kancho Tadashi Nakamura), Sošu Šigeru Ojama (Soshu Shigeru Oyama) kao i kod samog osnivača kjokušina Sosai Masutacu Ojame (Sosai Masutatsu Oyama). Od samog početka Dejvid Kuk je bio zainteresovan za znanje u borilačkim veštinama na način da ne dopusti da bude ograničen jednom školom borenja. Za njega je Budo bio način života i sredstvo za razumevanje svrhe i smisla života. Proučavao je u ranim sedamdesetim godinama prošlog veka tehnike šotokan (shotokan) karatea kao i ving čuna (wing chun) u kineskoj ambasadi u Londonu.

1972. Dejvid Kuk je položio za 1. Dan kod Hanši Stiva Arnela.

1974. Dejvid Kuk je položio za 2. Dan kod Kančo Tadašii Nakamure i Sošu Šigeru Ojame. Iste godine pozvan je da se iz Engleske preseli u švedski grad Upsalu da bi vodio mali kjokušinkai klub. Pod njegovim vođstvom klub ubrzo broji 300 članova i postaje uspešan i dobro poznat u Švedskoj.

1977. Dejvid Kuk je uspešno završio 50 Man Kumite (borba sa 50 protivnika) kao jedan od dva Europljana koji su prvi ostvarili ovakav podvig. Borbe su trajale 2 minuta bez odmora između. Iste godine položio je za 3. Dan kod Hanši Stiva Arnela.

1979. Dejvid Kuk je izabran za predsednika švedske Kjokušinkai karate Organizacije. Pod njegovim vođstvom organizacija se ubrzano razvija, a Švedska zauzima značajno mesto u svetu kjokušina

1980. Dejvid Kuk je objavio prvo izdanje knjige iz dva dela "Power Karate" ("Snaga karatea") koja mu je donela svetsku slavu.

1982. Dejvid Kuk prvi put dolazi u kontakt sa Soke Džozefom Ruizom (Joseph Ruiz) 10. Dan, Amerika. Soke Ruiz je jedan od najvećih svetski poznatih Karate Učitelja. Imao je značajan uticaj na Dejvida Kuka, naroćito objašnjenjima kjokušinkai kata kroz izvorni bunkai (prikaz kata sa partnerom). U sistemu obuke koji je do tada prošao taj segment nije bio dovoljno razvijen. Za Dejvida je to bilo pravo otkriće koje je shvatio kao vraćanje pravim korenima karatea. Sa Soke Ruizom Dejvid je trenirao i Šito rju karate (Shito ryu) kao i Kobudo, umetnost borenja alatkama i oruđem seljaka sa japanskog ostrva Okinava, u kome je stekao majstorsko zvanje.

1983. Dejvid Kuk je položio za 4. Dan kod samog Sosai Masutacu Ojame.

1985. Dejvid Kuk je položio za 5. Dan kod Soke Džozefa Ruiza.

1987. Dejvid Kuk nakon obuke u Japanu kod Kančo Hidejuki Ašihare (Kancho Hideyuki Ashihara) preuzima na sebe da u Europu prenese i razvije Ashihara karate. U roku od nekoliko godina uz pomoć svog dobrog prijatelja iz Holandije Šihana Dave Jonkersa ućestvuje u otvaranju nekoliko evropskih dojo-a.

1990. Dejvid Kuk je izabran za predsednika Evropske Ashihara karate organizacije (EAKO). Ranih 90-ih godina pod njegovim vođstvom evropska organizacija (EAKO) odvojila se od NIKO (japanske organizacije). Da bi se izbegla svaka povezanost organizacija je preimenovana u AIKO (Ashihara International Karate Organisation).

1991. Dejvid Kuk je pozvan u Sovjetski Savez da promoviše Ashihara karate. Uz njegovu pomoć kvalitet boraca je dostigao zavidan nivo. Učestvovao je u organizaciji mnogih međunarodnih takmičenja koja je prenosila televizija. Učestvovao je i u stvaranju takmičarskih pravila koja su se pokazala dobrim kako za takmičare, tako i za gledaoce. U kasnijem periodu Dejvid Kuk promoviše sopstveni borbeni sistem TSG-Mix Fight i ESG-Combat Karate. Boravio je više od 40 puta u Rusiji učeći na seminarima razne grupe ljudi.

1991. Dejvid Kuk je promovisan u 6. Dan od strane Soke Džozefa Ruiza i Evropske Ašihara karate organizacije.

1993. Dejvid Kuk je promovisan u 7. Dan od strane Soke Džozefa Ruiza i Evropske Ašihara karate organizacije.

1995. Dejvid Kuk je promovisan u 8. Dan od strane Dai Šihana Kenđi Kurosakia i Kančo Džona Bluminga (Kancho Jon Bluming). Tada je izjavio: "Ni u svojim najluđim snovima nisam mogao da zamislim da ću biti vlasnik sertifikata potpisanog od strane dva nosioca zvanja 10. Dan.

1995. Dejvid Kuk je počeo da razvija sopstveni borilački sistem: TSG-Combat karate i TSG-Mix borbu.

1996. Dejvid Kuk predstavlja na letnjem kampu u Holandiji prvu verziju Tsu Shin Gen borilačkog sistema.

2002. Dejvid Kuk je primljen u "World Head of Family Sokeship Council" Hall of Fame (Soke je naziv za osobu koja je osnivač stila).

2002. Dejvid Kuk na letnjem kampu u Švedskoj u obuku uvodi revidiranu verziju Tsu Shin Gen sistema borenja. Doslovno Tsu Shin Gen znači "gledati kroz oči tela". Zasniva se na udarcima rukama, nogama, bacanjima i borbi u parteru. Stand up borba je zastupljena sa 70% dok je 30% borbe u parteru.

2008. Dejvid Kuk je promovisan u 9. Dan od strane Soke Džozefa Ruiza 10. u znak priznanja za njegov doprinos Budo-u u proteklih 40 godina.

2010. Dejvid Kuk je osmislio po 4 borbene kombinacije za zvanja od 10. Kyu-a do 3. Dan-a u TSG-Kjokušin karatea u cilju poboljšanja borbene veštine učenika.

2014. Dejvid Kuk je promovisan u 10. Dan.

Soke Dejvid Kuk je proveo 14 godina u Kyokushinkaikan Karate Organizaciji u vreme dok je na njenom čelu bio osnivač Sosai Masutacu Ojama. Trenutno je posvećen razvoju kompleksnog borilačkog sistema Tsu Shin Gen koji se do 2015-e organizovano vežbao u 22 zemlje sveta. I danas drži seminare TSG-Kjokušin karatea.

Krajem 80-ih godina prošlog veka moj drugar Aca iz kluba "Gornji Voždovac" u kome smo vežbali kjokušin kod pokojnog prof Ivaz Momčila 7. Dan, pokazao mi je knjigu "Power karate". Odmah sam poželeo da je i ja imam. Poslao sam pismo Soke Dejvidu Kuku u Upsalu u kome sam izrazi želju da kupim knjigu. Vrlo brzo na moju adresu stigla su oba dela knjige sa posvetom i pismo u kome je pisalo da mi knjige poklanja. Mojoj radosti nije bilo kraja. Večno sam zahvalan Soke Dejvidu Kuku na knjigama koje su mi tada pomogle da shvatim koliko mnogo još imam da učim. Danas su knjige "Power karate 1" i "Power karate 2" oslonac u mom trenerskom radu.

Knjiga "Power karate" od 1980-e do danas doživela je više revidiranih izdanja. Ukupno ima 320 strana sa 3800 fotografija koje prikazuju sve tehnike kjokušina u fazama izvođenja i sve kate kjokušina iz programa od 10-og kyu-a do 3. Dan-a sa prikazom primene u samoodbrani. Soke Dejvid Kuk smatra da je uvek bilo i da će uvek biti različitih varijacija izvođenja tehnika od učitelja do učitelja. Namera mu nije da u knjizi pokaže kako se tehnike i kate moraju izvoditi, već da pokaže kako se mogu izvoditi.

Mawashi gedan barai

Gedan shuto juji uke

Jodan morote haito uchi

Jodan morote kake uke

Jodan uchi haisoku geri

U predgovoru knjige mnoga velika imena iz sveta borenja napisala su komentar. Izdvajam dva:

Sosai Masutacu Ojama: "Vrlo sam ponosan što imam dobre učenike kao što ste vas dvoje. I Vi i Vaša supruga ste divni ljudi i izuzetno velike karateke."

Šihan Stiv Arnel: "Ja svakako preporučujem knjigu "The Power Karate" svima koji žele unaprediti osnovne i napredne tehnike Kjokušin karatea. Jako mi je drago da znam autora Dejvida, najprije kao mog studenta, a sada kao instruktora kjokušin karatea."

Knjigu Soke Dejvida Kuka "Power karate" možete kupiti preko internet adrese:

http://tsg-publications.com/gallery.html

Literatura:

http://www.kyokushin-komi.ru/index/mastera_kekushina_i_boevykh_iskusstv/0-74

http://www.tsg-international.com/?p=document&c=sokebio

http://www.tsg-international.com/?p=document&c=kyokushin

http://www.tsg-international.com/powerkarate/

http://www.tsg-international.com/?p=soke

http://budopass.com/styles/tsu-shin-gen

Slike preuzete sa:

http://en.paperblog.com/best-self-defense-techniques-788566/

http://www.nantanreikan.ca/Glossary/M/morote haitou uchi/morote haitou uchi.html

http://www.nantanreikan.ca/Glossary/J/joudan morote kake uke/joudan morote kake uke.html

http://www.tsg-international.com/?p=document&c=soke

http://www.sskyokushin.com/html/kyokushin_books_4.html

http://www.nantanreikan.ca/Glossary/G/gyaku mawashi geri/gyaku mawashi geri.html

http://www.nantanreikan.ca/Glossary/M/mawashi gedan barai/mawashi gedan barai.html

http://www.nantanreikan.ca/Glossary/G/gedan shutou juuji uke/gedan shutou juuji uke.html

недеља, 19. фебруар 2017.

TRENIRAJ TAKO DA TELO ZAPAMTI

Životna filozofija Masutacu Ojame

Postoji sledeća priča: "Jednom je jedan kralj jedne male zemlje odlučio da svako bez žuljeva na rukama ne treba da primi sledovanje hleba. On je objavio da nedostatak žuljeva znači da ta osoba ne radi. Jedan naučni radnik se obratio kralju govoreći: "Gospodaru, osećam da grešite. Mnogo je teže raditi glavom, nego rukama. Zato bi trebalo da više hleba dobijaju oni koji rade glavom od onih koji rade rukama. Rad glavom je veoma zahtevan." To što je ovaj čovek rekao ima u sebi istinu.

Na ovo je kralj odgovorio: "U tom slučaju želim da učite ljude kako da rade svojom glavom." Čovek se popeo na podijum i obratio ljudima. Rekao im je kako je za njih važno da koristite svoje glave, a ne ruke i pričao je o mnogim stvarima, U stvari, pričao je čitav dan. Nastavio je da im se obraća i sledećeg dana. Konačno, učitelj je postao slab i gladan, pao je sa podijuma na glavu i onesvestio se."

Ovo je luckasta pričica, zar ne?

Razlog što sam ispričao ovo je taj što želim da vas podsetim na nešto. U vašim karate treninzima jedno morate uvek da znate. Pored treniranja da bi ste postali jači, ne bi trebalo da zaboravite značaj korišćenja tela. Ne pokušavajte da zapamtita stvari samo upotrebom mozga, već pokušajte da zapamtite stvari telom, stvarnim čelijama i žilama. Ovo je veoma važno. Trebalo bi da trenirate dok ne naterate telo da se seća.

Nećete doživeti poboljšanje samo vežbajući glavom. Znaći, nije dovoljno da pokušavate samo mentalno da shvatite koncepte. Morate trenirati sa ciljem da uvežbate tehnike tako da to prodre do samih čelija. To je ono što sam hteo da poručim pričicom.

U tajnim analima budoa zapisano je da čovek mora ponavljati jednu tehniku 30.000 puta. Ako ponovite tehniku 30.000 puta, ona tada postaje deo vas. To je upamčeno u ćelijama tela.

Bilo na turniru ili u pravoj borbi, ne možeš uraditi tehniku koju poznaješ samo glavom. Telo mora da se pomera prirodno i instiktivno u sekundi.

Tekst preuzet iz knjige

Karate – do

Veliko japansko pesničenje

uz odobrenje autora Nenada Simića

Slika preuzeta sa adrese:

http://karate.ikbo.free.fr/MAS-OYAMA.htm

Nenad Simić rođen je 1970. godine u Beogradu. Karateom je počeo da se bavi početkom osamdesetih godina, u karate klubu Sportskog društva “Radnički” iz Beograda. Majstorsko zvanje stekao je 1989. godine. Pored Šotokan karatea, vežbao je Kjokušinkai, rvanje i boks. Kao član juniorske i seniorske karate reprezentacije Jugoslavije, nastupao je na domaćim i međunarodnim šampionatima. U tom periodu napravio je niz značajnih rezultata. Osvajač je medalja sa šampionata Srbije, Jugoslavije i Evrope (kumite) i pobednik je izbornog turnira za seniorsku reprezentaciju SFRJ. Godine 1989, na apsolutnom prvenstvu SFRJ, proglašen je za najatraktivnijeg borca. Nosilac je majstorskog zvanja 5. dan (godan, Hidetaka Nišijama – ITKF) i autor je knjiga:

Knjige možete naručiti preko inbox-a facebook profila Nenada Simića ili direktno na

tel. 063 77 27 401

Ovu knjigu na engleskom jeziku možete naručiti preko sajta: www.payhip.com/karate

Klikom na preview možete besplatno pregledati prve 42. stranice.

SOSAI MASUTATSU OYAMA

четвртак, 16. фебруар 2017.

DOK ANĐELI SPAVAJU (1997.)

U vremenu od 1983. do 2008. u karate klubu Gornji Voždovac prošao sam put pod vođstvom pokojnog prof Momčila Ivaza 7 Dan, od ućenika do trenera. Profesor Ivaz je bio učenik dr Vojislava Bilbije i do smrti je održavao sa njime vezu koja je učvršćena kumstvom.

dr Vojislav Bilbija u poseti karate klubu Gornji Voždovac

dr Vojislav Bilbija, prof Momčilo Ivaz i moja malenkost

Marina Rajević, autorka serijala na BK televiziji “Dok anđeli spavaju”, 1997. posvetila je jednu emisiju dr Vojislavu Bilbiji. Jedan deo emisije snimljen je u sali u kojoj smo održavali treninge tako da imate jedinstvenu priliku da vidite prof Momčila Ivaza kako demonstrira agresivni karate i dr Vojislava Bilbiju kako demonstira ne agresivni karate koji je rezultat njegovog duhovnog preobražaja. Pored ispovesti samog dr Vojislava Bilbije i komentara prof Momčila Ivaza u emisiji se pojavljuje i dr Vladimir Jorga. On iznosi svoje viđenje incidenta u kome je i sam bio učesnik, a zbog kojeg je dr Vojislav Bilbija doživotno diskvalifikovan iz karate sporta.

Pored moje malenkosti u prilozima emisije snimljene na treningu pojavljuju se Crnobrnja Vlajko i Matijašević Ilija.

VOJISLAV BILBIJA – MOJA KARATE PRIČA časopis “KARATE RING”

недеља, 12. фебруар 2017.

DUHOVNA SNAGA

Masutatsu Oyama

Dok još nisam imao čime da se ponosim prvi put sam otkinuo vrh boce golim rukama.

Bio sam primoran na ulične tuče. Nisam želeo da se tučem pa sam bio ljut. Da bih se rešio ljutnje udario sam pivsku bocu u baru. Boca se jedva pomerila, ali grlo boce u koju sam udario puklo je i poletelo preko sobe. Svi ljudi koji su želeli da se bore protiv mene su bili tako zaprepašćeni da su se poklonili duboko i sa poštovanjem i naglo otišli. Mislim da sam tada imao sreću.

Odmah sam se vratio kući i pokušao sa još jednom bocom. Bez obzira koliko je puta udario, ona bi samo odskočila, bez pucanja. Pokušavao sam i pokušavao čitav mesec. Ma koliko naporno i često pokušavao boca je samo odletela tek sa naprslinom. Posle 30 dana setio sam se da je boca koju sam udario prvi put bila ispunjena do 2/3 pivom. Tada sam brzo uzeo drugu bocu, napunio je vodom i probao ponovo, ali nije bilo rezultata. Ona je samo poletela i razbila se o zid.

Posle drugih 20 dana, izazvao sam konačno isto mentalno stanje besa koje sam iskusio kada sam bio primoran da se borim protiv svoje volje. Tada sam napokom bio uspešan. Boca je pukla čisto, sa oštrom pukotinom. Zašto sam tada bio u stanju da odlomim vrh boce jednim udarcem, a nisam uspeo kasnije kada sam se vratio kući? Snaga volje. To je stanje uma. To je duhovna snaga koja se probudi kada ste na ivici.

Ispovest Masutacu Ojame preuzeta je iz knjige

Karate – do

Veliko japansko pesničenje

uz odobrenje autora Nenada Simića

Slika preuzeta sa adrese:

https://blogandkick.wordpress.com/2014/10/06/the-bottle-cut-part-i/

Knjige možete naručiti preko inbox-a facebook profila Nenada Simića ili direktno na

tel. 063 77 27 401

Ovu knjigu na engleskom jeziku možete naručiti preko sajta: www.payhip.com/karate

Klikom na preview možete besplatno pregledati prve 42. stranice.

SOSAI MASUTATSU OYAMA

четвртак, 9. фебруар 2017.

KUMITE (BORBENA) KOMBINACIJA 34

Oba protivnika su u borbenom stavu sa isturenom levom nogom, hidari kumite dachi.

Tori (onaj koji napada, ovde je to levi) izvodi udarac prednjom levom rukom hidari shita tsuki.

Zadnjom nogom iskoračuje prema napred u desno sa kružnim udarcem desne ruke u telo migi mawashi tsuki chudan.

Težište prebacuje na levu nogu izvodeći udarac levom rukom hidari shita tsuki.

Napad završava udarcem u glavu unutrašnjom stranom levog stopala putanjom spolja na unutra

migi soto teisoku mawashi keage.

Slike preuzete sa:

http://www.shinkitaikarate.ca/Scona/Glossary/T/tsuki%20no%20uchiai%20kara%20joudan%20soto%20mawashi%20geri/tsuki%20no%20uchiai%20kara%20joudan%20soto%20mawashi%20geri.html

понедељак, 23. јануар 2017.

GEIKO OSAME 2016.

FOTO ALBUM:

https://www.facebook.com/media/set/?set=oa.10154549688361077&type=1

GEIKO OSAME

понедељак, 26. децембар 2016.

SHIHAN HITOSHI KIYAMA

Hitoši Kijama (Hitoshi Kiyama) je rođen 9. januara 1974. godine na najjužnijem od četiri velika ostrva Japana Kjušu (Kyushu). Kao dečak nije bio posebno zainteresovan za sport. U tinejđerskom dobu od prijatelja je dobio video snimak 4. Prvenstva sveta u karateu na kome je Akijoši Macui (Akiyoshi Matsui) osvojio prvo mesto. Video snimak je probudio kod Kijame interesovanje za kjokušin (kyokushin) tako da sa 15 godina počinje sa vežbanjem kod Učitelja Take Kasuja (Kasuya). Utisci sa treninga prevazišli su sva njegova očekivanja. Kjokušin mu se toliko svideo da je vrlo brzo počeo sa svakodnevnim treninzima. Sa 16 godina počeo je da se takmiči. Posvećenost vežbanju donela mu je prve sportske rezultate, osvojio je drugo mesto na juniorskom turniru za učenike. U završnoj godini srednje škole radi povećanja snage uvodi treninge sa tegovima. Sala za vežbanje postala je centar njegovog života.

Godine 1992, Kijama se takmičio na Šampionatu Kjušu ostrva gde se lično upoznao i rukovao sa Sosai Ojamom (Masutatsu Oyama, osnivač kjokušina). Na žalost, to je bio njihov prvi i poslednji susret.

1994-te godine, godine kada je umro Mas Ojama, Kijama Hitoši je postao jedan od 16 najboljih boraca kjokušina pobedivši borce svetske klase kao što su Kijofumi Abe (Kiyofumi Abe) i Šinđi Adači (Shinji Adachi).

Stil borbe Hitoši Kijame je da na protivnike visokim stepenom aktivnosti vrši konstantni inteligentni pritisak udarcima i kretanjem sve dok ovaj ne popusti, a onda ide na nokaut. Pažnju svetske javnosti na sebe je privukao osvajanjem prvog mesta na prvom Svetskom težinskom prvenstvu 1997. godine pobedom nad atraktivnim borcem Gari O Nilom (Gary O Neill). U rodnom gradu Kagošima (Kagoshima) postao je zvezda. Zidovi zgrada bili su oblepljeni plakatima u njegovu čast, a lokalni mediji su se borili za intervju. Na žalost vrlo brzo, u jesen iste te godine, na 29-tom Otvorenom prvestvu Japana Gari O Nil se revanšira za poraz i ako je Kijama bio teži za 10kg i bio bolji u lomljenju (tamashiwari).

1998. godine, Kijama osvaja treče mesto na 30-tom Otvorenom prvenstvu Japana. To je bio dobar rezultat, ali on je smatrao da nije ispunio očekivanja ljudi koji su ga podržavali. Zato odlučuje da uloži više napora u vežbanje. Iste godine kao član tima osvaja prvo mesto na prvom Svetskom timskom kupu. Šihan Seiđi Isobe (Shihan Seiji Isobe) tada je izjavio: “Čini se da će Kijama biti sledeći Hađime Kazumi (Hajime Kazumi)”. To koliko je Šihan Isobe bio u pravu osetiće na sebi najbolji borci sveta.

1999-ta godina je bila razočaravajuća za Kijamu zbog poraza u drugom krugu 7-og Otvorenog prvenstva sveta u karateu.

2000-te godine Kijama nastupa na Europskom prvenstvu u Portugalu i osvaja prvo mesto. To je bilo prvi put da Japanci učestvuju na ovakvom takmičenju. Lokalna publika je negodovala, ali to nije moglo da baci senku na Kijamin uspeh. Iste te godine osvaja prvo mesto na 32-gom Otvorenom prvenstvu Japana.

2001. godine Hitoši Kijama učestvuje u kategoriji teškaša na drugom Svetskom težinskom prvenstvu. Spektakularnim visokim nožnim udarcima, mavaši geri i uširo mavaši geri, u kombinaciji sa ručnom tehnikom i niskim udarcima nogom eliminisao je konkurente i u finalu se sastao sa izuzetnim ruskim takmičarem Sergejem Osipovim. Kontinuiranim agresivnim pritiskom izborio je pobedu i po drugi put osvojio prvo mesto na ovom takmičenju.

2002. godine Kijama uspeva treči put uzastopno da izbori plasman u finale Otvorenog prvenstva Japana. Na njegovu žalost na putu da osvoji i treču titulu prvaka isprečio mu se Hađime Kazumi koji ga pobeđuje tesnim nadglasavanjem sudija.

2003. godine održano je 8. Otvoreno prvenstvo sveta u karateu. Svestan da ulazi u tridesete godine života smatrao je da je to možda njegova poslednja prilika za osvajanje titule prvaka sveta. Primenivši u treningu sve što je naučio do tada uspeo je da svoje fizičke sposobnosti pomeri do krajnjih granica. Naročitu pažnju posvetio je vežbama uma za postizanje mentalne snage. Međutim, nije samo on želeo titulu. Svih 240 prijavljenih takmičara iz 63 zemalja sveta želelo je i borilo se za titulu te godine u Tokiju. Njih 32-oje najspremnijih u tom trenutku izborilo je plasman za treči dan takmičenja. U tom finalnom krugu bilo je 17 boraca iz Japana, 6 iz Rusije, 5 iz Brazila, a od ostalih boraca pomenuću srpskom kjokušinu dobro poznatog Emila Kostova. Hitoši Kijama je u prvoj borbi pobedio čečenskog borca Leči Kurbanova (Lechi Kurbanov). Zatim sledi borba u polufinalu sa Brazilcem Evrton Teikseirom (Ewerton Teixeira). Kako je kasnije izjavio to je za njega bila najteža borba na prvenstvu. Udarao je krupno građenog Teikseiru visokog 187cm ali je ovaj primao udarce ne odstupajući niti za pedalj. Tek posle drugog produžetka sudije su Kijamu proglasile za pobednika. U finalu ga je sačekao Rus Sergej Plekhanov. Borba se završila u regularnom vremenu bez produžetaka odukom sudija kojom je Hitoši Kijama postao prvi svetski prvak u 21. veku.

Hitoshi Kiyama tournament history:

1997 - 1st World Weight Tournament (IKO-1) - 1st

1998 - 30th All Japan Tournament (IKO-1) – 3rd

1998 - 1st World Team Cup (IKO-1) – 1st

1999 - 7th World Tournament (IKO-1) – 3rd Round

2000 - European Championships (IKO-1) – 1st

2000 - 32nd All Japan Tournament (IKO-1) – 1st

2001 - 2nd World Weight Tournament (IKO-1) - 1st

2001 - 33rd All Japan Tournament (IKO-1) – 1st

2002 - 34th All Japan Tournament (IKO-1) – 2nd

2003 - 8th World Tournament (IKO-1) – 1st