.

.

.

MI VOLIMO IZAZOVE!

SA NAMA ĆETE POMERITI

SVOJE GRANICE I CILJEVE.

OSU!

.

.

adresa : Beograd, SC Vračar, Sjenička 1 kontakt telefon : 064 / 319 78 79

mail adresa :
karatecrvenizmaj@gmail.com termini treninga : ponedeljak, sreda, petak od 21,30

operativni trener kjokušinkaia

Velimir Velja Matijević

PRIJATELJ KLUBA TRANSFER ELEKTRONIK

Nehruova 51, 11077 Beograd, tel. + 381 11 318 40 46, delatnost : knjigovodstvo i računovodstvo



субота, 21. новембар 2015.

EKSCENTRIČNI INDIVIDUALAC


Pripremio: Dejan DANILOVIĆ




   Nijedan karatista nije mogao da pobedi Motobua i razorne udarce keikokena, stila koji je Motobu razvio do savršenstva. Motobu nije ostavio neki svoj karate stil. Možda nije uspeo da sistematizuje svoje učenje, ili je bio preterani individualista.

   Ćoki Motobu (Choki Motobu) je rođen u Šuriju, nekada glavnom gradu Okinave, godine 1871. U Okinavi je bio prilično slavan kao borac-snagator, ali je u japanskim borilačkim krugovima postao poznat tek kada se 1921. godine preselio u Osaku.
   Ono što je skrenulo pažnju Japanaca na Motobua bila je zapravo njegova pobeda nad jednim bokserom, u izazivačkom meču u kome su mogli da učestvuju svi dobrovoljci. Takve borbe održavane su u Japanu početkom ovog veka i bile su veoma popularne. Sam Motobu je rado učestvovao u njima i bio je bez konkurencije, najuspešniji borac. kada je Motobu pobedio razbacanog boksera, narod je bio oduševljen, a sam Motobu svestan da je došlo vreme da svoju snagu i veštinu proveri u Japanu.
   Pošto se preselio u Japan, Motobu počinje da posećuje u Kjotu predstave, tačnije borbe boksera protiv karatista i džudista. Jednom je jedan bokser vrlo lako pobedio nekoliko džudista i posle toga otvoreno pozvao “radoznale” na odmeravanje snage. Ćoki Motobu koji je sedeo u publici, ušao je u ring i za nepun minut nokautirao nonšalantnog boksera.

MOTOBUOVI “PODVIZI”

   Nema sumlje da je Ćoki Motobu bio silan borac. Hironori Ocuka, osnivač vado-rjua bio je svedok jedne borbe između Motobua i boksera koji se zvao Piston Horiguči. Motobu je lako blokirao sve napade protivnika, tako da Horiguči nije mogao da zada nijedan udarac Motobuu. Naravno, Motobu je dobio meč. Ljudi na Okinavi su pričali da on iznad svega voli da se bori, a ni sam Motobu nije imo ništa protiv dobre tuče. Čak je 1932. godine na nagovor grupe izgnanika sa Okinave, Motobu je otišao na Havaje da se suoči sa tamošnjim borcima, bokserima i džudistima. Na sreću, vlasti su tada već šezdesetogodišnjeg Motobua proglasile nepoželjnom osobom i naredile mu da smesta napusti zemlju.

SNOVI BUDUĆEG MAJSTORA

   Motobu je rođen u porodici visokog ugleda, u vreme kada je obrazovanje bila privilegija samo najstarijeg deteta u porodici. Iz tog razloga, kao treće dete, Motobu nije mogao da se školuje. Njegova starija braća bili su dobri karatisti, tako da je prve lekcije naučio upravo od njih.
   Mali Motobu je sanjao da postane najjači čovek na Okinavi. Da bi svoju ambiciju ostvario, vežbao je svakodnevno podižući kamenje i udarajući po makivari, stub za vežbanje udarca. Priča se da je ponekad  udarao u makivaru i hiljadu puta dnevno što dovoljno govori koliki je značaj Motobu pridavao vežbanju. Legenda karatea, Šošin Nagamine seća se da je Motobu često spavao napolju, pod vedrim nebom, jer bi u vežbaonici morao da spava na golom podu. Ako bi se u toku noći probudio on bi ustao i počeo da udara u makivaru. Motobu je bio veoma okretan i hitar, tako da je dobio nadimak Motobu Saru - Motobu Majmun. Ovaj nadimak Motobu je dobio delom zbog svog arogantnog ponašanja, a malo i zbog izuzetno spretnog penjanja na drvo.

UTICAJ KARATEA

   U to vreme, negde na raskrsnici prošlog i našeg veka, karate je tek počeo da se oslobađa vela tajantvenosti kojim je bio obavijen tokom mnogih generacija. Stari majstori, naime, ljubomorno su čuvali svoju umetnost. Oni su na karate gledali kao na fizičku veštinu koja razvija zdravlje, snagu, ali i karakter i duh. Nije im se dopalo da Motobu primenjuje jednu takvu veštinu u mračnim ulicama ozloglašenih delova grada. Ipak, dobio je instrukcije od nekoliko vodećih učitelja karatea. Neki instruktori nisu mogli da odbiju da daju časove Motobuu i zbog toga što je poticao iz porodice čije je poreklo bilo čuveno.
   Motobu je karate najpre učio od čuvenog Ankosa Itosua, najboljeg majstora veštine šurite. Motobu je, međutim, smatrao da ne napreduje dovoljno brzo, pa je odlučio da pređe kod Kosaku Macumore i majstora Sakume. Ipak, Motobuov karate je, čini se, uvek nosio poseban pečat koji je sigurno posledica njegovog nezavisnog karaktera i borilačkog iskustva. Motobu je uvek insistirao na praktičnosti, tako da su se gotovo svi slagali da je Motobu najbolji borac na Okinavi.
   U karijeri Ćoki Motobua bilo je, naravno, i poraza. Na jednom takmičenju pobedio ga je Kencu Jabu, učenik Itosua, ali sve pojedinosti te borbe nisu precizno zabeležene. Jabu je bio nekoliko godina stariji i iskusniji u karate borbama, dok je Matobu bio tek na početku karate karijere. Svejedno, Motobu je na Okinavi bio poznat po svojim borilačkim sposobnostima. Čak se u nekim izvorima tvrdi da je Ćoki Motobu bio visok 2,13 m, sa dugim rukama i telom koje je bilo nemoguće raniti udarcima. Kasnije se pojavljivao podatak da je Motobu bio visok tek 1,70 m. Mnogo je, dakle, mitova i priča koje su pratile život Ćokija Motobua. Njegova ličnost i neverovatna snaga davali su povoda najrazličitijim pričama. U narednom broju govorićemo o tehnikama koje je Motobu dao karate veštini.



"Kada se sudare ljudska tanad:
Velika borba između karatea i boksa."


CRNI POJAS
časopis za karate,
borilačke veštine i
kulture istoka
br. 28, decembar 1988., strana 20-21

Нема коментара:

Постави коментар