.

.

.

MI VOLIMO IZAZOVE!

SA NAMA ĆETE POMERITI

SVOJE GRANICE I CILJEVE.

OSU!

.

.

adresa : Beograd, SC Vračar, Sjenička 1 kontakt telefon : 064 / 319 78 79

mail adresa :
karatecrvenizmaj@gmail.com termini treninga : ponedeljak, sreda, petak od 21,30

operativni trener kjokušinkaia

Velimir Velja Matijević

PRIJATELJ KLUBA TRANSFER ELEKTRONIK

Nehruova 51, 11077 Beograd, tel. + 381 11 318 40 46, delatnost : knjigovodstvo i računovodstvo



среда, 17. фебруар 2016.

MAS OYAMA




   Jedan od najvećih majstora karatea danas, osnivač stila kjokušinkai-karate, Masutatsu Oyama** postao je legenda još za života i najzagonetnija ličnost ovog sporta. Priča njegovog života je slična pričama o drevnim samurajima, pa je teško razlikovati šta je istina a šta legenda o Ojami.
   Rođen je 1923. godine*** u Kinjeeu, Koreja. Njegovo pravo, korejsko ime je Hyung Yee. Imao je petoro braće i jednu sestru, a njegov otac, Hyung Sun je bio veoma imućan zemljoposednik, tako da je mali Ojama dosta lagodno živeo za razliku od mnogih svojih vršnjaka čiji su roditelji grcali pod okupatorskom vlašću japanskih gospodara.
   Vema rano se upoznao sa borilačkim veštinama i zavoleo ih je pokušavajući još tada da pronađe nešto što će biti najrealnije i najefikasnije. Kineski boks, koji je tada trenirao nije mu davao samopouzdanje najjačeg.
   Radi studija, otputovao je u Japan gde je radio najraznovrsnije poslove da bi opstao, jer niko nije mnogo mario za jednog Korejca.
   Upoznao je judo i usavršio ga u čuvenom “Kodokanu”. No, presudan je bio susret sa Gičinom Funakošijem, majstorom nove borilačke veštine koju je ovaj doneo sa Okinave i koju je nazvao: karate. Mladi Ojama je osetio da je to ono što je tražio i ubrzo je karate postao njegov životni put. Bio je jedan o najboljih učenika Funakošija i njegovih sinova. No, ni šotokan kojim se sada aktivno bavi, ne zadovoljava Ojaminu glad za usavršavanjem. Sreće Cho Hyuang Jea, majstora koji trenira gojuryu karate koji se znatno razlikovao od onog što je učio kod Funakošija.
   U Japanu ga zatiče i rat kada zamire aktivnost mnogih klubova, što se posebno odražava posle okupacije Japana od Amerikanaca koji zabranjuju svaku aktivnost klubova koji vežbaju borilačke sportove.
   Temperamentan i pravedan, Ojama dolazi u sukob sa jednim oficirom američke vojske iz kojeg Amerikanac izlazi pretučen i ponižen, a Ojama završava u zatvoru. To je samo još više očvrslo njegov duh i ojačalo njegovu volju. Znao je da će izdržati i iz svega izaći još jači i čvršći. Po skidanju zabrane treniranja karatea, 1946. održava se prvo svejapansko karate prvenstvo na kojem uzimaju učešće svi karate majstori koji su nešto značili tada u Japanu. Pobednik je Ojama koji je lako savladao sve protivnike i tako postao poznat širom Japana.
   Malo posle toga odlazi u planinu da živi sam u kolibi iznad jednog sela, a jedina veza sa svetom bio mu je jedan prijatelj koji mu je donosio hranu iz grada. Živeći sam, vežbao je tokom celog dana i razmišljao o sebi, životu, karateu koji je u stvari postao njegov život.
   Prozvali su ga “vrag sa planine”. Kada se vratio objavio je da od sada trenira po svom stilu koji je nazvao kjokušinkai. Od tada taj stil je zaživeo i danas predstavlja jedan od najrazvijenijih stilova u svetu koji organizuje svoja posebna prvenstva po pravilima koja su drugačija od ostalih stilova.
   Nekoliko neverovatnih, ali istinitih događaja su stvorili legendu o Ojami. Prvi je svakako borba sa bikom teškim preko 620 kg održana u japanskom gradu Tatejama 1954. Iako ranjen od oštrih rogova razjarenog bika, Ojama je uspeo da snažnim udarcem pesnice baci bika na zemlju. Taj događaj je postao tema godine u Japanu izazivajući nevericu među ljudima koji nisu poznavali Ojamu. Borba sa bikovima je postala redovan deo njegovih demonstracija kjokušinkaja. Dokazao je da goloruk, uvežban i snažan čovek može oboriti i takvu životinju kakva je razjareni bik.
   Drugi događaj koji je odjeknuo kao bomba među poznavaocima borilačkih sportova je pobeda Mas Ojame nad šampionom u tajlandskom boksu poznatim pod nadimkom Crna kobra. Meč je održan na Tajlandu 1954., a tajlandski šampion je pred svojom publikom napustio ring sa frakturom lobanje.
   Kjokušinkai karate je najbliži izvornom karateu. Borba traje bez prekida i bez kontrole udaraca. Jedino je zabranjeno udarati rukom u glavu. Jednostavno, radi zaštite takmičara, ali zato svi moraju pre takmičenja proći test “tamešivari” (razbijanje dasaka, leda i sl.) da bi pokazali da su spremni zadati snažan udarac koji bi, kada bi pogodio protivnika u glavu bio poguban za njega. Borci se odlikuju fizičkom pripremljenošću koja je slična tajlandskim bokserima, a slične su i pripreme, jer se potpuno vežba očvršćivanje potkolenica koje služe kao oružje u borbi. Potkolenice očvršćuju udaranjem u vreće, tvrde predmete pa čak i lomeći bezbol palice o potkolenice. Niski nožni udarci čine ovaj stil veoma opasnim i efikasnim. Takođe su dozvoljeni i udarci kolenima u telo i glavu, tako da nespremni borci nemaju šta tražiti na takmičenjima. Uostalom, oni otpadnu na testu snage pre početka takmičenja. Borbe u ovom stilu odlikuje velik broj visokih nožnih udaraca u glavu.
   Mas Ojama je putovao po čitavom svetu šireći svoj stil karatea. Kao rezultat toga, danas preko milion i po karatista vežba kjokušinkai karate u Americi, Evropi, Australiji, Aziji. Redovno se održavaju svetska prvenstva u ovom stilu kao i drugi međunarodni turniri.

* u originalnom tekstu naslov je: “MAS OJAMA”
** u originalnom tekstu stoji: “Ojama”
*** u originalnom tekstu stoji: “pre 64 godine”


Preuzeto iz časopisa:
KARATE RING
JUGOSLOVENSKI ČASOPIS ZA
BORILAČKE SPORTOVE
februar 1987., br. 2, strana 29-30


Нема коментара:

Постави коментар