.

.

.

MI VOLIMO IZAZOVE!

SA NAMA ĆETE POMERITI

SVOJE GRANICE I CILJEVE.

OSU!

.

.

adresa : Beograd, SC Vračar, Sjenička 1 kontakt telefon : 064 / 319 78 79

mail adresa :
karatecrvenizmaj@gmail.com termini treninga : ponedeljak, sreda, petak od 21,30

operativni trener kjokušinkaia

Velimir Velja Matijević

PRIJATELJ KLUBA TRANSFER ELEKTRONIK

Nehruova 51, 11077 Beograd, tel. + 381 11 318 40 46, delatnost : knjigovodstvo i računovodstvo



среда, 21. октобар 2015.

MEDITACIJA



Za razliku od religija srca u koje spadaju hrišćanstvo, judaizam, islam i hinduizam čiji Put vodi kroz srce koje je puno ljubavi prema Božestvu, budizam, đainizam i taoizam spadaju u religije uma. One uče da put doseže do istine kada se ostane bez misli, kada se ne razmišlja, to jest kada se odbaci um i dođe do čiste svesnosti što se naziva prosvetljenjem. Sredstvo kojim se služe da bi dosegli cilj je meditacija. Ne shvatajući filozofiju Dalekog Istoka, Zapad je indijsku reč Dhyana čije je značenje stanje svesti bez ikakvih misli, preveo kao meditacija. Međutim reč meditacija ima koren u Grčkoj reči medonai što znači razmišljati i tako predstavlja njenu suprotnost. Bez obzira na tu činjenicu opšte je prihvaćena.

Meditacija je više od dve hiljade godina stara vežba introspekcije. Osnivač budizma Sidarta Gotama (563-483 g.p.n.e.),  prvi se prema sopstvenim mislima postavio kao posmatrač ne dozvolivši da se poistoveti sa njima. Postao je svestan svoga uma i prekinuo uticaj koji je ovaj imao na njega. Tako je posle napornih i dugih meditacija uspeo da dostigne stanje ne – uma i prvi postigne prosvetljenje. U konceptu budizma kao religije Buda nije bog već čovek koji je u potpunosti ostvario svoje potencijale i sagledao svet u stvarnosti. Čan budizam, kao jednu od škola budizma, osnovao je indijski monah plemićkog porekla Bodidarma. Učenje je zasnovao na spontanom unutrašnjem doživljaju stvarnosti koje vodi ka izvornoj mudrosti čoveka. Prepreka tome su nametnuti uobičajeni modeli mišljenja i shvatanja koji stvaraju intelektualnu blokadu. Osećanja i čulni osećaji se ne isključuju, svest nije ispražnjena od sadržaja i ideja, već se um pušta da spontano sledi svoju prirodu.

Kineski Chan budizam prenet je u Japan  krajem XII veka gde je nazvan Zen budizam. Osim budističkih redovnika meditacija je prihvaćena i u drugim oblastima delovanja: aranžiranju cveća, čajnoj ceremoniji, slikarstvu i kaligrafiji... tamo gde se izvršavanje izabrane aktivnosti obavlja bez uplitanja svesne misli ili emocija. Zen budizam nije imao uticaja na seljake i druge niže staleže, ali je odigrao značajnu ulogu na stvaranju Bušida – kodeksa ponašanja ratničkog staleža. Rešavao je njihov najvažniji problem: strah od smrti - strepnju za životom. Postojanje tog problema u velikoj meri ugrožavalo je pozitivan ishod borbe. Samo oslobođen ratnik od pomisli na smrt i straha za svoj život je mogao iskoristiti sve svoje ratničke potencijale. Zen ih je dovodio do takvog stanja duha da nikakvi uticaji sa strane niti sopstveni ego nije mogao da ih skrene sa puta ka ostvarenju cilja. Zen i bušido su imali neposredni uticaj na duhovni i moralni život ratnika stvarajući norme ponašanja. Važan je bio i njihov posredni uticaj na tehnike i ponašanje tokom same borbe.

Borilačke veštine, iz kojih su nastali borilački sportovi, za cilj imaju promenu ličnosti u pozitivnom smeru smatrajući samu veštinu kao sredstvo da se to postigne. U tom smislu razvijane su metode vežbanja kako tela tako i duha. Praksa mentalnog treninga se delimično zadržala u pojedinim školama borenja do današnjih dana. To su uglavnom škole koje u nazivu imaju pridodat termin Do kao Judo, Karate Do, Kendo ili Aikido. Do znači put, ali ovde se upotrebljava kao Put u filozofskom smislu. Svrha Puta nije stići do određenog cilja-kraja, već je svrha samo putovanje koje nas uz posvećenost i istrajnost menja u duhovnom smislu.

Sa dolaskom borilačkih sportova i veština sa Dalekog istoka na Zapad stigla je i praksa meditacije. U početku su je gotovo svi praktikovali imitirajući japanske učitelje. Mnogima suštinski nije bilo jasno šta uopšte rade pa je svedena na kratku koncentraciju pažnje pre i posle treninga. Zahtev da za kratko vreme u sportu naprave što boljeg sportistu, nije trenerima ostavljao mesta za metod koji je pripadao sistemu vežbanja borilačkih veština u kome je od učenika do majstora trebalo da protekne najmanje deset godina. Ubrzo su stigle i optužbe za propagiranje “tuđe” religije i pripadnost sektama. Ne shvatajući suštinu, na meditaciju se gledalo kao na deo tradicije koja nije bliska Zapadu. Došlo se do zaključka da u ranoj fazi vežbanja mentalni trening usporava početni napredak u tehničkom i fizičkom smislu. Moderan, zapadni koncept treninga pokazao je bolje rezultate u kraćem roku. Međutim, vremenom se došlo do zaključka da kod sportista jednake utreniranosti i tehničkih sposobnosti bolje rezultate postižu oni koji su mentalno spremniji za izazove takmičenja. U borbi za prestiž u svetskom okviru u oblasti sporta zemlje Istočnog bloka, Rusija i Bugarska, prve su postigle značajne rezultate u radu sa sportistima na planu mentalnih priprema. U bugarskoj je obavljeno istraživanje na tri grupe dizača tegova istog kondicionog statusa. Prva grupa je radila 70% fizičkih vežbi, a 30% mentalne pripreme i vizualizacije. Druga grupa je u oba segmenta bila podjednako angažovana, dok je treća grupa radila 70% u korist mentalnog treninga. Rezultati su iznenadili sportske stručnjake. Najbolje rezultate u progresiji snage imala je grupa koja je najviše vremena provodila u mentalnom treningu. Istraživanja su se nastavila što je dovelo do razvoja sportske psihologije u pripremama sportista. Sa novim saznanjima Zapad prihvata koncept da su um i telo jedno, ali da zahtevaju zasebne pripreme.

Kyokushin je sport koji, oslanjajući se na samurajsku tradiciju i sistem vrednosti, poklanja pažnju razvoju i duha i tela. Dokaz za to je da trening počinje i završava se sa meditacijom. Zadatak meditacije na početku treninga je da relaksiramo telo i da se oslobodimo misli o dešavanjima koja su nam se dogodila tokom dana ili koja tek treba da se dogode nakon treninga. Telo se opušta, a um "prazni" kako bi tokom treninga u potpunosti psihofizički bili posvećeni samo karateu. Zadatak meditacije na kraju treninga je da um podvuče crtu onome što je naučeno-savladano i da utvrdi na čemu moramo još više da se trudimo. Kontrolisanim disanjem usporava se rad srca i iz napornog treninga telo prelazi u stanje mirovanja. Smirenog duha i tela spremni smo za povratak u svet izvan sale.

Meditacija se obavlja u tradicionalnom japanskom sedu na petama seiza. Komanda za početak meditacije jeste "Mokuso!"
- kolena su razmaknuta
- zadnjica oslonjena na pete
- stopala gornjom povšinom oslonjena na pod
- pesnice čelom oslonjene na gornji deo butina
- laktovi u ravni sa leđima
- leđa prava, ali ne vojnički "kruta"
- ramena opuštena
- glava u prirodnom produžetku kičme
- brada je malo uvučena
- oči zatvorene, pogled iza kapaka usmeren prema napred
- zamišljamo da temenom podupiremo plafon čime izdužujemo kičmu
- disanje je usporeno i duboko
Težina tela je ravnomerno raspoređena na oba kolena i stopala koje pritiska zadnjica. Zamišljena linija koja spaja tačke oslonca čini trougao. Pravilno držanje tela obezbeđuje da unutrašnji organi budu pavilno raspoređeni i da ni jedan ne trpi pritisak.
Komanda za završetak meditacije jeste "Mokuso yame!".


Početnici prave sledeće greške: prilikom udaha podižu ramena, ne zatvore oči već gledaju oko sebe, glavu drže suviše nazad ili nagnutu napred, grče i podižu ramena, telo naginju napred ili nazad, više težine prebace na jedan bok. Greške treba prepoznati i truditi se svakog sledećeg puta da se poprave. Ne sme se dozvoliti opsednutost sa njima jer se onda gubi smisao izvođenja. Potrebno je vreme i praksa da bi se usvojilo pravilno držanje tela  i izborilo sa bolom u kolenima i gležnjevima koji se javlja kod svih početnika.

Naročitu pažnju treba obratiti na disanje. Udisaj se vrši kroz nos, a izdisaj kroz usta. Na početku meditacije treba napraviti nekoliko dubokih udisaja i izdisaja u pojedinačnom trajanju dok se polako ne izbroji do 5. Prilikom udisaja stomak se "pomera" prema napred i stvara se osećaj da nam se pluća šire vazduhom koji stiže do dijafragme. Prilikom izdisaja stomak se "uvlači" kontrakcijom trbušnih mišića pri čemu imamo osećaj da dijafragma potiskuje vazduh iz pluća napolje. Ovakav način disanja, disanje stomakom, omogućava da se izbaci ustajali vazduh iz donjeg dela pluća i unese novi čime se telo u punoj meri snadbeva kiseonikom. Istovremeno, kontrakcijom trbušnih mišića i dijafragme blago masiramo unutrašnje organe stomaka.

Disanjem, nad kojim imamo kontrolu, utičemo na rad srca čiji je rad van naše svesne kontrole. Smireno duboko disanje dovodi do usporenog i ravnomernog rada srca. Telo, zamislite motor auta koji savršeno mirno "prede", svojim stanjem utiče na stanje duha. Smirenost tela u kome naša duša obitava pomaže da se naše unutarnje biće umiri i da prestane da se bavi spoljnim svetom, već da se posveti samom sebi.

Kada niste u dojo-u važan je izbor mesta za meditaciju. Onome ko je savladao tehniku meditacije i stekao iskustvo i javno mesto sa puno naroda i bukom može biti pogodno za meditaciju. Početnicima je preporučljivo da pažljivo biraju gde će izvoditi meditaciju kako bi obezbedili da ih niko i ništa ne uznemirava. Bilo bi dobro da to mesto koriste svakodnevno. Treba da bude čisto, bez prašine, prozračno (ali ne na promaji), osvetljeno prirodnim svetlom (ali ne prejakim), niti previše toplo, niti previše hladno. To ne mora da je zatvorena prostorija već može biti i mesto u prirodi (park, šuma, reka, jezero,...) gde će biti ne ometani od ljudi i životinja. Pogodno vreme za meditaciju u naseljenom mestu je zora jer se tako izbegnu zvuci koji se jave kada se grad probudi. Veče je takođe pogodno vreme, naročito na nekom mirnom mestu u prirodi. Treba biti istrajan i svaki dan meditirati. Sa pet do petnaest minuta postiže se napredak koji motiviše da se produži vreme meditacije. Za duže meditacije može se koristiti mala klupica ili specijalno jastuče zafu čime se u položaju seiza smanjuje pritisak na kolena, kao i na donji deo leđa. Neki smatraju da je turski sed (anza) ugodniji i da zato odvlači manje pažnje. Bilo koji način sedenja da izaberete, i mimo ova dva, ne sme se koristiti nikakav naslon za leđa. Položaj treba da bude polu-ugodan kako se ne bi preterano opustili i zaspali.

Kada se zauzme pravilan položaj zadatak je očistiti um od misli, emocija i osećanja. Tehnika koja se koristi je usmerenost pažnje na dah ili brojanje daha. Neminovno je da će doći do ometanja kako spolja, tako i iznutra.  Pojaviće se grčevi i bolovi u mišićima, možda i svrab u nekom predelu tela. Pojaviće se osećaj neugodnosti položaja koji zauzimate. Pojaviće se misli, slike i sa njima emocije. Svim senzacijama, spoljnim i unutrašnjim, ne treba se suprotstavljati kako se ne bi vezivali za njih i dali im energiju za opstanak. Sve primećujete, svaki fizički osećaj na koji ne reagujete, svaku misao koju puštate da ode. Jednostavno, čistog i jasnog uma postavljate se u ulogu posmatrača.

Kada meditirate ako sebi govorite : “Neću da mislim! Prestani da misliš!” vi ustvari aktivirate svoj um, pomažete mu da bude aktivan, dajete mu energiju za delanje. Rešenje je da se um pusti da čini šta god, a vi se postavite u ulogu posmatrača. Postavite se kao da vaš um ne pripada vama, budite samo nezainteresovani svedok. To šta se sa njime dešava ne sme da bude vaša briga. Učitelj Tao-a je to ovako opisao: “Savršen čovek svoj um koristi kao ogledalo. Ono nedokučuje ništa, ono ne odbija ništa, ono prima, ali ne zadržava.”

Meditacija vremenom dovodi do promene svesti, a sa njom i do promene pogleda na stvarnost u kojoj živimo. Koncentracija se podiže na stepen fokusirane svesnosti koja dopušta i najmanjim pojavama percepcije ili intuicije da budu primećeni, bez da budu zamagljeni prethodnim iskustvima ili obojeni emocijama. Na najvećem nivou napretka između posmatrača i onoga šta se posmatra gubi se razlika. Preneseno na polje borenja dostiže se stanje uma koje dopušta telu da primeni pokrete koje su mišići memorisali tokom treninga kao momentalnu automatsku reakciju na određenu senzaciju.

Samuraj koji je išao u borbu znao je da će život izgubiti ili on ili protivnik ili oboje. Intenzitet stresa današnjih boraca, sportista takmičara u borilačkim sportovima, nije ni približan. U okviru ne kontaktnih i light kontakt borilačkih sportova moguća opasnost od povreda je minimalna. Sportisti mogu izgubiti bodove ili celu borbu ali može im biti povređen samo ego. Čak i u full kontakt sistemu takmičenja gde su moguće povrede sportisti su oslobođeni straha od zbilja teških povreda. Ipak kod sportista dolazi do pojave mentalnih barijera koje ograničavaju njihov napredak. Na takmičenjima doživljavaju šok izazvan stresnom na situaciju na koju nije stvorena navika. Sprečeni su da adekvatno odreaguju i u presudnom trenutku se najčešće “zalede”.

Sportista koji je meditaciju koristio kao metod pripreme za takmičenje u stresnoj situaciji borbe čistog je uma koji ne ometaju misli i emocije. Kao u meditaciji tako i u borbi postiže jasnoću koju daje svesnost. Ne razmišlja o onom što bi trebao da uradi, ne pokušava da pogodi šta će protivnik da uradi. Njegova svest zapaža sve detalje, oko sebe i u sebi, ali se ni za jedan od tih detalja ne vezuje tako da trema i strah ne prave štetu, a ishitrenost prerane reakcije se isključuje. U takvom stanju lako prepoznaje protivnikovu tehniku napada pre nego što se u potpunosti razvije na šta njegovo telo bez trunke oklevanja odgovori uvežbanim pokretom.

Pored Zen meditacije koju su borilačke veštine Japana prihvatile kao metod treninga postoje i drugi oblici meditacije. Svima njima je isti cilj: smiriti i pročistiti stalno zauzeti um, proširiti svesnost i osloboditi se stresa i anksioznosti. Najpoznatije i široko prihvaćene su transcendentalna, vipasana, taoistička i budistička meditacija. Neke od njih zahtevaju potpunu nepomičnost dok se druge odvijaju kroz pokrete.

Transcendentalna meditacija pojavila se na Zapadu šezdesetih godina prošlog veka. Njen idejni tvorac je Mahariši Maheš Jogi. Danas je jedna od najpopularnijih oblika meditacije. Praktikuje se sedeći zatvorenih očiju ponavljajući mantru koju vas je instruktor naučio. Mantra je zvuk koji pomaže da se dođe do meditativnog stanja.

Tvorac Vipasana meditacij bio je Buda. Značenje reči vipassana je jasnoća viđenja. Ova vrsta meditacije u sebi obuhvata kontemplaciju, introspekciju, opservaciju osećanja i proživljenih iskustava kao i analitičku meditaciju. Leči telo i duh tako što ih oslobađa od toksina i nečistoća. Da bi se postigli dobri rezultati neophodan je rad sa kompetentnim instruktorom.

Taoistička meditacija poboljšava pažnju i svesnost. Njene tehnike su praktične i manje apstraktne od onih koje zahtevaju duboku kontemplaciju. Cilj je stvaranje, transformisanje i cirkulisanje energije kojom se pospešuje zdravlje i dugovečnost.

Budistička meditacija je nastala tako što je Buda hteo da oslobodi svoj um sebičnosti i želje za materijalnim stvarima kako bi postao srećnija i bolja osoba. Disciplina u ovoj meditaciji je veoma izražena i mora se uvrstiti u svakodnevne navike. Teži da dovede um, telo i duh u prirodni balans. Reguliše stres, anksioznost, loše raspoloženje i poboljšava koncentraciju.

Podela meditacija prema usmerenju pažnje:
Na intelekt – Pažnja je usmerena na nešto što podstiče razmišljanje kao što je na primer zen koan. Za postizanje stanja ne-uma, stanja koje je iznad intelekta i apstraktnog razmišljanja (satori) koristi se mišljenje. Mišljenje ovde služi ukidanju mišljenja, što je isto kao kada bismo vatrom gasili vatru. Osoba postiže stanje svesnosti u kojem posmatra tok misli u svesnom umu bez da ih razlikuje po vrednosti, važnosti ili ispravnosti.
Na osećaje – Pažnja je usmerena na neki simbol za koga su vezane emocije. Ovi simboli su najčešće vezani uz religiju. Za hrišćane to je krst, a za pripadnike neke istočnjačke religije mandala (kružni lik) ili mantra (sveta reč ili pesma). Ako pažnja odluta praktikant je vraća na simbol. Ova vrsta meditacije najčešće se povezuje sa stanjem blaženstva i savršene sreće (samadhi).
Na telo – Pažnja je usmerena na neki autonomni proces. To može biti disanje, puls ili neki položaj tela. Primer ovakve meditacije je Hatha joga. Ovaj tip meditacije može dovesti do izmenjenog stanja svesti i veće samokontrole u autonomnim procesima.
Na aktivnost – Pažnja je usmerena na neki obrazac izvođenja pokreta. Primer je Tai Chi u kome osoba svesno i namerno izvodi neki pokret. Pokret se izvodi vrlo sporo tako da se povećava svesnost o njemu. Pokreti imaju slikovita imena: Medved grli drvo, Nategnite luk da biste pogodili lešinara, Divlja guska širi svoja krila, Namotavanje svile na vreteno, Ždral razmahuje krilima. Savladati se mogu isključivo imitacijom.

Karakteristika vremena u kome danas živimo je otuđenost čoveka koji ima sve manje ličnih kontakata, a sve veću dostupnost virtualnoj komunikaciji i ogromnoj količini informacija na globalnom nivou. Svaka  informacija pokreće misli, što može da se uporedi sa kamenčićem koji bačen u mirnu vodu napravi krugove. Više informacija u glavi napravi haos koji puna šaka bačenih kamenčića napravi na mirnoj površini vode.

Pošto sve meditacije imaju isti cilj najbolje je, bili vi u sportu ili ne, da izaberete onu koja najviše odgovara vašoj ličnosti. Koju god da izaberete nećete pogrešiti. Kontrola nad vašim mislima vremenom će uspostaviti kontrolu nad vašim životom. Raspoloženje će vam se popraviti, ima ćete bolje međuljudske odnose, poboljšaće vam se  kvalitet života. Jedino o čemu treba da vodite računa jeste da izaberete dobrog instruktora

Za ne upućene važno je da znaju da meditacija ne predstavlja nikakvu opasnost po zdravlje. Naprotiv:
- smanjuje broj otkucaja srca i snižava krvni pritisak
- poboljšava razmenu kiseonika u plućima
- opušta i dovodi u sklad delove tela
- umanjuje hronične bolove
- leči nesanicu
- opušta trbušne mišiće
- jača endokrini i nervni sistem
- pospešuje razgradnju mokraćne kiseline
- usporava starenje
- smanjuje anksioznost i stres
- oslobađa depresije i povećava osećaj zadovoljstva
- izgrađuje lične osobine i proširuje mentalni potencijal
- poboljšava sposobnost učenja, opažanja i pamćenja
- povećava inteligenciju, kreativnost i koncentraciju
- razvija ličnost i pomaže da se rešimo loših navika
- jača samopouzdanje



Literatura:  

Velimir Velja Matijević: Zen

Velimir Velja Matijević:  Bodidarma

Kako da meditirate? Kratko uputstvo Zen meditacije.

Meditacija i vještina borbe

Vrste meditacije

Meditacija – drevni lijek za bolesti modernog doba
Preuzeto iz knjige: Duboka meditacija

Kristina Babić: Sve o meditaciji kroz pitanja i odgovore

Vrste meditacije

Swami Urgaya i Kristina Babić:
Meditacija drevni lijek za bolesti modernog doba

Vrste meditacije
Iz knjige: S onu stranu zrcala, autori Dubravka Miljković i Majda Rijavec

Basic Meditation Practice

Медитация в киокушин карате

Elizabeth Scott, M.S.:
Reduce Stress Quickly With Karate Breathing Meditation

David @ JJ:
The Role of Meditation in Martial Arts


Slika preuzeta sa adrese:


Нема коментара:

Постави коментар