понедељак, 23. јануар 2017.
понедељак, 26. децембар 2016.
SHIHAN HITOSHI KIYAMA
Hitoši Kijama (Hitoshi Kiyama) je rođen 9. januara 1974. godine na najjužnijem od četiri velika ostrva Japana Kjušu (Kyushu). Kao dečak nije bio posebno zainteresovan za sport. U tinejđerskom dobu od prijatelja je dobio video snimak 4. Prvenstva sveta u karateu na kome je Akijoši Macui (Akiyoshi Matsui) osvojio prvo mesto. Video snimak je probudio kod Kijame interesovanje za kjokušin (kyokushin) tako da sa 15 godina počinje sa vežbanjem kod Učitelja Take Kasuja (Kasuya). Utisci sa treninga prevazišli su sva njegova očekivanja. Kjokušin mu se toliko svideo da je vrlo brzo počeo sa svakodnevnim treninzima. Sa 16 godina počeo je da se takmiči. Posvećenost vežbanju donela mu je prve sportske rezultate, osvojio je drugo mesto na juniorskom turniru za učenike. U završnoj godini srednje škole radi povećanja snage uvodi treninge sa tegovima. Sala za vežbanje postala je centar njegovog života.
Godine 1992, Kijama se takmičio na Šampionatu Kjušu ostrva gde se lično upoznao i rukovao sa Sosai Ojamom (Masutatsu Oyama, osnivač kjokušina). Na žalost, to je bio njihov prvi i poslednji susret.
1994-te godine, godine kada je umro Mas Ojama, Kijama Hitoši je postao jedan od 16 najboljih boraca kjokušina pobedivši borce svetske klase kao što su Kijofumi Abe (Kiyofumi Abe) i Šinđi Adači (Shinji Adachi).
Stil borbe Hitoši Kijame je da na protivnike visokim stepenom aktivnosti vrši konstantni inteligentni pritisak udarcima i kretanjem sve dok ovaj ne popusti, a onda ide na nokaut. Pažnju svetske javnosti na sebe je privukao osvajanjem prvog mesta na prvom Svetskom težinskom prvenstvu 1997. godine pobedom nad atraktivnim borcem Gari O Nilom (Gary O Neill). U rodnom gradu Kagošima (Kagoshima) postao je zvezda. Zidovi zgrada bili su oblepljeni plakatima u njegovu čast, a lokalni mediji su se borili za intervju. Na žalost vrlo brzo, u jesen iste te godine, na 29-tom Otvorenom prvestvu Japana Gari O Nil se revanšira za poraz i ako je Kijama bio teži za 10kg i bio bolji u lomljenju (tamashiwari).
1998. godine, Kijama osvaja treče mesto na 30-tom Otvorenom prvenstvu Japana. To je bio dobar rezultat, ali on je smatrao da nije ispunio očekivanja ljudi koji su ga podržavali. Zato odlučuje da uloži više napora u vežbanje. Iste godine kao član tima osvaja prvo mesto na prvom Svetskom timskom kupu. Šihan Seiđi Isobe (Shihan Seiji Isobe) tada je izjavio: “Čini se da će Kijama biti sledeći Hađime Kazumi (Hajime Kazumi)”. To koliko je Šihan Isobe bio u pravu osetiće na sebi najbolji borci sveta.
1999-ta godina je bila razočaravajuća za Kijamu zbog poraza u drugom krugu 7-og Otvorenog prvenstva sveta u karateu.
2000-te godine Kijama nastupa na Europskom prvenstvu u Portugalu i osvaja prvo mesto. To je bilo prvi put da Japanci učestvuju na ovakvom takmičenju. Lokalna publika je negodovala, ali to nije moglo da baci senku na Kijamin uspeh. Iste te godine osvaja prvo mesto na 32-gom Otvorenom prvenstvu Japana.
2001. godine Hitoši Kijama učestvuje u kategoriji teškaša na drugom Svetskom težinskom prvenstvu. Spektakularnim visokim nožnim udarcima, mavaši geri i uširo mavaši geri, u kombinaciji sa ručnom tehnikom i niskim udarcima nogom eliminisao je konkurente i u finalu se sastao sa izuzetnim ruskim takmičarem Sergejem Osipovim. Kontinuiranim agresivnim pritiskom izborio je pobedu i po drugi put osvojio prvo mesto na ovom takmičenju.
2002. godine Kijama uspeva treči put uzastopno da izbori plasman u finale Otvorenog prvenstva Japana. Na njegovu žalost na putu da osvoji i treču titulu prvaka isprečio mu se Hađime Kazumi koji ga pobeđuje tesnim nadglasavanjem sudija.
2003. godine održano je 8. Otvoreno prvenstvo sveta u karateu. Svestan da ulazi u tridesete godine života smatrao je da je to možda njegova poslednja prilika za osvajanje titule prvaka sveta. Primenivši u treningu sve što je naučio do tada uspeo je da svoje fizičke sposobnosti pomeri do krajnjih granica. Naročitu pažnju posvetio je vežbama uma za postizanje mentalne snage. Međutim, nije samo on želeo titulu. Svih 240 prijavljenih takmičara iz 63 zemalja sveta želelo je i borilo se za titulu te godine u Tokiju. Njih 32-oje najspremnijih u tom trenutku izborilo je plasman za treči dan takmičenja. U tom finalnom krugu bilo je 17 boraca iz Japana, 6 iz Rusije, 5 iz Brazila, a od ostalih boraca pomenuću srpskom kjokušinu dobro poznatog Emila Kostova. Hitoši Kijama je u prvoj borbi pobedio čečenskog borca Leči Kurbanova (Lechi Kurbanov). Zatim sledi borba u polufinalu sa Brazilcem Evrton Teikseirom (Ewerton Teixeira). Kako je kasnije izjavio to je za njega bila najteža borba na prvenstvu. Udarao je krupno građenog Teikseiru visokog 187cm ali je ovaj primao udarce ne odstupajući niti za pedalj. Tek posle drugog produžetka sudije su Kijamu proglasile za pobednika. U finalu ga je sačekao Rus Sergej Plekhanov. Borba se završila u regularnom vremenu bez produžetaka odukom sudija kojom je Hitoši Kijama postao prvi svetski prvak u 21. veku.
Hitoshi Kiyama tournament history:
1997 - 1st World Weight Tournament (IKO-1) - 1st
1998 - 30th All Japan Tournament (IKO-1) – 3rd
1998 - 1st World Team Cup (IKO-1) – 1st
1999 - 7th World Tournament (IKO-1) – 3rd Round
2000 - European Championships (IKO-1) – 1st
2000 - 32nd All Japan Tournament (IKO-1) – 1st
2001 - 2nd World Weight Tournament (IKO-1) - 1st
2001 - 33rd All Japan Tournament (IKO-1) – 1st
2002 - 34th All Japan Tournament (IKO-1) – 2nd
2003 - 8th World Tournament (IKO-1) – 1st
Literatura:
Slike preuzete sa:
KYOKUSHIN LEGENDE
субота, 17. септембар 2016.
TAMESHIWARI PRAVILA
1. Materijal koji se koristi za test lomljenja su daske japanskog kedra dužine
33 centimetara, širine 21 cm i debljine 2,4 cm. Sudije će proveriti da li
materijal odgovara standardima utvrđenim od strane Svetske Karate Organizacije.
2. Svaki takmičar mora koristiti četiri tehnike u testu lomljenja i to ovim
redom: SEIKEN (čelo pesnice), SOKUTO (brid stopala), ENPI (lakat), SHUTO (brid
dlana). Broj slomljenih dasaka iz sva četiri lomljenja se zbraja, a zbir
pretstavlja broj osvojenih bodova od strane takmičara.
3. Daske za lomljenje moraju biti stavljene na vrh dva stabilna bloka
postavljena na određenom mestu.
4. Svaki takmičar prema svojoj odluci bira broj dasaka koji će pokušati
polomiti, s tim da taj broj ne može biti manji od tri.
5. Tkanina koja može da se stavi preko dasaka proverava se od strane
sudija, a postavlja je pomoćnik lomljenja.
6. Takmičar ne sme dodirnuti ili pomerati daske i blokove. Međutim, ima
pravo da pomočniku da instrukcije prilikom pripreme dasaka za lomljenje.
7. Lomljenje se smatra uspešnim (KANSUI) samo kada su daske potpuno razdvojene
na dva dela. Ako su samo napukle lomljenje
će se smatrati neuspešnim (SHIPPAI).
8. U slučaju neuspešnog lomljenja (SHIPPAI) takmičar ima pravo na još jedan pokušaj, ali je tada broj dasaka ograničen na samo tri.
9. Ako takmičar ne uspe ni u drugom pokušaju, njegov rezultat lomljenja će
biti 0 (nula).
10. U slučaju uspešnog lomljenja takmičar sedne u japanski sed na petama (Seiza).
U slučaju neuspelog lomljenja takmičar ostane da stoji.
11. TAMESHIWARI test se održava u skladu sa sudijskim uputstvima. Vreme za
izvođenje je ograničeno na dva minuta. Prekoračenje se smatra neuspelim
lomljenjem (SHIPPAI).
12. Nakon svakog lomljenja, takmičari se pomeraju u smeru suprotnom od kretanja
kazaljki na satu za jedno mesto.
Prevedeno i prilagođeno sa adrese:
Slike preuzete sa adresa:
субота, 30. јул 2016.
SPARING
Kyokushin karate je osmišljen da neguje i razvija
borbeni duh praktičara iskušavajući njihov karakter kroz specifičan sistem
vežbanja. Zasnovan na poštovanju realnosti, udarci se u takmičarskim borbama
izvode sa punim kontaktom. Dozvoljeno je rukama i nogama udarati u telo i noge.
Zabranjen je udarac rukom u glavu, ali je dozvoljen nogom. Od zaštitne opreme
za seniore je jedino dozvoljen i obavezan suspenzor, a za seniorke štitnik za
grudi. Pored ove opreme dozvoljena je, ali nije obavezna, zaštitna guma za
zube.
Sparing je metod treninga u borilačkim sportovima koji
ima za cilj pripremu sportista za takmičenja u borbama. Pored vežbanja koja u
potpunosti simuliraju uslove takmičenja, vežba se i u olakšavajućim ili
otežavajućim uslovima u odnosu na zahteve takmičenja kako bi se postigli što
bolji rezultati. Cilj je uvežbavanje primene borbene tehnike do automatizma i
stvaranje dobrih fizičkih i mentalnih sposobnosti. Osnovna karakteristika je
stvaranje ambijenta u kome su učesnici sparinga u najmanjoj mogučoj meri
izloženi povredama.
Sa sparingom ne bi trebalo da se počne pre nego što se
savladaju osnovne borbene tehnike kroz borbeno kretanje. Naročitu pažnju treba
posvetiti učenju šta je u borbi dozvoljeno, a šta ne kako se kasnije ne bi
kršila pravila na takmičenjima. Početnicima koji obavezno nose zaštitnu opremu
(kaciga, oklop, rukavice, suspenzor, štitnici za noge, guma za zube) dodeljuje
se partner sa borilačkim iskustvom. Snaga udaraca se ograničava na 10 do 20 %
što sparing ćini potpuno bezbednim. Zbog uzbuđenja i ne iskustva početnici
preteruju u ispoljavanju snage na štetu pravilnog izvođenja. Zbog toga je uloga
iskusnijeg partnera vrlo zahtevna. On smirenim tonom i biranim rečima treba
početnika da umiri i navede da kroz ponavljanje nauči pravilno izvođenje
elemenata odbrane i napada. Početnik postaje svestan da ga partner čuva od
povrede i u situaciji kada pogrešno odreaguje, što ga opušta, osobađa straha i
hrabri da nastavi dalje. Ovde moram da naglasim da u ovakvoj situaciji
iskusniji partner nije u podređenoj poziciji iz razloga što je po programu
učenja i napredovanja u kyokushinu obavezno uključivanje viših zvanja u rad sa
početnicima. Prenoseći sopstveno iskustvo na druge oni utvrđuju naučeno. Ovakav
metod treninga puni ih samopouzdanjem što doprinosi izgradnji stabilne
ličnosti.
Svaki sportista kroz sparing otkriva tehnike koje
“leže” njegovoj fizičkoj građi i temperamentu zbog čega ih izvodi bolje, lakše,
brže i jače nego neke druge. Ovakva jedna ili više vezanih tehnika naziva se specijalka. Priprema situacije u borbi
za njeno izvođenje, kao i samo izvođenje ponavljaju se nebrojano puta radi
sticanja automatizma. Veliki broj ponavljanja ostavlja trag u mišićnoj memoriji
tako da kasnije u borbi telo samo izvede pokrete bez naše volje u situaciji
koju smo uvežbali. Povremeno smo svedoci ispovesti uspešnih sportista koje
govore o tome da se ne sećaju svojih pokreta u odlučujućim trenucima događaja u
kome su trijumfovali. Tek naknadnim gledanjem video snimka postalo im je jasno
šta se zapravo desilo. Jednostavno, sve se odigrava brzo da nema vremena da se
uključi svest tako da telo samo odradi dobro uvežbane pokrete.
Sve dok se dobro ne savladaju elementi borbe, ne
stekne solidna borbena izdržljivost i ne ojača telo na udarce, uslovi pod
kojima se odvija sparing se olakšavaju. To se postiže upotrebom zaštitne
opreme, umanjenjem stepena snage udaraca, smanjenjem vremena trajanja pojedinačnog
sparinga, uvođenjem zabrane izvođenja određene tehnike i slično.
Da bi se sportista dobro pripremio za takmičenje
pripreme moraju da se odvijaju u uslovima koji prevazilaze zahteve takmičenja.
Samo pojavljivanje na takmičenju je stresno i umanjuje pripremom postignute
sposobnosti. Pomenuću ovde onu izreku: “Što više znoja u miru, manje krvi u
ratu”, koja preneta na borilačke sportove može da glasi: ”Što više znoja na
treningu, manje povreda na borilištu”. Da bi “poteklo” više znoja na sparingu
koriste se različite metode da se oteža u zavisnosti od toga šta se želi njime
postići. Da bi se postigla bolja borbena izdržljivost mora se obratiti pažnja
na vremensko trajanje pojedinačnog sparinga i na ukupno vreme provedeno u
sparingu. Vreme može biti skraćeno ili produženo u odnosu na vreme trajanja
takmičarske borbe. Ako je skračeno
onda se odradi više vezanih sparinga sa kratkom pauzom između. Sportisti
koga pripremamo možemo menjati partnera drugim, odmornim partnerom. Takva
zamena može biti i u okviru vremena za pojedinačni sparing. Sportisti kome
treba poboljšati rad ruku može se zabraniti izvođenje udaraca nogama (noge mogu
da se vežu pojasom na kratko rastojanje). Sportisti kome treba poboljšati rad
nogu može se zabraniti izvođenje udaraca rukama (ruke mogu da se vežu pojasom).
Sparing koji se odvija kretanjem samo na kolenima koristan je za popravljanje
ručne tehnike. Da bi se poboljšao rad prednje ili zadnje ruke garda suprotna
ruka se ograniči samo na izvođenje blokova. Da bi se sportista naterao na više
kretanja i da bi mu se poboljšao borbeni duh primenjuje se sparing sa dva i više
partnera. Na letnjim kampovima radi se atraktivni sparing u vodi. Voda otežava
pokrete što utiče na povećanje snage i brzine. Za “suvu” varijantu sličan
efekat može da se postigne koriščenjem prsluka sa opterečenjem, elastičnih
traka i veznih tegova. Vezne tegove treba koristiti sa oprezom zbog opasnosti
od povreda. Elastična traka osim upotrebe za ručne i nožne udarce može da se
učesniku sparinga veže za pojas u predelu leđa. Trener ili pomoćnik zateže
elastičnu traku i tako pravi otpor koji mora da se savlada bilo da se stoji u
mestu ili kreće napred. Kada sam bio učenik najteža varijanta sparinga za mene
je bila ona sa čovekom koji mi sedi na ramenima snažno se upirući gornjim delom
stopala u moja leđa održavajući tako ravnotežu bez da ga ja držim. U ovakvom
sparingu potrebno je mnogo upornosti da izdržite jer i najslabiji borac u klubu
može da predstavlja veliki problem.
Sparing koji je tematski definisan naziva se
dogovoreni sparing. Dogovor se ne odnosi samo na uvežbavanje borbene tehnike več i na taktiku
vođenja borbe. Partneri u sparingu prolaze moguće scenarije delova borbe kako
bi uvežbali najbolja rešenja za konkretne situacije i zahteve takmičarske
borbe: ulazak u borbu, očuvanje rezultata, izbacivanje protivnika iz borilišta,
borbu na liniji, kako završiti “načetog” protivnika, kako dobro “pokrivenog”
protivnika “otvoriti”, kako izneti borbu sa povredom, zadnjih deset sekundi i
sl. Kroz sparing se uvežbava i kako treba postupati kada je protivnik ofanzivan
i kreće se napred, defanzivan i kreće se u nazad, statičan, kada se kreće u
svim pravcima, kada završava borbe visokim nožnim udarcima, niskim nožnim
udarcima, udarcima rukom, kada radi “prljave” tehnike, kada je brz, kada je
spor i jaki i sl.
Mana dogovorenog sparinga može biti u nedovoljnom kretanju,
nedovoljnoj borbenosti i nedostatku želje da se protivnik “završi”. Učesnici u
sparingu stalno moraju o tome da razmišljaju. Često se događa da napadač zadrži
nogu / ruku napada u krajnjem položaju udarca i jednostavno se “zaledi”
čekajući da primi kontra udarac što svakako nije ni približno realnoj
situaciji. Oba učesnika moraju da simuliraju stvarnu borbu kako bi stvorili
realnu sliku o svojoj efikasnosti. Onaj koji napada ne sme da se zadovolji samo
jednim udarcem. Sa više udaraca mora tražiti rešenje kako bi kasnije u
takmičarskoj borbi došao do pobede pre isteka vremena. I jedan i drugi moraju
neprestano da se kreću u potrazi za položajem koji će više odgovarati njima
nego partneru. Treba napomenuti da izbor tehnike mora da se prilagodi trenutnim
sposobnostima.
U Kyokushinu su strogo zabranjeni
udarci rukom u glavu i vrat iznad linije ključnih kosti. Kažnjava se i sama
namera. Nepropisni visoki udarci rukom koji pogađaju donji deo vrata i bradu
češća su pojava kod sportista koji su visokog rasta kada za protivnika imaju
borca koji je niži od njih. Ne retko se na takmičenjima događa da takmičar koji
je u prednosti zbog fizičke građe bude diskvalifikovan zbog nepropisnog udarca
rukom u glavu. Sparing “krupnijih” takmičara u pripremnom periodu sa partnerima
nižeg rasta pomoći će im u odabiru odgovarajuće ručne tehnike i stvaranju
navike da se ona pravilno izvodi.
Već sam pomenuo ranije u tekstu da partneri tokom
dogovorenog sparinga komuniciraju. To je vrlo bitno kako bi vreme provedeno u
sparingu bilo iskoriščeno na maksimalno efikasan način. Kada vas partner
iznenadi nekom dobrom kombinacijom kažite: “Ovo si izveo dobro. Ponovi!”. Ako
je izveo nešto što nije dobro kažite: “Nije dobro! Ponovi pravilno da naučiš
kako treba”. U prvom slučaju vi učite od njega, u drugom vi učite njega. Samo
sparing koji ne zapostavlja ni jednog učesnika je dobar sparing. Preduslov je
da se oslobodimo želje za dokazivanjem da smo bolji od partnera. Tu želju u
dogovorenom sparingu treba preusmeriti na poboljšanje segmenata borbe kroz ponavljanje
vodeći računa o tome da ne zapostavimo partnerovo napredovanje.
Slobodan sparing se odvija na način da se partneri
prethodno ne dogovaraju o tome šta će se tokom sparing borbe dešavati. Pokrete
izvode po slobodnoj volji u okvirima pravila borbe. Važno je stalno naglašavati
da u takmičarskoj borbi protivnika moraju svojim udarcima “dovršiti” da ne bi
odluku o pobedniku prepuštali sudijskom preglasavanju. Maksimalna snaga udaraca
se vežba drugim metodama treninga, a u sparingu se akcenat stavlja na to da
vežbači prepoznaju tačke na partnerovom telu koje treba napadati i koje udarce
pri tome treba da koriste. Nedopustivo je da se udarci plasiraju na način da
svaki sledeći pogodi drugi cilj. Ako se i sa umanjenom snagom tokom sparinga
više puta pogodi ista tačka na telu partnera nastaje za njega problem. Iskustvo
koje se stekne sparingom omogući će stvaranje osećaja za odabir ciljeva napada
u odnosu na građu, tehnički nivo i temperament partnera, to jest protivnika.
Ovo je važna lekcija koju treba dobro naučiti jer na kyokushin takmičenja
izlaze borci čija su tela pripremljena na kontakt tako da ako “rasipate” udarce
male su vam šanse za pobedu.
Mladen Milenkoski i
Nikola Kuzmanović
Radi ostvarenja cilja pripreme za takmičarsku borbu
važno je kod takmičara stalno kroz sparing razvijati pozitivnu agresiju.
Pravila kyokushin borbe jasno govore da se ippon (ceo poen potreban za pobedu)
dodeljuje borcu koji protivnika onesposobi za borbu u trajanju dužem od tri
sekunde. Videti nekoga prvi put u životu na dan takmičenja i onesposobiti ga na
takav način da osvojite ippon može samo sportista treniran za to. Naravno da je
potrebna doza agresije da nekoga udarite i da ga nokautirate ali zar
agresivnost ne postoji i u drugim sportovima. Stonoteniseri napadaju svoje
protivnike udarcima loptice koji se teško vračaju, fudbaleri prelaze na drugu
stranu terena i napadaju protivnički go, šahisti kreču u napad svojim figurama
da zarobe protivničkog kralja. Dakle i u drugim sportovima je potrebna
agresivnost jer bez nje nema ni borbe. Ali sportska borba nije sukob dva čoveka
koji se ne vole, koji žele da naude jedan drugom – koji se mrze. Sportska borba
je šansa da poštujuči pravila sporta u kome se takmičimo proverimo koliko smo
napredovali. Pri tome protivnik nije naš neprijatelj, već prijatelj koji nam to
omogučava. Pozitivna agresija se razvija kroz sparing na način da se od sparing
partnera zahteva da stalno ulažu napor da dođu do rešenja kako da osvoje ippon
pre isteka vremena određenog za trajanje borbe.
Da bi se sportisti pripremili na uslove takmičenja
organizuju se sparinzi sa simuliranjem procedura koje su obavezne pre, za vreme
i posle borbe. U takvim sparinzima vreme sparing borbe je identično vremenu
takmičarske borbe kako bi sportista stekao dobar osečaj o vremenu koje mu stoji
na raspolaganju da ostvari cilj. Takođe sportista kroz sparing treba da stekne
osećaj o prostoru pa je važno da se tokom priprema za takmičenje sparinzi
održavaju na obeleženom borilištu. Uz pomoč trenera takmičari kroz sparing uče
sudijske komande i navikavaju se da na njih ispravno i disciplinovano odreaguju
kako ne bi pogrešnim postupcima umanjili šansu za pobedom na takmičenju.
Navikavanje na očekivane situacije pre, za vreme i posle takmičarske borbe od
važnosti je za psihološku pripremu takmičara.
Na sparingu parovi mogu da rade borbe jedan za drugim
dok ostali posmatraju, a mogu i svi parovi sparing borbe da rade istovremeno. U
prvom slučaju poželjno je da oni koji trenutno ne učestvuju u sparingu glasno
navijaju bodreći učesnike stvarajući atmosferu koja jača njihov borbeni duh.
Vremenom članovi jednog kluba se dobro upoznaju tako da već unapred znaju
između sebe ko šta i kako radi. Da bi se poboljšala borilačka sposobnost
potrebno je s vremena na vreme takmičare odvesti u drugi klub kako bi odradili sparing
sa potpuno nepoznatim partnerima. Pozitivan efekat ovih sparinga naročito je
izražen u periodu pred neko takmičenje.
Završni period priprema za takmičenje zahteva
organizovanje sparinga sa punim kontaktom i sudijom u borilištu ali sa
obaveznom upotrebom zaštitne opreme. Ovakav sparing u največoj meri oponaša
uslove takmičenja. Zbog upotrebe rukavica i štitnika za potkolenice telo je
zaštičeno od punog kontakta. Da bi se telo pripremilo za takmičenje gde se udarci izvode punom snagom
bez zaštite potrebno je na svakom treningu organizovati da se na takmičarima
izvode po nogama i telu u idealnim uslovima udarci iz sve snage. Šta znači
idealni uslovi? To znači da se onaj koji prima i onaj koji zadaje udarce lagano
kreću. Onaj koji prima udarce je borbenom stavu sa razmaknutim rukama u gardu.
On vidi trenutak izvođenja udarca i kontrakcijom mišića pripremi telo za
kontakt. Takođe to znači da onaj koji zadaje udarce, udarce izvodi maksimalno
tehnički ispravno i precizno.
Postoji mišljenje da zbog zabrane udaraca rukom u
glavu borci kyokushina nedovoljno dobro štite glavu. Mnogi vrhunski borci kyokushina postigli su zapažene
rezultate u K-1 borbama čime su pokazali da znaju da se zaštite i od udaraca
rukom u glavu, ali i da znaju da udare rukom u glavu. Jedan od metoda vežbanja
zaštite od udaraca u glavu je taj da se onaj koji uvežbava odbranu kreće na
kolenima tako da je njegovom partneru olakšano izvođenje brzih, vezanih,
različitih udaraca nogom prema njegovoj glavi uz maksimalnu kontrolu i oprez. Zadatak
nije samo da se odbrani ili izbegne udarac već i da izvede kontra udarac rukom.
Stariji, iskusniji, borci u cilju poboljšanja realne borbene sposobnosti rade
sparing sa bokserskim rukavicama i kacigama u kome je dozvoljen udarac rukom u
glavu.
Uloga trenera tokom sparinga jeste da učesnicima
savetima pomaže u razrešenju mogučih situacija borbe. On je taj koji će uočiti
nedostatke i skrenuti pažnju kako da se isprave. Ali on je takođe i taj koji će
pohvaliti dobro rešenje i pružiti podršku. Glas kojim izgovara kratke komande
razumljive učesnicima sparinga mora da bude glasan i razgovetan. Navikavanje
takmičara na trenerov glas i komande tokom sparinga od velike su važnosti u
pripremi za takmičenje. Trener ne sme takmičaru sa linije da upućuje uopštene
komande već da mu u kratkoj, unapred dogovorenoj formi ponudi rešenje za
trenutnu situaciju. Na takmičenju trenerova uputstva sa linije i sposobnost
takmičara da reaguje na njih mogu biti presudni faktor uspešnosti.
Po završetku sparinga važno je da trener diskutuje sa
takmičarima o načinu postupanja u određenim situacijama borbe i da zajednički
dođu do rešenja. Sportiste treba motivisati da prate sparinge drugih sportista
i da zatim iznesu kritiku na viđeno. Uočavanje kod drugih onoga šta ne valja i
onoga što je dobro, dobar je put ka sopstvenom usavršavanju. Koriščenje video
zapisa u ovom procesu može znatno da doprinese napretku. Napor koji trener i
takmičari ulažu u poboljšanje komunikacije doprinosi stvaranju međusobnog
poverenja i osećaja pripadnosti grupi što doprinosi porastu samoouzdanja koje
se ispoljava kroz hrabrost u borbi.
Ono bez čega sparing ne postoji ili ne bi trebalo da
postoji, jeste individualni trening. Samodisciplina ima presudnu ulogu u ovoj
vrsti treninga. Pojedinac raznim vežbama podiže nivo svojih fizičkih
sposobnosti – brzinu, snagu, izdržljivost pri čemu je teretana neizbežno mesto
treninga. Tehnika i kretanje se usavršava kroz “borbu sa soprtvenom senkom” gde
se udarci izvode prema zamišljenom protivniku ili prema odrazu svoga lika u
ogledalu. Da bi se ojačale udarne površine i zglobovi koji su opremom zaštičeni
tokom sparinga neophodni su treninzi udaranja u fokusere i džak koji se u
početku rade sa rukavicama, a kasnije bez njih. Ovi treninzi pored toga što
kroz pravilan položaj pri udaranju jačaju ruke i noge smanjujući mogučnost
povreda imaju za cilj i da povečaju snagu udarca. Pošto se sparing uglavnom
radi sa smanjenom snagom ovo je jako važno. Naročito treba obratiti pažnju na
visoke udarce nogom. Tokom sparinga udarci nogom u glavu se izvode sa kontrolom
čak i u situaciji kada partneri nose zaštitne kacige. To može stvoriti problem
takmičaru koji dodatnim treninzima na fokuseru i džaku ne uvežba da udarac
izvede punom snagom do “kraja”. Za vrhunske takmičare u sklopu priprema za
takmičenja neophodan je i trening u lomljenju (tameshiwari) jer je na večim
takmičenjima za one koji uđu u završni deo obavezan test lomljenja kao
svojevrsni dokaz snage udarca. Daske se lome sledećim udarnim površinama: čelom
pesnice (seiken), bridom dlana (shuto), laktom (hiji) i bridom stopala (sokuto).
Obavezno je polomiti dve daske svakom udarnom površinom stim što takmičari mogu
da se izjasne da žele da polome i veći broj. Ukupan zbir polomljenih dasaka iz
sva četiri lomljenja čini rezultat lomljenja koji može presuditi o pobedniku
borbe u situaciji nerešenog rezultata.
Godine provedene u sali za vežbanje naučile su me da
se tokom sparinga ispoljavaju karakterne osobine. One se mogu prikriti tokom
jednog ili nekoliko sparinga, ali vremenom isplivaju na površinu. Lepo je kada
za sparing partnera imate osobu koja vas poštuje i obostrano ste zadovoljni
posle sparinga. Ali šta kada vam zapadne neko ko ispoljava negativne osobine
ličnosti kao što su sebičnost, lukavost, surovost, podmuklost, zlonamernost,
zluradost, osvetoljubivost i slično. Trener je taj koji treba da nadgleda
sparing i da poznajući svoje učenike obrati pažnju na one koji su
“problematični”, da ih stalno drži na “oku”, opominje, pa i kažnjava kada
zasluže. Međutim nemojte se oslanjati na trenerovu zaštitu, pogotovo ako je u
pitanju grupni sparing. Čim primetite da se vaš sparing partner ne ponaša na
način da vodi računa o vašoj bezbednosti, opomenite ga. Ako ne promeni
ponašanje odmah prekinite sparing i tako sačuvajte sebe od moguće povrede. Jači
sparing mora da se odvija po pravilima fer pleja koja važe i u svim drugim
sportovima. Lagani sparing treba da se odvija u opuštenoj atmosferi u kojoj
nema mesta za strah ili strepnju. Samo tada će te se usuditi da probate da izvedete
nešto za vas novo. U suprotnom sparing postaje štetan jer negativno utiče na
vaš borbeni duh.
U profesionalnim borilačkim sportovima vrhunskim
borcima teško je da nađu dobre sparing partnere jer njihove karakterne osobine
moraju biti na visokom nivou. Zamislite nekoga ko se priprema da osvoji titulu svetskog
prvaka. Njemu treba sparing partner koji mu je po sposobnostima približan stim
što će taj tokom sparinga potpuno zaboraviti na sebe i maksimalno sarađivati na
tome da drugi ostvari uspeh uz njegovu pomoć. Dobar sparing partner je zlata
vredan zato poštujte svoje sparing partnere i cenite njihov trud oko vašeg
napretka i priprema za takmičenja.
Zapamtite, sve što radite u karateu smišljeno je kako
bi ste savladali najtežeg protivnika: samog sebe. Zato nemojte svoj napredak da
merite po tome da li ste bolji od sparing partnera, već po tome da li ste bolji
nego što ste bili.
уторак, 19. јул 2016.
BLATNJAVI PUT
Jednom Tanzan i Ekido zajedno
putovaše po blatnjavom putu. Jaka kiša je još uvek padala. Idući putem, sretoše
lepu devojku obučenu u svileni kimono obavijen pojasom, koja nije mogla da
pređe raskršće.
"Dođi, devojko",
reče odmah Tanzan. Podigavši je u svoje naručje, prenese je preko blata.
Ekido ne progovori do uveče,
sve dok ne stigoše do hrama u kome je trebalo da prenoće. Tada više nije mogao
da se suzdrži.
"Mi sveštenici ne
prilazimo blizu ženama", reče Tanzanu, "posebno ne mladim i lepim. To
je opasno. Zašto si to učinio?"
"Ja sam devojku ostavio tamo", reče Tanzan.
"Da li je ti još uvek nosiš?"
Tekst preuzet sa
adrese:
Slika preuzeta sa
adrese:
петак, 15. јул 2016.
I.K.O. STANDARDNO POSTUPANJE SUDIJA
maj 2016.
KUMITE
II Početak borbe
1) Sudija u borilištu poziva takmičare da stupe na borilište. Takmičari
ulaze na borilište sa suprotnih strana.
2) Sudija u borilištu stoji u sredini, 3 metra od središnje linije. Sudija izdaje takmičarima naredbe: "SHOMEN
NI REI" (pozdrav naklonom prema napred), "SHUSHIN NI REI" (pozdrav
naklonom prema sudiji - njemu) i
"OTAGAI NI REI" (međusobni pozdrav takmičara).
3) Sudija u borilištu
komanduje "KAMAETE" (zauzmite borbeni stav). Takmičari i sudija u
borilištu zauzimaju borbeni stav. Borba počinje nakon što sudija izvede gyaku
tsuki (udarac zadnjom rukom) i istovremeno izda naredbu: "HAJIME"
(počni).
4) Ako Karate gi (karate uniforma - kimono) oba ili jednog takmičara tokom
borbe postane neuredan (izvuče se iz pojasa), sudija u borilištu će zaustaviti borbu
i vratiti ih na polazne linije, leđima okrenute jedan drugom. Takmičari će tada
dovesti u red karate gi.
II Tokom borbe
1) Ako tokom borbe uglovni sudija donese odluku da dodeli IPPON (ceo poen),
WAZA-ARI (pola poena), CHUI (opomenu), SHIKKAKU (kaznu) ili prijavi JOGAI (izlazak
van borilišta) zviždi u pištaljku i istovremeno daje znak zastavicom. Sudija u
borilištu izdaje naredbu "YAME" (Stop), a takmičari zauzmu početni položaj.
2) Značenje signala zastavicom uglovnih sudija:
- IPPON (Ceo poen - pobeda) – Uglovni sudija podiže zastavicu iste boje kao
što je traka koju nosi pobednik (crvenu ili belu) visoko prema gore. Zviždi
glasno u trenutku podizanja.
- WAZA-ARI (pola poena) – Uglovni sudija drži zastavicu iste boje kao što
je traka koju nosi takmičar koji je osvojio waza-ari, vodoravno na stranu. Zviždi kratko i glasno
istovremeno sa podizanjem zastavice.
- HANSOKU (prekršaj) – Uglovni sudija kratkim zvižducima upozorava sudiju u
borilištu da se dogodio prekršaj i istovremeno maše zastavicom gore-dole u boji
trake koju nosi takmičar koji je učinio prekršaj.
- JOGAI (izlazak izvan linije borilišta) – Uglovni sudija (ili sudije) koji
je najbliži događaju dodiruje pod (liniju borilišta) zastavicom koja je bliža
mestu izlaska bez obzira na njenu boju.
Istovremeno sa dodirivanjem poda zastavicom ugovni sudija se oglašava
kratkim zviždukom.
- MITOMEZU (akcija koja se ne poentira – bez rezultata) – Uglovni sudija spušta
zastavice ispred sebe i sa njima maše tako da ih ukršta. Istovremeno zviždi
dugo, srednje snažno.
- MIEZU (nisam video ili nisam dobro video) – Uglovni sudija ukrsti
zastavice ispred lica. Ne zviždi.
- HANTEI (izjašnjavanje)
Pobeda crvenog (aka) - Uglovni sudija podigne crvenu zastavicu visoko prema
gore i zviždi glasno.
Pobeda belog (Shiro) - Uglovni sudija podigne belu zastavicu visoko prema
gore i zviždi glasno.
Hikiwake, Cyuritsu (nerešeno) – Uglovni sudija ukršta zastavice ispred sebe
prema dole.
3) U slučaju IPPON-a, WAZA-ARI-a ili prekršaja, sudija u borilištu traži da
se uglovne sudije izjasne. Objavljuje konačnu odluku za koju mora da glasa 3
ili više sudija, uključujući i njega.
III Pobeda IPPONO-m
1) Kod IPPON-a (vidi pod II)
sudija u borilištu vrati takmičare na polazne pozicije, a onda donosi odluku.
2) Sudija u borilištu proverava odluke uglovnih sudija i donosi konačnu
odluku na temelju tri ili više glasova, uključujući i svoj glas.
IV Pobeda odlukom (HANTEI)
1) Na znak da je isteklo vreme borbe sudija u borilištu izdaje naredbu:
"YAME" (Stop) i vraća borce na njihove početne pozicije.
2) Sudija borce okrene licem prema glavnom stolu (SHOMEN) i ugovnim
sudijama izda naredbu da se izjasne o pobedniku: "HANTEI O ONEGAISHIMASU.
HANTEI". Uglovne sudije podižu visoko prema gore zastavicu boje koja
odgovara boji takmičara za koga smatraju da je pobedio. U slučaju da uglovni
sudija smatra da nema pobednika zastavice ukršta ispred sebe, prema dole. Odluka
o pobedniku je validna ukoliko se tri ili više sudija (uklučujući i sudiju u
borilištu) izjasni da je pobedio isti takmičar. Ako nema tri odluke za pobedu
istog takmičara rezultat je nerešen.
V Prekršaji (HANSOKU)
1) U slučaju prekršaja sudija će razdvojiti takmičare i zaustaviti borbu.
2) Da bi odluka o prekršaju bila validna potrebno je da se za nju izjasni 3
ili više sudija (uključujući i sudiju u borilištu).
3) U slučaju ne namernog prekršaja takmičar može dobiti CHUI ICHI (prvo
upozorenje). Drugi prekršaj sankcionisaće se sa CHUI NI (drugo upozorenje).
Treči prekršaj sankcionisaće se sa GENTEN ICHI (kazna jedan). Četvrti prekršaj
se sankcioniše sa GENTEN NI (kazna dva) što automatski povlaći SHIKKAKU (diskvalifikacija).
4) Sledeće akcije se smatraju prekršajem:
1.
Ganmen-Ouda: Kontakt sa protivnikovim licem ili vratom rukom ili laktom u toku
napada (čak i blag). Međutim, lažni šamar je dopušten.
2. Kin-Geri
ili Kinteki-heno-kogeki: Udarac u prepone.
3.
Zu-tsuki: Udarac pesnicom u glavu.
4.
Taoreta-aite-eno-kogeki: Napad na protivnika koji leži na podu (ne odnosi se na gedan-tsuki po tačkama 4 i
9)
5.
Sebone-eno-kogeki: Udarac u kičmu.
6. Kake:
Držati protivnikov vrat ili deo tela.
7. Tsukami:
Hvat za protivnikov kimono (Dogi), ruke i noge.
8. Kakae-komi:
Držati protivnikov delo tela, na primer nogu.
9.
Ryote-deno-oshi: Guranje protivnika sa obe ruke.
10. Renzoku-shiteno-oshi:
Višestruko guranje.
11. Osae: Držanje rukom
dela protivnikovog tela, na primer ramena.
12. Mune-wo-awase-teno-kogeki
/ Te-wo-awase-teno-kogeki: Gurati grudima protivnikove grudi u klinču /
Sprečavati pokrete protivnikovih ruku u klinču.
13. Kakenige:
Ponavljanje radnji kao što su pad i izlazak iz borilišta odmah nakon
protivnikovog napada (bežati od protivnika, izbegavati borbu).
14. Jogai: Iskoračiti
izvan područja borilišta.
15.
Jogai-karano-kogeki: Napad izveden izvan borilišta.
16. Napad nakon
sudijske komande "YAME" (zaustavite borbu).
17.
Kansetsu-eno-kogeki: Direktan napad na zglob kolena udarnom površinom chusoku,
sokuto ili kakato.
18. sve ostale radnje
koje sudije mogu smatrati kao prekršaj.
*** Oshi: Guranje jednom rukom (seiken, shotei, shuto, kote i hiji) u
trajanju od jedne sekunde je dozvoljeno. Međutim, guranje vratom i licem, i
guranje ramenom ili telom su prekršaji.
*** Sabaki: Skretanje protivnikove ruke ili noge udarca hvatom u trajanju
od jedne sekunde je dozvoljeno.
*** Kombinacija Oshi, Sabaki i Ashi-kake u trajanju od jedne sekunde je
dozvoljena.
*** Izuzeci za tamičare starosne dobi do 16 godina
1. Oshi (guranje) je prekršaj.
2. Sabaki (skretanje protivnikovog udarca) dopušteno samo na podlaktici.
3. Ashi-kake / Ashi-barai (nožno "čišćenje") ne može se
kombinovati sa Oshi (guranje) i Sabaki (skretanje protivnikove ruke ili noge
udarca).
4. Precizan Jodan-Geri (protivnik
ne pada i ne gubi ravnotežu) i Tento (obaranje protivnika) kao kontra napad na
protivnikov Chudan/Jodan-Geri, može da se oceni kao waza-ari, bez izvođenja
Tsuki-a i Zanshin-a.
VI Diskvalifikacija
(SHIKKAKU)
1) Takmičar koji ostvari GENTEN NI (kazna dva) biće diskvalifikovan.
2) Sledeće situacije dovode do diskvalifikacije.
1. Dve
kazne (Genten Ni = Shikkaku)
2.
Nepoštovanje sudijskih komandi tokom borbe.
3. Akcije koje se smatraju
eksplicitnim nasiljem, namerno učinjen teži prekršaj i namerno loše ponašanje. Vrhovni
sudija disvalifikovanom sportisti može poništiti prethodno ostvareni plasman.
4. Kada
takmičari na borilištu više od jednog minuta ne stupaju u borbu smatra se
nedostatkom volje za borbom i oba takmičara se diskvalifikuju.
5. Kašnjenje
ili ne izlazak na borilište.
6. Nošenje
nepropisanog odela ili zaštitne opreme.
7. Težina
10 kg vića ili manja od navedene težine na prijavi za takmičenje.
VII Završetak borbe
1) U slučaju IPPON-a ili SHIKKAKU, sudija u borilištu će odmah zaustaviti
borbu, takmičare licem okrenuti prema SHOMEN-u, zatražiti odluku sudija, a
nakon proglašenja pobednika izdati takmičarima naredbe: "SHOMEN NI REI"
(pozdrav naklonom prema napred), "SHUSHIN NI REI" (pozdrav naklonom prema sudiji (njemu)), "OTAGAI NI REI" (međusobni pozdrav
takmičara) i AKUSHU (međusobno rukovanje). Nakon međusobnog rukovnja takmičari hodom u nazad napuštaju borilište,
svako sa svoje strane.
2) U slučaju da nije dosuđen IPPON ili SHIKKAKU, nakon isteka vremena
sudija u borilištu zaustavlja borbu i takmičare okreće licem prema SHOMEN-u.
Nakon sudijskog izjašnjavanja i proglašenja pobednika postupak je isti kao što
je gore navedeno.
Prevedeno i prilagođeno sa tekstova objavljenih na
adresama:
Slike su obrada sa adrese:
KYOKUSHIN TAKMIČENJE
Пријавите се на:
Постови (Atom)
Постови
