.

.

.

MI VOLIMO IZAZOVE!

SA NAMA ĆETE POMERITI

SVOJE GRANICE I CILJEVE.

OSU!

.

.

adresa : Beograd, SC Vračar, Sjenička 1 kontakt telefon : 064 / 319 78 79

mail adresa :
karatecrvenizmaj@gmail.com termini treninga : ponedeljak, sreda, petak od 21,30

operativni trener kjokušinkaia

Velimir Velja Matijević

PRIJATELJ KLUBA TRANSFER ELEKTRONIK

Nehruova 51, 11077 Beograd, tel. + 381 11 318 40 46, delatnost : knjigovodstvo i računovodstvo



петак, 13. новембар 2015.

GICHIN FUNAKOSHI

Gičin Funakoši (Gichin Funakoshi - 船越 義珍 - 1868-1957) bio je okinavljanski majstor koji je formalno doneo karate u Japan 1921. godine, i smatra se ocem modernog karatea.

POČETAK
Vrhovni majstor Funakoši Gičin rođen je 10. novembra 1868. godine u Jamakavi (Šuri, Okinava prefektura), u samurajskog porodici, koja je u ranijim vremenima bila vazal plemića iz Ryukyu dinastije.
Do 11. godine već je bio poznat u borilačkim veštinama Ryukyu stila. Trenirajući kod majstora Azato Ankoa, ubrzo je dostigao svog učitelja i zajedno s njim počeo važiti za najboljeg vežbača borilačkih veština u tom polju. Takođe, učio je karate-jutsu (piše se sa karakterima koji znače „borilačka veština kineska šaka") kod majstora Itosu Ankoa. Oba učitelja bila su impresionirana plemenitošću njegovog karaktera.

PRELAZAK U JAPAN
Kako je tokom godina nastavio sa treninzima i razvijao svoje impozantne veštine, majstor Funakoši je postao predsednik Okinavljanskog društva za borilačke veštine, kao i instruktor u Okinavljanskoj učiteljskoj školi. Između 1906. i 1915. Gičin Funakoši je sa svojim najboljim učenicima putovao kroz celu Okinavu, javno demonstrirajući karate tehnike. Kasnije 1922. godine, kada Funakoši imao 54 godine, prestonaslednik i kasniji japanski car Hirohito kao svedok takvih predstava, pozvao ga je da na nacionalnom budo-kongresu u Tokiju 1922. godine prezentuje svoj karate. Ovo predstavljanje, prvo javno prikazivanje karate-jutsu-а u Japanu, bilo je potpuni uspeh. I do tada nepoznati majstor borilačkih veština Funakoši Gičin momentalno je postao slavan u japanskom svetu borilačkih veština.
Odmah potom, osnivač modernog Džudoa, Kano Džigoro, koji je i sam prisustvovao demonstraciji na budo-kongresu, pozvao je majstora Funakošija i njegovog učenika Gima Šinkina u Kodokan džudo dodžo da naprave demonstraciju kata. Veoma posećeni događaj ispunio je Kodokan dodžo do poslednjeg mesta, i biio toliko dobro primljen da se majstor Funakoši našao pod pritiskom sa svih strana da ostane u Tokiju.
Oduševljen idejom da dalje promoviše borilačku veštinu za koju se već toliko založio da prenese u Japan, majstor Funakoši je ubrzo počeo da drži treninge na Tokijskom Meiseijuku-u, domu za okinavljanske studente. Godine 1922. objavio je knjigu pod nazivom "Ryukyu Kempo Karate". To je bilo prvo formalno predstavljanje karate-jutsu-a u Japanu. Sadržaj knjige je bio ne samo svež i neobičan, već i odlično napisan, i odmah je stvorio do tada neviđeni karate bum.

ŠOTOKAN
Kako je popularnost karate-jutsu-a rasla, majstor Funakoši je uveo prvi sistem "dan rangiranja“ u aprilu 1924. godine.
Otprilike u isto vreme, uz podršku svog učitelja Budizma, Abot Furukava Džodoa iz Enkakuji hrama u Kamakuri, majstor Funakoši je počeo da praktikuje Zen. Prihvatio je poznato Budističko učenje koje kaže „forma je praznina i praznina je forma“. Počeo je da uviđa značaj tog učenja za svoju borilačku veštinu, i na kraju promenio znake za reč karate od kara + te ("kineska“ + „šaka") u kara + te ("prazna“ + „šaka").
Takođe, u cilju popularizovanja „lokalne“ okinavljanske borilačke veštine u ostatku Japana, majstor Funakoši stvorio je kompletan sistem tehnika i teorije, i promenio kineska i okinavljanska imena kata u standardna japanska. Godine 1929., posle dosta razmišljanja, takođe je promenio ime karate-jutsu-a ("borilačka veština kineska šaka") u karate-do ("put karatea“, ili „put prazne šake"). Ovo je izazvalo nezadovoljstvo na Okinavi, na koju se više nikad nije vratio. Zatim je definisao dvadeset učenja karatea, i afirmisao glavnu karate filozofiju.
Broj ljudi koji su hteli da treniraju karate rastao je svaki dan, tako da je postalo teško pronaći mesto svima da treniraju. Zato je, 1939. godine, majstor Funakoši osnovao "Shotokan" dodžo, koji je podigao o svom trošku. ("Shoto" je pseudonim koji je koristio kada u kaliografiji i da potpisuje svoju poeziju. "Shoto" znači "borovi talasi“ i odnosi se na zvuk vetra koji duva kroz borove, a podseća na zvuk okeanskih talasa.)
Interesantno je da u svojoj karate školi, nikad prihvatio turnirska takmičenja i borbe u dvoje.
Njegov sin, Funakoši Gigo modernizovao je sistem karatea koji je on prvobitno razvio. Ovo je prevashodno postigao spuštajući visinu nekih tehnika kao zuki (udarci), shuto uchi (napad ruke s nožem) i dodajući tehnike šuta koje se izvode iznad visine struka. Shotokan, kako je vremenom nazvan, razvio se pod uticajem kendo-vih udaljenosti i tajminga.
Sve ovo je dovelo do nastanka Japanske Karate Asocijacije (JKA) 1955. godine, sa Funakošijem kao glavnim instruktorom, mada Funakoši nije podržavao sve promene koje je ta organizacija uvela u karate. Ostao je u Tokiju do svoje smrti 29. aprila 1957. godine, u 89. godini. Nakon Drugog svetskog rata Funakošijevi preživeli učenici (uglavnom univerzitetski studenti) formalizovali su njegovo učenje.

POSLE DRUGOG SVETSKOG RATA
U vazdušnim napadima u drugom sv. ratu, Shotokan dodžo je uništen, i razvoj karatea je zaustavljen. Međutim, nakon rata, Funakošijevi sledbenici su se ponovo organizovali, i 1949. godine formirali Japansku Karate Asocijaciju, sa Funakošijem kao vrhovnim majstorom.
Ministarstvo obrazovanja je, 10. aprila 1949. godine, zvanično priznalo JKA. Samo 19 dana kasnije u 89. godini majstor Funakoši je preminuo. Velika komemorativna služba održana je u Ryogoku Kokugikan-u (nacionalnoj sumo dvorani), a prisustvovalo je više od 20.000 ljudi, uključujući i mnoga poznata imena koja su došla da odaju poštu.
Spomenik majstoru Funakošiju postavljen je u Enkakuji hramu u Tokiju. Članovi JKA svake godine dolaze da odaju poštu na 29. april, datum održavanja Shoto festivala.
Funakoši je objavio više knjiga o karateu, uključujući svoju autobiografiju - „Karate-do: Moj način života“.

CITATI
"Krajnji cilj karatea ne leži u pobedi niti u porazu, već u savršenosti njegovih vežbača“
"Pobediti u hiljadu puta u hiljadu bitaka nije najveća veština; već pokoriti neprijatelja bez borbe“

ŠOTO NIJU KUN
Šoto niju kun su pravila (kodeks) ponašanja, koje je definisao Funakoši i koja objašnjavaju osnovni princip Karate-Do (put prazne ruke) i služe usavršavanju karaktera.

1.Karate do nja rei ni hajimari, rei ni ovaru koto vo vasuruna.
Ne zaboravi: Karate počinje sa rei i završava sa rei (rei - Poštovanje, pristojnost)

2.Karate ni sente naši.
U karateu nema preventivnog napada. (Karate ne poznaje „prvi“ napad.)

3.Karate va gi no tasuke.
Karate je pomoćnik pravde.

4.Mazu jiko vo šire, šikošite tao vo šire.
Spoznaj prvo sebe a posle drugoga.

5.Gijucu jori šinjucu.
Veština duha dolazi pre veštine tehnike.

6.Kokoro va hanatan koto vo josu.
Uči da kontrolišeš duh, tada ga oslobodi beskorisnog.

7.Vazavai va getai ni šozu.
Nesreća nastaje zbog nepažnje.

8.Dodžo nomino karate to omou na.
Karate nije samo u dođu.

9.Karate no šugjo va isšo de aru.
Trening karatea traje (obuhvata) čitav život.

10.Arai juro mono vo karate ka sejo, soko ni mjo mi ari.
Povezati svakodnevnicu sa karateom, to je magija te vještine.

11.Karate va ju no goto ši taezu nacudo vo ataezareba moto no mizu ni kaeru.
Istinski karate je kao vruća voda koje se hladi ako je stalno ne podgrijavaš.

12.Kacu kangae va mocu na makenu kangae va hicujo.
Ne razmišljaj kako ćeš pobediti, nego razmišljaj kako da ne iuzgubiš.

13.Teki ni jote tenka sejo.
Menjaj se, zavisno od protivnika.

14.Tatakai va kjojicu no soju ikan ni ari.
Borba zavisi od preciznosti udarca.

15.Hito no te aši vo ken to omoe.
Pretpostavi da su ti ruke i noge - sablje.

16.Danši mon vo izureba hjakuman no teki ari.
Kada izađeš iz dvorišta mladosti, imaš puno protivnika.

17.Kamae va šošinša ni ato va šizentai.
Zauzimanje stava postoji samo kod početnika, kasnije postoji samo prirodan stav.

18.Kata va tadašiku jisen va beco mono.
Vežbaj katu pravilnno, u pravoj borbi je druga priča.

19.Čikara no kjojaku, karada no šinšuku, vaza no kankju vo vazaruna.
Tvrd i mek, napetost i opuštenost, sporo i brzo, sve zajedno sa pravim načinom disanja.

20.Cune ni šinen kufu sejo.
Uvek razmišljaj i isprobavaj novo.


Tekst i slike preuzeti sa:



Нема коментара:

Постави коментар