.

.

.

MI VOLIMO IZAZOVE!

SA NAMA ĆETE POMERITI

SVOJE GRANICE I CILJEVE.

OSU!

.

.

adresa : Beograd, SC Vračar, Sjenička 1 kontakt telefon : 064 / 319 78 79

mail adresa :
karatecrvenizmaj@gmail.com termini treninga : ponedeljak, sreda, petak od 21,30

operativni trener kjokušinkaia

Velimir Velja Matijević

PRIJATELJ KLUBA TRANSFER ELEKTRONIK

Nehruova 51, 11077 Beograd, tel. + 381 11 318 40 46, delatnost : knjigovodstvo i računovodstvo



петак, 06. новембар 2015.

UMETNOST ILI NEPOTPUNA SPORTSKA DISCIPLINA



Kada bi se sve slabosti karatea i problemi sveli na samo jednu rečenicu, onda bi to bila njegova nepotpunost i inferiornost kao sportska disciplina. V. Bilbija


   U prošlom nastavku moje karate priče govorio sam o karateu kod nas 60-tih godina. U to vreme bio je prebrzo omasovljen i preforsiran. Tako je lagano dobio onu dubinu, iskrenost i naivnost svojih prvih sledbenika. Ovi su prebrzo postajali učitelji i još brže improvizovali i forsirali svoje ionako površno znanje i iskustvo.
   U smislu nečeg novog i famoznog, za to vreme karate je uživao određenu formu imunitet. Moglo se sve. Ustvari to su mogli samo oni drskiji, beskrupulozniji i bezobzirniji među nama. Detonator naših rascepa i sukoba su bili novi faktori ljudskih slabosti. To je bio novac i popularnost, kao rezultat masovnosti karate i popularnosti tog vremena. Na žalost, određene deformacije iz 60-ih godina i biće faktori i do kraja 70-ih. Da bih objasnio sukobe tog vremena neophodno je proći kroz analizu novonastalog u formi karatea. To je onaj karate koji se odvojio od karatea umetnosti i veštine duha i tela. To je neusavršeni karate kome je oduzet duh, a ostalo samo telo i ambicija da bude samo sport. Ova analiza je slobodna kao pristup kritici svih nas pionira karatea tog doba. “Zastranjivanja iz tog doba su u mnogo čemu još aktuelna sada i u naše vreme”.
   Imena neću navoditi jer ona i nisu važna, sve je to prevaziđeno i prošlo. Njima će jednog dana sigurno biti žao jer će se sećati osiromašeni i ogoljeni za jednu životnu iluziju. Kada bi se sve slabosti i problemi oko njega sveli na jednu rečenicu ona bi glasila: nepotpunost i infferiornost kao sportska disciplina, ma koliko se mnogi godinama trudili i upinjali da upotpune i uozbilje realnost sportskih karate takmičenja bilo sa ful kontaktom bilo sa svim mogućim štitnicima i elektronskim meračima kontakta. Ostaće zauvek praznina neubedljivosti koju nemaju tradicionalni borilački sportovi.
   Kako dokazati ubedljivost i ozbiljnost akcije i završnog poena ako je on osakaćen time ako se samo markira ili  se zadaje u oklopljeno vitalno mesto sa zaštićenim delom tela kojim se udara. Dakle stalno je prisutna praznina i pitanje. da li taj poen ili akcija stvarno opasna i puna ili ne?
   Zbog svega gore navedenog, već od prvih pionirskih karate takmičenja pa do danas ta se praznina i nerealnost borbe prepušta sudijama na njihovo lično ubeđenje i utisak u oceni vrednosti akcije i poena. Često ljudima koji prvi put posmatraju karate takmičenja iskreno se omakne komentar da u svem tom poskakivanju i podvriskivanju osim vrste dinamične igre ništa nije jasno. Sasvim je jasno da zbog brzine i teškog ocenivanja ionako nerealnih poena sudijska odluka može biti zloupotrebljena, i u većoj ili manjoj meri pristrasna.
   Dakle od samih početaka sportskih karate takmičenja postojala je mogućnost da neke “Karateke” uzlete u vrhove nacionalnog sporta bez da sebe predstave ubedljivim pobedama i poenima. To međutim nije bio slučaj samo kod nas, to se događalo svuda gde su održavana sportska karate takmičenja.
   Baš zbog tih slabosti kao i raznolikosti kriterijuma i specifičnosti karate stilova nikada nije bilo moguće (a verovatno skoro neće) da se oformi jedinstvena karate federacija na svetskom, evropskom ili nacionalnom nivou. Ali zbog tog faktora bilo je moguće u našim uslovima organizovati karate onako da on može da služi interesima male grupe koja je sama odabrala i trasirala samo ono što je pogodovalo njima samima, bili su u tome vešti.
   Bilo je moguće dovesti i platiti zvučno ime japanskog instruktora “koji god” te njime fascinirati javnost i povećati svoj “Dan”. Bilo je moguće polu-privatno uz pomoć isth instruktora organizovati susrete sa srodnik klubovima po Evropi te takve lokalne turnire proglašavati “Evropskim” i pobednike tih turnira “evropskim šampionima” i slično… Baš zbog specifičnosti i nejasnosti karate sporta većina SOFK-i kao i ostalih sportskih organizacija bilo je lako ubediti da prihvate “zdravo za gotovo” da je karate to što im se servira, i uzimati novac. Par glasnih i “titulama” okičenih majstora mogli su tada sve. Zbog aktivnosti dela karatea i njegove fame medijska sredstva i štampa gradili su mitove o njima, koje su oni znali dobro da iskoriste. U svemu tom nekontrolisanom metežu organizovani su svuda kursevi, demonstracije, seminari, ali samo pod kontrolom tih istih koji sun a to isticali svoje pravo kao jedini koji mogu da dele titule i zvanja, postavljaju sudije… jednom rečju sve i svja. O finansijskoj strain tih zahvata neću govoriti jer oni nikada nisu bili jasni, niti je ikada iko nekome polagao račune. Ukratko ta grupa je mogla sve. Njima se moralo pokloniti ili ukloniti.
   Eto zbog toga se većina bivših karate zaljubljenika i pionira odvojila i udaljila od poruke da je karate umetnost duha i tela od vremena kada smo se oformili kao ljubitelji, početkom 70-ih, karate je napustio čitav niz sledbenika. Nedefinisani metežni odnosi bili su najčešće uzrok tome. Zbog svih tih razloga česti su bili slučajevi deformacija i skoro tragičnih zastranjenja onih koji su karateom lečili neke svoje komplekse. Svi oni su ostajali u lažnoj ljušturi, svog lažnog samopouzdanja, uporno zavaravajući i sebe i druge osvojoj veličini i neprikosnovenosti.
   Eto na toj osnovi je nastala ova dole navedena formulacija svih deformacija u karate sportu. Sva ta zastranjenja mogu da se podele u tri grupe: 1. Psihičke deformacije 2. Fizičke deformacije 3. Moralne deformacije. Ove poslednjem, to jest moralne deformacije, možemo podeliti na: 1. Ulične delikvencije 2. Materijalne zloupotrebe 3. Zloupotreba medija u borbi za društveni položaj i popularnost.
   Na žalost, ni današnje vreme nije imuno na određene opšte i lične slabosti te je ova podela još aktuelna i u savremenom karateu. Dragi čitaoci “RINGA” možda ovaj moj tekst i nije tako atraktivan ni aktuelan ali je važan prvenstveno za one koji počinju da uče prekrasnu umetnost duha i tela, da na svom karate putu ne zastane id a se sačuvaju jeftinih i brzih izleta i želja za dokazivanjem. Ljubite karate iskreno i služite mu da bi on vama, čist i nedirnut, služio u vašem svakodnevnom životu i bio vam potpora i oslonac. Želimo vam svima mnogo uspeha u našoj zajedničkoj ljubavi zvanoj karate.
   Pozdravlja vas Vojislav Bilbija majstor karatea od 1967.


KARATE RING
JUGOSLOVENSKI ČASOPIS ZA
BORILAČKE SPORTOVE
januar 1990., br. 32, strana 17


Нема коментара:

Постави коментар