M - KARATE REČNIK & TERMINOLOGIJA

O  JAPANSKOM PISMU

Maai – Rastojanje između protivnika u borbi

Maai ga toh – Nepravilna udaljenost od protivnika

Maamaa – Tako-tako, nije loše

Mabuta – Očni kapak

Machi dojo – Nezavisni dojo, privatni dojo izdvojen od centralnog dojo-a

Machigai – Greška

Mada – Još, još uvek

Madama – Očna jabučica

Mado – Prozor

Mae – Prema napred, prednji

Mae ashi – Prednja noga (u stavu)

Maeashi geri – Udarac prednjom nogom

Mae atama tsuki – Udarac glavom prema napred

Maeba – Prednji zub

Mae chusoku keage – Udarac prema napred prednjim delom stopala trzajem ispružene noge putanjom na gore

Mae (Tate) domawashi kaiten geri – Požrtvovani udarac petom direktno prema napred okretom u skoku

Mae geri chusoku (jodan, chudan) – Udarac prema napred prednjim delom tabana

Mae geri kakato (jodan, chudan, gedan) – Udarac petom prema napred

Mae geri keage – Udarac direktno prema napred trzajem ispružene noge putanjom na gore

Mae geri kekomi – Udarac nogom direktno prema napred “guranjem” kukom u pravcu izvođenja

Mae hiza geri (chudan, gedan) – Udarac kolenom prema napred

Mae kosa – Bočno kretanje preko stava kake dachi zadnjom nogom ispred prednje

Mae naname – Smer prema napred dijagonalno

Mae naname hidari – Smer prema napred dojagonalno u levo

Mae naname migi – Smer prema napred dijagonalno u desno

Maeni – Ispred

Mae no sen – Frontalni napad u trenutku kada protivnik razmišlja da napadne

Mae no teki – Neprijatelj (suparnik) ispred

Mae te dori – Hvat za zglob šake spreda

Mae tobi ashi – Kretanje skokom sa obe noge prema napred

Maeude / Zenwan / Zenpaku – Podlaktica

Mae ukemi – Pad prema napred

Mae yoko geri – Bočni udarac nogom prema napred

Mae yoko uchi –  Bočni udarac rukom prema napred

Mae zu tsuki (zuki) – Udarac glavom prema nazad

Maitta – Predajem se!

Make – Poraz, gubitak (u igri)

Makeru – Izgubiti, biti poražen

Makiage kigu – Sprava sa kojom vežbamo na način da teret vezan kanapom za sredinu palice koju držimo ispruženih ruku ispred sebe u visini grudi podižemo pokretima u zglobovima šaka

Makikomi – Umotati se, bacanje u judo-u

Makoto – Osećaj apsolutne iskrenosti, zahteva čisti um oslobođen pritiska događaja

Mamukai – Licem u lice

Manabu – Metod učenja imitiranjem (učitelj izvodi pokret, učenik ga imitira)

Manadeshi – Omiljeni učenik, učiteljev ljubimac

Mannaka – Sredina, centar

Manrikigusari – Ninđa oružje, lanac sa tegovima na oba kraja

Manuke – Idiot, budala, glupan

Manzoku – Satisfakcija, zadovoljenje

Marason – Maraton

Maru – Krug

Marugoshi – Nenaoružan

Marui – Okrugao, kružan

Maru bo – Cilindrična motka

Maru gata nunchaku – Cilindrične nunchake

Masakatsu agatsu – “Istinska pobeda je pobeda nad samim sobom”, izraka Morihei Ueshibe

Mas Oyama ni rei – Komanda za naklon prema slici Mas Oyame  

Massugu – Pravo (ravno) ispred

Masutatsu Oyama (1923-1994) – Osnivač karate stila Kyokushin

Ma Sutemi Waza – U Judo-u skup požrtovanih tehnika bacanja na leđa (5 tehnika)

Mata – Ponovo, opet

Mata – Prepone, bedra

Matadachi – Razdel unutar hakame

Matamata – Ponovo (i ponovo), još jednom

Mato – Meta, oznaka

Matsu – Bor (drvo)

Matsu – Čekati

Matsubayashi ryu / Shorin ryu – Okinavljanska škola karatea, praosnivač Sokon Bushi Matsumura (1792-1887), osnivao 1947. Soshin Nagamine (1907–1997)

Matsuge – Trepavice

Matsukaze / Shofu – Bočna strana vrata (Jintai kyusho)

Matte – Stop! Stani! Sačekaj!

Matte kudasai – Molim Vas sačekajte!

Maushiro – Ravno (pravo) iza

Mawaremigi – Ne levo krug

Mawari – Rotacija, okretanje

Mawari geiko (keiko) – Trenig sa rotacijom (promenom) partnera

Mawaru – Okrenuti se (oko sebe ili protivnika)

Mawashi – Kružni

Mawashi chusoku geri (jodan, chudan, gedan) – Kružni udarac prednjim delom tabana prema napred

Mawashi geri – Kružni udarac nogom

Mawashi geri no daburu – Dupli uzastopni kružni udarac nogom

Mawashi haisoku geri (jodan, chudan, gedan) – Kružni udarac risom stopala prema napred

Mawashi hiza geri (jodan, chudan) – Kružni udarac kolenom prema napred

Mawashi oi geri – Kružni udarac nogom u kretanju iskorakom prema napred

Mawatte – Okret

Mawatte hidari – Okret u levo

Mawatte migi – Okret u desno

Mayu – Obrva

Mayuge – Obrve

Me – Oko

Medama – Očna jabučica

Meijin – Učitelj, majstor, ekspert

Meisha – Doktor za oči

Meisou – Meditacija

Meisoushinkei – Nerv vagus, zadužen za vezu mozga sa organima za varenje, srcem i vazdušnim putevima u plučima

Meiyo – Čast, prestiž

Meiyoshoku – Počasni položaj

Men – Lice, crte lica, maska

Menkyo – Licenca za obučavanje neke od japanskih tradicionalnih borilačkih veština

Menkyo kaiden – Termin koji označava nosioca licence koji je savladao sve aspkte obuke jedne škole

Me no tsukekata – Fiksiranje protivnikovih očiju na način da se ne gubi iz vida ni jedan deo njegovog tela

Menpu –  Pamučna tkanina (štof)

Men uchi – Udarac u lice udarnom površinom ruke koja nije "čelo" pesnice (seiken)

Mete – Prednja ruka koju protivnik može da vidi

Metsuke – Kontakt očima

Metsuki – Oči

Me tsuki / Nihon nukite – Vrhovi ispruženog kažiprsta i srednjeg prsta

Mi  / Mittsu – 3 (tri) na japanskom

Michi dojo – "Ulični dojo", dojo u kome se nepoštuje etika i učtivost

Midare geiko (keiko) – Neuređeni, neorganizovani trening

Midori obi– Zeleni pojas (4. – 3. Kyu)

Mienai – Uglovni sudija nije video akciju 

Miezu – Neprimečen, neopažen; sudija nije video dešavanje na borilištu

Migaku – Polirati, brusiti, učiniti da sija

Migamae / Mikamae – Fizički stav, fizička pripremljenost-spremnost

Migi – Desno

Migi ashi – Desna noga

Migi ashi mae – Desna noga isturena napred (u stavu)   

Migi gawa / Migi sokumen – Desna strana

Migi mae – Desno prema napred

Migi mawari – Rotacija u desnu stranu, rotacija u pravcu skazaljke na satu

Migime – Desno oko

Migi no teki – Neprijatelj (suparnik) sa desne strane

Migite – Desna ruka  

Migi ushiro – Desno prema nazad

Migi yoko – Bočno desno

Mijikai – Kratak

Mikaeshi – Gledati iza sebe preko ramena

Mikazuki – Bočna ivica donje vilice kao i njezin zglob (Jintai kyusho)

Mikeikensha – Neiskusna osoba

Miken – Čelo, sredina čela

Mikuzure – Strah od protivnikovog divljeg izgleda

Mimi – Uho

Mimitabu – Ušna školjka

Minasan konnichiwa – Pozdrav svima!

Minari – Početnik, šegrt; učenje posmatranjem

Mine / Mune – Tupa ivica mača

Miru – Videti, gledati

Miru no kokoro – Intuitivna svest o svemu oko sebe sa naglaskom na protivnika ili određeni objekat

Mitomezu – Bez poentirajuče tehnike

Mitori geiko (keiko) – “Trening posmatranjem”, trening na kome ne učestvujemo u kimonu već učimo gledanjem sa strane

Mitsu-ori – Jedan od načina na koji su samuraji sređivali (vezivali) kosu

Miyabiyaka – Elegantno, graciozno

Mizoochi / Mizuochi / Suigetsu – Pleksus (Jintai kyusho)

Mizu – Voda

Mizuiro obi / Ao obi – Svetlo plavi pojas; plavi pojas (8. – 7. Kyu)  

Mizu no kokoro – “Um poput mirne površine vode”, princip zasnovan na umu oslobođenom od emotivnih doživljaja, frustacija i predrasuda; um koji nalikuje mirnoj površini vode koja odražava svaki lik koji se pojavi nad njom, ali i dalje ostaje mirna

Mizuochi / Mizoochi / Suigetsu – Pleksus (Jintai kyusho)

Miyabiyaka – Elegantan, graciozan

Mochibe-shon – Motivacija

Mohan – Primer, davanje primera, model

Mo ichido / Mo ikkai – Još jednom

Mokuroku – Katalog tehnika  u japanskim borilačkim veštinama

Mokuso – Meditacija sa zatvorenim očima

Mokuso yame – Prekini sa meditacijom!

Mokutou – Tiha molitva

Mokuyoku – Kupanje

Mokuzai – Klada, drvo

Mokuzou – Od drveta, napravljeno od drveta

Momen – Pamuk

Momo / Daitai – Butina

Momo geri – Udarac nogom u butinu

Mon / Mondokoro / Kamon – Porodični grb, obeležje porodice samuraja (na tradicionalnom odelu)

Mondai – Problem, pitanje

Mondaiganai – Nema problema

Mondou – Pitanja i odgovori, dijalog (zen)

Monjin – "Osoba na vratima", u borilačkim veštinama označava osubu koja počinje sa treninzima - početnika

Montei – Učenik, sledbenik

Montsuki – Tradicionalni kimono za ceremonije sa jaknom (haori) koja ima široke rukave i grb na grudima, rukavima i leđima

Moraruporixyu-shon – Moralno zagađenje

Morarusapo-to – Moralna podrška

Moro ashi dachi – Karate stav, jedno stopalo pomereno napred iz stava paralelnih stopala

Morote – Sa obe ruke 

Morote dori – Hvat sa obe ruke

Morote gari – Tehnika ručnog bacanja u Judo-u

Morote uchi – Udarac izveden sa obe ruke površinom koja nije "čelo" pesnice

Morote uchi uke (chudan) – Obostrani srednji blok izveden pokretima iznutra prema spolja                           

Morote haito uchi (jodan, chudan) – Obostrani udarac bridovima dlanova kod palca

Morote haito uchi uke (chudan) – Obostrani srednji blok izveden pokretom iznutra prema spolja, šaka formira haito

Morote jime – Gušenje sa obe ruke (judo)

Morote kake uke (jodan, chudan) – Obostrani blok “kukama” koje naprave zglobovi šaka

Morote seoinage – Tehnika ručnog bacanja u Judo-u

Morote tsuki (zuki) (jodan, chudan, gedan) – Istovremeni udarac sa obe ruke pesnicama koje su neposredno jedna do druge

Morote uke – Blok izveden sa obe ruke

Motobu ryu – Karate stil, 1922. osnovao ga Choki Motobu (1870-1944.)

Motonoichi – Takmičari i sudije vratite se na početne pozicije !

Motoyori – Od početka, od prvog

Motto – Još, više, dalje

Mouchou / Chuusui – Slepo crevo

Mou hitotsu – Još jednom

Mou ichido – Uradi još jednom, ponovi još jednom

Mou ichido onegaishimasu – Još jednom molim Vas (n.p. Učitelju da još jednom pokaže tehniku)

Moumai / Muchi – Neznanje

Mou sukoshi – Još malo, malo više

Mondai – Problem, pitanje

Mu – Ništavilo; stanje praznine, nepostojanja, čistote u zen budizmu

Mu / Muttsu / Mutsu – 6 (šest) na japanskom 

Muboubi – Bez odbrane

Muchi / Moumai – Neznanje

Mudansha – Nosilac učeničkog zvanja.

Muetai – Tajlandski boks, moderan borilački sport nastao na tradiciji kineskih borilačkih veština; sa zapada od boksa preuzete rukavice, ring, brojanje do 10, težinske kategorije itd.

Mufudakake – Drvena tabla u dojo-u na kojoj su ispisana imena preminulih majstora

Muga – Bez ega

Muga ichi-nen ho – Metod meditacije nastao pod uticajem joge

Muga mushin – Bez sopstva, sposobnost da se reaguje bez zabrinutosti

Mugito – Ne naoštreni mač

Mugorei – Bez brojanja, bez komandi

Mui – Lenjost, neaktivnost

Mukei / Guui – Moral

Mukin shori – Put ka uspehu nema prečice

Mukozune / Kokotsu – Potkolenična kost  (Jintai kyusho)

Mune – Grudi, prsa

Muneate – Oklop za grudi, štitnik za grudi

Mune dori – Hvat za grudi (revere)

Mune gatame – Držanje za grudi (revere)

Mune haba – Širina grudi

Mune kitai – Metod vežbanja u paru za ojačavanje grudi izvođenjem udaraca (uechi ryu)

Munen – Bez misli

Munen mushin – Duhovno stanje praznine, pojedinac nije fiksiran na bilo koji objekat, ne dopušta da ga obuzme ego ili želje

Mune oshi – Guranje u grudi

Mune tsuki – Udarac pesnicom u prsa (grudi)

Murasaki – Ljubičasta boja

Murasame – Usek iza ključne kosti (Jintai kyusho)

Muri desu – To je nemoguće!

Musansosei sagyou ikichi – Anaerobni prag (AT)

Musanso undou – Anaerobno vežbanje

Musha – Ratnik

Musha shugyou – Naziv za putovanje samuraja u potrazi za protivnicima sa ciljem usavršavanja veštine borenja

Mushiatsui – Vlažno, zaparno

Mushin – Bez uma

Mushin no shin – Um bez uma, razmišljanje bez razmišljanja

Muso uchi – Sposobnos da se oseti ili predvidi protivnikovo kretanje ili namera

Musubi dachi – Stav spojenih peta 

Mutekatsu – “Pobeda bez ruku”, pobeda nad protivnikom bez borbe

Muteki – Nepobediv, bez premca

Muto – Bez mača (termin iz perioda samuraja)

Muto katsu – Pobeda bez (upotrebe) mača

Mutou – Autohtono rvanje sa Okinave (naziv korišćen u Tomari i Šuriju,  tegumi korišćen  u Nahi)

Muto wasa (waza) – Skup tehnika bez mača, tehnike goloruke borbe protiv naoružanog protivnika

Muttsu / Mutsu / Mu – 6 (šest) na japanskom

Myaku – Puls

Myojo tanden – Donji stomak, ispod pupka (Jintai kyusho)

Myosho – Predeo oko pupka

KARATE REČNIK & TERMINOLOGIJA

KARATE GLOSSARY & TERMINOLOGY

O JAPANSKOM PISMU

A

B

C

D

E

F

G

H

I

J

K

M

N

O

P

R

S

T

U

W

Y

Z

Literatura:

http://www.masutatsuoyama.com/en/home/terminology.htm

http://www.arts.ualberta.ca/~aoki/Karate-do/Glossary/A/A

http://www.shinkitaikarate.ca/Scona/Glossary/Glossary%20index.html

http://japanese-phrases.sakura.ne.jp/

http://www.scribd.com/doc/61431351/Japansko-srpski-recnik 

http://www.worldkyokushin.org/terms.htm

http://www.shinkitaikarate.ca/Scona/Glossary/Z/Z.html

http://www.eudict.com

http://www.kanjijapanese.com/en/dictionary-japanese-english

http://www.kyokushin-yambol.com/main/index.php?cmd=terms

http://www.adnantarsha.com/Terms2.htm

http://www.musashi.nl/terminology.htm#STANCES

http://highpeakkyokushin.co.uk/highpeak/?page_id=97

http://www.kyokushin-scotland.co.uk/Kyokushin%20Karate%20Scotland%20Terminology.html

http://iaido.rs/zasto-vezbati-iaido/

http://novalsoul.tripod.com/karate/terminology.htm

http://oldweb.kyokushin.ca/kyokushin/kawashi.html

http://kimaa.com.au/about-kyokushin-karate/#Gradings

http://www.karate-kyokushin.dk/syllabus

http://www.budodojo.com/AnatomyOfDojo.htm

http://www.travlang.com/languages/cgi-bin/searchlangs.cgi?l

http://iaido.rs/?page_id=46

http://www.aiki.rs/

http://m.romajidesu.com/dictionary.php?w=aikousha

http://d.violet.vn/uploads/resources/506/1930951/preview.swf

http://www.horindojo.co.uk/?page_id=57

http://www.aikidofaq.com/dictionary/dictionary.html

i druge internet adrese

KYOKUSHIN SHOW 29.11.2015.

   U periodu od 27. do 29. novembra 2015. u hali 1 Beogradskog sajma održan je Četvrti međunarodni sajam sporta. Ove godine manifestacija je imala naziv “Susret šampiona". Učestvovali su svi granski savezi domaćeg sporta od kojih je svaki imao svoj štand. Štand Kyokushinkai saveza Srbije nalazio se u odeljku hale pod oznakom C. Na njemu su posetioci mogli da se upoznaju sa kyokushinom i aktivnostima Saveza kao i klubova. Na štandu su tokom sajma u smenama dežurali sportisti iz beogradskih klubova. Iz našeg kluba dežurali su Mladen Milenkoski, Milica Đorđević, Stanko Kurjakov i Nikola Kuzmanović.

   Tokom trajanja Sajma sporta održano je niz stručnih predavanja. Svaki od granskih sportskih saveza imao je prema unapred utvrđenom rasporedu termin da predstavi svoj sport posetiocima sajma. Kyokushinkai savez Srbije je 29. novembra održao svoju prezentaciju.

Zorana Rajačić, Nikola Kuzmanović i Mladen Milenkoski

   Publici su prikazane tehnike kyokushina, rad na fokuserima, kate, sparing. Prezentacija je završena takmičarskom borbom za trofej Sajma sporta koji je osvojio Radomir Patrnogić pobedom nad Milanom Kostićem.

CHOJUN MIYAGI

Goju ryu

„Svaki sitem u karateu ima svoj vlastiti simbol. Znak po kome se Goju stil u Japanu prepoznaje je stegnuta, žilava pesnica. Predstavlja desnu šaku osnivača Goju stila majstora Chojun Miyagija, koji je bio poznat po prstima, toliko snažnim da je mogao probušiti but mesa. Chojun Miyagi je radio ovo, s vremena na vreme na karate egzibicijama početkom prošlog veka na Okinavi, da pokaže snagu ručne karate tehnike zvane „Nukite“ ili „koplje-ruka“.* Danas je ova demonstracija moći karatea skoro potpuno nestala.

Chojun Miyagi је rođen u jednoj staroj porodici u gradu Nara na Okinavi 25.04.1888. godine.
Sa 13 godina je počeo da uči „Naha-Te“ kod majstora Higashionne. Učitelj je uočio Miygijeve izuzetne sposobnosti i posle dve godine vežbanja poslao ga u grad Fuchon u Kinu da uči Kineski Kempo. Miyagi je 1903 godine kao petnaestogodišnjak otišao u Kinu. Tamo je do 1908 godine trenirao „Shaolin Chuan“ isto kao i njegov učitelj, ali i drugi stil poznat kao „Pa-Kua-Chang“ ili „osam palminih grančica“. „Pa-Kua-Chang“, zajedno sa „I chuen“ i „Tai chi chuenom“ je bio među najrasprostranjenijim stilovima takozvane „meke pesnice“ koja je pripadala tzv „unutrašnjim stilovima“. Posebnu pažnju je posvetio disanju i Zen filosofiji.

Po povratku na Okinavu je podučavao i nije mogao naći protivnika, iako je bio mlad majstor. Radeći naporno, poredio je i kombinovao „Naha-Te“ i kineski Kempo. U to vreme je uobličio katu „Tensho“ i usavršio katu i stav „Sanchin“. Sjedinio je snažne, grube tehnike okinavljanskog karatea sa dinamičnim, slobodnim tehnikama mekanog kineskog Kempoa, upotpunivši ih svojim idejama.

To je bio početak razvoja veoma osobenog Goju-Ryu sistema.

Posle smrti svoga učitelja, majstor Miyagi je u više navrata boravio u Kini, da bi učio Kempo i proširio literaturu o borilačkim veštinama, interesujući se za njihovu istoriju.

Podučavao je karate u Okinavljanskoj prefekturalnoj policijskoj školi, Okinavljanskim osnovnim školama i na „Okinawan Citizen Welfare Training Institute“.

1929 godine je pozvan da podučava karate u Kyoto Imperial Univerzitetu, Kansai Univerzitetu i drugim institucijama. Boravio je i u Osaki. Bio je pozvan i da poseti Ritsumeikan Univerzsitet u Kyoto-u, na kome je karate klub vodio Gogen Yamaguchi.

Miyagi je pozivan i na Havaje od „Yokoku Shimpo Pres-a“ da podučava karate jednu godinu.

Te iste godine njegov učenik Shinsato je na jednoj demonstraciji karate veštine izmislio naziv „hanko-ryu“ („polu-tvrd“ stil) kada je bio upitan za naziv stila. Kada je rekao učitelju za na brzinu odabrano ime, ovaj je rekao da je to sasvim prihvatljivo navodeći deo iz Kineskih „osam pesama o pesnicama“: „Sve u univerzumu diše čvrsto i meko…“. I tako je Naha-Te formalno uzeo naziv Goju-Ryu.

1933 godine je majstor Miyagi, pozvan od strane Dai Nippon Butoku Ka-i-a da kao predstavnik boraca sa Okinave demonstrira Karate. Ujedno i objavljuje delo „Osnove Karate-Do-a“. Kao ruzultat tog njegovog prikaza Karate se uobičajeno prepoznaje kao Japanska borilačka veština. Chojun Miyagi je tada nagradjen titulom „KARATE-DO MAJSTOR“, * kao prvi majstor u svetu Karatea koji je tako nazvan.

Posle II svetskog rata je pomagao narodu Okinave u obnavljanju razrušene zemlje. 8. oktobra 1953 godine je umro u 65-oj godini života, imajući iza sebe sjajne rezultate koje je postigao za 51(!} godinu treniranja Karatea.

*Yamaguchi Gogen: Karate Goju-Ryu (by fhe Cat, tenth dan). International Karate-Do Goju-Kai. Tokyo, 1966, str.85.

Iako je majstor Miyagijevo vladanje veštinom bilo potpuno, njegov najveći doprinos je organizovanje metoda učenja Karatea. Uveo je vežbe zagrevanja, dopunske vežbe, oformio Hookiyu Kata oblike (tzv. „jedinstvene kate“ – karakterističnije za okinavljanski Goju-Ryu), Kihon Kata oblike ( „osnovne forme“), i vežbe opuštanja; ukratko, postavio temelje metodike obučavanja Goju-Ryu Karatea.

U to vreme, javno mišnjenše je bilo da Karate čini osobu siromašnijom, ili čak „svadjalicom“. Majstor Miyagi je svojiim radom razobličio ove zablude i pokazao pravo 1ice Karatea kao borilačke veštine. U tome su mu pomogli srednjoškolci i policajci koje je obučavao.

Iako majstor Goju stila, Miyagi je hteo da uči Karate još kompletnije. Posetio je najpoštovanijeg majstora „Shuri-Te-a“, Anko Itosu-a i upitao ga da li on može da ga podučava. Majstor Itosu je odgovorio: „Vi ste vrhunski učenik majstora Higashionne i usavršili. ste Naha-Te tehnike. Ne treba da učite sa mnom. Ako pogledate moje tehnike, videćete šta sam mislio. "*

Majstor Miyagi nije ovo prihvatio, odupreo se i često je posećivao majstora Itosu-a da bi učio „Shuri-Te“. Majstor Itosu nije Miyagija učio tehnikama, već ga je radije podučavao teoriji tehnika. Uticaj majstora Itosu-a se moše videti u majstor Miyagievim Hookiyu Kata-ma, gde kombinacija tvrdog i mekog (kao u Gekisai No. 1 i No. 2) prikazuje Shuri-Te pokrete.

„Miyagijeve kate disanja su bile izuzetno lepe ali u isto vreme i „grozne „. Majstorevo „yo-no-ibuki “ disanje je bilo kao lavlja rika koja ledi srca slušalaca, a ne samo protivnika. Na Okinavi Miyagi je odlazio na obalu i vežbao disanje za vreme olujnih noći uz talase koji su se razbijali o obalu. Vežbao je „Sanchin“ dok ga jaki vetrovi ne bi oborili na zemlju. Kada je bio u punoj snazi, pričalo se, mogao je da podigne bika i da ga drži iznad glave „bez većih napora kao parče papira (!). Inače je bio izuzetno skladno gradjen, piše Gogen Yamaguchi. **

*Toguchi Seikichi: Okinawan Goju-Ryu, Fundamentals of Shoereik-Kan Karate.

Ohara publications. Burbank.1970, V izdanje str.16

**Yamaguchi Gogen: Karate Goju-Ryu (by the Cat, tenth dan). International Karate-Do Goju-Kai. Tokyo, 1966, str. 84

Izuzetno bogat, mogao je da posveti čitav život predanom izučavanju borilačkih veština. Nenadmašan kao borac i učitelj veštine koju je stalno usavršavao, jedanput je rekao: „Da sam posvetio svoje vreme i bogatstvo nekom drugom poduhvatu bio bih uspešan. Ali ja sam posvetio život usavršavanju svog zvanja majstora Higashionne.“* Tako je i radio.

Interesantno je kako je Miyagi podučavao, i šta o tome piše njegov učenik Seikichi Toguchi: „Kada sam bio desetogodišnjak, majstor Miyagi je od nas učenika tražio da izgradjujemo telo i da vežbamo tehnike bez teorije. Posle mojih tridesetih godina majstor Miyagi mi je medjutim rekao sledeće „Prošao si period treniranja i od sada ćeš da učiš teorije i instrukcije.“ Onda me je podučavao novim tehnikama i formama prikladnijim za modernija vremena. Posle svog 65-og rodjendana, možda osećajući približavanje smrti majstor Miyagi je govorio okupljenim slušaocima ponekad od podneva do ponoći u želji da im prenese što više znanja. Pričao je

izuzetno interesantno jer je bio jako načitan.“**

A o tim razgovorima Seikichi Toguchi piše sledeće: „Kada bi moje lice ponekad pokazivalo dosadu zbog učiteljevog ponavljanja istih stvari on bi rekao: „Ista priča (koju čujemo) u dvadesetim i onda (opet) u tridesetim će izgledati različito svaki put i po razumevanju i po utisku. Ali, u tome je tajna. Takodje, svaka dobra teorija je neupotrebljiva bez stvarne primene.“***

Do pred kraj prošlog veka, vodeći ljudi okinavljanskog Goju-Ryu Karate-Do-a (Shorei-Kan Karatea) i japanskog Goju-Ryu Karate-Do-a, kao različitih sistema, su biliHanshi Seikichi Toguchi i Hanshi Gogen Yamaguchi.

* Toguchi Seikichi: Okinawan Goju-Ryu, Fundamentals of Shorei-Kan Karate.

Ohara publications. Burbank.1979, V izdanje str.15

** isto, str. 16

*** isto, str.17

Preuzeto za sajta:

Goju-Ryu Karate Savez Srbije

OTAC MODERNOG KARATEA GICHIN FUNAKOSHI

GICHIN FUNAKOSHI

RODONAČELNIK KARATEA

ZAOSTAVŠTINA GICHIN FUNAKOSHI-a

NAKAYAMA O FUNAKOSHI-ju
PROTIV TAJFUNA
NIJU KUN

ONI SU STVARALI ISTORIJU KARATEA

CHOJUN MIYAGI 1

CHOJUN MIYAGI 2

CHOJUN MIYAGI 3

GOGEN YAMAGUCHI 1

GOGEN YAMAGUCHI 2

CHOKI MOTOBU 1

CHOKI MOTOBU 2

TERUO HAYASHI 1

HIRONORI OTSUKA 1

MASATOSHI NAKAYAMA 1
TETSUJI MURAKAMI 1
TETSUJI MURAKAMI 2
SEIKICHI TOGUCHI 1
CHOTOKU KYAN 1
KANBUN UECHI 1
HIROKAZU KANAZAWA 1

MILOŠ OBILIĆ

MURATOVA SUDBINA I OBILIĆA DUH U SRBA Miloš Obilić ikona sa Hilandara                               Kako je centralni događaj Kosovske bitke stradanje sultana Murata i viteško delo Miloša Obilića na neki način zavijeno vekovnim velom tajne, to se ovom događaju treba vratiti analitički kroz ondašnje srednjovekovne vrednosti i duh časti. Tako će se potpunije spoznati suština i istinitost centralnog događaja ove bitke. Iz tog tog ambijenta zasijaće moćna i zavetna čast Obilića duha u Srpstvu. Najmarkantnija ličnost iz naše književnosti, a posebno epske proze i poezije je Miloš Obilić.1 U slavu i čast njegovog izuzetnog dela i viteških vrlina, narodna epska pesma je kroz kosovski mit i kult uzdigla ovog junaka na nivo nacionalnog uzora viteške slave i časti. Svaki narod priznaje i ukazuje čast onim junacima koji se prihvataju velikih dela za opšte zajedničke interese. "Njegoš ceneći slobodu, ceni i poštuje one koji su gotovi da padnu za čast, ime i slobodu, i tako dovodi u vezu sa slobodom čast i lično ime, i čast i ime nacionalno".2 U stvari, naš narodni duh, svest i osećanje, afirmisali su i ovekovečili izuzetne vrednosti Miloša Obilića, izdvajajući ga kao jednu svetinju, koja je bila i morala bi uvek biti u našem narodu kao takva, poštovana i uvažavana. Ako narodna svest naglašeno izdvaja Obilića po vrednostima njegovog karaktera, časti i viteštva, ona ga ujedno stavlja kao zvezdu vodilju svih slavnih vitezova, junaka, heroja, ali i ostalih znanih i neznanih ratnika naše slave i časti. Svi oni zajedno čine jedno veliko nacionalno sazvežđe proslavljenih junaka čija je dela oplemenjivao, podsticao i opijao Milošev duh. To sazvežđe junaka i ratnika je "sazvežđe Obilića". Težnja da se Kosovskom boju daju hrišćanski sadržaji sa hrišćanskom etikom i duhom, jednim delom se negativno odrazila na utvrđivanje istinitosti događanja oko same bitke, a naročito oko cilja i načina ubistva sultana Murata. Ova težnja je delom išla na ruku pojednostavljenoj verziji tumačenja toka i konačnog rezultata Kosovske bitke. Najveća nepoznanica ove bitke je vezana za njen centralni događaj koji se odnosi na pogibiju sultana Murata. S vojničkog aspekta, to je bio njen ključni događaj za koji je vezano delo i ime Miloša Obilića. Iako su Turci znali šta se zaista desilo oko stradanja njihovog cara, sve su učinili da se ta istina sakrije i uspostavi neka njima prihvatljivija i drugačija. Naročito su bila izražena turska interpretiranja događaja u kojima se objašljavala Muratova pogibija zbog podmuklog ubistva, odnosno, ubistva na prevaru.3 Ona je bila nametana zahtevima i pretnjama po osnovu prihvaćenog vazalnog odnosa a kasnije položaja koji su imali Srbi pod turskom vlašću. U vezi s tim postavlja se nekoliko karakterističnih pitanja: 1. Zašto Turci taj događaj čuvaju kao najveću tajnu? 2. Šta se to tako i toliko važno desilo da to Turci uporno vekovima kriju? 3. Da li su Turci i jedan drugi događaj iz svoje bogate ratne prakse ovoliko čuvali od svetla javnosti i istorijske ocene?4 Odgovori na ova pitanja ukazuju na jedan specifičan motiv, a on bi najverovatnije glasio: Na Kosovu polju desilo se za njih nešto poražavajuće, nešto što se nije ponovilo ni u kojoj drugoj bici iz obilja bitaka koje su oni vodili po Evropi, Aziji i Africi. Ukoliko uzmemo za pretpostavku navedeni motiv, onda sledi da je ono kako je stradao sultan Murat sa vojničke i nacionalne strane za Turke bilo ne samo sramotno već i poražavajuće. Imajući u vidu sklop okolnosti i verovatnih mogućnosti u vezi sa ovim centralnim događajem bitke, preliminaran zaključak bi mogao biti sledeći: Srpski vitezovi su uspeli da se probiju u centar brojnije turske vojske. Uspeli su da zarobe Murata usred njihovog rasporeda. Stvorenom pat pozicijom po osnovu zarobljenog cara, oni su ga prisilili da se samoubistvom — svojim handžarom, kao nasilnik sam žrtvuje Bogu Vidu, i to umesto jagnjeta koje su Srbi po ranijim predačkim obredima žrtvovali ovom božanstvu. Svaki dalji tok bitke za Turke postaje necelishodan, opasan i gubi smisao. Odustaje se i od planiranog godišnjeg ratnog pohoda. Umesto svečano i pobednički, vraćaju se s mrtvim Muratom moralno posramljeni i vojnički poraženi u Tursku. Srpska vojska i pored stradanja kneza Lazara i dela vlastele, ostaje kao pobednica na Kosovu polju. Ona je na polju časti ostvarila i postavljeni cilj bitke. Ako je bila ovakva ili slična mogućnost događanja koja po duhu časti odgovara za obe strane, ona je po svojim posledicama neminovno zahtevala potrebu prikrivanja takvog događaja.5 Određena rezervisanost srpske i turske strane prema istinitosti o događanjima u centralnom delu bitke ukazuje na mogućnost pogodbe o naknadnom tumačenju ove bitke. "Slaveći cara Murata tursko predanje je nužno moralo načiniti od srpskog junaka mučkog ubicu, te je time neposredno unizilo i ostale srpske vitezove".6 Turska verzija mučkog ubistva Murata kako je ranije navedeno, nikako se ne uklapa u srpski viteški kodeks.7 Takav junak nametnut je našoj epskoj poeziji. Narodno uzdizanje Miloša Obilića u najviši etički plan nadvladalo je turske namere omalovažavanja i potcenjivanja našeg junaka ali i svih ostalih srpskih vitezova. I vizantijski istoričar Duka, veličao je junačko delo Obilića opisujući ga kao mladog i hrabrog viteza koji se zaverio čašću i životom da ubije tiranina. Ovaj istoričar diže našeg junaka iznad junaka u staroj Grčkoj. Upravo ovakvo tumačenje i priznanje veličine dela Miloša Obilića nije slučajno i ima osnova. Muratova smrt ukoliko je posmatramo u duhu viteške časti, zaslužuje dodatno objašnjenje. Prateći logičan sled mogućnosti načina Muratove smrti dolazi se do interesantnih i veoma prihvatljivih zaključaka. Murat je mogao da na dan bitke iznenada premine, ili na neki nasilan način izgubi život. Za prvo, postoje pouzdani dokazi da nije umro prirodnom smrću već na drugi način — nasilnim putem. Ako je izgubio život nasilnim putem, to je moglo da bude na način da je ubijen ili da je izvršio samoubistvo. Ako pratimo varijante da je ubijen, onda je mogao biti ubijen u bitki ili zarobljen pa pogubljen od Srba. Za mogućnost da je ubijen u bitki, to su mogli u jeku borbe da učine Srbi, ili su ga ubili Turci kao krajnju meru da Murat ne padne živ Srbima u ruke. Ova druga varijanta je malo verovatna tako da se može zanemariti. Posmatrajući mogućnosti da su ga Srbi ubili, navodi na tri poznate verzije: prva, već spomenuta, da su ga Srbi ubili u jeku borbe; druga, da je Miloš kao prebeg otišao u tursku vojsku i na prevaru u pogodnom momentu ubio Murata; i treća, da je Murata ubio neki "kaurin" koji se pritajio praveći se mrtvim dok je Murat obilazio bojište. Prva, da je konkretno Miloš sa svojih dvanaest vitezova probivši se do Murata izvršio navedeno delo; i druga, da je Miloš kao prebeglica na tursku stranu iznenadio sve i ubio Murata, prihvaćene su kod Srba i kao takve opevane, ušle u predanja, slike, udžbenike i slično. Turcima je bila najprihvatljivija treća varijanta. Oni u njoj ističu Muratovu humanost i brigu za ranjenike, pri čemu je podmuklo ubijen. Međutim, nastavljajući one ranije započete mogućnosti Muratove smrti, dolazimo do sledećih zaključaka. Ukoliko pratimo mogućnost da je izvršio samoubistvo, mogao je da izvrši samoubistvo pre ili posle zarobljavanja. Mogućnost da izvrši samoubistvo pre zarobljavanja je manje verovatna, jer su postojale šanse da se spasi naknadnim otkupom, razmenom, povlačenjem vojske i slično. Ovakvo razmišljanje sultana da ne izvrši samoubistvo je bilo realno, te je tako više postojala mogućnost da su ga Srbi zarobili, da bi zatim stradao na način koji on nije mogao predvideti. Radi pojašnjavanja ovakve varijante, treba posmatrati cilj i svrhu zarobljavanja Murata. U vidovdanskom duhu, cilj zarobljavanja je žrtvovanje Bogu Vidu; u hrišćanskom duhu, cilj je Božija kazna ovog azijatskog nasilnika i porobljivača; u vojničkom duhu, cilj je obezglavljivanje vojske da se poraze Turci; i u viteškom duhu, cilj je viteška nacionalna čast najviše etičke vrednosti. U vidovdanskom duhu, ono je težišno usmereno na Muratovo žrtvovanje Bogu Vidu. To znači da je taj čin bio u skladu sa starim kultnim običajem Srba održavanim na ovu svetkovinu. "...Miloš Obilić prineće žrtvu herojskom bogu svoga naroda na način svojih paganskih predaka: umesto jagnjeta na dan vrhovnog Boga zaklaće turskog cara Murata..."8 U vojničkom smislu, značajni su svi negativni efekti koji su mogli ili su bili izazvani zarobljavanjem Murata. Oni su neminovno donosili moralno i borbeno slabljenje turske vojske. Takav šok turska vojska bi teško podnela uz stalnu opasnost da dođe do potpunog rasula. Ovo su Srbi veoma dobro znali.9 Na osnovu navedenog, ideja da se po razbijanju levog turskog krila delom odabrane teške konjice razbije centar turske vojske i ubije Murat ima puno osnova. Za takav zadatak je bilo neophodno odabrati dobrovoljce i najbolje vitezove koji su taj deo zadatka bez ikakvog odstupanja morali da izvrše. Onaj vitez koji je taj odred odabrao, vodio i njim komandovao je Miloš Obilić. Moguće su i druge verzije, ali one ne bi toliko odgovarale duhu viteške časti u uverljivosti ovakvog objašnjenja celog događaja. Uživljavajući se u situaciju da su srpski vitezovi koje je vodio Miloš Obilić zarobili Murata, i da ih podstiču date zakletve i viteški ideali časti te da je uspostavljena svojevrsna pat pozicija po osnovu zarobljenog sultana; nailazimo na sledeće mogućnosti daljeg toka događaja. Muratu je predočeno da mora biti pogubljen, bilo da mu se odseče glava bilo da izvrši samoubistvo. Samoubistvo mu se nudi kao mogućnost iz poštovanja njegovog sultanskog (carskog) dostojanstva i gest časti srpskih vitezova.10 Odsecanje Muratove glave bi za njega i tursku vojsku bila velika sramota i poniženje. Međutim, samoubistvo zabijanjem handžara u stomak je bolno, ali i više dostojno njega kao cara. Iako je sve navedeno u sferi pretpostavke koja bi bila u duhu viteške časti, treba napomenuti da se u te pretpostavke veoma logično slažu mnoge poznate činjenice iz ovog boja. Međutim, neosporno je jedno: ovakav ili sličan sadržaj događanja oko Muratove smrti i toka Kosovske bitke, može da objasni zašto su Turci težili da se ovakav događaj zavije velom tajne. Sve ovo je trebalo izbrisati iz priča i prepričavanja. Zarobljene srpske vitezove sa carom Lazarom je bilo neophodno pobiti, a Turcima zapretiti najsurovijim kaznama ako bilo što o tome kažu, zapišu ili na bilo koji drugi način odaju. Voditi dalje bitku sa ostalim delom srpske vojske nije bilo potrebno niti je imalo smisla, čak je postojala opasnost od potpunog rasula turske vojske.11 Retke su vojske koje su po gubljenju vojskovođe ostajale vojnički homogene i izvojevale pobedu. Ni Turci tu nisu izuzeci, posebno ako su na tuđoj teritoriji gde uvek postoji strah od zarobljavanja i tragičnih posledica koje su mogle da im se dogode. Imajući sve to u vidu, Bajazit je odustao od planirnog godišnje ratnog pohoda i povukao je vojsku sa Kosova nazad ka Jedrenu. U celovitosti Kosovske bitke i njenog centralnog događanja oko Muratove smrti, posmatrane kroz navedene, ali i veoma moguće pretpostavke; viteštvo i čast Miloša Obilića ima svoje najuzvišenije vrednosti. ("Milošev odlazak na Kosovo polje da ubije turskog cara Murata i da razbije i pobedi tursku silu te tako da sačuva čast, obraz i dostojanstvo svoje nacije, (je) tako idealan i jedinstven primer u istoriji čovečanstva."12 One se ogledaju u sledećem: Prvo, verovatno je njegova ideja da treba ubiti Murata, i da se za taj najteži i najvažniji zadatak u celoj bitki moraju odabrati najbolji vitezovi koji žele i mogu, bez obzira na cenu, da izvrše navedeno delo. On je ujedno njihov vojvoda i sve teče pod njegovom komandom; Drugo, Miloš se pred Lazarom zaklinje da će ubiti Murata, znajući da ga čeka surova smrt. On se unapred žrtvuje bez ikakve šanse da preživi iako to ne mora. On, dakle, svesno, a radi opšteg višeg cilja od kojeg zavisi ishod bitke, ide u sigurnu smrt, ali i večnu slavu ukoliko uspe. Treće, On predstavlja ujedno ratnika stare srpske, ali i viteza nove hrišćanske vere, i obe se u njemu spajaju i svaka na svoj način nastavlja trajanje, kroz hrišćanski vojnički duh i vidovdanski kult. Miloš je junačkim činom zarobljavanja Murata učinio izuzetno delo. Ono je pojačano viteškim gestom kroz ponudu sultanu da samoubistvom oduzme sebi život. Četvrto, Miloš je vešto prinudio Murata da izvrši samoubistvo. Međutim, on se ujedno sam žrtvuje Bogu Vidu kao nasilnik, osvajač, tiranin i neprijatelj. Tako je Milošev mač čist, kao mač Božije pravde, mač koji je iznad glave Murata kao pretnja svakom zlu ali i simbol časti, istine, vere i pravde. Peto, sam čin ovakvog Muratovog žrtvovanja za koji su bar jednim delom znali Turci, za sve njih je bio poražavajući a za celu vojsku sramotan čin. Upravo zbog samog akta ali i zbog toga što se to događalo usred njihove vojske a da su svi nemoćni bilo šta da učine. Turci sa Bajazitom na čelu tu prisustvuju kao posmatrači puni stida što su dozvolili da im se car zarobi i tako poražavajuće samosatire. Šesto, što posle Muratovog samoubistva nema predaje, već se svi bore do smrti; i Sedmo, što se može reći da je takvo viteško delo po svojoj sadržajnosti, etičnosti, junaštvu i požrtvovanju, jedinstven primer uopšte u svetskoj istoriji, te da mu nema ravna ni u primerioma grčkih junaka kako je naveo vizantijski istoričar Duka. Iako Srbi prihvataju one jednostavne verzije Miloševog dela kao uslova nametnutog od turske strane, oni kao da osećaju da to ipak nije bilo tako. Naš narod kao da je znao da turska tajnovitost krije nešto mnogo važnije, časnije i viteški dostojanstvenije. Otuda u narodu Miloševo uzdizanje na viši etički plan. Istorijsko postojanje Miloša Obilića nije dokazano, kao što se ne zna ni ime tog viteza koji je ubio Murata. On nije poznat ni kao vlastelin, mada je mogao biti neko iz dela srpske aristokratije viteškog zvanja. Vitez najverovatnije jeste, jer drugi to nikako ne bi mogao uraditi. Ali, vitez je mogao postati svaki junak koji se istakao u borbama kojih je bilo, kada su u pitanju Turci, i to nekoliko veoma značajnih pre Kosovske bitke. Tako je vitezom mogao postati neko iz naroda što ne umanjuje značaj niti važnost porekla. Ta moguća dvojnost Miloševog porekla uvek je služila kao podsticaj narodnim vođama, njegovoj aristokratiji, ali i svakom drugom običnom čoveku koji je mogao da se pokaže junaštvom i požrtvovanjem u svakoj bitki ili boju. Miloš je tako bio uzor u vreme rata i bogatijem sloju i običnom narodu. Njegovo ime i prezime se vremenom menjalo, da bi konačno u narodu bilo opšte prihvaćeno kao Miloš Obilić.13 Turske verzije prezimena kao "Kobila", "Kobilović" ili "Kopilović" imali su više podrugljiv i potcenjivački smisao i obezvređivanje našeg junaka kao i svih ostalih junaka i vitezova sa Kosova. Ukoliko su Turci hteli da njegovo prezime vežu za "kobilu" dajući navedena podrugljiva prezimena, Srbi su samo izostavljanjem prvog slova "k" dobili osnovu fonetski sličnu pojmu "obilja" što je jedno od tri posvećenosti ili moći Boga Vida (Bog obilja, svetlosti i junaštva — rata). Na taj način narod je u Milošu Obiliću povezao kultno i junačko sa Vidom i Vidovdanom. Stiče se utisak da je narodna svest napravila idealnu celinu kroz spoj stare srpske vere vidovdanskog ratničkog kulta, hrišćanske vere u duhu svetih ratnika, našeg svetosavlja i srpskog viteškog kodeksa. Ukoliko je narod izveo prezime Obilić, turska podrugljiva prezimena tu nisu mogla ništa više promeniti. Ime Miloš je narodno u smislu "čovek od milja" — odnosno ljubavi u hrišćanskom i nacionalnom duhu. Međutim, kako je on idealni predstavnik viteške, muške, vojničke i nacionalne časti, "Miloš" je naše najmoćnije i najlepše ime, i ima značenje u smislu "čast duše srpskog naroda". Kroz narodne pesme o Milošu Obiliću vremenom je stvaran i stvoren jedan uzor muškarca, viteza i nacionalnog junaka. U njemu se iskazuje otmenost aristokratskog duha puna dostojanstva, ozbiljnosti i čestitosti karaktera; visoke časti, snažne volje i junaštva; ličnost puna rodoljublja, otačestvoljublja, i nacionalnog ponosa; čoveka muške snage i muževne lepote. Njegova hrabrost se ispoljava na pravi način sa puno moralnog sadržaja i ciljeva. Njegoš Miloša uzima kao ideal čoveka i viteza. "Ovaj vitez je za našeg pesnika jedna vrsta božanstva" navodi Dimitrije Kalezić. Njegoš kao da svima, a posebno vojsci poručuje: "Kuda ćete s kletvom prađedovskom? Su čim ćete izać' pred Miloša, I pred druge Srpske vitezove, Koji žive dokle Sunce grije?" (75) Međutim, Milošev duh časti po svojim osnovnim etičkim vrednostima, kao da univerzalno važi za sva vremena i prema svakom neprijatelju na našim vekovnim prostorima i ognjištima. Duh Obilića će se jasno pokazivati tokom Prvog i Drugog srpskog ustanka, kroz dugu vitešku borbu Crnogoraca protiv Turaka, u balkanskim ratovima, a naročito tokom Prvog svetskog rata. Na Cetinju je ranije postojala Obilića poljana. Na Obilića poljani su se svojevremeno okupljali ratnici, vojvode, knezovi i serdari, i uzimali zavet za viteška dela da bi sa njima imali "...su čim izać pred Miloša i ostale srpske vitezove". Posle bojeva na toj se poljani dodeljivala Obilića medalja, ali na poseban, specifičan i jedinstven način. Treba pri tom imati u vidu da je Njegoš inicirao ustanovljenje Obilića medalje, pored ostalog i zbog toga što je po njemu Miloš Obilić ostao nesalomljen i nepobeđen duh nacije. Malo je poznato da u Beogradu postoji "Obilića kapija" posvećena slavi i časti ovom našem idealnom vitezu a na ponos Srpstvu i njegovim oružanim formacijama. Oficiri srpske vojske su vaspitavani na visokim vrednostima našeg viteštva i duha Obilića. Nad ulaznom kapijom kasarne 7. pešadijskog-gardijskog puka gardisti su imali priliku da gledaju Milošev lik koji ih "...stalno posmatra i prati, hrabri i podstiče". Ta kapija je ranije bila poznata u Beogradu kao "Obilića kapija". Sva ostala viteška znamenja i ornamenti na toj zgradi i danas postoje i traju, podsećajući na etičke, moralne i vojničke vrednosti oficirske vojničke i viteške časti. Ova kasarna je današnja zgrada koja se nalazi na uglu ulica Nemanjine i Resavske (ranije General Ždanove). Svojim centralnim ugaonim delom gde je glavna "Obilića kapija" sa bočnim ulazima, okrenuta je sredini raskrsnice te dve ulice. Iz "Ognjišta Srpskog" Dr Rade S. N. Rajić _____________ 01 Dimitrije M. Kalezić, Etika Gorskog vijenca, Sremski Karlovci, 1969, s. 12. 02 Đorđe Bakić, Njegoševa filozofija prava, Izdavačka knjižara "Slavija", Beograd, 1938, s. 81. 03 Na jednoj ploči u Muratovom turbetu postoji zapis u kome pored ostalog stoji: "Čuveni velikan iz Lazareve vojske nevernik Miloš Kobilić nalazeći se kao ranjenik među izginulim borcima u trenutku kada je ljubio ruku sultanovu izvuče iz rukava prikriven otrovni handžar te raspori sultana i učini ga šehidom..." (Jaša Tomić, Kosovo, s. 120) 04 U kontekstu Kosovske bitke, poznati istoričar Marvo Orbin o Turcima kaže sledeće: "Ovaj narod je veoma postojan u ćutanju i čuvanju tajni koje su za njih nepovoljne, te im je nemoguće ni zastrašivanjem ni obećanjima izvući iz usta reč kojom bi nagovestili ono što njihovi gospodari žele da ostane u tajnosti." (Hrišćanska misao — svečanik Kosova, Živorad Janković, Prilog srpskom crtoslovu, 6, godina 5/5—8/97, s. 41.) 05 Ovakav preliminarni zaključak iskazan kao veoma realna pretpostavka koja odgovara duhu časti je mišljenje autora. (Prim. R.R.) 06 M. Popović, n.d., s. 28 07 Mirjana Popović-Radović, Srpski viteški kodeks, Narodna knjiga, Beograd, 1989, s. 182—193.M.  08 Popović, n.d., s. 100. 09 Značaj obezglavljivanja neprijateljske vojske je uvek bio izuzetno važan a često i presudan za poraz i rasulo vojske. Srbi su imali divan primer u pobedi srpske vojske u bitki na Velbuždu 1330. godine. Tada je mladi kralj (kasnije car) Dušan direktno napao centar Bugarske vojske sa ciljem da zarobi ili ubije bugarskog cara Mihajla Šišmana, pri čemu se potpuno uspelo. 10 Slični postupci su se obavezno dozvoljavali zarobljenim samurajima da bi harakiri postupkom spasli svoju čast. (Prim. — R.R.) 11 Pored postradalog Murata, ubijen je Jakob po nalogu Bajazita. U boju je poginuo i veliki vezir i dosta drugih begova i starešina. 12 Đorđe Bakić, Njegoševa filozofija prava, Izdavačka knjižara "Slavija", Beograd, 1936, s. 79. 13 U Hilandaru je 1803. godine najpre naslikan lik Miloša Obilića sa oreolom i natpisom "Sveti Miloš Obilić", a zatim se nalazio u nekim drugim crkvama. (Leontije Pavlović, Kultevi lica kod Srba i Makedonaca, Narodni muzej u Smederevu, posebno izdanje, knjiga 1, Smederevo, 1965. s. 191 - 194. ) Tekst preuzet sa sajta: Svi Srbi sveta

SRPSKI RATNICI JUNACI SRPSKI JUNACI SVETI RATNICI 1 SVETI RATNICI 2 SVETI RATNICI 3 MOMČILO GAVRIĆ STANOJE GLAVAŠ MILOŠ STOJIČEVIĆ POCERAC TANASKO RAJIĆ ZEKA BULJUBAŠA VELJKO PETROVIĆ MILUNKA SAVIĆ LUKA LAZAREVIĆ MILOŠ OBILIĆ STEFAN LAZAREVIĆ MARKO KRALJEVIĆ