.

.

.

MI VOLIMO IZAZOVE!

SA NAMA ĆETE POMERITI

SVOJE GRANICE I CILJEVE.

OSU!

.

.

adresa : Beograd, SC Vračar, Sjenička 1 kontakt telefon : 064 / 319 78 79

mail adresa :
karatecrvenizmaj@gmail.com termini treninga : ponedeljak, sreda, petak od 21,30

operativni trener kjokušinkaia

Velimir Velja Matijević

PRIJATELJ KLUBA TRANSFER ELEKTRONIK

Nehruova 51, 11077 Beograd, tel. + 381 11 318 40 46, delatnost : knjigovodstvo i računovodstvo



среда, 13. јануар 2016.

NOVA TRADICIJA PROŠLOSTI


Seikichi Toguchi (crni pojas, 10. dan),
osnivač škole Shoreikan, bio je jedan od najbližih
učenika Chojun Miyaji-a, oca Goju ryu stila

    Toguči je rođen 1917. u Nahi, na ostrvu Okinava. Karateu ga je učio otac. Kada je mali Seikići napunio 15 godina, otac ga je odveo Mijađiju. Od tada je počeo uči Gođu rju kod Mijađija i njegovog pomočnika Seko Higa.
   U to doba učenje Mijađija je bilo podeljeno na četiri dela:
   1. Tu Čikate Mani: praksa korju kata (klasičnih kata) kao Sančin, Saifa, Seisan koje su poreklom iz Kine. Učitelj Mijađi je stvorio Fukju kate (unificirane) i Kijon kate koje dozvoljavaju progresivno približavanje korju katama. 2. Kumite: u programu nisu bile slobodne borbe. Značajne su Bunkai kumite (primena kata udvoje) da bi se mogle oživeti tehnike kata u situacijama borbe. 3. Te Tošimani: sastoji se u vežbama borbe unapred dogovorene sa partnerom, Različitim tehnikama vežbe se približavaju najrazličitijim situacijama. 4. Ikakumi: je primena prave borbe, ali organizovana na taj način da se ne povredi učenik.
   Učitelj Mijađi je uspeo da japanska vlada prizna Karate Do kao zasebni deo Budoa. 1953. je otvorio i prvi Dođo Šoreikan (škola poštovanja, uglađenosti i lepog ponašanja) u Koza Sitiju na Okinavi. Cilj Šoreikana je da stvori harmoniju i veliki doprinos umetnosti karatedoa pomoću jedinstvenog sistema razvoja. U Togučijevom Dođou, učenje se odvija na način Daruma Taiso. To je prastari sistem vežbanja koji je praktikovan na Okinavi, a vodi poreklo iz joge i sastoji se od serije vežbi – ekinkio.

UČITELJEVO NASLEĐE
   Vežbe Do-in su u osnovi pokreti “pet životinja” (De gokinki) i predstavlja legendarno kinesko vežbanje još iz sedmog i osmog veka, inspirisano pokretima i disanjem životinja u cilju poboljšanja zdravlja.
   Karate se vežbao u seriji od osam vežbi nazvanih “hačidankin” ili “patvančun”. To je prilagođeno Gođu rju stilu u cilju jačanja zdravlja. Toguči je dao dobar prilaz tehnici karatea i radu disajnih organa. U stvari, većina vežbi se radi specijalnim disanjem (Daruma Taiso) iz stomaka koje se primenjuje u katama Sančin. Ovaj tip disanja razvija Ki (unutrašnja energija). Cilj je postizanje zdravlja tela i duha, ali i zadovoljstvo telesnog vežbanja.
   Rad mišića i tehnike očvrščavanja su veoma važne kod stila Gođu rju. Te vežbe se permanentno uvežbavaju tokom časova.
   Proučavanje kata je podeljeno na tri dela: 1. Fukju kate (kate jednake za početnike i iskusnije). Ima ih deset. Gekisai dai iči i ni i ostalih osam koje je stvorio učitelj Toguči. 2. Korju kate: stare kate. Ima ih osam i zajedničke su za sve škole Gođu rju (Sifa, Seinčin, Seisan, Seipai, Šisočin, Sanseiru, Kururunfa, Szparinpei). 3. Kion kate: Sančin i Tenšo dozvoljavaju važan rad disajnih organa, kao i jačanje tela i duha.
   Da bi poboljšao i usavršio Gođu rju stil, otišao je još dalje uvodeći u kate i muziku. Radi se o romantičnom karateu i Ritmičkom Bou. Ta vežbanja su najčešće namenjena deci, ali svi učenici mogu da rade ritmičke kate.
   Šiai kumite se vežba u školi karatea Šoreikan sa posebnim pravilima i zaštitom koja je prilagođena tako da učenici mogu da vežbaju bez ikakve opasnosti. Osnovni princip ovih borbi su poštovanje, uglađenost i lepo ponašanje, samokontrola.
   Škola karatea sa Okinave Šoreikan je poseban stil Gođu rju obogaćen kreacijama učitelja Tamanoa. Gotovo je sigurno da će sadašnji učenici sa kursa učitelja Tamanoa i učitelja Togučija, biti privučeni tom originalnom metodom, koja iako počiva na hiljadugodišnjoj tradiciji, predstavlja karate dvehiljadite godine.

OSMEH KOJI RAZORUŽAVA
   Intervju sa Tagučijem je pravi dokument o okinavljanskom karateu i njegovoj evoluciji.

Kako vas je podučavao Mijađi?
- To su bili praktično individualni časovi. U svom vrtu je imao tipično okinavski materijal za razvijanje muskulature, prilagođenog karateu. Zabranjivao nam je da dižemo tegove: zahtevao je specifične vežbe koje su pored ostalog imale za cilj razvoj zglobova. Smatrao je da je bodi-bilding poguban za vežbanje karatista. posebno je insistirao na vežbama hvatanja radi jačanja ruku i šaka i na gipkosti lakta.

Pored kata da li se nastava sastojala i iz kihona i kumitea?
- Učenje učitelja Mijađija je sadržalo četiri etape. Prva ide kata Sančin. To je kao osnovica piramide. Oni koji bi uspešno prošli ovu etapu, su prelazili na kumite. Treča etapa je bila irikumi: ova vrsta vežbanja zahteva visok tehnički nivo i malo učenika u tome uspeva. Četvrta etapa se sastoji u objašnjavanju učeniku ideje kaizaija, primene kata. Učitelj Mijađi nije u stvari podučavao kaizai, već se zadovoljavao da sugeriše puteve istraživanja.

Kakav je čovek bio Čođun Mijađi?
- Veoma dosledan čovek, zadržao je duh nekadašnjih samuraja. Fizički je bio niskog rasta sa veoma širokim ramenima. Pogled prodoran, pravi orao. Bio je veliki majstor karatea, ali je uporno odbijao da to svoje znanje koristi.
U vašoj metodi postoje kate koje se izvode uz muziku. Zašto? I koji je odnos između okinavskih plesova i karatea?
- Karate zahteva izvesnu fizičku kondiciju. Uz pomoč jednog prijatelja stvorio sam muziku za izvestan broj kata: muzičke note odgovaraju svakom pokretu.

Koje su veze između joge i karatea?
- Joga vodi poreklo iz Indije. U današnje vreme, joga je vežba za zdravlje. Ali, borilačka kineska strana je evoluirala. Vežbe gođu rju stila su veoma slične jogi. Joga, zen i karate koriste iste načine disanja. U mom sistemu ja insistiram na vezi između disanja i karatea.

Sensei, čuo sam da ste u mladosti imali mnogo borbi...
- To je tačno. Svi su hteli da isprobaju moju veštinu. To nije bila prava borba, već neka vrsta džiju-kumite-a. Ali i to je prošlo.

Zar niste imali neki nadimak u mladosti?
- Sada na Okinavi zovu me Buči Toguči, ali kada sam bio mlađi zvali su me Šihabu Šamoj - mladi borbeni petao.

I poslednje pitanje: šta je za Vas osnova karatea?
- To je umetnost osmeha u svakoj situaciji.

 (Dejan Nedić)


CRNI POJAS
časopis za karate,
borilačke veštine i
kulture istoka
broj 20, april 1988., strana 14-15


Нема коментара:

Постави коментар