PRIJATELJ TRANSFER ELEKTRONIK

Nehruova 51, tel. + 381 11 318 40 46, delatnost : knjigovodstvo i računovodstvo


петак, 11. децембар 2015.

MAČKA SA DEVET ŽIVOTA


Prirdio: Aleksandar Marinković


    Krajem ovog proleća, tačnije 20. maja 1989. godine, nestao je sa karate scene jedan od najvećih, ako ne i najveći karatista svih vremena, legenda zvana Gogen Jamaguči (Gogen Yamaguchi), nadaleko čuveni "mačak" gipkih, skladnih, žestokih pokreta, neverovatne brzine koju su neki metaforički poredili sa brzinom svetlosti. Veliki majstor (10. dan) još je za života postao legenda i do svoje je smrti u potpunosti očuvao iskonski duh pravih samuraja.
   Uprkos jakim uticajima Zapada koji su, pogotovo nakon drugog svetskog rata preplavili Japan, slobodno se može reči da je Gogen Jamaguči bio jedini majstor koji se uspešno suprotstavljao stranim trendovima nastavljajući tradiciju velikih samuraja.

ĐIJU-KUMITE
   U porodici Jamaguči, Gogen je bio treći sin od ukupno desetoro dece. Rodio se 20. januara 1909. godine. i s obzirom da je japanska tradicija bila duboko ukorenjena u roditeljskom domu, veoma je rano krenuo u đigu školu gde je izučio japansko mačevanje. Njegov učitelj Maruta ubrzo je uvideo da mu je mali učenik telom i dušom predan budo veštinama. Dosta kasnije, Jamaguči se u Kjotu upisao na Micumei univerzitet.
   Često se pominje da se Jamaguči sa šihanom Čođuom Mijagijem (Chojun Miyagi), osnivačem gođu rjua, prvi put sreo 1929. godine. Ubrzo je u univerzitetskom gradu Kjotu i sam Jamaguči osnovao sopstvenu školu gođu rjua, postavši ujedno jedan od prvih učitelja koji su sledbenike budo veštine uvodili u tajne điju-kumitea (slobodnog stila*). Tako, s pravom možemo konstatovati da je on bio pionir upravo onakvog karatea kakav danas vlada sportskom scenom.
   U godinama koje su usledile, Jamaguči je postao član japanskog budoku-kaija u kome je osnovao sekciju za karate. U početku karate na univerzitetu nije bio priznat kao budo disciplina, međutim, već 1930. godine Gogenu Jamagučiju je pošlo za rukom da direktora Ricumeikan univerziteta ubedi kako karate i te kako zaslužuje da dobije mesto koje mu pripada. Tako je direktor uskoro zvanično dozvolio da se na univerzitetu otvori karate dođo.
   iz ličnih Jamagučijevih sećanja poznato nam je da je tridesetih godina kako unutrašnja, tako i spoljašnja politika Japana bila izuzetno obojena militarizmom koji je uveliko ispoljavao agresiju prema susednim azijskim zemljama, a kako je vreme pokazalo, i prema ostalom delu sveta. U takvoj je klimi motivacija za učenje karatea bila sasvim drugačija od današnje. Japanci su od malena podučavani da su koku-tai i bušido najvažniji u svakodnevnom životu. U to je vreme borilačke veštine odlikovala surovost, sportski duh je praktično bio sjedinjen sa isključivim fanatizmom. Trening je predstavljao pitanje života i smrti.
   Jamaguči je posle rata nastavio da na isti način podučava svoje učenike veštinama karatea. Oni su od samog početka imali samo dve mogučnosti izbora: da potpuno očvrsnu ili da odustanu od namere da se i dalje bave karateom.

GOĐU-RJU
   Za razliku od šotokana, vado-rjua ili šito rjua, već u imenu gođu rju krije se sva osobenost ovog stila kojom se on posebno odlikuje i razlikuje od ostalih stilova. Naziv gođu rju izveden je iz pojmova go-ken (jaka pesnica) i đu-ken (slaba pesnica). U pitanju je sinteza mekog kineskog čuanfa i oštrog karatea sa Okinave (naha-te).
   Rodonačelnik gođu rjua je Kanrjo Higaona, nazvan "sveti gospodar pesnice", pionir karatea potekao iz Naha-tea sa Okinave. Njegov najbolji učenik bio je Čođun Mijagi (Chojun Miyagi pravi osnivač gođu rju karatea). Mijagijevom učeniku, Gogenu Jamagučiju gođu rju ima da zahvali za kasniji ugled koji je kasnije stekao najpre u Japanu, a potom i u celom svetu.
   Sama reč gođu rju sastoji se iz izraza GO (čvrst, snažan) i JU (mek, umilan). U osnovi, gođu rju počiva na dve kihon kate: sančin i tenšo.
   Sančin je tipičan "go" princip = svi mišići su napeti i čvrsti.
   Tenšo više označava unutrašnju snagu koja pokreće čovekovo telo. Tenšo je "ju" princip.
   Kombinacija "go-a" i "ju-a" je izuzetno važna. Kada protivnik krene u napad koristeći "go", u odbranu treba iskoristiti "ju", i obrnuto.
   Majstor Jamaguči je osim karatea i šintoa intenzivno trenirao i jogu koja mu je puno pomogla u usavršavanju tehnike borilačkih veština između ostalog i u ovladavanju raznim tehnikama disanja.
   Gogen Jamaguči je aprila 1948. godine prvi u Japanu otvorio školu gođu rjua. Danas, 41. godinu kasnije, otišao je kao poslednji veliki majstor, te se nama samo po sebi nameće pitanje: Nije li sa njim došao kraj jednom slavnom periodu borilačkih veština? I reč "kraj" već asocira na skorašnju izjavu Gogena Jamagučija: "Početak i kraj, kraj i početak leže sasvim jedno uz drugo, poput peska u moru."
   Umeće majstora Jamagučija prelazi na njegovog najstarijeg sina Gošija Jamagučija koji će ubuduće sam voditi Hombu dojo u Tokiju. nadamo se da neće zanemariti svetu tradiciju svoga oca, "mačke sa devet života", kako kaže legenda.

CRNI POJAS
časopis za karate,
borilačke veštine i
kulture istoka
br. 37, septembar 1989., strana 18-19

Moj komentar:

* điju-kumite (jiyu kumite) - ispravan prevod je "slobodan sparing, borba"




Нема коментара:

Постави коментар