.

.

.

MI VOLIMO IZAZOVE!

SA NAMA ĆETE POMERITI

SVOJE GRANICE I CILJEVE.

OSU!

.

.

adresa : Beograd, SC Vračar, Sjenička 1 kontakt telefon : 064 / 319 78 79

mail adresa :
karatecrvenizmaj@gmail.com termini treninga : ponedeljak, sreda, petak od 21,30

operativni trener kjokušinkaia

Velimir Velja Matijević

PRIJATELJ KLUBA TRANSFER ELEKTRONIK

Nehruova 51, 11077 Beograd, tel. + 381 11 318 40 46, delatnost : knjigovodstvo i računovodstvo



уторак, 22. децембар 2015.

MASATOSHI NAKAYAMA


Priredio Milan Nikodijević
(deo teksta: Pad trešnjine latice, 1-2)


   Jedan pali list nagoveštava smrt jedne godine.
                                  (Japanska narodna izreka)

   Jedan zeleni list nagovestio je smrt jednog čoveka. Jedan beli trešnjev cvet izgubio je prvu laticu pod zracima izlazećeg Sunca kad je jedan Majstor zauvek skinuo beli kimono.
   Nedavno je umro sensei Masatoši Nakajama (Masatoshi Nakayama)


   U oblasti karatea samo se mali broj ljudi istakao kao Masatoši Nakajama. Ovaj 74-godišnjak je već 30 godina glavni instruktor Japanskog udruženja karatea (JKA). Bio je učenik Gičin Funakošija (Gichin Funakoshi) – “oca japanskog karatea”, koji je ovu veštinu preneo u Japan sa Okinave – a proučavanje karatea je započeo tridesetih godina na japanskom univerzitetu Jakušoku. Diplomirao je 1937. godine.

   Nakajama, nosilac crnog pojasa devetog dana šotokan karatea, poznat je i kao uspešan autor knjiga i učitelj karatea. Svake godine putuje u mnoge delove sveta da bi držao seminare hiljadama zainteresovanih učenika karatea. Preko šest miliona učenika karatea naziva Nakajamu svojim “učiteljem” karatea.

***

   Jednom ste rekli da pravi cilj karatea nije samo pobeda u borbama ili turnirima, već da se sastoji u sagledavanju istine o životu, pružanju samopouzdanja i sigurnosti. Da li je to ono što karate čini danas?
- Za vreme svojih nedavnih putovanja imao sam priliku da vidim istinski, tradicionalni karate, što me je obradovalo. Međutim, posetio sam samo škole JKA. One su zadržale ideju tradicionalnog karatea, majstora Funakošija. Nisam video mnogo karatea drugih škol, pa ne mogu za njih da odgovorim, ali u JKA-u sve je dobro. Kada sam nedavno bio u Evropi, najvažniji principi koje sam predavao bili su tehnički aspekti karatea majstora Funakošija. Klubovi JKA, dođoi (sale za vežbanje) i organizacije – svi su se pridržavali tradicionalnih principa. Bilo mi je zaista drago da to vidim.

   Niste li Vi Sensei Nakajama, zaslužni za ideju karate turnira?
- Da, turnire sam započeo 1957. godine. U to vreme, oni su organizovani samo u Japanu. Počeo sam da otvaram turnire zbog toga što u tradicionalnoj budo borbi jedan od boraca gine. Ali, danas mi ne možemo da činimo to da bismo dokazali svoje sposobnosti. Iz tog razloga sam započeo turnire, tako da čovek može da dokaže efikasnost svoje borbene tehnike bez ubijanja protivnika, slično rvanju, boksu, i drugim sportovima. Kada mi je pala na um ideja da organizujem karate turnire, morao sam da se konsultujem sa majstorom Funakošijem. On je rekao da turniri nisu dobra zamisao. I neki drugi majstori karatea su bili protiv turnira, ali ja sam ostao uporan- Ako ne budemo imali turnire, nećemo moći da pokažemo svoje sposobnosti, rekao sam.
   Obično se trenira u dodjou i vežbaju se kata (forme) ili oblici sparinga među članovima kluba. Kada počnete ozbiljno da se bavite karateom, stalo vam je da dokažete da vaša tehnika deluje protiv stranaca. Mnogi, međutim, nisu razumeli suštinu turnira. Oni smataju da se čitav njihov smisao sastoji u stvaranju šampiona. To nije tačno. Postati šampion na turniru karatea samo je jedan deo karate treninga.

   Da li ste možda pomalo strahovali da stvarate čudovište kada ste započeli da organizujete karate turnire?
- Dve stvari su me mučile. Prvo, brinula me je mogučnost ozbiljnih povreda na nekom od turnira, da neće postojati nikakve kontrole i da će takmičari stvarno udarati jedan drugog. Drugo, kad jednom započnete turnire, morate imati pravila. Čovek koji voli da pobeđuje toliko će proučavati ta pravila da će zaboraviti pravi, tradicionalni karate. On će možda misliti samo na pobedu. Sada, kada su turniri vrlo popularni i kada se održavaju širom sveta, drago mi je što se pravila JKA-ovih turnira strogo pridržavaju tradicionalnih borilačkih tehnika. Pa ipak, neki takmičari misle samo na to kako da postanu šampioni. To, međutim, nije u duhu pravog karatea. U današnjem društvu, šampioni su uvek heroji i, na žalost, mnogi mladi karatisti treniraju samo da bi pobedili. To me veoma brine. Instruktori su obavezni da predaju istinski karate-do. Karate je kao ogromna planina. Karateke (karatisti) se neprestano penju da bi dostigli vrh te planine. Ali, mi ne možemo da vidimo koliko je ta planina visoka. Morate se na nju popeti da bi ste otkrili gde je njen vrh. To je dugotrajan proces, koji ne dolazi automatski pobedom na turniru. Osećam se odgovornim da govorim o turnirima i o njihovoj pravoj nameni budući da sam ih upravo ja započeo.Osim toga mnogi takmičari na turniru zanemaruju žižu (kime), onaj momenat kada dostižete cilj i kada spajate u jednu tačku svu svoju telesnu snagu. Mnogi takmičari zaboravljaju važne tehnike kao što je ta.

   Koji je najveći problem sa kojim se karate danas suočava?
- Karate danas postaje vrlo popularan i mnogi ljudi su zainteresovani za njega. Uz one probleme koji su vezani za turnire, mislim da bi svaki takmičar koji učestvuje u karateu trebao najpre da uvežba pravi, istinski, tradicionalni karate, i tek onda da se takmiči. U JKA je za vreme turnira dozvoljeno više kontakta nego u mnogim drugim organizacijama. na taj način, publika može da vidi kako se koriste jače tehnike. Ona može da vidi dobar, tradicionalni karate. JKA vodi mnogo računa o osnovnoj obuci, udarcima nogom, udarcima rukom i blokiranju. Sve te tehnike treba da budu snažne. Tek kada takmičari na turniru vladaju dobrom tradicionalnom tehnikom, oni su kvalifikovani za takmičenje. Oni nisu samo u stanju da dobiju poen. Publika na turnirima može da razlikuje prave telesne pokrete, pravu, snažnu tradicionalnu tehniku od telesa koja se samo muvaju naokolo.

   Koji je vaš savet novoj generaciji učenika karatea?
- Rekao bih im da proučavaju prave principe karatea. Ja ne verujem da postoji starosna granica kada treba početi sa karateom, niti da je važno da li ste muškarac ili žena. Mnogi mladi ljudi uče karate da bi postigli dobru telesnu kondiciju, dok drugi tu veštinu uče radi samoodbrane. Ali, postoji jedan opšti cilj u karateu: težiti savršenstvu karaktera. Svejedno iz kojeg razloga se uči karate, ali je samo jedan njegov opšti cilj. Avgusta prošle godine prisustvovao sam jednom mitingu tri hiljade mladih karatista u Japanu. Mnogi od njih su žarko želeli da postanu šampioni. Neki su želeli da mogu dobro da se brane. Rekao sam toj deci da je sve to u redu, ali da je najvažniji cilj u karateu – biti dobar čovek. Oni su to shvatili, a ja sam zbog toga bio veoma srećan.
  

CRNI POJAS
časopis za karate,
borilačke veštine i
kulture istoka
br. 12/13, jul/avgust 1987., strana 16-17
br.14, septembar 1987., strana 14-15





Нема коментара:

Постави коментар